Izraz kojim se osobi koja preuveličava važnost nekoliko događaja stavlja do znanja da preteruje.

Endemska vrsta koja naseljava vozila gradskog saobraćajnog preduzeća. Još uvek nije pronađena ni slična vrsta van granica divne nam zemlje. Iako predstavnike, ove specifične vrste, odlikuje pozamašno starosno doba, veruje se da ona nikada neće izumreti, naprotiv, živeće dok god je sveta. I duže. One prkose predskazanjima Maja i pijanih Srba. Neki idu toliko daleko, pa se spekuliše da ove babe potiču iz Persije, odakle su prebegle na Balkan, jer je ovde pogodno tlo za jebanje keve drugima.

U bilo kom delu dana i noći se mogu sresti. Osim od 19 i 30 do 20 časova. Tada pune svoje šizofrene baterije, da bi ceo dan mogle da jebu pičkom u mozak po prevozu. Moto im je, nekada se bolje živelo, a najveći neprijatelji su im omladinci nevaspitani.

Obožavaju da se uguraju u prevoz, u toku špica. Mnogo su veće šanse da nalete na neiskusnog junošu, i otresu mu familiju, leb mu jebem krvavi, koji smo mu mi doneli kokajući Švabe viljuškom, tupom, u oko.
Uzrečica im je, može malo ka sredini. Prazno mesto pokreće neopisiv moždani sklop, koji prouzrokuje ogromnu brzinu i snagu Tajsona u najboljim danima. Po kuloarima se priča da su Tesla i Frojd pokušali da otkriju razlog i opišu ponašanje ovih šizofenih, brkatih, kratkonogih bića, ali gej-jevrejsko-gsp-kirbi lobi nije dozvolio da to ugleda svetlost dana.

Ne treba nasedati na njihove provokacije. Uvek im zahteve treba ispunjavati. Kada neko odbije da im ustupi njihovo svetilište, tj mesto, ili zađe u njihovu gravitaciju, dešava se metamorfoza. Fini bakutaner postaje krvožedna aždaja sa svrabom u pički. Pogledom oduzima rasuđivanje omladini, a salvom reči doživotno oštećuje sluh i mozak.

Evropa 2025-e
Nakon krize i zatezanja odnosa unutar evropske unije, ostaci bankrotirane Grčke sa svoja 2 ostrva napuštaju evrozonu.
Kreće lančana reakcija nezadovoljstva unutar Unije i primer Grčke slede Španija, Portugal i Slovenija. Nezadovoljna Nemačka upozorava da neće tolerisati takvo ponašanje i daje rok za vraćanje duga godinu dana.
Srbija vešto koristi upražnjena mesta u Uniji i dobija datum pregovora za 2056 godinu.

Eskalacija 2026-e:
Rok je istekao. Nemačka bez upozorenja vrši invaziju na Španiju i Portugal, dok Rusija i SAD apeluju na njih, ali se ne mešaju.
Nakon invazije na Španiju, nezadovoljne nemačke pokrajine AP Francuska i AP Belgija raspisuju referendum za odcepljenje.
Stogodišnja Angela im poručuje da mogu da joj se sagnu. Sukob se
polako približava Balkanu.

Balkan:
Nakon krize i početka rata u Hrvatskoj vlada histerija i oduševljenje. Država ponovo uzima naziv NDH, ponovo je
aktuelna priča o tisuću godina istorije, na top listama broj jedan je
Tompsonova obrada Danke Deuchland. Otvoren je novi Jasenovac.
Obe srpske porodice sa hrvatske teritorije su zatvorene.
U Srbiji upozoravaju na 20 000 ubijenih Srba u novom Jasenovcu. U
BIH već 27 000 žrtava, uglavnom nevina deca i žena, iako im niko još
uvek nije objavio rat. SAD upozorava Srbiju na zločine u BIH.
Uvidevši ozbiljnost situacije doživotni predsednik Nikolić i general Vučić
ukidaju presudu Dačiću, pa pokušavaju preko njegovih veza da uspostave vojno-obaveštajnu saradnju sa Namibijom, Senegalom i Nauruom.
Uspevaju u svojoj nameri. Albanija vrši nuklearne probe i veliki
deo njenog stanovništva gine usled greške u proračunu. Ostalo ih je jedva
50 miliona živih (većina na Kosovu).
SAD ponovo upozoravaju Srbiju.

