Sinopsis izlaska na "E, znam do jaja klub, 'naš kakve pičke dolaze" nagovor barona-ortaka...za koji se kasnije ispostavi da je folk veče sa komplementarnim akrepima u gostioni "Hobotnica", opština Koceljeva.
- Pa de me dovede, Dejane, ciganine kovrdžavi??
- Srči staklo, Profe, nije ti ovo "Votergejt" u Berlinu, koga si očekivao? Điđi Hadid?
- Pa ne, ono, očekivao se da vidim žene sa barem simetričnim crtama lica, delovima tela...al' ovo večeras je gore od igranja Left4Dead na expertu, bukvalno sam dvaes' veštica pobrojao dok smo ulazili...i to samo za šankom!
- Ne puše kurac crte lica, Profe, već vešta usta iskusne cigančice. Zato ne seri i vraćaj se unutra dok te nisam našamarao rukom kojom drkam, ščuo?!Dejan, kovrdžavi ciganin. Fali.
Televizijska forma osuđena u startu na propast svojom glupošću, bezrazložnim kreveljenjem, kvazizajebancijom i ukrućenom opuštenošću. Šljašteći transfer blama. Isključivo se ide na prvu loptu, na ogoljena nacionalna osećanja, na raznobojni koktel kiča Mančić Suzana na našoj, grčkoj, plaži maže se sjajem ceđenog sala visokorezultne produkcije.
Odmah vam u dnevnu sobu upada kezeći stvor Okanović i viče jagabunda brljrrrljlj Srbijaaaaa: zajahao Blažu prhljavoga inspektora koji nosi smešne naočare u obliku 2009 i viče obroljonda mnjuaahaha Surbijaaaa ahahaha ideeemoooo:
Đuričko baca papire s pitanjima: ludnica, kez, sjaj, sise, mangupi, Srbija, igrale se delije, naskače na Bjelu i Koju koji su u istim pantalonama ahahah, crikus, Tito, Jugoslavija? Taaaačaaan odgovoooor 13000 dinara institutu za kerove! Akademik Miloš N Đurić smeška se, malo mu je neprijatno, Vlada Jelić preozbiljan pa se i on osmehne buahaha Srbija brale jagabunda, Sin Dragan davi Miroslava Ilića: ma mi smo bre ludaci!!! Tras, tras, tras, svetleće ploče, kotzke od plastike, mekane plišane ovce padaju ahahaha: Tanja Bošković se smeje s rukama preko usta iskrivljenim prstima i bordo lakiranim noktima, na licu alkosa joj piše: kakvi ludaci jebote, ma upiš! Gde sam ja?
Okanović uzima plastičnu neku kocku i baca je na publiku na babu zinulu od ukočenog smeha koja pada preko tribina i zabada glavom, Blaža se penje po konstrukciji i piša na kamermane, Kojo pije viski od irvasa u pozadini, odjekuje ahaha Srbija, Zuma, svetli ona žaba, jagabundo, kviz, pitanja, tajnovita ličnost: Mira Banjac pozdravlja izvesnu Svetlanu, Marija Kilibarda zeza Ivana Ivanovića na račun visine a on nju za broj cipela, smeh, smeh, smeee...eh...
Nina Seničar mtva ozbiljna namešta sise misli da je niko ne gleda pa kad vidi da je kamera snima keeeeeez na vojvođanskom, tanko: Srriiibijaaa!
Najezda političara konstantnom opsadom u predizbornoj kampanji. Na bilbordima postaju upadljivi čak i oni koji nisu dominirali ni na fotografiji sa sopstvene svadbe. Klikerastim očima ubeđuju apstinente da izađu na izbore, iako bi potencijalni glasač radije upao među huligane u roze helankama, nego na glasanje.
-Radmila, ko je to bio?
-Opet neki stranački, dele hemijske, upaljače, đubrovnike, kutlače i vibratore.
-Vala na izbore ne izlazim, pa taman me umotanog u srpsku trobojku otpremili na Tomsonov koncert.
Kategorija porno filmova sa incestoidnom tematikom.
Režiser: Ti si sin Roko!
Kamerman: Ti Nina, ti ćeš da glumiš majku!
Roko: Hoće l' biti analnog seksa!
Režiser: Roko, znao sam da s' bolestan, al' tol'ko...
Nina: Meni ne smeta! Sine samo ga zavuci al' polako!
Roko: Lijepo me zamoli!
Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.
- Pa gde si ti juče?
- Jbg komšo, izvini! Znaš da istu slavu slavimo... zasedeše se ovi moji gosti. Nego da mi izgruvamo sutra nešto?
- Dogovoreno. Kako bi kod tebe?
- Kul. Zaličismo ga, kompletno... a tečo Sreta na momente rašrafljivao... mislim ono, kulturica samo...
