Najezda političara konstantnom opsadom u predizbornoj kampanji. Na bilbordima postaju upadljivi čak i oni koji nisu dominirali ni na fotografiji sa sopstvene svadbe. Klikerastim očima ubeđuju apstinente da izađu na izbore, iako bi potencijalni glasač radije upao među huligane u roze helankama, nego na glasanje.

Kategorija porno filmova sa incestoidnom tematikom.

Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.

И док ће се многи од вас запитати "О чему, који курац, баљезга овај?!", подсетићу вас на - па, можда и врло скори - моменат у којем сте након, у стилу пацијента безнадежно oтпуштеног из центра Чигота, прождране две целе пице код Буцка (са, разуме се, све говеђо-пилећом салатом преко; преф.прев) и по дифолту размењених "Прод'о ме Шефилд за осамсто динџи, маму му јебем!" и "Уш, какву пичку сам вид'о јуче..." апдејтова из реалног живота, своме ортаку од прекопута, онако нехајно бришући остатке мајонеза и кечапа са образа, предложили да отресете две-три партијице ПЕС-а у најближој бувари, чисто разоноде ради.

Звучи познато, а? И превише, ако мене питате. Јер бити некоме муштерија у поменутој видео-игрици, и то поготово она редовна, још једино може да се упореди са болом:

1) вађења крајника без анестезије,
2) бријања мудoа сапуном, или
3) информације да ти је сестру јеб'о неки лик који диже 170кг из бенча, што практично значи да то може дуради опет, а јербо му ти не можеш јебено ништа.

Елем, сати, дани и недеље проведени пред екраном персоналног компјутера, па чак и демолирање јебене Барселоне ФК Клужом на ол стар левелу, никако не могу да промене чињеницу да вас ваш ортак шури к'о сељак петла пред Васкрс. И то, некако, увек једва; говнарски, пичкењски, распалим бугарским голом из корнера, пенала или у последњем минуту текме...фазон, неколико тренутака пошто сте ви пропустили шансу за гол, јебему матер у пичку стварно.

Једно једино решење се намеће као излаз из још једне понижавајуће сесије на фотељама у Стакленцу: моментални и неодложни РЕВАНШ! РЕВАНШ у коме ћете ви сигурно победити, РЕВАНШ у коме игрица неће јебено забадати, РЕВАНШ у коме ће онај циган Роналдо коначно потрчати, маму му јебем у уста, РЕВАНШ у коме ће...дођи она девојка што ради и рећи Извините, момци, али истекло вам је време....

Доплата није могућа, осећате како вам се она пица смеје из стомака. Крај Света може наступити сваког тренутка.

Literarni pandan kolektoru otpadnih voda u jednom omanjem ali ipak dovoljno velikom gradu, na primer, Meksiko Sitiju. Zbirka književnih naslova čiji se kvalitet jedino može uporediti sa onim života u Keniji, vazduha u dalekom Pekingu, pljeskavica u jebenom veganskom restoranu ( oprosti im, Gospode, ne znaju šta čine). Kolekcija romana svih vrsta i podvrsta koje vam jedan školovan lekar ( pa, čak i onaj koji je studirao u Kragujevcu; prim.prev.) nikada ne bi preporučio posle jela...i ukoliko ste bilo šta sofisticiranije od jednog panja. Loš izgovor za trošenje kertridža, šteta za seču šuma, uvreda za toalet-papir. Svojevrsni dokaz da pismenost, iako poželjna, možda na kraju ipak nije za svakoga.

Doduše, da nije cenjenih urednika iz pomenute izdavačke kuće ( koje ovom prilikom srdačno pozdravljamo ), neki od najinteresantnijih - a vrlo moguće i najkancerogenijih - romana u istoriji interesantnih romana ne bi ugledali svetlost dana a kamoli postali omiljeno štivo međ’ pomahnitalom masom vernih čitatelja i čitateljki ( ovih drugih malo više; prim.prev.). Vi se, draga braćo i sestre sa Vukajlije, nikako ne morate složiti sa ovim što ću reći i stoga me slobodno možete gađati ciglom ukoliko me ikada budete sreli na ulici, ali...verovatno bi i planeta Zemlja bila mnooogo siromašnije mesto da su više puta odbijene ideje nekakvih skribomana i psihijatrijskih slučajeva to i ostale.

