Девојка која је српским јунацима видала ране и појила водом после Косовског боја. Данас, у овим кризним временима, титула се пренела на клубске промотерке, код којих се гребемо за неки гутљај свете водице.

Ovo je grupa od 200-2000 ljudi koja prati svoju zemlju (Norveska, Svedska, Danska, Island, Finska) na velikim sportskim takmicenjima, uglavnom rukometnim. Karakteristike su im da svi nose plave, zute ili crvene majice u zavisnosti za koga navijaju, a takodje su u modi i kapice sa rogovima jel su svi jelte potomci Vikinga. Toliko glasno navijaju da se mogu porediti sa 20-tak navijaca betonligasa iz Srbije. Navijanje se svodi (uglavnom iz sedeceg polozaja) na:

-Norge, tam tam tam (ovo predstavlja ili dlanove ili one balone)

Jako retko medju njima se moze naci i neka mnogo dobra plavusa, ali kazem jako retko

Ovako zovu jagode nasi zemljaci,koji su bezali od blagostanja na ovim prostorima devedestih u zemlje engleskog govornog podrucja.

Tone pičetine lučiše vlagu na markantnu pojavu srpskog Mistera 2010, bio Sekin model, Karleušin anđeo, kad ono ispade Vasilije kitoljubivi... I to onaj pasivni, furundžija.
Ne mrzim ga što je dupedavac, svoje dupe troši, ko ga jebe, već što plitke ženetine uzdišu za njim i prave paralele.
''Vidiš kako se za njega ne čuje ništa, ni afere neke, ni skandali, pijanstva, droze?''
''Kako čovek u onom spotu dobro pleše? A ti samo gluvo glamočko trupaš!''
''A što ti nemaš pločice k'o Vasa?''
I kad joj na sve to kažeš ''Boli me kurac za njegove pločice, jebo to Vasa više!!!'' ona uzdahne i pomisli ''Daj Bože''
E, malo morgen će te kara! Izdefinisani, markantni, šarmantni plesač se gađa u buljsona, do krvi.

Eufemizam za bombardovanje.

Porno-glumac karijerista.

Од пуши као турчин до Маурицио Сари, Сари је највиши ниво, врховно божанство думагијања, нема даље, крај пута. До ових достигнућа је стигао у тренутку када је на једној утакмици хтео да запали пљагу, али се сетио да је то забрањено на стадиону, па је једоставно, сажвакао исту(?!)
Иначе, Тренутни тренер Премијерлигаша ФК Челс(з)и, који гаји љубав према, како он сам каже, двема ствари, никотинским штапићима и ногомету.
Елем, Маурицио Сари се користи као надимак у друштву за гаришу који конзумира нереалну количину цигарета. Човек који думагија па чак и жваће(?!) пљаге као Сари. Не у стресним ситуацијама као неки, не у клабингу да би изгледао урбано само урбано, него УВЕК и СВУДА!

Gotivite sport? Navijate k'o imbecili za omiljeni vam klub? Eventualno turite i neki dinar na isti protiv apsolutnog autsajdera? Ne i zbog batice iz naslova, tog svojevrsnog krkele i kiksare zbog kojeg kršite ruke i grickate nokte do poslednjeg sudijskog zvižduka, ne znajući da l' će i kad će nešto da usere...mamu li mu u pičku jebem ja.

Ubac je svaka (najčešće maloletna) osoba koja, u periodu pronalaženja sebe, očajnički pokušava da se izdvoji iz mase i da pripada nekoj kul grupi. Pritom ima više opcija, a postupak je sledeći. Otvoriti google i u polje search ukucati:
1. emo. Nakon što je video(la) kako bi emo trebalo da izgleda, odlazi kod frizera po frizuru sa šiškama preko lica, kupi roze pertle i postaje depresivan jer tako treba. Secka se u slobodno vreme.
2. metalac. Neparnim danima nosi majicu sa printom Metallica, parnim sa printom Iron Maiden koje kombinuje sa uskim crnim pantalonama, martinkama i dugom masnom kosom. Da, i svira onu zamišljenu gitaru. Ide okolo i govori kako svi ostali imaju pomeren sistem vrednosti.
3. rege. Traži kintu od roditelja da ode do BG-a jer tamo neki tip radi dredove veoma povoljno. Oseća duhovnu povezanost sa rastama i Etiopijom, njegovom kolevkom. Sluša isključivo Bob Marley-a, omiljena životinja mu je lav, a boje zelena, žuta i crvena.
4. reper. Popreko posmatra rege ubaca sa kojim je u istom busu za BG, s tim što ovaj pali po VANS patike i ECKO farmerice tri broja veće. Ima besnu kapu preko očiju od koje ne vidi gde gazi. Njegovi bogovi su Kanye West, Snoop Dogg, 50 cent i naravno 2pac.

