Mistična Šambala, zemlja gde žive miroljubivi budisti koji tako mnogo znaju o svetu da svi užurbani zapadnjaci treba da im se dive, a oni bogatiji i sami da budu budisti (od 2 do 5 popodne), raj na zemlji... Ali taj raj su okupirali zli komunisti. Iako je ovo jedina kineska agresija koje se prosečan Zapadnjak može setiti, ona opravdava tezu da je NR Kina mnogo gora od Sjedinjenih Država, i da zato Amerika (iako nije savršena) treba da vodi svet u narednih zilion godina.
Naravno da ovako crno-belo viđenje nije tačno. Osim toga, debilizuje i same stanovnike Tibeta, koji se tako svode na lutke u kućici za igračke. Evo nekih činjenica:
1. Tibetanci nisu samo budisti. Oni upražnjavaju i raniju religiju, to se inače zove sinkretizam.
2. Istorija Tibeta je itekako puna ratova, pa čak i kasnije kad su prešli na budizam. Inače titulu Dalaj Lame su uveli baš Kinezi da bi nekako kontrolisali planinska plemena.
3. Pre kineske "okupacije" Tibet je bio autarhična feudalna teokratija. Neki manastiri su bili najveći zemljoposednici na kugli zemaljskoj.
4. Kako Tibet nije bio miran, bande su odande upadale u Kinu, koja ni tad nije bila mirna. Dakle Kinezi bi mogli reći da su vodili "rat protiv terorizma".
5. Tibet je imao veze sa japanskim militaristima, a nacisti su imali tamo svoju ekspediciju 1938-39. Dakle, ono što Ameri zovu sada "osovina zla" - Koreja, Iran i ostali drugari.
6. Zločini koje su Kinezi uradili dogodili su se tek posle pobune koju je podstakla CIA 1959.
7. Sve ovo govori da bi Kinezi mogli pravdati svoju akciju jednako kao i Ameri svoje agresije. Međutim, ima nešto što govori u prilog Kini - TIBET NIKADA NIJE BIO MEĐUNARODNO PRIZNATA DRŽAVA. Kuba, Nikaragva, Vijetnam, Irak, Koreja i Srbija - jesu!

Života? Života!!!

Mnogo ćelav estradni umjetnik koji se u crnoj trenerci i sa naočarama za sunce u ranim večernjim časovima vozi kamionetom po periferiji u potrazi za starijim gospođama koje će oteti i zaposliti u svojoj firmi koja se bavi prodajom organa, i to prvenstveno bubrega.
Ponekad nosi i vojničke pantalone o koje obriše ruke poslije pišanja u dječjem parku kada se vraća iz pljačke organa.
Nosi nočanik u zadnjem džepu i koristi svaku priliku pri vađenju istog da se počeše po guzici a priča se da voli udariti partnerkino dlakavo međunožje kurčinom prije nego pređe na bilo što konkretnije. Čineći to, obično pjevuši stihove nekih svojih pjesama od prije bombardovanja i ponavlja ih ritmično pri svakom udarcu.
Inače ne znam jesam li rekao ali toliko je ćelav da mora da nosi maramu na glavi da se ne bi primjetilo koliko je ćelav.
Stvarno strašno...

Leto, o kakvom letu pričate? Šta da pišem? Da. Ipak ću da napišem ali imajte razumevanja za moju isfrustriranost pa mi ne zamerite.

Ovo je bilo ubedljivo najgore leto, čas vrelo čas hladno, nije se znalo kako da se obučeš. Papagaji se u jednom trenutku brčkali u pojilici a posle je dunuo jak hladan vetar pa se razboleli, morala sam ENROCIN kapi da im dajem! Leto, ccc! Dosadno. Kolotečinom je nadmašilo sva prethodna i šta zanimljivo da se desi?! Matora komšinica je išla od vrata do vrata svojih komšinica noseći kojekakve tračeve kao kakav jehovin svedok one besplatne knjige i letke pa je došla kod mene da me udavi tračevima u vezi one Tanje koje... (da vam kažem u poverenju da se spanđala sa nekim bogatašem iz susednog sela, ali ćutite i ne pričajte nikom da sam vam rekla). Strašno šta sve ljudi nisu u stanju da pričaju o drugima. Dani su mi proticali bez ikakve nade da odem na more i gledam ljude kako se penju po palmama ne bi li uzbrali koji kokos. Da, pripadam armiji ljudi koji rade da bi preživeli, crnčeći kod kineza za siću. Ej! Pa gde to ima?! Samo u ovoj bednoj Srbiji. I dok uzimam ono crevo da zalijem baštu, zamišljam da sam na moru i onda onako zanesena mišlju kako plivam, prokleta mačka počinje da mi se mota oko nogu i ja počinjem da bežim misleći da me juri ajkula! Šutnula sam je kao loptu i više je potkačila tako da je odletela i zakačila se na granu obližnjeg drveta a onda me je pogledala onim njenim nežnim okicama i meni su krenule suze na oči. Plakala sam a onda mi je svekrva doviknula "Izgoreće ti kolač!". "Kolač u tiganju, nemoguće" slogan za onaj hit tiganj mi se motao po glavi i ja sam se za čas oraspoložila. Kako tako neka bedna reklama može da ti popravi loš dan pa to ti je, a mačka je sišla sa drveta nepovređena. Nasmejala sam se i otišla da proverim koliko kolač još mora da se peče. I svi ostali dani su prolazili kao "Dan mrmota", sve isto i monotono.