U “Laguni” se, Bogu hvala, svaka ideja štampa. I svaka ideja je bestseler. Čak i pre nego što izađe iz jebene štamparije. Drama, triler, letopis ili naučno-fantastična trilogija o epskoj borbi jednog frizera u postapokaliptičnom Somboru – sasvim je nebitno izdavačkom odboru Daunovaca koji su zaposleni u ovom očito ATEISTIČKOM preduzeću. Oni će, naime, svojoj žrtvi ponuditi ne samo knjigu za svaku priliku i nepriliku već će istoj predložiti i nešto iz širokog asortimana posthumne kategorije, a kako bi pomenuta bila u mogućnosti da čak i POSLE svoje smrti uživa u rečenicama istaknutih autora sa dva ili više prezimena. Tašti je rođendan a vi imate odgovoran zadatak da joj kupite poklon dostojan ćerke koju je dozvolila da oženite?
Nema problema. Na polici sa natpisom “Poklon-knjige” ( KUPI 3, PLATI 2!) imate čitavu gomilu trilera sa reči “draga tašta” u naslovu. Tvrdi povez se podrazumeva.

Uostalom – šta loše i može da izađe iz nečega što se zove “laguna”?

-Forum osniva lik koji u slobodno vreme proučava informatiku pa sa onim što je pokupio o Microsoft prezentacijama on lepo napravi forum sa tematikom o metalu ili nekom fantazijskom piscu
-U prvim danima prijatelji se priključuju iz poštovanja prema njemu ionako im je realno Sinan Sakić bog, a knjige podupirači za orman bez jedne noge
-U prva tri meseca forum zvrji prazan, pošto realno, na Google-u je njegov sajt negde na šezdesetoj stranici, posle jedno pedeset devet stranica posvećenih tamatici foruma, koje je napisano na Wikipediji na oko dvesta jezika
-A onda on objavi lepo oglas u Svetu Kompjutera ili nekom drugom informatičkom magazinu na zadnjoj stranici i onda odjedanput dolazi oko trista ljudi za nedelju dana, od kojih je realno dvadeset eksperata na tu temu, četredestak da se bolje upozna sa tom temom, dok su svi ostali budale kojima je ukinut nalog na Facebook-u jer su se slikali goli i to objavili
-Forum tako narednih šest meseci se transformiše kao nekim monstrum iz SF filmova, umesto glavne i prosvetljujuće tematike počinju da se objavljuju nebulozni sadržaji koji uključuju Isiodoru Bjelicu i pornografiju
- Sad postoje tri kraja za ovaj forum :
1) Posle jedno pet godina i pet hiljada članova od kojih je tridesetak aktivno, svi shvate da je forum smorio i otišao u propast i jedini razlog zašto su još na njemu jeste što su se vi tako sjajno upoznali i stvorili prijateljske i romantične veze, da osećaju kao da kidaju deo svog srca, ako odu sa foruma, pa tako ostaju na njemu do boljih dana dok se jednostavno sam ne ugasi od prenatrpanosti podacima
2) Glavni lik koji održava forum shvati da ne može više da ga održava pošto nema više para da plaća adresu i još se posvađao sa administratorom mreže, jer je spavao sa njegovom čerkom, pa sledećeg dana svi otkriju da je forum premešten bogu iza nogu gde će biti nanovo izgrađen tj. nikada
3) Kada shvati kakvi sve ljudi dolaze na njegov forum i šta rade, glavni lik briše operativni sistem, lomi kompjuter čekićem i odlazi u manastir da se leči i traži utehu u religiji jer s' obzirom kakve je sve horore na svojoj tvorevini video, on oseća krivicu da je to delom njegovo delo pa napušta normalan život da traži oprost od Boga jer je napravio onakav forum...

Из опуштајуће суботње дремке у омиљеној фотељи буди вас грактање ваше бучније половине да под хитно тркнете до месаре jeр јој фали још пола киле црвеног меса за соте "Строганоф"? Месаре, кажете? Тешко.

Јер једна "месара" већ извесно време није прави а, богами, ни постојећи избор за наречени деликатан задатак, посебно ако је у питању чувени руски специјалитет из 19-ог века, a по врлом карактеру домаћице искључиво спреман у керамичком посуђу марке "Металац", Горњи Милановац. Не. Ова кулинарска фантазија захтева да се упутите у месоидни објекат у коме месо није тек тако разбацано по, додуше, прегледним колонама једног фрижидера-штанда и које ће по вашем одабиру дебељушкасти месар-касапин још додатно исакатити својом припростим руком попут каквог чемерног леша мртве и огуљене животиње, већ у прави-правцати мали храм меса & месних прерађевина, у коме се живот слави а животиње неизмерно воле и поштују...биле оне у излогу или иза њега. Елем, ту месо не само да је од најквалитетније сорте у читавом региону већ су у репрезентативне примерке истог елегантно пободене згодне мале таблице на којима су, опет, педантно исписане све информације које вас икада могу интересовати о поменутом парчету, од годишта и имена, преко омиљене боје и филма, па до последњих речи пред клање. Астрономску цену, пак, саопштиће вам љубазни стјуард за касом.