Popularan naziv za 'armonikaški prsten . Žuto zlato, ako nije neki kamen onda je crna pločica, nosi se na domalom prstu desne ruke i prati ga obično narukvica iste boje i duplo veće gramaže. Opšte je poznato da naši harmonikaši nisu baš neki lipicaneri
( vidi sliku ) pa šta će onda da bude u kadru nego njihova virtuozna ruka u tiru-riru ritmu. A na ruci tozla, da se zna da su njonje i da jebu pevaljku benda.

Već pola sata pokušavam da smislim rečenicu kojom bih počeo opsežno naučno izlaganje biološkog, filozofskog i opštenaučnog fenomena koji nindža-gusari predstavljaju. Reči ne mogu da opišu gargantuansku, gotovo neograničenu količinu energije, kuličnosti i nenadnenadjebijebivosti koju poseduju ova legendarna epska stvorenja. Reći ću vam samo ovo: Kada bi u Ju Gi Jou postojala karta Nindža-gusara, sa tom kartom bi ispodprosečan gik igrač osvojio sve Ju Gi Jo turnire koji su bili i koji će tek biti, sve turnire u svim kartaškim igrama, pa makar bili i tablići, sve sportske manifestacije koje će biti do 20-tog milenijuma, i na kraju, sve žene ovoga sveta, sve to istovremeno. Bio bi Bog na Zemlji.
Sad zamislite kakvi su Nindža-Gusari.
O da.

Neću pričati više o njihovim moćima, jer svaka je priča suvišna. Očigledno je da mogu sve ono što i Moja baba i google zajedno, i to vezanih ruku, nogu, usta i očiju, u bazenu punom natrijum-hidroksida u kome plivaju hidroksifilne leteće ajkule-čekićare sa laserima na glavama. U primerima ću navesti neke od čuvenih Nindža-gusara, posle čega ću biti u komi na nekoliko meseci, zbog sirove psihičke energije koju zrači spoznaja o postojanju Nindža- gusara. Dakle, neki od Nindža-gusara su:

Izraz tačke je lokalizam ( nema veze s lokanjem alkohola ) i koristi se za stanardna ručna kolica. Naziv tačke po svom semantičkom značenju nema nekakvog smisla, ali ako pogledamo sa logičke strane, možda su krstitelji ove sprave to gledali sa matematičke strane, jer opšte poznato je da se svako geometrijsko tijelo sastoji od skupa tačaka, a oni nisu imali podoban naziv za ovakva kolica pa su ga jednostavno nazvali pluralom tačke. Ili možda je semantičko značenje posve jednostavno i sastoji se iz toga da ova kolica zluže za prevoz tereta od TAČKE A do TAČKE B. A možda je po sredi neki treći razlog, znan samo onim ljudima koji su ga i iskovali i ostavili nama u amanet.
Kako god ih mi krstili, one su jedan od najkorisnijih aksesoara svakog domaćinstva, gde kao atlas, ponude svoja leđa da bi nama olakšali posao.

Pošto gore navedena ima iskrene i plemenite želje da pomogne ljudima, te svojim humanitarnim radom to i čini, malo preteruje sa emocijama i sve se to čini kao maska ne bi li se predstavila kao bolja osoba koju će svi voleti.
Stoga se izraz može koristiti kao opaska ortaku da mu ne ide od ruke gluma i foliranje kako je dobar, da to što čini ne radi iz ljubavi već da bi zamazao ljudima oči. To što pomogne babi da pređe ulicu radi preko kurca, i kad sprema kolače fil samo nabaca. Afrikancima šalje odeću samo zato što ima previše drva za potpalu.

Fraza koja je našla svoje mesto u zaboravu... Svedoci smo stvaranja nove istorije, usred smo tranzitnog perioda ka potpunoj dominaciji Twitter-a (ograničavanju izražavanja na 140 slova), i to bezosećajno povlači za sobom sve floskule i idiome koje je stari način razmišljanja vekovima gradio; i donosi nove.

U dahu...

U Osijeku u osamdesetima je bilo četiri bioskopa, ili, kako su se u Hrvatskoj zvali, kina. Tu je bio Papuk, Crvena Zvijezda, ono u Donjem Gradu što mu se imena ne sećam i Zvečevo. Dok su prva tri prikazivali uglavnom nove komercijalne američke filmove visoke kvalitete kao, na primer, Američki Nindža i Karate Kid, Zvečevo je nudilo stare kung fu filmove sa Džeki Čenom, akcione filmove šklj-kategorije koji su u Americi bili pravljeni za "straight to video" distribuciju i porniće.
U našoj, tadašnjoj opresivnoj državi plakati pornića su se, da ne kažem 'lepili', kačili bez ikakve cenzure odmah uz sve ostale, tako da sam ja na njima prvi put video gole tete i čike koji su ih grlili. Ponekad su te tete na plakatima bile kosooke, a moj tata ih je zvao, držeći na umu glavnu alatku njihovog zanata koja je mnogo više vremena provodila na platnu od lepih im egzotičnih očiju, kosopičke.
Google nije pronašao ništa kad sam tu reč ukucao u serč u jednini ili množini i zato je sad delim sa vama, mada ćale i dalje zadržava ekskluzivna stvaralačka prava na tu intelektualnu svojinu.

