Sport kojim se bave svi u Srbiji,od 7 do 77.Radi se o nadmudrivanju između navijača Crvene Zvezde i Partizana,čiji je klub bolji u kome sportu.
Sinoć Partizan pobedio Barselonu u košarci.
Grobar:-Brate al smo ih razbili!
Delija:-Jedan razlike i nije razbijanje,30 razlike kao mi, e to je rzbijanje!
G:-Daj bre,pa zna se da smo bolji od vas...
D:-Molim ko je bolji,pa Zvezda je 12 godina za redom bila prvak u basketu,a fudbal da ne pominjem.
G:-Mi smo prvi igrali ligu šampiona,brate,kad smo Njukastla izbacili,Ćirković!
D:-Zvezda je osvojila Kup Šampiona bre!I igrala prvu ligu šampiona!
G:-A Đorđević trojka,Istambul,prvaci Evrope u basketu!
D:-Brate mi pamtimo Bari,a vi Fljamurtari!
To je nadjebavanje,obično usled nedostatka argumenata rade pesnice,štangle,palice i lanci!
Selo... Malo stanovnika, svi se poznaju, teče med i mleko iza svakog ćoška i u svakoj kući... Svi su nasmejani i vlada jedna uzajamna harmonija i jedna velika ljubav... Svi se međusobno pomažu... Pare su na sve strane, jer niko ne troši tj. nema rashoda... Osnovne životne namirnice ti se nalaze u bašti i u zadnjem dvorištu... Ne moraš da trošiš pare na mleko, sir, krompir, papriku, kupus, buraniju, pasulj, a ostalo ti ne treba... Dišeš čist vazduh, piješ čistu vodu... Hraniš se zdravo i najčešće domaćom kuhinjom... Živiš sa roditeljima, a najčešće i sa bakom i dekom... Obrađuješ zemlju i živiš kao lord...
E PA KURAC...
Naravno da selo ima malo stanovnika i da se svi poznaju... Zato svaki zid ima jebene uši i samo ako se popišaš negde pored puta na nečiji travnjak koji naravno nije pokošen jer su svi lenje guzice, odma počinju trač partije: "Onaj mali Milošev, jebo mu pas mater...". A med i mleko koje teče... Ha... Pre će biti znoj i suze... Jer odereš guzicu dok sam obradiš 10 hektara zemlje, ili sa najčešće jednim članom porodice jer naravno nemaš para da platiš radnike... A ono za rashode... Ima ih pun kurac... Troši se više nego po gradu... Samo li se pojavi neka nova stvar koja je izmešljena u urbanim sredinama pre jedno deset godina svi lete da kupe... I to je najčešće 10 puta skuplje nego što bi trebalo da košta... Harmonija i ljubav... Ma koga boli kurac za drugoga... Sve se više bore jedni drugima da napakoste... Zavist vlada na sve strane... Živiš sa roditeljima koji te bude svako jutro u 4 sata da radiš, da bi kasnije opet zaspao u 23h kad završiš sve poslove... Prihoda baš i nemaš puno jer sad sve uvoze iz jebene Argentine i Amerike pa su cene niske do groba... Lepo baš... A ti se seljak muči... Osnovnih životnih namirnica skoro i da nema jer si previše zauzet obrađivanjem većih zemljišnih površina tako da sve u bašti ili strune ili ne poraste uopšte... Da li se hraniš zdravo, to je diskutabilno... Jer jedeš jedan obrok dnevno i to ujutru za doručak... A vazduh i voda i nisu baš čisti toliko... Dim i smrad iz šećerana, ciglana i raznoraznih pički materina iz susednih "većih" gradova ubi...
Mala kućna galerija svakog pravog srpskog doma iliti ognjišta. Može biti i velika kućna galerija zavisno naravno od veličine istog. Na njemu su magneti iz Sokobanje, Mataruške banje, Banje Koviljače, Sutomora, Budve, Herceg Novog a ponekad se nađe i neki Pefkohori (ako-imaš-love-izvoli) i tako dalje i tako bliže ...(pre će biti bliže)...
To je vredno čuvana, mukotrpno i dugogodišnjim trudom stvarana (i uvek javno dostupna) arhiva sa naslovom “Znam šta ste radili prošlog leta“, te svaki zvani i nezvani gost može videti lepo izloženu hronologiju vaših (jadnih) putovanja. Eventualno imate sreće ako bakin milje sa vrha frižidera pada direktno na magnet sa natpisom „Pozdrav iz Trilepepi*kematerine“...
Međutim, to nije sve. Tu se priča o galeriji naivnog slikarstva iz Kovačice nikako ne završava. Ovakva vrsta izložbenog prostora pogodna je za razne vrste malverzacija (prednost je što tom prilikom niko ne mora da bude podmićen).
Ako ste u dobrim odnosima sa mlađanom rodbinom možete se nadati da će već nakon perioda septembar/oktobar na vašem frižideru osvanuti magnet sa :
-Kopaonika- ako imate sreće možda baš onaj sa statuom medveda
(poklon mlađeg brata od strica koji je 8. razred i koji ovako prisne odnose sa rodbinom održava zahvaljujući tome što njegov otac, a vaš stric, vama duguje pare ili uslugu ) ;
-ili magnet sa prizorom neodoljive Venecije
(poklon starijeg brata od strica koji je 2. razred Pravno-birotehničke škole Dimitrije Davidović i koji ovako prisne odnose s rodbinom održava jer se potajno nada da biste za krv svoje krvi mogli da zamolite svog druga iz vojske-Mišu Smrdu, koji je sad 4. zamenik pomoćnika vratara u cenjenom beogradskom bankarskom hramu, da povuče neke veze za svog starog druga.....Jer kome će nego „svom drugu do groba“ što ih spaja „hronična upala zgloba-suvenir na stražarske dane“) ;
-ili pak magnet iz malog ali predivnog francuskog gradića Konfolana
(poklon sestre od tetke koja ovako prisne odnose sa rodbinom održava jer voli da pokaže svojim najmilijima slike belog sveta koji je videla i obišla sa svojim kulturno umetničkim društvom).