- Znam Sretu... Eeee kakav je to lik bio svojevremeno.
- I danas ko u najboljim danima, pazi... Sabio gajbicu Zaječarskog, još i kolače uspeo da zakači... animirao onda goste konstantnom spikom, pa se onda tetka nešto žacala... Al' kad sam se jutros čuo s njom ona bila srećna... jebem li ga, ko zna šta se desilo s njim? Izgleda da ga ''komprosta'' i dalje radi...
I dok će se mnogi od vas zapitati "O čemu, koji kurac, baljezga ovaj?!", podsetiću vas na - pa, možda i vrlo skori - momenat u kojem ste nakon, u stilu pacijenta beznadežno otpuštenog iz centra Čigota, proždrane dve cele pice kod Bucka (sa, razume se, sve goveđo-pilećom salatom preko; pref.prev) i po difoltu razmenjenih "Prod'o me Šefild za osamsto dindži, mamu mu jebem!" i "Uš, kakvu pičku sam vid'o juče..." apdejtova iz realnog života, svome ortaku od prekoputa, onako nehajno brišući ostatke majoneza i kečapa sa obraza, predložili da otresete dve-tri partijice PES-a u najbližoj buvari, čisto razonode radi.
Zvuči poznato, a? I previše, ako mene pitate. Jer biti nekome mušterija u pomenutoj video-igrici, i to pogotovo ona redovna, još jedino može da se uporedi sa bolom:
1) vađenja krajnika bez anestezije,
2) brijanja mudoa sapunom, ili
3) informacije da ti je sestru jeb'o neki lik koji diže 170kg iz benča, što praktično znači da to može duradi opet, a jerbo mu ti ne možeš jebeno ništa.
Elem, sati, dani i nedelje provedeni pred ekranom personalnog kompjutera, pa čak i demoliranje jebene Barselone FK Klužom na ol star levelu, nikako ne mogu da promene činjenicu da vas vaš ortak šuri k'o seljak petla pred Vaskrs. I to, nekako, uvek jedva; govnarski, pičkenjski, raspalim bugarskim golom iz kornera, penala ili u poslednjem minutu tekme...fazon, nekoliko trenutaka pošto ste vi propustili šansu za gol, jebemu mater u pičku stvarno.
Jedno jedino rešenje se nameće kao izlaz iz još jedne ponižavajuće sesije na foteljama u Staklencu: momentalni i neodložni REVANŠ! REVANŠ u kome ćete vi sigurno pobediti, REVANŠ u kome igrica neće jebeno zabadati, REVANŠ u kome će onaj cigan Ronaldo konačno potrčati, mamu mu jebem u usta, REVANŠ u kome će...dođi ona devojka što radi i reći Izvinite, momci, ali isteklo vam je vreme....
Doplata nije moguća, osećate kako vam se ona pica smeje iz stomaka. Kraj Sveta može nastupiti svakog trenutka.
- AAAAAAAAAAA, KAKO, BRE, KAKOOOO?!?!?!?!
- Lako uz Sinalko, tebreks, hahaha...
- KAKO MI JEBENO UVEK DAŠ GOL U POSLEDNJOJ SEKUNDI, AAAA?!?!?!
- Pa, nije baš uvek, brate. Samo kad igram od kurca, hahaha...
- MA, JEBEM TI SE SA SESTROM, MAJMUNE JEDAN, DAJ ODMA' NOVU, SAĆU DA TE JEBEM SA KOPENHAGENOM, PIČKA TI MATERINA!!!!
- Izvini, momak, je l' može to malo tiše?
- Izvini, izvini, iznervir'o me ovaj retard ovde...
- Sve ok, samo moraš malo tiše...Uostalom, isteklo vam je i vreme...
- ŠTA?!?!?! AAAAAAAAAA!!!
- E, matori, ae iskuliraj, 'leba ti, 'nači, pustiću te sledeći puuuuu...U, jebote, šta se ovo trese, koji kurac????
Literarni pandan kolektoru otpadnih voda u jednom omanjem ali ipak dovoljno velikom gradu, na primer, Meksiko Sitiju. Zbirka književnih naslova čiji se kvalitet jedino može uporediti sa onim života u Keniji, vazduha u dalekom Pekingu, pljeskavica u jebenom veganskom restoranu ( oprosti im, Gospode, ne znaju šta čine). Kolekcija romana svih vrsta i podvrsta koje vam jedan školovan lekar ( pa, čak i onaj koji je studirao u Kragujevcu; prim.prev.) nikada ne bi preporučio posle jela...i ukoliko ste bilo šta sofisticiranije od jednog panja. Loš izgovor za trošenje kertridža, šteta za seču šuma, uvreda za toalet-papir. Svojevrsni dokaz da pismenost, iako poželjna, možda na kraju ipak nije za svakoga.
