Nesebično, rado i od srca. Dobiti nešto što si u potpunosti zaslužio samim svojim postojanjem i ničim drugim. Iz ljubavi, one najlepše kakvu možeš deliti samo sa sestrom. Sa bratom ne, sa njim možeš bratski deliti materijalne stvari - cure, batine od komšije kojem ste zajedno pogazili cveće idući po loptu. Drugarski nije ni blizu ni jednom ni drugom jer je malo drugova s kojima se celog života ne zameriš. Sa sestrom nikad, ona te voli ceo život bez ikakvog razloga. Voli te jer si smotana budala koja nema pojma o tome. Ali ona zna.

Jer me ometaš. Zašto me ometaš? Jer razmišljam o tebi skoro konstantno. Ne mogu se usredsrediti na mir uma i na ništavilo koje me smiruje i zbog kojeg sam srećan ponekad. Apstraktno je to, nije vidljivo niti se može zamisliti, ali je tu. Potrebno mi je, a potreba je po difoltu patnja. Imati telo i um je patnja. U krugu života i smrti poznat mi je samo mali fragment sa desnog poluprečnika, a ti... Moj bože, ti zauze skoro ceo taj prostor. Volim te, naučen sam da je voleti dobra stvar i da saosećanje treba gajiti, ali niko mi nije rekao da će toliko boleti. Ako se ikada probudim znam da će negde u pozadini moga svesnog bića i dalje svrbeti tvoja slika, ma koliko se češao.
Grejati se na struju u ovo doba godine nije baš isplativo. Možda bih trebao nazvati dedu i babu, pitati ih kako su i šta rade. Gledaju Zehru. Moram što pre izaći iz matriksa.
Ponovo se moj um vraća na tebe, ali to je okej. Navikao sam. Jednog ću se dana vratiti tamo gde sam te upoznao, do tad kako bude biće.

Ultimativni zavodnik, ma šta zavodnik, zavodnik je za njega mala beba, veknica... Jer plodilac ne zavodi, on plodi! On ne razmenjuje sa devojkama brojeve telefona (na žalost mobilnih operatera), jer on odmah prelazi na stvar! On ne prilazi, njemu prilaze! I to grupno, po nekoliko njih! On ne šalje ljubavna pisma, cveće, ne služi se forama nas običnih smrtnika, ne zato što misli da je to patetično, već zato što mu to nije potrebno. Nejebica je njemu nepoznato stanje i kao takvo ne postoji ni kao reč u njegovom izuzetno bogatom rečniku kojim zadivljuje pripadnice ženskog pola.

Još jedna od domišljatih doskočica-poskočica za otkopčan šlic.
Koliko god bili sigurni da ste ''zaključali'' dućan, ne brinite, uvek će postojati neki uljez, koga je inače Vendi lepo oplela u pesmi što joj je pojebao cveće. Dolazi niotkud a eno ga gde ne treba. Odgovor kao i uvek, rešavaju one drkadžije sa Masacxusetsa.

A i što da ne radim marljivo. Vredan sam čovek! Ako treba i 24h! Za moju Srbiju!
(............plaćeni oglas...............)

U biti ništa strašno al' ono... malo sramote, glupoće, peckanja u međunožju i uopnanutijebem.zip i idemo dalje, kao da se ništa nije desilo.
A jeste.

Glagol nastao iz zamenice "ono" i koristi se u cilju zamene bilo kojeg glegola, kada se u trenutku ne možete setiti pravog glagola.

Zaštitnik školskog dvorišta i crkvišta.

Najstariji među klinčadijom a dobar ko lebac, njegova se poštuje, njegova se zna.
Klincima služi za uzor i svi pokušavaju da budu kao on, da driblaju kao on, da šibaju trojke sa pola terena kao on. Priča se da je jednom vatao ribu iza škole a klinci šmekali i da je motor provozao kroz popovo cveće a ovaj ga vijao litijom oko crkve.
Dečija legenda koja se menja iz generacije u generaciju i koja je uvek živa, a onaj koji mu donosi vodu sa česme taj je pod njegovom zaštitničkom šapom.