Dakle ako ste u dobrim odnosima sa rodbinom možete se nadati rodnoj (elektro)magnetnoj sezoni i ......
..... tada će sve biti spremno taman za svetog Nikolu...:) Napokon ćete moći s ponosom da otvorite svoju galeriju za širu publiku iliti rodbinu s kojom održavate odnose od Sv. Nikole do Sv. Nikole i zamolite strinu da vam pomogne da donesete sitne kolače iz kuhinje a zatim nonšalatno slučajno-namerno zakačite magnet sa prizorom romantičnog zalaska venecijanskog Sunca....“Ju, strina..što sam nešto šeprtlja ovih dana...Molim te podigni to samo da ja izvadim rozenke“
Naravoučenije:
broj dobrih rodbinskih odnosa direktno je proporcionalan broju dragocenih eksponata vaše male kućne galerije a obrnuto srazmeran broju vaših putovanja.
Poznati metalika bend iz centralne Srbije koji je pored klasičnih metalika instrumenata kao što su gitara i motorna testera, uveo još par karakterističnih instrumenata za svoje podneblje, a to su frula, dvojnica i harmonika.
Samom tom fuzijom instrumenata stvoren je jedan poseban zvuk uz koju se metalike vesele tako što na groblju okrenu krst naopačke i prospu krv po spomeniku, sve vreme igrajući kolo, dok kolovođa umesto neke krpe il' salvete vrti mrtvu mačku držeći je za rep.
Nakon tog krvavog pira, bodu se alkoholom direktno u venu slušajući remikse EKV-a i Blagodeth-a unazad.
- Halo.
- Đole, skinuo sam novu pesmu Blagodeath-a upravo. Celu noć sam je čekao.
- Ne seri. kakva je?
- Brate, uf. Prvo se čuje motorna testera kako zavija, a onda se čuje glas Milana Mladenovića, ali kao iz groba "Mi čekamo na tvoj znaaaaaak". Onda se čuje zvuk zgažene neke životinje i pevač Blagodeath-a počinje da peva grubim glasom "Ovaj krst sam slomio, ovaj krst sam okrenuoooo". Da ne veruješ. Potom kreće zajedno gitara i harmonika tr-tr-tr-tr-tr-trtr tr-tr-tr-tr-tr-tr-trtr trrrrrrrrrrr. I sve zajedno kreće, bubanj, frula, bas, ma sve.
- Au, odmah mi prebacuj to. ODMAH!
- A kad pustiš unazad pesmu čuje se "Ubi majku svoju, ubi majku svoju, ubi majku svoju..."
- ODMAH!
- Idemo na groblje večeras. Nemoj da pereš kosu i ponesi špric, iglu i šljivu neku. Ja ću zvati ostale i nosim muziku. Ubiću i kevinu mačku.
- BLAGODEAAAAAAAATH!
Čovek koji mi je ulepšao detinjstvo
Saht
Danilo ti si Bog!
Bio je spijun, bio je grobar,
I kao brica bio je dobar,
Krio je u stanu poljsku balerinu,
Lupao je samare rodjenome sinu.Ref:
Bata Stojkovic, to je nas Bog,
Kada ga vidimo odlepimo skroz,
Nas bedni zivot ulepsao je on
I uvek cemo vikati - Danilo ti si Bog!!!Padao je s gromobrana, padao je s mosta,
Al' i pored toga on ziv osta,
Vozio je kola 30 na sat,
Zgazio je Rajkovica, jurio ga brat.Ref:
Bata Stojkovic, to je nas Bog,
Kada ga vidimo odlepimo skroz,
Nas bedni zivot ulepsao je on
I uvek cemo vikati - Danilo ti si Bog!!!Bio je Ilija, bio je Laki,
Njemu je prosto lez'o lik svaki,
Imao je svoga ludog brata Djuru,
Staljinove brkove i njegovu frizuru.Ref:
Bata Stojkovic, to je nas Bog,
Kada ga vidimo odlepimo skroz,
Nas bedni zivot ulepsao je on
I uvek cemo vikati - Danilo ti si Bog!!!
Krajiški prefiks za narodne poslovice.
- 'odi ga jebi, poklonu se u zube ne gleda.
- 'odi ga jebi, uda se i ona koja se očešlja i ona koja se ne očešlja.
- 'odi ga jebi, klati se i na kravi rep, pa ne otpadne. (ovo se koristi kod iskusnih majstora za postavljanje skele "na brzinu". Omiljene su mi skele od preko 25 metara, što osciluju sa jedno 6 metara. Mistrija i fangla su mi ispale svaka u svoju ulicu)
- 'odi ga jebi, neće grom u koprive.
- 'odi ga jebi, za koga je dobro je, od koga je još je bolje.
- 'odi ga jebi, skelu uvek praviš za sebe, a kuću uvek za drugoga.
- 'odi ga jebi, desi se i u devojke dete. (E ovo je advokatska.)
- 'odi ga jebi, nestade ga ko jajeta z'groba.
- 'odi ga jebi, što ne platiš na mostu plazićeš na ćupriji.
To je onaj trn u oku Grobarima koji, pored Fljamurtarija, daje svakom Zvezdašu 2 aduta više u raspravi...