I sećala sam se kako sam nekada išla sa roditeljima na more a tad sam imala 4 godine. Tad sam prvi i poslednji put išla na more. I to sećanje mi nije moglo popraviti raspoloženje niti će mi dati nadu da će mi sledeće leto biti drugačije, da ću moći da odem bar do Mrtvog mora ili do neke banje da bih imala o čemu da pišem.

1) Lik koji ne voli da upada u kadar na raznim slavljima, maturama i sličnom, pa se prosečni gledalac zapita da li je taj uopšte i bio na tom slavlju.

2) Lik iz senke. Lik koji vuče konce i objašnjava stvari, a niko i ne zna za njega, jer on ne otkriva svoje postojanje ljudima koji nisu dostojni da saznaju istinu. Iza svakog posla stoji jedan Azamat.

"Izraz" potiče iz filma: "Borat i njegovo kulturno usavršavanje u Americi sa ciljem da prenese što dalje slavu velike nacije Kazahstana", gde debeli reditelj ovog dokumentarca Azamat Bagatov beži iz kadra svaki put kad kamera pokaže u njegovom pravcu.

EKG nalaz srca jednog naroda.

Domaci reper. Siroj rep javnosti postao poznat u martu 2009. posle snimljene pesme sa Skabom (Mafija u plavom). Jedan od retkih repera koji je postao poznat tako sto je izbacio 5-6 svojih pesama i jos toliko gde se pojavljuje. Posle poznatog "...Inspektoreeeeeeeee, zasto da krijem....(pesma sa Skabom) klinci su poceli da se prze na njega. Postao je ziva legenda medju rep napaljenom klincadijom. Sve su cesci statusi decice na fejsu : "Ako presao si most bolje odmah kuci vrati se jer blizu je XXYX (kraj tog klinca)"...Inace sve njegove pesme govore o njegovom kraju, ali to sada nije toliko bitno. Bitno je to sto po forumima godina njegovog rodjenja varira od 1988. pa do 1994. , kao i klub za koji navija i da li uopste navija za nekog. I stalno se javljaju neki 'ortaci iz kraja' koji potvrdjuju koje je on godiste i za koga navija. Covek postade urbana legenda.

Лик који је открио вежбање са теговима и борилачке вештине гледајући серијал о Рокију Балбои. Може бити средњошколац ког су тргле прве длаке, али је најчешће то згубидан који је одавно превалио двадесету, али психички остао у негде су својој тринаестој.

У теретани се увек гура се уз најјаче вежбаче, у бокс клубу се гура уз најбоље борце. Иако дуго тренира, све ради наопако, од вежби у теретани до ударања џака, фокусера, боксерске крушке као и држања гарда. На тренинге искључиво иде пешице или бициклом, неки пут и трчећи "да се загреје" па таман и да је -30 напољу "јер Роки никад није ишао на тренинг колима или градским превозом". Иако нема неког видљивог напретка, он непрестано трпа тежине које не може да подигне и увек тражи "да га неко испрати" (читај: да подигне тегове заједно са њим). Ноге никад не тренира јер ка'е: "да су му јаке од трчања и вожења бицикла, а и кад обуче фармерице нико не види како му ноге изгледају". Гард никако да научи да држи правилно па маше главом насумице лево десно док стиснуте песнице држи на грудима. Иако свакодневно удара у џак по 3-4 сата, једва разликује кроше, директ и аперкат. Ретко га пуштају да спарингује, а и кад се то деси, углавном удара у празно и креће се као Браунова честица.