Ume da posavetuje, i da nagrdi ali jedno se zna. Njegova je zadnja, i najpravednija.

Uloga koja u dotičnim serijama po važnosti dolazi odmah nakon para koji će se na kraju venčati i odjahati na belom konju/odvesti se u belom mercedesu SL klase u suton i večni zajednički život. Zlica se prepoznaje po tome što je ona jedna od retkih koja, nakon što svi napuste prostoriju, vodi dijalog sa sobom i ima čkiljav pogled dok kuje svoje zle planove naglas. Dešava se da pomalo trza glavom i kapkom, ali to samo u izuzetnim situacijama kada ljubav počne da beleži jači skor od nje. Najčešće je keva Fernando Kolunge kojem ne dozvoljava da se oženi siromašnom seljančicom koja prodaje cveće na pijaci.

Otelotvorenje zla i pakosti u dečjem svetu, čovek koji nam je uvek sekao lopte nožem kada odu u njegovo dvorište, pod izgovorom da ćemo mu sjebati cveće. Imao je najbolje trešnje i kajsije u ulici, koje nije ni jeo, ali je obavezno kukao kod roditelja kada mu krademo voće, (a nismo lomili grane). Ispred njegove kuće se nikada nije igralo jer mu je smetala dečija buka, a i da mu ne bismo gazili travu.. Nije bio ni usamljen niti je imao kakav loš život. Imao je i ženu i decu koja su već bili odrasli ljudi, i pristojno je proživljavao svoje penzionerske dane. Jednostavno je bio nadrkani, strogi i kruti čovek koji ne voli decu, i koji nam je kvario svaku radost koju bi mogao.

Dva ortaka se dogovorila da danas idu na basket, čuli da će biti sunčano vreme. Malo odocniše, jebi ga, i oko 12 se nađoše na terenu kod škole. Pikaju tako, a na pauzi cepaju Walter Wolf, crni. Deca idu u školu. Oni se prisećaju dana kada su išli u školu, dogodovština i zezanja, smeju se a zatim zaneme. Prošle su godine, to im je već deo prošlosti. Radi se, preživljava, samo ponekad na basket što izađu iz kuće a da nije na posao. Sede, Sunce topi poslednje gomile skrivenog snega po ćoškovima terena. Deca u rukama nose cveće učiteljicama.
- Matori... Osmi mart...
- Da, eee.

Ma nisi. Ček, bre, kako možeš nešto da prerasteš ako te i dalje zanima? Možeš da potisneš i da se onda praviš kako si ti sad kao veliki, zreo, ozbiljan i uspešan. Ne valja to. Pusti ti te što pričaju kako su nešto prerasli, možda je njima sada kuća velika, ali unutra, u onoj drugoj kući, gde im kuca pumpa za krv, oće da bude tesno. Baš, baš. Polako samo, ako nešto prerasteš, da bar bude zato što si ti video da si to prerastao. A to se retko dešava.

Himalaji postoje tek tričavih desetak miliona godina ali su za to vreme uspeli da pomognu našim prabakama da “sakriju” svoju dragocenost duboko i zagonetno negde između prednjice i zadnjice, i leve i desne noge. To nije bila slučajnost. Svejedno, naše pradeke su se našle u problemu. Umesto da im pička četvoronožne prabake uvek bude pred očima i “na izvolte” sada je ta ista pička kod dvonožne prabake bila sakrivena i teško dostupna. Jednostavno, posle nastanka Himalaja nije više bilo tako lako i jednostavno jebati.