Све ово имајући у виду - један бутик меса, логично, не можете и нећете наћи на локалитету рендом јавне пијаце и осталим местима по којима се мотају којекакви сумњиви припадници којекаквих сумњивих националности. Поменуту ризницу деликатеса, наиме, једна предана муштерија најчешће ће наћи у провинијенцији једног тржног центра, да не кажем "шопинг-мола", у којем обитава и радује своје купце у складној симбиози са једном парфимеријом, ЛАШ сапунеријом, БИО-галеријом и кафићем-салатеријом у којој, бајдвеј, уз један продужени еспресо и тарт са крушком на миру можете сачекати да вам љубазни и у иностранству школовани касаполог и повремени модел Данијел истранжира бубце од срне и дефлорише јоркширску патку. Јер, он је мајстор свог заната.

Потајно. Уствари, заиста.
Најчешће оно што не желимо да видимо или да други виде. Израз још из Мезозоика што се може видети и данас када сви користе ролетне и остала муда што чини да се ова досетка све више губи из употребе и заборавља.
Такође је имао употребу у сфери пубертетлија, 'иза завесе' је резервисано за дешавања коткуће и родитеље генерално, дакле све најлепше, дете за пример, плесао за разредном етц..

Кладионичарски термин за утакмицу која ти елегантно обори тикет а требала је лагано да буде ухваћена. Потенцијални извор самоубиства уколико су неке веће паре у питању. Редак случај кад потчињени постане газда, Јоца Стефановић победи Шабана у караоке обрачуну и Давид разјебе Голијата а успут и све наде вечитог сањара коме још та једна фали да све заокружи и сутра наплати од свих оних који неку мину нису заобишли.

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Sračunat lik. Dozira prijateljstvo shodno svojim potrebama i tuđim mogućnostima.
Folira i dozira bliskost sve dok imaš nešto što mu je potrebno, bio to novac, neko poznanstvo, veza ili usluga. Kad iscrpi tvoje resurse, ljigavac se povlači i izbegava dalje druženje i traži novu žrtvu.
Sve dok mu opet nešto ne zatreba, nećeš ni znati da postoji.

Konstatacija razočaranog čoveka. Radi ceo dan, plaća račune, ekskurzije i sva sranja za troje dece a kod kuće mu sedi džaftara koja neće ni prstom da mrdne. Dotakao je dno života radeći za druge i žrtvovajući sebe.

Арахнофобија је ирационални страх од паукова, осим ако није у питању Црна удовица, тада можеш да будеш арахнофобичан колико хоћеш.

Lik koji se podaduo od manjka ili viška spavanja; sanjiv i neupotrebljiv u bilo kom smislu. Izraz potiče od radnje "čekanja krtice" koju karakteriše velika strpljivost jer sam period dok strvina ne promoli svoju jebenu glavicu na svetlost dana/mesečinu noći može da se oduži k'o gladna godina.

Odnosi se na lika koji u pola razgovora iskoči sa nekom desetom temom i krene da smara, kao pop-upovi koji iskaču po browseru sa trivijalnim reklamama!

Jun beše bio početak odmaranja školaraca. Roditelji na posao, deca ustaju, doručukuju zauzimaju svoje pozicije kraj računara i tako ceo dan, osim što, ako ti ćale ne uplati internet, pa ni sam ne znaš šta ćeš od dosade.

Ulice postaju sve vrelije, dan duži nema žive duše napolju, deca se ne bi setila da se odvije od kompa. I tako sve dok ne krenu godišnji odmori, pa idem na letovanje! Došao je i taj dan, da spakujemo kofere i pravac na more ''JUHU''..! Kad ono KURAC, ćaletu se pokvarila kola, sve brže i brže prolazi godišnji odmor. Ćale hiljadu problema, svakih sat vremena kod mehaničara nada se da je neki sitan kvar, a ono crko JEBENI MENJAČ... Traži na Internetu i oglasima razne informacije i cene. Najjeftiniji 450 evra (za te pare si mogo da platiš smeštaj za četiri osobe)... I dok je ćale našo menjač ostalo još 9 dana godišnjeg, pa je bilo pitanje da li ćemo na more ili ne. Međutim, ipak smo svi želeli da pobegnemo iz grada i uživamo na plaži, tako da smo na kraju otišli, iako smo bili samo 7 dana (2 smo izgubili na putu). Kad smo stigli do Jadrana, naravno bilo je predobro. Brzo smo našli fin smeštaj, pravi odmor. Ustajemo oko 9 pola 10 doručkujemo i na plažu do podneva, istuširamo se, ručamo, malo odspavamo, pa onda od jedno 17 do 19 opet tuširanje i od 21 do 23 u šetnju i tako svaki dan. Kad smo se vratili u Zemun ostalo je još jedno Mesec dana do početka nove školske godine. Polako se spremaju za Avgust (učenici koji su pali iz jednog ili dva predmeta). Deca polako izlaze napolje (samo posle podne i uveče) igra se fudbal i basket, ide na kej i pokuša da se što bolje iskoristi letnji raspust. Tako sve do nedelju dana pre škole. Neki su se uželeli društva i velikog odmora, neki knjiga i školskih klupa, a neki nove škole i novog odeljenja. Svi su uzbuđeni i uznemireni.