Dva najbolja drugara, 1 Zvezdaš, 2. Grobar prepucavaju se da se ori ceo bus:
Z: "Je li, prijatelju, ko vam je upao u pretkvalifikacijama za kalifikacije za Ligu Šampiona... Leotar ili Pambukovica?"
G: "Ajde, ćuti, molim te... Smeška vam se druga liga... Znaš kad ćete vi da dodjete do Lige Šampiona?"
Z: "Pa, mi prošli tu školu, još odavno... Tišina, moliću..."
G: "Eeeeej!?! To ne važi!!! Tad je bio KUP Šampiona!"
Z: "Jeste, sad... Kilavom kurcu i dlaka smeta... Znaš ti, bre, ko su Delije!?!"
G: "Elitni odredi turske vojske...! Mi vas, bre, svaki put zavijemo u crno!"
Z: "Bogami, kako ne bi kad vam Njofra šio dresove po ustaškim bojama..."
G: "Aaaaman!?!"
Z: "Je li, kako ono beše za Fljamurtari pesmica - nešto - mi u Bari, vama Fljamurtari, ili tako nešto..."I tako u nedogled...
Stranac dolazi u grad tražeći čoveka izgovarajući njegovo ime i prezime sa neverovatnom tenzijom, izaziva napetost ali ostaje bez odgovora. Dolazi u saloon gde četvoro ljudi igra poker, od toga jedan ugladjeni kukavički čikica koji se povlači jer ne može da prati ulog, ostali se povlače pošto vide stranca koji ulazi u bar. Ponekad dodje za šank ispituje šankera koji ponekad da informaciju, a nekada mora da mu se "osveži pamcenje", nekad ima pušku ispod šanka pa se umeša u tuču, a nekad se sakrije ispod istog. Ovoga puta stranac ljubazno pita može li da se uključi u partiju. Razotkrije varanje čoveka u crnom preko puta njega i na volšeban način izvuče pištolj ispod stola i uperi mu među noge ili prosto ustane, izazove zlikovca i povuče brže od njega i izbuši ga olovom. Pre nego ga ubije izgovori ime njegove žene koju je silovao i ubio pre nego se ovaj vratio iz rata juga i severa. Alternativa je da je bio klinac kada je banda zapalila kuću i poubijala mu porodicu a on negde ostao skriven. Našao ga neki revolveraš u penziji pa ga naučio svemu što zna. Onda se umuva u bandu i postane lažni prijatelj ubice njegove porodice. Tu je negde i bogataš koji drži ceo grad i unajmljuje revolveraše, ima lepu ćerku koja se zaljubi u stranca. Onda recimo uhvate tajanstvenog stranca, ne ubiju ga, nego ga muče, bičuju ili tuku do iznemoglosti. On pobegne (pomogne mu ona devojka ili prereže konopce na komade polomljenog stakla (prethodno razbije prozor nogama). Sve vreme nosi sa sobom sat sa slikom ubijene žene ili neku muzičku kutiju sa melodijom koja ide pre nego što ih sve izroka. Zum na njegove oči, zum na oči ubice, baca se u krupnom kadru na pod i puca u pokretu... Biva ranjen ali na kraju odlazi u sumrak pozdravljajući devojku i ostavljajući je, iza njega je grobar sedi pogrbljeni čikica koji zadovoljno trlja ruke. Tu je nekad i čikica sa naočarima i cilindrom na glavi koji prodaje eliksire i kože indijancima i bandama a pomogne glavnom junaku. Otac devojke koga ubiju jer ne želi da proda ranč zemljoposedniku koji drži ceo grad... i tu je i nahovanje - nahsinhronizacija gde dva tri lika daju glasove svima. Glas glavnog lika baršunasti odlučni bariton, glas zlikovca čelični i hladan, pomalo odvratan i glas zlikovca sa prepoznatljivim odvratnim smehom. I tako, eto ti špageti vestern, ludo jedna.
Rečenica kojom se dedi i babi podiže moral.
-Kako si deda?
-Ih..kako sam..Nikako. Sve me boli, teško se krećem..I ne ide mi se nigde, pravo da ti kažem..Prijatelji svi mrtvi, ja na korak od groba, ne znam ni zašto živim kad samo smetam..
-Nije, deda, šta ti je..
-Jeste, jeste..Gledaju me svi kad ulazim pola sata u autobus i sve se misle: "Gde će ovaj matori, da nam pravi gužvu samo?"..Na pecanje i ne mogu i da hoću..Stvarno ne znam zašta ja više živim..-pognut pogled pun suza..
-A praunuci?!
-Molim?-polako podiže glavu..
-Pa, praunuci deda? Valjda ćeš da dočekaš praunuke? Hoću da i moja deca imaju pradedu kao ja što sam imala..
Odjednom ozaren osmeh, hvata mi lice sa obe šake i ljubi me u čelo:
-Zlato dedino!-živahnim glasom-Pa, zar misliš da bih ja to propustio?! Baš me briga šta misle ovi u autobusu! Pusti ti njih, ko njih šiša..I šta ima da se krećem, ovde mi toplo i na televizoru sto kanala! A i Žuća mi stalno pravi društvo, a drugi prijatelj mi i ne treba! Ma, lepota jedna, poživeću još dvaes' godina ako Bog da! Neće deda da propusti praunuke ni za šta na svetu..Hehehehe..-narednih pola sata osmeh ne silazi sa usana, a oči i dalje vlažne, sijaju..
ova izreka se koristi kada želimo slikovito opisati nekog ko neopevano laže.
na (u) epitafima možete obično pročitati gomilu hvalospeva i preterivanja u opisivanju vrlina, a polovina od toga je čista laž
˝Ravnodušan prema plaču˝ RIblja Čorba
Ravnodušan prema plaču,
obožavam ilovaču.