Doduše, da nije cenjenih urednika iz pomenute izdavačke kuće ( koje ovom prilikom srdačno pozdravljamo ), neki od najinteresantnijih - a vrlo moguće i najkancerogenijih - romana u istoriji interesantnih romana ne bi ugledali svetlost dana a kamoli postali omiljeno štivo međ’ pomahnitalom masom vernih čitatelja i čitateljki ( ovih drugih malo više; prim.prev.). Vi se, draga braćo i sestre sa Vukajlije, nikako ne morate složiti sa ovim što ću reći i stoga me slobodno možete gađati ciglom ukoliko me ikada budete sreli na ulici, ali...verovatno bi i planeta Zemlja bila mnooogo siromašnije mesto da su više puta odbijene ideje nekakvih skribomana i psihijatrijskih slučajeva to i ostale.
U “Laguni” se, Bogu hvala, svaka ideja štampa. I svaka ideja je bestseler. Čak i pre nego što izađe iz jebene štamparije. Drama, triler, letopis ili naučno-fantastična trilogija o epskoj borbi jednog frizera u postapokaliptičnom Somboru – sasvim je nebitno izdavačkom odboru Daunovaca koji su zaposleni u ovom očito ATEISTIČKOM preduzeću. Oni će, naime, svojoj žrtvi ponuditi ne samo knjigu za svaku priliku i nepriliku već će istoj predložiti i nešto iz širokog asortimana posthumne kategorije, a kako bi pomenuta bila u mogućnosti da čak i POSLE svoje smrti uživa u rečenicama istaknutih autora sa dva ili više prezimena. Tašti je rođendan a vi imate odgovoran zadatak da joj kupite poklon dostojan ćerke koju je dozvolila da oženite?
Nema problema. Na polici sa natpisom “Poklon-knjige” ( KUPI 3, PLATI 2!) imate čitavu gomilu trilera sa reči “draga tašta” u naslovu. Tvrdi povez se podrazumeva.
Uostalom – šta loše i može da izađe iz nečega što se zove “laguna”?
Zavalite se, opustite i uživajte u sledećih nekoliko rečenica-odlomaka iz bestselera koje nudi izdavačka kuća “Laguna”:
“...U tom trenutku, u glavi prečasnog Balzaretija nešto je eksplodiralo. Ispustio je krst koji je do tada držao u ruci i kleknuo pred Raspeće od ebanovine iz 18. Veka, koje je izradio čuveni majstor Lucio Sila, a po naredbi Grofa od Mantove, naslednika svog oca, takođe Grofa od Mantove...”
“ – Karen, dušo, jesi li spremna? – Da, da, evo odmah silazim. – slagala je gotovo istovremeno. Karen Adams je bila mlada i uspešna advokatica u firmi “Loh&Nes”, i...”
“ Probijao se kroz kišu metaka kao tigar kroz džunglu Amazonije. Čak i kada bi ga neko zrno i pogodilo, pridigao bi se i nastavio dalje sa takvom odlučnošću u očima da je to bilo zastrašujuće. Zastava je bila blizu...”
“Izlazim iz tvog privatnog aviona osvežena, namirisana, voluminizirana. Na sebi imam beli šorts, paučinastu belu tuniku...”
...i "ostatak od svršotine", možda?
-Forum osniva lik koji u slobodno vreme proučava informatiku pa sa onim što je pokupio o Microsoft prezentacijama on lepo napravi forum sa tematikom o metalu ili nekom fantazijskom piscu
-U prvim danima prijatelji se priključuju iz poštovanja prema njemu ionako im je realno Sinan Sakić bog, a knjige podupirači za orman bez jedne noge
-U prva tri meseca forum zvrji prazan, pošto realno, na Google-u je njegov sajt negde na šezdesetoj stranici, posle jedno pedeset devet stranica posvećenih tamatici foruma, koje je napisano na Wikipediji na oko dvesta jezika
-A onda on objavi lepo oglas u Svetu Kompjutera ili nekom drugom informatičkom magazinu na zadnjoj stranici i onda odjedanput dolazi oko trista ljudi za nedelju dana, od kojih je realno dvadeset eksperata na tu temu, četredestak da se bolje upozna sa tom temom, dok su svi ostali budale kojima je ukinut nalog na Facebook-u jer su se slikali goli i to objavili
-Forum tako narednih šest meseci se transformiše kao nekim monstrum iz SF filmova, umesto glavne i prosvetljujuće tematike počinju da se objavljuju nebulozni sadržaji koji uključuju Isiodoru Bjelicu i pornografiju
- Sad postoje tri kraja za ovaj forum :
1) Posle jedno pet godina i pet hiljada članova od kojih je tridesetak aktivno, svi shvate da je forum smorio i otišao u propast i jedini razlog zašto su još na njemu jeste što su se vi tako sjajno upoznali i stvorili prijateljske i romantične veze, da osećaju kao da kidaju deo svog srca, ako odu sa foruma, pa tako ostaju na njemu do boljih dana dok se jednostavno sam ne ugasi od prenatrpanosti podacima
2) Glavni lik koji održava forum shvati da ne može više da ga održava pošto nema više para da plaća adresu i još se posvađao sa administratorom mreže, jer je spavao sa njegovom čerkom, pa sledećeg dana svi otkriju da je forum premešten bogu iza nogu gde će biti nanovo izgrađen tj. nikada
3) Kada shvati kakvi sve ljudi dolaze na njegov forum i šta rade, glavni lik briše operativni sistem, lomi kompjuter čekićem i odlazi u manastir da se leči i traži utehu u religiji jer s' obzirom kakve je sve horore na svojoj tvorevini video, on oseća krivicu da je to delom njegovo delo pa napušta normalan život da traži oprost od Boga jer je napravio onakav forum...