Омиљена узречица му је: НОУ ПЕЈН - НОУ ГЕЈН (eng. No pain - no gain, тј. Нема бола - нема напретка). Свакодневно једе по десетак јаја, уз то попије и два-три живих "јер тако Роки ради" и пошто не може себи да приушти суплементе говори како је "нечурал" и "неће да се боде стероидима". Његов допинг је песма "Тигрово око (Eye of tiger)" којом досађује и Богу, и народу.

Због свог узаног оквира, свима служи за зајебанцију и као маскота места на ком тренира. Машта о томе да се такмичи у бодибилдингу или да се бори у рингу, "али никако да дође до пара за неку јачу хемију" јер "без хемије се данас не успева, бајо мој". Редовно се слика за друштвене мреже позирајући исред огледала "да прикаже напредак". Представља се као боксер и бодибилдер, али зато седне на дупе после једне ћушке, а мисаона именица му је и да подигне џак цемента. Али он и даље не одустаје од тренинга јер "ни Роки није им'о ништа у почетку па је успео".

Предмет који код нас Црногораца ствара вјечиту енигму зашто се користи термин киселина а не кисјелина.

U životu svakog muškarca (gej stop!) dođe trenutak kad upozna nju. Da, baš tu jednu posebnu, nju, koja će da mu izvrne život naglavačke i još će da mu se dopadne. Kao što su na divljem zapadu kauboji lasom hvatali divlje konje, tako i ona uhvati svog muškarca i dovede ga u red. Dobro, to zvuči strašno. Jako strašno. I tako je. Ali, samo kod onih manje srećnih.

Oni više srećni dobiju sve što su ikad od žene mogli da požele. Redovan seks, dobru hranu i neometano gledanje utakmica Lige Šampiona sa drugarima, nula ljubomore a ponekad i moguće besomučno opijanje s rajom u kafani (ali u jako rijetkim slučajevima). Sve je to divno i fantastično, ali brajko moj, nije to tako lako kao što izgleda.

Za nju, moraš svojski da se potrudiš.
- Da budeš kreativan kad situacija to nalaže.
- Da se sjetiš bar godišnjice i njenog rođendana.
- Da se sjetiš da spremiš poklone za godišnjicu i njen rođendan.
- Da je podsjetiš koliko ti znači s vremena na vrijeme.
- Da joj dodaš okastu dvanaesticu kad popravlja kola.
- Da sa njom uživaš u gledanju loših sitkoma. Ili bar da se praviš da uživaš.
- Da je zagrliš najčvršće što može da podnese svaki put kada se vidite.
- Da se u vezi na daljinu više trudiš.
- Najvažnije od svega, da budeš tu kad joj trebaš.

Jeste, zvuči jebeno, ali omogućava razne povlastice kasnije. Ko zna, neki od nas se možda već bude slatkim poljupcima ili čak blajvom sa njene strane. Možda dobiju i doručak u krevet. Ali sve prema zaslugama.

Uglavnom, jebeš, jedeš, uživaš. Kud ćeš bolje?

Занимљиво, видите, само у наслову одоше сва слова дозвољена у овом такмичењу. А дефинициа без тог такорећи забрањеног везника, не може. Покушавам да избегнем везник, али не иде.
Мислим да ћу победити на такмичењу. Ето вам дефинициа поима горепоменутог.
позз

Неуспела телефонска конекција.
Онај ''ту, ту'' звук који чујеш кад је корисник заузет или кад се прекине веза.

Ne znam.

Beše to pre jedno godinu ili dve dana. Dobih neki poziv da idem na neki safari u Čad. A tamo nigde 'lad. Vruće u pičku materinu. Vozimo se mi tako onim džipom, šta je već, slikamo one životinjke, žirafe, slonove, tigrove...... A da zajeb'o sam se nema tigrova u Africi. Onda neke konje, moguće da su bili nilski, jer tol'ko debele u životu nisam video i još neke ptičurine. I tako onaj Čađavi (stanovnik Čada) vozi, ja slikam, kad ono...... Crk'o džip. Kud će, šta će, Čađavi, nema goriva u gepeku, nema kredita na fonu, a i da ima tamo u vukojebini nema domet, poč'o da paniči, da skače, da urla, da se moli Alahu i šta još sve ne. A ja ga gledam i ne verujem. Kažem mu ja: Opušteno, nećemo umreti. A on ne konstatuje, nastavlja sa jadikovanjem. I k'o da nas neke sile prokleše (Joda jebem ti mamu) pa eto na nekih 50 metara od nas nailazi lav. Ja se usr'o, Čađavi još više. Stojimo, ne znamo šta ćemo. Gleda lav nas, gledamo mi lava, ispadam cava, Čađavi se onesvestio. Ulazimo u džip, da se bar malo osiguramo, al kurac.... lav za nama. Počeo da skače po džipu, lupa, grebe ona stakla, samo što nas nije prvrnuo. I tako jedno 15 minuta.... Kad odjednom MUK! Ništa se ne čuje. Provirim kroz prozor džipa kad ono lav juri za nekim crnjom tamo. Čađavi se za to vreme već osvestio, al mu još nije bilo sasvim dobro. I šta ću, sad gledam kako da pomognem ovom crnji. Pogledam u gepek džipa kad ono tamo one strelice za uspavljivanje životinja. Psujem sve redom Čađavom jer mi ranije nije rekao za to. Krenem sa tim na lava. Prvu gađam, omašim. Približim se malo, drugu gađam, omašim. E jebiga nisam vam ja Robin Hud. Treću gađam, IDEMO, TREĆA SREĆA! Lav pada, crnjo skače od sreće. Prilazim crnji, kad ono se ispostavilo, on neki Etiopljanin, atletičar, vežba, trči i dotrč'o iz Etiopije do Čada. Nađe nam on benzina, imao neke prijatelje tu blizu i poželi nam srećan put.