Gotova je moja muka,
pa se smejem iz sanduka.Oko mene su, u stvari,
licemeri i govnari,
svako mi za dušu pije,
a znam, lažu drkadžije,
svako ko je tu plakao,
poslo bi me u pakao.A gore mi pevaju popovi,
i nasledjuju me lopovi.
Šapucu samozvani proroci:
Upropastiše ga poroci,
dok izjavljuju saučešće,
pljuju po meni sve češće i žešće,
na glavu mi stavljaju lovore,
drže mi posmrtne govore,
stoka što laže kako zine,
preuveličava moje vrline.
Ravnodušan preme plaču,
i konačno sasvim sam,
obožavam ilovaču,
ne moze mi nista šljam.
Možda nema ko da plače,
pa plaćaju narikače,
mnogo sveta, divan sprovod,
za pijanku sjajan povod,
ko u svakom dobrom vicu
sreća je na svakom licu,
grobar ceka napojnicu,
jos po jedna za ubicu,
za presrecnu porodicu
Pohodi naših, dragih nam navijača(čitaj huligana), u koje idu u duhu vere, svi sa svojim krstačama naravno, da bi branili svoju otadžbinu srBsku. Na okupljanjima kao što su gej parada i sl. oni izlaze na ulicu zarad odbrane svojih stavova i stavova naroda koji brane. Taj miran protest, takođe protiče mirno i skromno, bez nasilja - u duhu vere, sve kako je Bog rekao!
...ili ne? Tako nam oni to samo predstavljaju. Oni koriste svaku priliku da izađu na ulice, razbiju izloge i ukradu za sebe novi šuškavac i nove patike, baš njih zabole patka po pitanju pedera, nikad nisu ni razmišljali o tome. Neko je rekao "ubi pedera" i oni neće ni da čuju ni za šta drugo, a kamoli da sami razmisle o tome!
Ne podržavam gej paradu. Ali da li treba ubijati pedere? Ne treba, ali šesnaestogodišnjaci u šuškavicima i air-maxu očigledno nisu ni razmislili u tome, oni kao čopor slede ideje alfa mužjaka - samo da bi se dokazali i bili bolji i opasniji u očima ostalih iz čopora.
Kao što Abraxus reče u nekoj defki, stvaraju neprevaziđenu ironiju a da to i ne shvataju - izlaze da ruše Mek Donalds, jer je američki brend, u Nike Air-Maxu, američkom proizvodu. Tako samo dokazuju kako ne razmišljaju i samo slepo slede nekog nevidljivog vođu i nečije sulude ideje.
Dakle, zašto poređenje sa krstaškim ratovima? Zato što je poznato da je papina ideja da oslobodi Hristov grob od islamske vladavine bila samo varka za oči, jer je prava namera bila pljačkanje bogatih istočnih zemalja, i Hristovog groba koji je navodno bio sav u zlatu itd. da ne zalazim dalje u polemiku, nisam čak ni vernik, razumeli ste poruku, isto se dešava i ovih dana u Beogradu, isto postoji neki papa(n) koji se navodno zalaže za neke ideje i stavove, a u stvari samo gleda svoju korist i ispira mozgove mlađoj, naivnoj generaciji.
Sa druge strane, isti ti koji to rade su do skoro vikali Kosovo je Srbija i vikali su na sav glas kako će ići da brane Kosovo itd. a sada kada je stvarno sranje na Kosovu niko od njih se ne čuje? Zašto sad ne idu da brane Kosovo? Zato što je to bila samo varka za inače naivan narod. Zamaži im oči kako ideš da protestuješ protiv američkog zalaganja za nezavisno Kosovo i protiv gej parade, a onda izađi, uništi grad i obezbedi sebi nove patike, pa ko jebe pošten narod.
Naširoko zastupljena stvar u našem narodu - jedna stvar mora da povlači drugu,ili neslaganje sa nečim mora da znači slaganje sa suprotnošću, ili nepriznavanje očiglednih istina - obično dovodi do bespotrebnih konflikata,jer ljudi nisu spremni da saslušaju drugu stranu.
- Kako moje dete može da ima tri iz engleskog kad tri godine ide u privatnu školu?
- Možda,gospođo,ali odlazak tamo ne garantuje znanje,on da radi nešto,ne bi mu se omaklo "Did she got...?"
- Vi imate nešto protiv njega,prijaviću vas prosvetnom inspektoru!- Mislim da je Čeda odvratni gmaz koji bi sve učinio da se dodvori Americi i Judejskim masonima...
- Marš u pičku materinu,Velikosrbine,jebo te Šešelj,idi u Hag,liži mu čmar!
- Za njega mislim da je lajavo kopile koje se tamo sklonilo da ga ne skenjaju...
- Šta je tebi Čeda ikad uradio,budalo? (i nastavlja o njemu)- Zamisli,onaj peder Sima imo tri čiste da lane da cigani imaju bolji stadion od našeg hrama,a ovamo on kao neki grobar!
- Sine,jesi bacio ti ikad pogled na taj vaš stadion,čovek je samo realan,i Filip Višnjić bi vid'o da je smešan...
- Ma,nabošću ga u vugla kad ga vidim,mamicu mu!- Stevo,šta to gledaš,piše da nije za ispod 18!
- E,moj Mare,i na tarabi svašta piše!
Služba koju u svetu nazivaju služba za zapošljavanje. Ovde ima mnogo prikladniji naziv s obzirom da zapošljava samo stolice i stolove u zgradi, eventualno neku džezvu.
- Dobar dan, došao sam da se prijavim, treba mi posao pa...
- Ime, prezime, šta imaš od škole?
- Mile Cicvara, završio višu elektrotehničku za računare.