-Samo malo bolje potražite na netu, ima dosta takvih primera...
Iz opuštajuće subotnje dremke u omiljenoj fotelji budi vas graktanje vaše bučnije polovine da pod hitno trknete do mesare jer joj fali još pola kile crvenog mesa za sote "Stroganof"? Mesare, kažete? Teško.
Jer jedna "mesara" već izvesno vreme nije pravi a, bogami, ni postojeći izbor za narečeni delikatan zadatak, posebno ako je u pitanju čuveni ruski specijalitet iz 19-og veka, a po vrlom karakteru domaćice isključivo spreman u keramičkom posuđu marke "Metalac", Gornji Milanovac. Ne. Ova kulinarska fantazija zahteva da se uputite u mesoidni objekat u kome meso nije tek tako razbacano po, doduše, preglednim kolonama jednog frižidera-štanda i koje će po vašem odabiru debeljuškasti mesar-kasapin još dodatno isakatiti svojom priprostim rukom poput kakvog čemernog leša mrtve i oguljene životinje, već u pravi-pravcati mali hram mesa & mesnih prerađevina, u kome se život slavi a životinje neizmerno vole i poštuju...bile one u izlogu ili iza njega. Elem, tu meso ne samo da je od najkvalitetnije sorte u čitavom regionu već su u reprezentativne primerke istog elegantno pobodene zgodne male tablice na kojima su, opet, pedantno ispisane sve informacije koje vas ikada mogu interesovati o pomenutom parčetu, od godišta i imena, preko omiljene boje i filma, pa do poslednjih reči pred klanje. Astronomsku cenu, pak, saopštiće vam ljubazni stjuard za kasom.
Sve ovo imajući u vidu - jedan butik mesa, logično, ne možete i nećete naći na lokalitetu rendom javne pijace i ostalim mestima po kojima se motaju kojekakvi sumnjivi pripadnici kojekakvih sumnjivih nacionalnosti. Pomenutu riznicu delikatesa, naime, jedna predana mušterija najčešće će naći u provinijenciji jednog tržnog centra, da ne kažem "šoping-mola", u kojem obitava i raduje svoje kupce u skladnoj simbiozi sa jednom parfimerijom, LAŠ sapunerijom, BIO-galerijom i kafićem-salaterijom u kojoj, bajdvej, uz jedan produženi espreso i tart sa kruškom na miru možete sačekati da vam ljubazni i u inostranstvu školovani kasapolog i povremeni model Danijel istranžira bubce od srne i defloriše jorkširsku patku. Jer, on je majstor svog zanata.
- Dobar dan želim, cenjeni gospodine! Kako mogu da vas uslužim na ovaj lep julski dan, hehehe?
- Daj mi brzo pola kile alpske, žurim na pos'o...
- Ugh, alpske...A da nećete, ovaj, kojim slučajem možda da probate izvrsnu špansku mortadelu od delfina? Sa tartufima je, jutros nam je stigla iz...
- Sa šta, bre??
- Sa tartufima. Ma, prste da poližete, verujte mi!
- E, momak, deder ti meni odreži tu alpsku i to u komadu, a što se lizanja tiče - to u svoja čet'ri zida mo'š da praktikuješ do mile volje. Mene se ostavi, ščuo?!?!
Potajno. Ustvari, zaista.
Najčešće ono što ne želimo da vidimo ili da drugi vide. Izraz još iz Mezozoika što se može videti i danas kada svi koriste roletne i ostala muda što čini da se ova dosetka sve više gubi iz upotrebe i zaboravlja.
Takođe je imao upotrebu u sferi pubertetlija, 'iza zavese' je rezervisano za dešavanja kotkuće i roditelje generalno, dakle sve najlepše, dete za primer, plesao za razrednom etc..