Devojka koja na život gleda kroz ružičaste naočare. Budi je cvrkut ptica koje su baš na njenom prozoru izabrale da naprave gnezdo. Nju sunce greje toplije nego nas ostale i ona je srecna zbog toga. Nije važno da li igra školice sa decom iz komšiluka ili bere poljsko cveće od kojeg će napraviti najšareniji buket koji ste ikad videli; ona je dašak svežeg vazduha u zagušljivoj prostoriji, ona prija poput mirisa pokošene trave u proleće. Ona ne vidi zlo, ne čuje zlo i zbog toga je totalno nepripremljena za život koji je očekuje. Ona je dete u duši za vjek i vjekova.

Za ženu, siguran znak da joj se muž napio.

Osim što je kragujevačka sportska hala, ona je i mesto okupljanja lokalnih krajputašica zbog čega se i njeno ime često koristi kao podjebavajući komentar na nečije žalbe kako je u lošoj finansijskoj situaciji, aludirajući na činjenicu da uvek može da se odšeta do hale.

Smrad iz oralnog otvora,uglavnom posledica pokvarenih zuba ili bolesti želuca.Uglavnom osobe kojima vonja iz usta imaju potrebu da vam se u toku razgovora unesu u facu i da vam do tančina sve u sitna crevca prepricaju od Kulina Bana...

... al' pre toga pokloni joj gladiole.

Živimo u svetu tolerancije. Uviđamo sav smisao humanosti i sve lepote življenja. Prihvatili smo sve prirodne stvari koje su godinama bile prećutavane i mučki ugnjetavane, pa zato pišem ovo u nadi da će i autoseksualizam biti prihvaćen u društvu. Ne, umesto toga, ovi ljudi se ismevaju i upućuju na psihijatre, sveštenike i ostale pastire.
-Zašto je loše voleti svoj automobil i venčati se sa njim?!?!!!
To je sasvim prirodno. Potpuno je normalno gajiti emocije prema svom ljubimcu u garaži, zar ne? Gledati ga (ili je) kako onako zanosnih oblina sedi i ćuti, čekajući da uđete u njega i da ga pokrenete. Zašto je loše nežno prelaziti preko tih oblina vlažnim sunđerom dok ga čistite od blata? Pa svi smo imali taj momenat kada uđemo u njega, uključimo muziku, nežno pređemo preko volana, gurnemo ključ, okrenemo polagano, i osetimo kako se ceo automobil trese!
A i on nama može pružiti zadovoljstvo. Kažite kako je lepo kada zimi uđete, hladnih nogu, pa uključite grejanje. To on greje samo vas, da znate. A na kraju, možete probati i seks u auspuh. Naravno ako se on ne buni i ako ga ne boli.

Sve ovo kaže da u svakom od nas postoji jedan autoseksualac, koji samo čeka da izađe na površinu. Ovi ljudi nisu ništa drugačiji od TEBE! Pravda za autoseksualce!

Biroi koji će vam ponuditi, ako ste na primer astronom ili arheolog, da se prekvalifikujete u stakloduvača ili vozača viljuškara, bez trunke stida i obzira ljubaznog osoblja biroa prema vašem obrazovanju. Još će vas ubediti kako je to pravi posao za vas i kako treba da se izjasnite odmah jer je broj mesta ograničen. Diplomirani arheolog, stručnjak za iskopine i živa enciklopedija starih civilizacija, duvaće užareno staklo i praviti piksle i vaze za cveće. Još će jadničko biti srećan ako mu ponude da bude portir, ili ako ga obuče da vozi tramvaj.
Država, nezasita i pohlepna, uvek nađe ovce za šišanje, bez programa obrazovanja i zapošljavanja, upropašćuje na hiljade mladih ljudi.

Naravno da ne postoji. U stvari, ne postoji nikakvo objašnjenje koje bi moglo da te izvadi iz fekalnih masa u koje si trenutno upao. Ovu floskulu upotrebljavaš čisto da bi dobio na vremenu i smislio sledeći korak.

Sarkastičan odgovor žene koja ili ima loše odnose sa mužem ili je on jednostavno potpuno operisan od romantike pa se nikada nije setio da kupi svojoj lepšoj polovini cvet.