- U redu, našao si posao?
- Ne, ne razumete, ja...
- Aha, imaš neku vezu, pa dobro, treba da vidiš šta su ti našli tamo pa da..
- Ne, nismo se razumeli, nemam posao, došao sam ovde da ga nađem.
- Hahahaha, hihihihi, Slavka, došao dečko da nađe posao! Khm, khm... Ovaj, u redu, evo imamo u ponudi: Perač sudova u narodnoj kuhinji, perač ulica, perač kontejnera, perač prozora... Ok, na drugoj strani: Kopač kanala, kopač rovova, kopač jama, grobar...
- Ovaj, pa ja sam se nadao ako može nešto u struci...?
- A u struci, pa ne znam... Slavka, hoće u struci! Hahahahahaha! Khm... Evo, imamo ovako:
"Kompaniji Sexy-gej erotika, potreban stručni tester plastičnih i gumenih pomagala, poželjna osoba sa razrađenim..." Ovaj, idemo dalje:
"Firma Metalo-Čelik traži stručnog menadžera ručnog transporta čeličnih komponenti. Rukavice obezbeđene."
- Ali gospođo to nisu moje struke!!!
- Slušaj lutko, već 15 minuta me ovde maltretiraš, ladi mi se kafa. Aj idi ti lepo nađi posao pa dođi ovde da te zaposlimo.
Moderna verzija čudotvornog dodira Hristovog. Okačiš sliku neke nesreće i malo tražiš lajkove i - čudo neviđeno! Nepokretan prohoda, bolestan se izleči, slep progleda, lud se opameti... Kao u bibliji, s tim da ti je pred nosom, još i možeš sam učestvovati u tome.
Dok je Isus dodirom lečio, onaj koji lajkovima leči to čini klikom ili milovanjem ekrana. Isus je, kako tamo piše, to činio u svoje ime i ime Boga koga je zastupao. A lajker čini u svoje ime i priča da je to... Pa, za nešto još, nije ni on siguran za šta ali je viši cilj svakako. I oseća se moćno, i on može da čini čuda. Sedi u svojoj fotelji ili gde već, klikne i promenio je svet, unapredio ga, učinio je nešto.
Realnost je mali neprijatelj našeg lajkera (lajk-aktiviste, kako god). Dok lajker klikće i klikće ponosan na svoj nemerljiv doprinos dobrobiti sveta, čim makne sa tog mesta i promoli nos u realnost, doživi šok. Nije tako. Zato se vraća na svoju poziciju i sve više i više klikće umesto da pomeri guzicu i nešto i uradi. Slika između onog na ekranu i realnosti u sve većem kontrastu, posete realnosti sve ređe, naravno.
A opet, tu je i onaj koji je sliku nesreće postavio da bi te lajkove sakupio, neretko prosjačeći za njih otvoreno i time na neki svoj bolesni način profitirajući na toj tuđoj nesreći. Razlog zbog kojeg je to uradio? Pa, da sakupi što više lajkova, naravno!
- Lajk ako želiš da ova deca ozdrave!
................
- Ovo neće lajkovati samo Šiptar/peder/Grobar/Delija/Ciganin...
................
- (neka velika mudrosernost) Lajk ako se slažeš!
................
- "Starleta dala izjavu povodom svog se$sa sa psom i oblika njegovog pen1sa dok pokazuje svoje nove silikonske gr*di." Lajk za prava životinja!
................
- Ako veruješ u Boga lajkuj inače će nečastivi da te odvuče u najdublju jamu pakla gde ćeš udisati gasove iz njegovijeh zadnjica dok te kuva u ekspres-loncu bez vegete i crnog luka, dok ti se i kosti ne raskuvaju!
................
- Ako lajkuješ ovu fotku novčanice od 500 Evra, dabogda je sutra našao!
................
- Tebra, ne znam šta se dešava?! Nas desetorica sa po X lažnih naloga izlajkovasmo našu stranicu k'o ludi, privukosmo još nekoliko ljudi koji su isto radili, ima objava nekoliko hiljada lajkova gde se protivnički kandidat pljuje, a on samo ćutao, radio godinama i šetkao se okolo i pričao sa ljudima i uprkos svim tim našim silnim lajkovima nas pobedio?! Ne razumem!
- Ma, ćuti, nepravda, pokradeni smo!
- Istina! Mora da je to! Okači to na status, pa da lajkujemo!
U žena to je krajnja stanica pred izrigotinu kroz prozor u japanskom vozu koji piči li piči. Ona pati, a i ja s njom. Traži mi da je ližem, simpara nisam pa kažem ne. Ali ona tužna. A ne volim kad je tužna. I onda prođe par sati i bude radosna.
Kao neko dijete s Tarnerom, zapela da ide u Dunavski park. Šta ćeš u Dunavskom parku, ženska glavo? Oće da hrani golubove. Dobro ajde. Odveo bi je nego moram do pošte izmirit račune. Kažem ne mogu. Ona se opet zakači. Jebeni Dunavski park i rakpederski kljunari. Pa koji ti je kurac? Već počinje da me zabrinjava. Kao Emili Rouz u završnoj fazi.
Ali zajebah se. Nije završna faza. Tri naredna dana zapela da ide u bioskop da gleda Malog Budu. JEBEM TI OCA U PRKNOOO HAHAHAH. Pa gledao sam ja to jednom. Lijepa kombinacija transfera i autizma. Gledao sam, opet ne mogu. Kažem ne mogu. I onda 14 puta do kraja dana Mali Budo, Mali Budo, Mali Budo... Kažem ne mogu.