- Vidi Mileta majke ti, kao Metalika ovo ono, a iza zavece srpska maika prži k'o da mu je rođena!
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Nevena nevina?! Jes' ti lud? To si ti nešto permutovao zbog imena. Kao Nevena - nevina..
- Ma nisam bre, fina je devojka brate, varaš se, bili smo kod nje na slavi.
- Pa i ja sam fin iza zavese, roditelji čak 'teli da me upišu na bogosloviju u Italiji, sreća pa se izvukoh, šatro ne volim malu decu..
- Ozbiljno?
- Ma daa, čuš Nevena, pa da joj međunožje ima šifru, ona bi bila čet'ri nule.
Kladioničarski termin za utakmicu koja ti elegantno obori tiket a trebala je lagano da bude uhvaćena. Potencijalni izvor samoubistva ukoliko su neke veće pare u pitanju. Redak slučaj kad potčinjeni postane gazda, Joca Stefanović pobedi Šabana u karaoke obračunu i David razjebe Golijata a usput i sve nade večitog sanjara kome još ta jedna fali da sve zaokruži i sutra naplati od svih onih koji neku minu nisu zaobišli.
- Jebem ti Atletiko, da ti jebem!
- Šta ti je?
- Spojim petak, subotu i nedelju i Madriđani mi izbiju pare iz džepa. U nedelju. Poslednja na tiketu.
- Opusti se.
- Kako da se opustim?! Padoh za milionče.
- Ako će ti biti lakše, ja sam svaku minu nagazio; i Sevilju, i Atletiko, i Valensiju, i Inter, i Porto, i Arsenal, i Lacio. I boli me kurac....
- Pa da li je moguće?
- Šta?
- Cela Liga Evrope dođe očekivano a ja odigram Fiorentinu. I baš pogodim jedinu minu to veče.
- I ja pogodio Minu. Kostić....
- Nagazio sam na jednu minu u subotu!
- Šta? Naguzio si Minju Subotu?
- Ne staj mi na muku, malo mi fali da počnem da ujedam.
Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.
Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.
Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...
Džoni Kurajber: A ja, brate? Jebote - a JA?!?!
Txe Prof: Šta sad ti 'oćeš, Kurajberu?
Džoni Kurajber: Pa, JA jebem, bre! JA sam taj famozni Jebač sa Vukajlije!
Txe Prof: Nisi, brate. To je ljubav a to se ne računa...
Sračunat lik. Dozira prijateljstvo shodno svojim potrebama i tuđim mogućnostima.
Folira i dozira bliskost sve dok imaš nešto što mu je potrebno, bio to novac, neko poznanstvo, veza ili usluga. Kad iscrpi tvoje resurse, ljigavac se povlači i izbegava dalje druženje i traži novu žrtvu.
Sve dok mu opet nešto ne zatreba, nećeš ni znati da postoji.
-Onaj smrad Cale me cimnuo posle 6 meseci nejavljanja. Mislio sam da je na naftnu platformu otišao da radi, kolko ga nije bilo.
-Aaa, pa on ti je stari dozer. Garant mu nešto treba.
-Ali šta? Nisam pri kinti, nemam auto, nisam na nekom položaju...
-Jel tebi ono beše sad na leto dolaze u goste one hot rođake bliznakinje?
-Aha.
-Misterija rešena!
-E vala neće dok je mene! I ja ih čekam godinu dana!
Konstatacija razočaranog čoveka. Radi ceo dan, plaća račune, ekskurzije i sva sranja za troje dece a kod kuće mu sedi džaftara koja neće ni prstom da mrdne. Dotakao je dno života radeći za druge i žrtvovajući sebe.
Muž: Šta je ovo, ni ručak nisi mogla da skuvaš ?
Žena: Pa znaš, malo pedikir, manikir sad sam došla da se odmorim...
Muž: Sve je to iz mog džepa, sad treba i da kuvam, a !?
Žena: Polako Zoki, nije ni meni lako, treba brinuti o deci ...
Muž: Brineš ti sutra malo, gde su deca ?
Žena: Ne znam, sad su bili tu ...
Muž: Au lebtijebem. Leg'o ja, leglo sve !
Arahnofobija je iracionalni strah od paukova, osim ako nije u pitanju Crna udovica, tada možeš da budeš arahnofobičan koliko hoćeš.