Čađavi bio presrećan što nas lav nije ubio, mene boleo kurac, i za lava i za Čađavog i za Etiopljanina i za njegove prijatelje, samo sam čekao da dođem kući nešt' da jedem. Dobar safari bio mogu reći, dobra avantura, još da se Čađavi nije onesvestio bilo bi još bolje.

Ili jesi ili nisi, LAV!

Рече Шиптар и забоде га у козу.

Kako su se u skorije vreme na Forumu pojavile izvesne struje koje su iskazale nekontrolisanu želju za frekventnijim razmenjivanjem recepata međ' autorima&autorkama ovog sajta, a kako i ja sâm od sve 'rane naj volem da cepam dobru supu, odlučio sam da - a na, ne sumnjam, vaše nepodeljeno zadovoljstvo - definišem i u ovaj naš mučeni rečnik uvrstim verovatno najpoznatije i skoro sigurno najtrešerskije kulinarsko rešenje u situaciji kad se nema ničeg u frižideru, a koje su ovi meridijani ikada imali prilike da isprobaju sleš okuse.

Danas, elem, najviše rasprostranjen međ' studentarijom i domaćicama koje moraju da nahrane mnogo usta, fenomen iz naslova je svoju inicijalnu slavu stek'o na prostoru AP Vojvodine gde je prvo i donet od strane Austrougara u periodu vladavine Habzburške monarhije. S tim u vezi stoji i njegov koren koji potiče od nemačkog glagola "einbrennen", što bukvalno znači "spaliti, sagoreti" (© - objašnjenje sledi u primeru). U različitim delovima naše tako diverzitetne zemlje, mogu se čuti jednako različite verzije naziva pomenute supe a koji variraju od onih u kojima slovo "n" prelazi u "m" do skoro mističnog "ampers", koji nedvosmisleno aludira na ukus iste.

Bilo kako bilo, ajnpren supa je zakon, Knorr je za pičkice.

Коначно! Дочеках и ја своје одело! Јест малено мајку му, ал успех се нагурати унутра. Мислио сам да ће ми бити тесно али... Нисам могао ни да замислим да ће ми ова 42 центиметра бити таман по кроју! После трећег прања, приметио сам да се мало олабавило. Хм... Изгледа да се шири после сваког прања. Можда то и није лоше. Вероватно ћу и ја нарасти с њим.

Прошло је већ неколико година. Сваким даном спознајем нове опције, додатке али и мане. Дакле, одело је делимично крхко. Кажем тако јер може да се поправи само, донекле. Надам се да га нећу превише исцепати. Не бих да идем наг. Хладно је зими. Осим тога, испушта неке звукове кад сам са другарима. Још више се развукло, а чини ми се да сам се и ја мало смањио. Другари ми се жале на сличне проблеме. Вероватно је цела серија ошла по курцу...

Скупио сам се и смањио само ја! Одело је у једном тренутку престало расти ка споља, а ка унутра су почеле расти ситне бодљице. Вероватно од белог праха које трпа у себе. Све ми је теже да га носим. Постало је круто. Често се лепи за различита одела са два велика испупчења у горњем делу. Чујем крике душа из тих одела. Неке од тих измучених гласова знао сам раније. Оно што нам је било одело сада нам је мучилиште.