Ali četvrti i zadnji dan je bio najgori. Pošto evo ne znam kako adekvatno da vam dočaram tu vibru u zraku. Prenijeću vam sve tačno onako kako je bilo. Još uvijek sam malo šokiran. Svašta je rekla.
- inače strašno sam nervozna. još otkad sam popila neko pivo osećam akutnu depresiju celom dužinom tela. sigurna sam da nije bilo u njemu ništa dodato. zato mi nije jasno što se ovako osećam. sad bih vršila masovne pokolje. palila bi sela i nožem kidala nebelkinjama bebe iz utrobe. skakala bi po usmrdelim leševima dok se ne raspadnu. iskopala bi majku iz groba i istukla je opet. spalila bi sinagogu i igrala se s davidovom zvezdom kao dete. posle bi je bacila u savu.
- ogromna količina agresije nalazi se trenutno u meni. kao da sam uzela šaku ketamina. ne znam šta da radim i ovaj osećaj potrebe da otvorim nekom lobanju ne prolazi. ako budete sutra čuli o ženi serijskoj ubici na N1 znajte da sam to ja. baš mnogo ljudi bi sad ubila. ubijala bi i ubijala dok mi se duša ne pocepa. dok mi se glasne žice ne pokidaju i vidim samo mrak kroz livadaste oči. uradiću sve to. isuse, spremna sam. pobiću ih sve. zapamtiće oni mene. oće.
Uzdizanje čoveka u epu o Gilgamešu je opisano scenom gde Moldavka neukom divljaku imena Enkidu uz komad hleba tutka hladno vopi. Nije to zabadava tako napisano. Još od mitske planine Olimp, najveće birtije i jebarnika antičkog sveta, gde se Zevs sa ekipom bogovski unezverivao kraj vesele mašine za destilaciju nektara, preko hrišćanskih apostola koji su se bogougodno malo-malo pričešćivali rujnim vinom, modernih literarnih divova Džojsa i Hemingveja koji su voleli i popit', a i zagalamit', pa do veličina moderne poezije dvadesetprvog veka – gospode Žareta i Gocija. Kroz milenijume, tendencija ka dobroj kapljici i prkosnom hedonizmu se prepliće kroz životne priče velikana svog vremena...
Kad obrneš krug i skapiraš neke stvari, prateći neko nepisano pravilo, izmigolji se neki poriv koji pojačava želju za cugom i celivanjem ženske čeljadi, kvalitet u oba slučaja nije prioritet. Nije to autodestruktivna rabota nikad bila, i pored toga što su horde reumatičnih baba i bezmudih sivih ziceraša vazda tvrdile – to je samo inat, seljačka šamarčina po faci, ionako apsurdnog, života. Poslednji slobodan potez koji možeš da uradiš da bi skončao život dostojanstveno. Posle par čaša žestine dok zakopščavaš dugmad košulje i ljubazno se zahvaljuješ nepoznatoj devojci, lepog lica obasjanog crvenom lampom, shvataš – u sobi dva sa dva te radnom javne kuće, u random čaršiji gde su te bačene kockice života odvele, krije se maltene sva istina koju bi trebalo da ikad da spoznaš o životu. Madam sa ulaza, koja te odmerila od glave do pete kad si smušen dolazio da obaviš pos'o, zna verovatno više od životu od bilo kod živog, akademski uokvirenog mislioca.
Jebaji ga, na kraju i početku, svi se mi rodimo upišani i usrani, progmižemo crnicom sve vreme bojeći se neminovnosti koju niko nije izbegao: smrti. Jednom i nezbežno dođe, mandrknemo. Neretko upišani i usrani. Posmatrano sa neba, između groba doktora nauka i turskog kamiondžije nema neke razlike: mrlja jedan, mrlja drugi. Jedinu razliku čini samo jedna istina: da li si živeo i umro kao uplašeni glodar, ili si se nasmejao smrti u lice. Probuditi se mamuran u krevetu nepoznate punačke sredovečne konobarice – neuporedivo dostojanstvenija opcija nego štekati kintu sebi za spomenika na kome će pisati “Dr.dipl.ing. Isidor Hadži-Komazec”... Biti prevaren pićem i nije tako loše.
Opaska upućena obično od strane starih ljudi, u pravcu jedinke današnje nejači (14 - 30 godina) koja pičkeće nezadovoljna razvojem situacije u zemlji i svetu, materijalnom osnovom, perspektivom svog života i drugim sitnicama i krupnicama koje istu svrstavaju u onu hronično nezadovoljnu i depresivnu većinu našeg življa. A da je na mestu - na mestu je.
Nije problem što su školarine skupe, nema mleka, čestitog posla za poštenu platu, nove garderobe..Problem je taj što ne znamo da cenimo mnogo toga i što neke bitne stvari previdjamo, a za to su u jednoj meri odgovorni i naši roditelji, pička im materina. Lepo deda kaže - mekano si ti sine zamešen..
Ništa nismo u stanju da cenimo : ni što imamo struju, ni što imamo vodu, kanalizaciju, internet, biblioteku, mogućnost da se istuširamo, seremo sedeći, spavamo u toplom, idemo u školu, šetamo gradom bez bojazni da ćemo stradati usled bombardovanja, čistke, tifusa..Ni što smo danas tri puta jeli.
A to kod naših starih (ovo bih linkovao da umem) nije bio slučaj. Istina, ne mogu da se pohvale zavidnim nivoom obrazovanja, ali su sa dvadeset bili zreliji i sposobniji nego današnje mrcine od trideset, pa i četrdeset. Preživeli su ratove, epidemije, marševe, mladost im je bila puna pobuna, krvi, gaženja hladne reke, a i danas im u san dodju pali saborci, do pola razneseni kakve su ih poslednji put videli. Sa deset prstiju podigli su zemlju i kuću iz pepela, sa dvadeset santima napravili tvog ćaleta i stričeve, sve odhranili i iškolovali,i snašli se kako su znali i umeli. I danas najtiše kukaju, iako im je najgore.