Ulazim u sobu, palim svetlo, ogromni (čitaj mali) žuti pauk silazi sa plafona i panično beži od moje cipele (nisam imao novine pri ruci). Nekako beži od mojih agilnih i neverovatno brzih pokreta i uspeva da se izgubi iz mog vidokruga. Palim komp i na guglu kucam ,,jelov haus spajder". Nalazim informaciju da je pauk bezopasan, ali da je jedan u milion ljudi smrtno alegirčan na njegov ujed. Ko mi garantuje da taj jedan u milion nisam baš ja?! Preturam po odelu, koje se nalazi razbacano po podu u moje sobe, mahnito tražeći ,,smrtonosnog" pauka. Nisam našao pauka, ali me je bar keva pohvalila da sam se setio da sredim sobu. Od jednom spazih pauka na drugom kraju moje sobe. Ne znamo zašto ali sam osetio neku vrstu simpatije prema njemu, pa sam ga pomazio gore pomenutom cipelom.
Lik koji se podaduo od manjka ili viška spavanja; sanjiv i neupotrebljiv u bilo kom smislu. Izraz potiče od radnje "čekanja krtice" koju karakteriše velika strpljivost jer sam period dok strvina ne promoli svoju jebenu glavicu na svetlost dana/mesečinu noći može da se oduži k'o gladna godina.
Lea Kiš: Moj sledeći gost... hnjo, hnjo, hnjo, hnjo, ahaahahahaha... je proslavljeni, ahahahaa, pevač narodne muzike Stanko Nedeljković – Bađi... hahaha, aplauz.
Bađi: ...zdravo Lea, sjajni gosti, pa kaže ...ALKOHOLA KRALJ, TO SAM SADA JA, PROKLETA JE MOJAAAAA SUDBINAAAAA...
Lea Kiš: Hnjo, hnjo, hnjo, hnjo, aplauz za Bađija, hahaahahaha, hnjo, hnjo, hnjo. A naredni gost dolazi pravo sa planine, virtuoz, umetnik...Bora Drljača, aplauz.
Bora Drljača: Šta hoće ovaj Bađi? Saće ti pokaže stari vuk gde zeka pije vodu... JA SAM, JA SAM ŠNAJDER SVE PO MERI KROJIIIIIM...
Lea Kiš: Aplauz za Boru. Nego, Boro, nešto si se naduo kao da si ček'o krticu celu noć?
Bađi: Haha, bravo Lea, jebi, ne vadi!
Bora Drljača: Ma koja krtica?! Era me vodio u neku medicinsku školu.
Lea Kiš: Koji ste krasni tražili u medicinskoj?
Bora Drljača: Jebeš budalu, rek'o mi da tamo juri ribe u slobodno vreme pa smo čekali celu noć da neka dođe, sve dok nisam provalio da je pola 11 uveče i da se ne ide u školu.
Lea Kiš: Hahahaha, hnjo, hnjo, hnjo, pa što si onda toliko naduven?
Bora Drljača: Ma neki kreteni se drogirali u dvorištu, pa nas jurili špricevima i sušenim koprivama tri sata oko terena za fudbal.
Odnosi se na lika koji u pola razgovora iskoči sa nekom desetom temom i krene da smara, kao pop-upovi koji iskaču po browseru sa trivijalnim reklamama!
Kafić, u toku utakmice Barselona-Milan. U kafiću niko da pisne, samo sa televizora dopire huk naviača i komentatora.
Neko iz mase: E, jesil' vidio što je pao snijeg u Britaniji!?
Lik iz ćoška:ALO, DE UGASITE TOG POP-UP-a TAMO!A: I onda ja njoj priđem, i pitam je šta pije, i tako...
B: I šta je onda bilo!?
A: Pa krenula lagano priča,...
C: E jel iko od vas skonto da se ovde ima naručiti Cedevita s jagodom?
A: ŠKK? Očem' ti sad...!? Zbog tebe čovjek mora ugraditi pop-up bloker, majke mi! Gori se nego live-jasmine! Još me samo pitaj dal' želim da povećam penis o google ce ti početi slati pare na račun!J: Dobar dan, mogu dobiti Orbit žvake?
P: O, vi ste naš 999 999 kupac, samo potpišite ovde i dobijate...
J: Šupičku materinu...
Jun beše bio početak odmaranja školaraca. Roditelji na posao, deca ustaju, doručukuju zauzimaju svoje pozicije kraj računara i tako ceo dan, osim što, ako ti ćale ne uplati internet, pa ni sam ne znaš šta ćeš od dosade.