Ako druge ljude zmije u džepu ujedaju, njegova otkida ruku do ramena.

Analizom ponašanja gostiju u kafani moguće je izdvojiti nekoliko tipova ličnosti:
1) Oni koji imaju i ne libe se da potroše
2) Oni koji imaju rijetko, ali kad imaju - ima cijela kafana
3) Oni koji imaju malo, ali okrenu povremeno bar jednu turu i
4) Oni koji nemaju, ali se zato šlepaju uz neke od prethodnih tipova.

Ćiril Stipsa je kombinacija prvog i poslednjeg. Ovaj mutant obučen je po poslednjoj modi, vozi makinu, ima gedžete sa poslednjeg sajma u Barseloni, ukratko - bogat kao Krez.

Ali, darežljiv kao Dino Merlin.

Predanje kaže da je jedan takav tihim glasom konobaru naručio litar-litar. Istog trenutka u kafani je zavladala grobna tišina, šanker se onesvjestio, ciganinu sa violinom je iz čista mira ispao zlatan zub, a odžačar je žurnim korakom krenuo da uplati životno osiguranje.
Onda su shvatili da se Ćiril šalio.

Pije kao smuk, ali tuđe piće, veseli se uz muziku, ali nema svoju pjesmu, ovo stvorenje ime duguje liku iz kanadske crtane serije "Rakuni".
Pristaje mu, zar ne?

Idiomatska fraza i njene varijacije za svaki slučajan rasplet događaja koji može zadestiti jednog ili više pripadnika nebeskog naroda. Spletom okolnosti fazon. Rendom-izacijom mogućnosti - što bi rekli oni iz CERN-a, seme im se naučničko zatrlo krvavo.

Fala Bogu, jedan pripadnik nebeskog naroda ne bi bio jedan pripadnik nebeskog naroda kada gorenavedenu floskulu ne bi koristio i kao univerzalno - doduše i pomalo šmekersko - objašnjenje sleš opravdanje za maltene svaku neobjašnjivo-neopravdivu a najčešće kataklizmičnu situaciju koju je napravio ili doprineo apgrejdovanju zasranosti iste. Uostalom, uprti prstom u Sudbinu je tradicija koja se na ovim meridijanima plave planete još jedino dâ usporediti sa onom gledanja nasumičnog dela "Žikine Dinastije" u autobusu Lukić Reisen-a na redovnoj liniji Prokuplje-Kuršumlija-Klagenfurt. Inače, malobrojne preživele žrtve svedoče da je pomenuto putovanje poprilično nezaboravne prirode...

Specifična ali i veoma rasprostranjena pojava u našoj maloj ali nužnoj zemlji. Naime, kako je lista naroda i narodnosti koji nama Srbima idu na živce ( da ne kažem, na nešto malo ozbiljnije ) poprilično dugačka i - kako bih rekao - SVEOBUHVATNA, onda i ne čudi podatak da je u istoj pod slovom «S» - razume se, tik pored San Marina i Saudijske Arabije - zastupljena i ova bljutava zemlja.

Ipak, po nečemu je taj animozitet jedinstven: Slovenci su se za razliku od ostalih neprijatelja nebeskog naroda nekako izvukli od dobijanja batina na bojnom polju a to im, na njihovo nepodeljeno žaljenje, nikako ne možemo oprostiti. Braća Hrvati su izašli na crtu. Sa Nemcima smo se tokom II-og Svetskog Rata siti naigrali žmurke po šumama, livadama i parkovima. Amerikanci su došli i otišli a doći će opet, ništa se ja ne brinem! Turke zaista ne bih pominjao ( ima dece, pobogu ) ali Slovenci...pobegnil kot muco! Uz to su još kajmak i ajvar prisvojili kao sopstvene brendove i uz bonus jebenog priznavanja Kosova odista zaslužili toliku našu omrazu. Doduše, dobri Bog se ipak pobrinuo da "zmajčeki" bar malo ispaštaju zbog svoje slovenštine. Samo On i zna koliko će još dugo pomenuti tumarati 9-im krugom Evropske Unije...

Pripadnik muškog pola koji zbog malih dimenzija svog tukidida nije u stanju ništa da pojebe, te je osuđen na doživotno masturbiranje.Svakodnevno masturbiranje dovelo je do vidljivog deformiteta desne šake.

Izraz koji, sasvim slučajno, pokopa i najvećeg patriotu ili nacionalistu. Dokaz da ni mi Srbi, u svojoj najdubljoj podsvesti, sebe ne doživljamo delom sveta.