- E da se ustane Tito iz groba, doveo bi u red sve za dve nedelje. A ne ovi..Ovako..
- E ćale, ti si bar mladost imao, a vidi šta je meni od zemlje ostalo, ništa bre nemam.
.......
- Kurca vama dvojici ne fali, pička vam materina razmažena. Ni puške ni ašova niste videli, i na vama će ovaj svet da ostane! Pu!
Nisam vidio nešto mnogo tekstova posvećenih slavama, krmokolju, rakijskom kotlu I drugim našim svetkovinama, pa sam odlučio da vam pišem. Elem, radi se o tome da je moja porodica počela ove godine da slavi slavu , nakon prekida od nekih 50-ak godina. Nismo slavili dok je deda bio živ, jer je on bio zakleti komunista. Da ironija bude veća, pošto smo mi skorojevići, poslije rata, kad je pravoslavlje ušlo u modu, dedi su došla čak tri popa da pjevaju na sahrani. I sad se sjećam kako su se zgledali među sobom, sve se bojali da će Vojin ustati iz groba, pa ih okupiti k’o ondak kad su dolazili svetiti vodicu. A sad, rješili smo I mi da počnemo slaviti.
Pošto mati nije vična kuhinji, sve smo nabavili iz pekare, uostalom 21. je vijek, ko će se pržiti oko šporeta. Ne znamo mi ni obreda, ali doći će pop pa pokazati, a ima I stari prika on to isto zna. Poč’o narod dolaziti , sve to izgleda dobro još uvijek…
Posjelo se malo, popila se ona dočekuša, stig'o I pop, čekamo 7 sati pa da počnemo.
Došlo I tih 7 časova. Veli pop, prvo slavu da očitam, ja ,pa onda ti mali, tj. ja, očitaj Vjerovanje I Očenaš, onda rakija I pajajnje.
-“Jel’ jasan protokol ?”
“Jeste”- odgovorišmo složno.
Odjednom neko upita popa čim maže kosu kad mu je tako sjajna , ovaj odgovori:”Ničim”
A moj mlađi brat, poluglasno :”Kurcem te spičim”. Počeli se mi keseriti, veli pop “Angeli s tobom, dijete…”
-“Jeb’mu ned’lju pope, dijete je, neće više.”- veli ćaća. Nastavišmo mi…
Veli pop:”’Aj mali okadi.”
A ja nikud pristao nisam, ne znam ni kako se kadi , a mati već gura paljak sa pepelom I tamjanom u ruku. Počo ja vintati paljkom, k’o konj u gumnu, veli prika: “U lijevu ruku dijete, desnom se krstiš jeb’la te ned’lja, nepismena, pa kad se prekrstiš, oko svijeće tri puta, pa onda nas okadi.” Sve ja to nekako uradim, al’ kad sam trebao druge kaditi, tu se opet zajebem. Uzmem onaj jebeni paljak pa od jednog do drugog nosim I desnom rukom nanosim dim na njih da se kade. Umrli mi ljudi od smijeha, vele : ”Nemoj se džaba truditi, sami ćemo mi naćerati dim na nas, pa se okaditi.”
Očita pop slavu, šta će, čoek zna, sve zapjeva, k'o Vitni Hjuston Kevinu Kostneru u Tjelohranitelju. Došao red na mene, Očenaš sam nekako I smlatio, al’ ono Vjerovanje me pošteno sjebalo, taman kad sam došao do onog dijela đe se Isus ovaplotio od Marije Djeve, počnem se smijati k’o da mi je 5 godina, I zapnem. Šta’ š kad nema refrena k’o u slavi “Vo slavu I čest” pa nemaš đe odmoriti. Odape mi pop I ja nastavim I dovršim. Krenule I rakije, kod nas idu tri repice, proseravanje, ali ne znam što… Mada, kažu, ima sela gdje broj zdravica uveliko prevazilazi broj gostiju, jer se nazdravlja I snajki što je kru umjesila, kravi koja je otelila vočića, I tako čega se ko sjeti, pa pola gostiju I ne dočeka sarmu a već ih iznesu…
U međuvremenu, stari se našo pajati, pa kad ga je glas poč’o izdavati, ubacio u sporohodnu , nikad kraja. Pa onda rezanje slavskog kolača u pravom hrišćanskom duhu, tu ćaća nazdravi rječima :”Što u desnici ruci – Dušmanu povuci.”
E, tu je pop već popizdio, vidim krvave mu skočile, jedva je doček’o da se obred završi pa da ide. Stignem ga na vratima da se izvinem, velim:“ Jebi mu sunce pope, izvini, prva nam je slava, pa ne znamo joj ništa, praštaj.“
Veli on:“ Znam da niste do sad slavili, imate tri zagrijancije, a poslije nema zajebavanja.“
Dalje na slavi sve se zna, supa, sarma, red rakije, red mesa, red pive, sve uz potresanje basom...“
-Mali, hoću da mi sa prvim pjetlovima zapjevaš pod prozorom izbornog štaba...