Ulice postaju sve vrelije, dan duži nema žive duše napolju, deca se ne bi setila da se odvije od kompa. I tako sve dok ne krenu godišnji odmori, pa idem na letovanje! Došao je i taj dan, da spakujemo kofere i pravac na more ''JUHU''..! Kad ono KURAC, ćaletu se pokvarila kola, sve brže i brže prolazi godišnji odmor. Ćale hiljadu problema, svakih sat vremena kod mehaničara nada se da je neki sitan kvar, a ono crko JEBENI MENJAČ... Traži na Internetu i oglasima razne informacije i cene. Najjeftiniji 450 evra (za te pare si mogo da platiš smeštaj za četiri osobe)... I dok je ćale našo menjač ostalo još 9 dana godišnjeg, pa je bilo pitanje da li ćemo na more ili ne. Međutim, ipak smo svi želeli da pobegnemo iz grada i uživamo na plaži, tako da smo na kraju otišli, iako smo bili samo 7 dana (2 smo izgubili na putu). Kad smo stigli do Jadrana, naravno bilo je predobro. Brzo smo našli fin smeštaj, pravi odmor. Ustajemo oko 9 pola 10 doručkujemo i na plažu do podneva, istuširamo se, ručamo, malo odspavamo, pa onda od jedno 17 do 19 opet tuširanje i od 21 do 23 u šetnju i tako svaki dan. Kad smo se vratili u Zemun ostalo je još jedno Mesec dana do početka nove školske godine. Polako se spremaju za Avgust (učenici koji su pali iz jednog ili dva predmeta). Deca polako izlaze napolje (samo posle podne i uveče) igra se fudbal i basket, ide na kej i pokuša da se što bolje iskoristi letnji raspust. Tako sve do nedelju dana pre škole. Neki su se uželeli društva i velikog odmora, neki knjiga i školskih klupa, a neki nove škole i novog odeljenja. Svi su uzbuđeni i uznemireni.
Došao je i taj dan! Dan kada treba da počne nova školska godina. Svi su jedva čekali da se vide posle tri meseca, da prepisuju domaće i kontrolne međusobno, da dobijaju petice, pa i jedinice, da jedu pljeskavice, ali posle Prvog časa hemije, fizike i pogotovo matematike, već jedva čekaju sledeći zimski, a i letnji školski raspust.
Definicija je napisana za takmičenje ''Pačija škola''.
U muzici je sloboda tekstopisca (čitaj: Marina Tucaković) da kao epitete koristi određene reči koje se provlače poput Rajo Valjakana kroz špansku ligu. Možda najviše korišćena reč jeste "Beograd": Beograd priča, Beograd noću, Ovo je grad Beograd, Znam za jedan grad zove se (zamisli) Beograd...
Međutim, kad počne neka vrsta drveta da se koristi toliko da to već prelazi u neki vid silovanja, onda je to poseban segment umetničkog pojimanja. Lipa, bagrem, baobab, sekvoja. Njima se jadaš, družiš, sa njima jedeš govna pa se mažeš po glavi, oni te miluju granjem po glavi a tebi puno srce.
Numera: Moj bagreme beli
Izvođač: Jašar AhmedovskiDok luta livadama i pita sebe šta je to presudilo da ga riba odbije, Jašar daje novu dimenziju, u kojoj monologom dočarava bagremu koliko voli dotičnu devojku. On, naime, žali zato što se nikad više nisu sreli a voli je više nego hektar gibanice i dva bunara kiselog mleka.
ŽALIM, ŽALIM, ŠTO JE TAKO BILO
ŠTO SE VIŠE NIKAD NISMO SRELI
JOŠ SE PITAM GDE JE MOJE MILO
JOŠ JE VOLIM , MOJ BAGREME BELI.Numera: Kad procveta bagrem beli
Izvođač: Šemsa SuljakovićBivša članica "Južnog vetra" kroz vapaj, plač i kuknjavu poziva svog dragog da joj se vrati kad procveta bagrem. Ona svog dragog naziva "tugo" i tu se može videti njeno nastojanje da pokaže "lice žene zaljubljene poput tetreba u sred sezone parenja". A kad joj se vrati, e moj rođače, nema nazad.
KAD PROCVETA BAGREM BELI
KAD NA LJUBAV ZAMIRIŠE
VRATI MI SE MOJA TUGO
DA NE ODEŠ NIKAD VIŠE.Numera: Ne lomite mi bagrenje
Izvođač: Đorđe BalaševićNjemu je prekardašilo. Boli ga kurac. Imao je šumu bagrema, sad je nema, ali, jebiga, i dalje moli da mu ga ne lome (mislim, bagrem) jer će bez njega vetar da ga oduva u majčinu, zajedno sa tajnom koju će u grob da ponese: da je cmakao bosonogu ribu, odbeglu od sna.
NE LOMITE MI BAGRENJE
BEZ NJIH ĆE ME VETROVI ODUVATI
PUSTITE IH MORAJU MI ČUVATI
JEDNU TAJNU ZLATNU KAO DUKATI.
NE LOMITE MI BAGRENJE
POD NJIMA SAM JE LJUBIO
BOSONOGU I ODBEGLU OD SNA.Numera: Posekoše sinoć bagrem stari
Izvođač: Savo RadusinovićPevač je emotivno vezan za bagrem kao Mlađan Dinkić za fotelju. Uz njega je proveo čitavo detinjstvo i sad žali i kukumače, proklinjajući ološe koji su ga posekli i uzeli mu dušu.