Došao je i taj dan! Dan kada treba da počne nova školska godina. Svi su jedva čekali da se vide posle tri meseca, da prepisuju domaće i kontrolne međusobno, da dobijaju petice, pa i jedinice, da jedu pljeskavice, ali posle Prvog časa hemije, fizike i pogotovo matematike, već jedva čekaju sledeći zimski, a i letnji školski raspust.

У музици је слобода текстописца (читај: Марина Туцаковић) да као епитете користи одређене речи које се провлаче попут Рајо Ваљакана кроз шпанску лигу. Можда највише коришћена реч јесте "Београд": Београд прича, Београд ноћу, Ово је град Београд, Знам за један град зове се (замисли) Београд...
Међутим, кад почне нека врста дрвета да се користи толико да то већ прелази у неки вид силовања, онда је то посебан сегмент уметничког појимања. Липа, багрем, баобаб, секвоја. Њима се јадаш, дружиш, са њима једеш говна па се мажеш по глави, они те милују грањем по глави а теби пуно срце.

Едуардо "Едо" Мојега, бивши колумбијански фудбалер раскошног талента и потенцијала, чију су звездану каријеру спречили бројни малери, како на професионалном тако и на приватном плану.

Прве фудбалске кораке чини у ФК Богота у свом родном граду, где као један од најбољих појединаца пролази све млађе категорије клуба те му управа истог нуди професионални уговор и могућност да наступа за први тим. Међутим - и ово "међутим" на неки начин постаје рефреном његове читаве каријере - на дан лиценцирања Мојега обољева од тешког облика проливчуге (diarrhea borealis) те га у ФСК ненамерно лиценцирају под презименом Манига, због чега губи законско право да игра за свој матични клуб докле год буде носио своје оригинално породично име. Разочаран к'о Јелена Томашевић после своје прве брачне ноћи (али реално), Едо одлази у не превише удаљени Чиле и у једном фудбалском кампу привлачи пажњу скаута Коло Коло-а који су просто одушевљени његовим фудбалским знањем и желе да га ангажују. Не морате даље да нагађате - ни ово се није остварило младом Мојеги, који је на потписивање уговора оптимистично дошао на штакама и у гипсу а будући да се раније тог јутра оклизнуо на банану и сломио ногу. Шефови Коло Коло-а су му се само осмехнули и показали врата.

Едуардо, међутим, к'о и сваки латиноамерички ганци остаје упоран у намери да постане афирмисан фудбалер (са аутентичном зурком) и 6 месеци касније већ игра у нижим дивизијама Перуанске Лиге, и то веома успешно. На основу једне аудио касете са утакмице његовог клуба, водећи људи једног неименованог клуба из Србије доводе Мојегу у Београд, најављујући га, између осталог, и као "огромно појачање у борби за презимљавање у Европи...ако не и шире." Након првих неколико утакмица, пак, навијачи почињу да му скандирају "Сад си одигр'о 'До Мојегааа, до мојегааа, до мојегааа-а-а", што он и не разуме баш најтачније...али разумеју људи који су га ту довели и седам месеци касније он седи у авиону за Милано, одакле га чека директан лет за родну Боготу и, можда, нови-стари почетак његове фудбалске каријере.

И да, погодили сте - авион се руши над Алпима, свих 114 путника и чланова посаде гину на лицином месту, међу њима и Едуардо "Едо" Мојега, несуђена легенда најважније споредне ствари на свету. Црну кутију никада нису пронашли...

Особа која посредством низа фактора није остварила зацртани циљ.

Grupa ljudi koji su se spletom okolnosti udružili radi ostvarivanja zajedničkog cilja.

Pošto u najvećem broju slučajeva biva da se oni ne poznaju međusobno, svaka pojava koja tangira bar dva člana iz te neke određene grupacije, najčešće bude propraćena iznenadnim i neočekivanim dešavanjim.

Sve je to posledica različitih profila ličnosti što smo mogli da vidimo u, jelte, Farmi ili VB-u jer su i ti "ljudi" tamo neka vrsta slučajnih partnera koja sto i kusur dana odoleva dobijanju kile desne šake koja se usudila da podigne kutlaču za pasulj. A opet svima je cij da Aleksandra Jeftanović ne šapne Amidžiću ko sledeći i zvanično ispušava u nastojanju "javiranja" svog sna.