- Tako sam i uradio. Sabajle sam iz kafane otišao u štab, trebala mi je poprilična doza alkohola u krvi da podnesem. Dočekali su me anonimusi sa izborne liste i moj šef koji je počeo riječima:“Dragi moji pijuni, danas nam je dan „D“, danas moramo da kapitalizujemo sve što smo radili mjesec dana.“
-„Šefe, konačno ste počeli pričati bez uticaja demagogije i iskreno, ponosan sam na vas, učinio sam vas čovjekom.“
-„Šta ti mali sad filozofiraš, jesi to opet iz kafane došao raditi.“
-„Jok, idem iz trikotaže, matere ti kako neću iz kafane doći kad si nas sazvao u pet ujutro, a poceo si govoriti istinu jer čujem „kapitalizujemo“ što je tačno, ti ćeš kapitalizovati svoju guzičetinu foteljom nekog državnog preduzeća, a i ovaj „mjesec rada“ je apsolutno tačan, deceniju ste na vlasti a radili ste mjesec ukupno...
-„Ne seri mali. Tvoja dužnost je sledeća. Dobićeš instrukcije, otići u neku vukojebinu glasati umjesto nepismenog čiče i to za mene, bez obzira šta ti on kaže.“
„Hoću, hoću, nema problema za vas i izbore pokrasti ako treba.“
Ispred štaba me je dočekao tatin sin , sjeo me u auto i ćutke, valjda znaju da sam nepoželjan za saradnju, odvezao na biračko mjesto. Tu su me čekali ostali. Malo smo popričali, a onda nam se ukazao i kombi sa sigurnim glasačkim tijelom, neki invalidi, neki retardirani, neke diglo iz groba da dođu glasati. Kad su počeli izlaziti iz kombija pomislio sam da se nalazim u nekom niskobudžetnom filmu indonežanske produkcije sa apokalipsom kao centralnim motivom. Oko biračkog mjesta pijanih , opijenih politikom, neki nisu mogli izdržati da daju kritiku pa već zapišavaju biračko mjesto...
Odveo sam čiču na glasanje, ušli smo ja i kolega sa babom.
-„Sine glasaj za Karadžića, njemu najviše vjerujem, nešto sam pričao sa Marom, ona veli da će za Šešelja, ima da leti perje na sve strane, kad se vrati. Ali, ne vjerujem da će Radovana u'vatiti u skorije vrijeme, a nećemo ga mi izručiti, ne da ga narod.“
Iznenada...
„Dobar dan junaci!“- provirio sam iz kutije i ugledao dida na vratima neobično gorućeg pogleda i kezom od uva do uva. Samo mu one dvije stative vire iz usta. Pjan garant, nešto će usrati. Ugledao me.
„Oko didovo, 'vamo 'de , zaboravio sam đozluke pa da mi pomogneš glasati.“ Stali smo iza kutije...
„Dide, jebem ti sunce jesi normalan? Nemoj me više ukopavati, ljubim te u ta krezava usta, 'aj sad za koga ćeš glasati?“
„Sine,jel' ti stvarno misliš da sam ja došao glasati, dede ti meni pokaži đe je rukovodilac ovog mjesta, on mi je jabuke krao kad je bio mali a zamisli sad. Nisam uz'o kapi za oči, nakap'o sam se rakije.“
Zakoruži oba kandidata, i nacrta kurac, ispod napisa :“E jes' nam izbor, jeb'o vam on mater!“ Kad je bio kod kutije zakači kevom obe kutije, sruši, izmješaše se listići, ode sve u pičku materinu... „E jebem mu kapi za oči i kad ih zaboravim pa slijep kod očiju, isti ko i ti?“-završi obraćajući se šefu izbornog mjesta i ode zviždukajući niz progon.
Kad sam se vraćao malo me počeo san hvatati. Pa sve sanjam k'o ja na Kočićevom zboru, a bodu se Jablan i Rudonja, teška, neizvjesna borba. Od dahtanja u klinču prašina sa zemlje im okružuje zakrvavljene oči. Rudonja je jači i nadbada. Gledam Luju kako nijemo gleda svog prijatelja na izdisaju, duša mu je sad sablasno prazna. Onda mi se vraćaju oni ljudi dok napuštaju biračko mjesto sa istim pogledom...
„Danas sam dobio svog novoga Poršea, i mal...“
„Halo tata, eto nas stižemo, jeste glasao je ali moramo poništiti sve, opet je njegov did napravio sranje“ .
Posrbljeno od Genevjeva, što je opet posrbljeno od Genevieve. Savršeno žensko biće. U toj meri da ide na kurac. Tip žene koja sve ume, sve zna i uz to još deli savete ko Toma Nikolić ordenje. U svakoj prilici i na svakom mestu.
- Alo. Kume, ti li si?
- Jok, ti si.
- Bojana, ne zovem Beograd, sa kumom pričam! Šta ja znam što te mater ne zove. Neću dugo!
- Alo?
- O lude žene. E, ja sam čoveče. Šta radiš večeras?
- Šta ima?
- Ajde do mene naleti oko sedmice. Ženi dolazi šefica i još neke koleginice a mi možemo u sobu da gledamo utakmicu na miru. Posedimo malo reda radi sa njima i onda se izvučemo posle na finjaka.
- Joj, ne znam. Mislio sam malo da počistim gajbu. Bacim smeće za promenu.
- Pa baš zato. Drkaš tu u prazno a ovde će biti pun stan materijala za snošaj. To bi ti rešilo i problem oko tog svinjca u kojem živiš.
- Nemoj samo ko prošli put da zaglavim sa nekom ženevjevom. Nemam ja živaca za to.
- E to ti je Bojana nameštala neku svoju baba devojku. Pravo da ti kažem, bude mi je žao ponekad. Još uvek je sama.
-Goni je u pičku materinu. Bolje se iz groba kopaju.
- Ma pusti kraju, žene. Jel dolaziš ili ne?
A šta ću raditi? Ne znam ni gde mi je usisivač kad malo razmislim. Valjda te njene neće glumiti neko ludilo.
- Ma jok bre, jedva srednju završile. Neće ništa pametovati.