Одбројавам дане. Овде сам већ двадесет четири године, један месец и дан пети. Лудим! Лудим сам од себе, од усамљености! Нисам срео душу с којом бих слово поделио. Постале су тихе као и ја, измучене! Мали сам и слаб, али успећу некако да се извучем одавде. Морам!

Моје потпуно прашњаво одело ушло је у уређај за повећање брзине са неким, још прашњавијим. Нагло успорење и снажан притисак! Осећао сам да ме истиска из себе... Довољно мали, успео сам изаћи на новонастале процепе. Погледао сам десно! Крај мене се налазила још једна душа која се ослободила свог мучилишта. Лагано сам јој пришао и ухватио је за руку. Рекао да ће сада бити све у реду и да морамо поћи. Пољубила ме је!

Podlo i neljudski. Bez ikakvog obzira prema drugom ili sa jasnom namerom da mu se naškodi. Etimološki potiče od reči hinja koja je označavala, a i dan danas se po nekim zabitima koristi za sitne bube koje signaliziraju nedostatak higijene i višak vlage.

Moja trauma koju vučem iz detinjstva, rak rana i horor pojava koja i dan danas menja izraz mog, uglavnom, apatičnog lica u teror i zgražavanje na sam njen pomen, bilo video ili audio formata. Elitni isprdak našeg, već odavno, previše sjebanog društva.

Shvatio sam da me krajnje boli dupe za domaću vip marvu i teško mi je da navedem nekoga koga posebno mrzim od sve te mentalne sirotinje, ali gospođa Zorica ipak prednjači debeleo. Mozgom je difolt svega toga u čemu je, nije vredno pomena.

Ne pamtim da sam ikada čuo, za sve moje godine, da je ikada išta rekla da iole podseća na korisnu, logičku, pametnu rečenicu, ni obris toga, ništa. Samo sve dublje i dublje zakopavanje u tu crnu rupu u koju sam je turio prvi put kad sam video njenu retardiranu njušku na teveu i pobegao kod dede vrišteći i pereći prstom u taj isti teve. Danas je razlika u tome samo što nema dede i što je taj strah, kao i kod svake horor pojave, ipak nekako manji tokom dana. Noću sam malo više open minded.

Par puta sam sebe pokušao da preispitam odakle mi iracionalni strah i gađenje ka toj roze spodobi, šta mi je ona jebeno skrivila, računam, ajde, klinački trip, uhvatila te na prepad sa svojom facom, kosom i glasom dok si bio mali i neiskusan i funkcionisao samo na instinkt preživljavanja i bez predsrasuda.

Al ' kurac.

Ne mož', ja se nje jednostavno bojim, bojim se njene kose, njene pudlice boje njene kose i same njene pojave, a ako, ne daj bože, to upari sa audio nasiljem, tačno u mislima vizualizujem kako mi se pred očita otkriva drevna kladrma, obavijena nekom roze maglom, a oko nje anđeli sa heklerima, dok glavni anđeo drži znak gde piše - ovuda ka Brejviklendu. Svaki put kad, sticajem nesrećnih okolnosti, zaglavim na lokaciji gde su krenule mrtve Avlije i svaka defektna jedinka oko mene počne da se dernja iz lobanje na - dramska pauza - TO..

Ja sam u principu jako nesrećan čovek.

Letnji raspust sam proveo kod babe i dede, koji žive na planini. Tamo imam puno drugova i ceo raspust smo se igrali. Jedva čekam da opet bude letnji raspust.

Na raspustu mi je bilo baš lepo. Ustajao sam ujutru, i baba bi mi spremala doručak. Onda bih otišao da se igram sa mojim drugovima. Stalno smo se igrali nindža kornjača, i ja sam uvek bio Mikelanđelo jer mi je on omiljeni lik. Napravio sam sebi nučake od dva drveta i konopca, i imao sam narandžastu maramu preko očiju. Hteli smo da se igramo i moćnih rendžera, ali svi smo hteli da budemo beli rendžer, pa smo se potukli i onda mi je deda zabranio da se igram moćnih rendžera. Posle svakog ručka bih jeo kinder jaja i sklapao igračkice. Do kraja raspusta sam sakupio puno igračkica, i sve sam ih sačuvao. Svaki dan sam vozili bicikl i trkao se sa drugovima. Puno smo lovili skakavce na livadi, i onda smo njima plašili devojčice. Uveče bih gledao nindža kornjače i moćne rendžere na tv-u, a onda bih otišao na spavanje.

Letnji raspust je moje omiljeno godišnje doba, i jedva čekam da ga ponovo dočekam.

Osobina ribe koja je sigurica. Ali ne obična, nego baš baš sigurica.