POSEKOŠE SINOĆ BAGREM STARI
SA NJIM DEO MOGA SRCA ODE
GRANE SU MU BILE SPOMENARI
DIVNIH DANA ŠTO SEĆANJEM BRODE.Numera: Bagrem cveta
Izvođač: Srećko SušićU ovoj pesmi zapažamo kontrast između bagrema i čoveka, što je razlika u odnosu na prethodne pesme. Srećko tuguje poput Ivana Bosiljčića kad ga ne odaberu za glavnu ulogu neke od serija na RTS-u. Bagrem, s druge strane, onako mučki gleda i podjebava.
BAGREM CVETA A JA BOLUJEM
NIKO NE ZNA DA JA TUGUJEM.
Eduardo "Edo" Mojega, bivši kolumbijanski fudbaler raskošnog talenta i potencijala, čiju su zvezdanu karijeru sprečili brojni maleri, kako na profesionalnom tako i na privatnom planu.
Prve fudbalske korake čini u FK Bogota u svom rodnom gradu, gde kao jedan od najboljih pojedinaca prolazi sve mlađe kategorije kluba te mu uprava istog nudi profesionalni ugovor i mogućnost da nastupa za prvi tim. Međutim - i ovo "međutim" na neki način postaje refrenom njegove čitave karijere - na dan licenciranja Mojega oboljeva od teškog oblika prolivčuge (diarrhea borealis) te ga u FSK nenamerno licenciraju pod prezimenom Maniga, zbog čega gubi zakonsko pravo da igra za svoj matični klub dokle god bude nosio svoje originalno porodično ime. Razočaran k'o Jelena Tomašević posle svoje prve bračne noći (ali realno), Edo odlazi u ne previše udaljeni Čile i u jednom fudbalskom kampu privlači pažnju skauta Kolo Kolo-a koji su prosto oduševljeni njegovim fudbalskim znanjem i žele da ga angažuju. Ne morate dalje da nagađate - ni ovo se nije ostvarilo mladom Mojegi, koji je na potpisivanje ugovora optimistično došao na štakama i u gipsu a budući da se ranije tog jutra okliznuo na bananu i slomio nogu. Šefovi Kolo Kolo-a su mu se samo osmehnuli i pokazali vrata.
Eduardo, međutim, k'o i svaki latinoamerički ganci ostaje uporan u nameri da postane afirmisan fudbaler (sa autentičnom zurkom) i 6 meseci kasnije već igra u nižim divizijama Peruanske Lige, i to veoma uspešno. Na osnovu jedne audio kasete sa utakmice njegovog kluba, vodeći ljudi jednog neimenovanog kluba iz Srbije dovode Mojegu u Beograd, najavljujući ga, između ostalog, i kao "ogromno pojačanje u borbi za prezimljavanje u Evropi...ako ne i šire." Nakon prvih nekoliko utakmica, pak, navijači počinju da mu skandiraju "Sad si odigr'o 'Do Mojegaaa, do mojegaaa, do mojegaaa-a-a", što on i ne razume baš najtačnije...ali razumeju ljudi koji su ga tu doveli i sedam meseci kasnije on sedi u avionu za Milano, odakle ga čeka direktan let za rodnu Bogotu i, možda, novi-stari početak njegove fudbalske karijere.
I da, pogodili ste - avion se ruši nad Alpima, svih 114 putnika i članova posade ginu na licinom mestu, među njima i Eduardo "Edo" Mojega, nesuđena legenda najvažnije sporedne stvari na svetu. Crnu kutiju nikada nisu pronašli...
- Cenjeni gospodine, hoćete biti ljubazni da se iskrcate iz vašeg vozila kako biste malo duvnuli u ovo naše sokoćalo, mm?
- E do mojega :hik:! A taman se vraćam od kkkuma, otvorili proššlogodišnju kajsiju, znašš kaka je, prijateljuuuu, uššš :hik:!
- Hehe, nema duvanja za tebe, sokole, ti 'š odma' kod kolege da mi ne izbljuješ aparaturu, ščuo, hehe? Miljenko, preuzmi.------------------------------------
- E do mojega!
- Šta je, brate? Opet prop'o tiket, a?
- Pa kacam sirotinja najcrnja pa moram 24 para da sastavljam ne bi li neke pare namak'o...i još prođe njih 23 a 24-i me proda, mamu mu jebem usta da mu jebem!
- Šta si igr'o?
- Kvidič, brate, da će Hari Poter da ima dabl-dabl...Aaaa Lacio, majmune jedan, šta bi drugo igrao kad sam debilčina neopojana!?!?