2027-e
Evropa gori. Nemačka je sila broj 1 i drži pod okupacijom 50 procenata EU.
Ovoga puta nema ko da joj se suprodstavi.
Balkan i pored tenzija još uvek miruje, ali nakon niza pogibija i nesrećnih slučajeva u BIH i Albaniji, SAD uz podršku Hrvatske, BIH i Albanije objavljuje rat Srbiji. SB UN odobrava intervenciju. Ruski predstavnik za vreme glasanja odlazi u wc i propušta priliku za veto. Čeka se prvi napad. Napadi kreću iz BIH. General Vučić sa osmehom prima tu vest i zahvaljuje se Bogu što oni prave istu grešku kao i Austrougari 1914. pa napadaju preko Drine, ali euforija kratko traje.
Tomahavci i stelt bombarderi udaraju sa gotovo sto odsto preciznosti. Srbi mole za pomoć bratsku Rusiju. Rusi šalju 150 popova u pomoć ali kasno, jer kopnena invazija je počela i Srbija kapitulira nakon 12 minuta teških borbi. Beograd pada, a Čeda postaje predsednik okupacione vlade.
Koštunica je šokiran i prosto ne veruje kad mu pričaju šta se desilo. Toma i
Aca su pobegli u nepoznatom pravcu.
Ivica je nestao.
Nakon 6 meseci okupacije, u Srbiji se formiraju dva Narodna pokreta.
Četnički, predvodjen liderima Obraza i 1389, a sa druge strane Partizanski,
predvodjen Joškom Brozom. I jedni i drugi odugovlače sa ulaskom u
borbu. Prvi čekaju da im se članovi opunolete, dok su drugi i pre bilo
kakve borbe van stroja zbog proseka godina boraca koji iznosi 79.
Dok je u Srbiji status kvo, u Bugarskoj izbijaju nemiri zbog propuštene prilike
da se Srbija napadne sa ledja.

2028:
Sukob se premestio na Bliski i Daleki
istok. Severna Koreja i Kina napadaju Japan i Južnu Koreju, ali to nije bitno.
U Srbiji konačno gine prvi okupatorski vojnik nakon godinu dana od
okupacije. Gazi ga vozač GSP-a kome su otkazale kočnice. Ameri u znak odmazde streljaju sto studenata Megatrenda.

2029-e
Četnički pokret dobija svoje prve punoletne članove, a Partizanski donaciju od 350 kineskih veštačkih kukova.
NOB počinje.
Prve borbe se odvijaju u okolini Beograda, gde prva Zemunska jurišno udarna pajser air max brigada, pod komandom Mladena Obradovića napada Američke vojnike koji ručaju u Skadarliji. Ranjene su dve konobarice, bubnjar, tamburaš i pevač. Među vojnicima nema povređenih. Malo kasnije istoga dana partizanska jedinica upada na sudjenje za rehabilitaciju Draže Mihajlovića. Prepad je neuspeo. Bilans borbe je 3 slomnjena kuka, usled borbi sa 2 portira Palate pravde. Nakon dve razočaravajuće akcije obe frakcije rešavaju da započnu ono što najbolje umeju, to jest bratoubilački rat. Posle konsultacija sa američkom administracijom dobijaju dozvolu da ratuju izmedju sebe, ali pod uslovom da ni jedan okupatorski vojnik ne bude povredjen. Obe strane pristaju.

2032-e
Rat je gotov!
Nemačka je konačno novi vladar evrope, a granice sveta znatno su izmenjene.
Srbiju napuštaju okupatori, ali gradjanski rat traje i dalje, mada se privodi kraju. Amere nije briga.
U BIH su nevine žrtve u stalnom porastu iako im još uvek niko nije objavio rat. Hrvatska se okreće ljudskim pravima i piše novu istoriju.
Albanija polako obnavlja natalitet. Bugarska se vraća proizvodnji robe za šverc.
Grčka renovira svih 6 preostalih hotela.
A Crna Gora? I pored neučestvovanja u ratu Crna Gora proglašava pobedu, deli ordenje, imenuje heroje i piše guslarske epove...

Pored kladionice u centru predstavlja najveći izvor zarade datog mesta. Iako ne radi 00-24, u toku dana obrne zavidnu količinu novca.

Trafika je obično Bubanj potok tipa, ima šta oćeš.

Ima jednu radnicu koja na posao dolazi prvim jutarnjim, a sa njega odlazi poslednjim dnevnim autobusom, mada nekad odlazi i noćnim, najčešće zbog prekovremenog. U dobrim je odnosima sa vozačima, kartu zbog toga ne otkucava, a koristi to što ovi iz 24 sata ne donose novine, jer im je daleko, pa im tako svakog dana uvaljuje raznorazne Kurire, Informere i ostale gluposti i tako pravi profit.

Zašto trafika posluje dobro, najviše su zaslužni članovi GSP-a koji su pravili red vožnje, ali i vozači koji ga ne poštuju, i tako teraju nedužan narod da novac koji je planirao da sačuva, potroši kupujući kojekakve gluposti ne bi li mu čekanje autobusa brže prošlo.

Što se tiče reda vožnje, busevi idu na 32, 3 minuta, tako da ako ste zakasnili nemate baš mnogo mogućnosti nego da vreme ubijete uz jedan Smoki, pivo, čokoladu ili šta već.

Ljudi tog mesta obično znaju kad busevi idu pa po tome i planiraju kad će napustiti svoje domove i uputiti se ka gradu. Njima se novac ne troši na trafici, ali moćna vozači-trafika mafija ima leka i za to. Autobus krene ranije i opet narod ostaje na stanici i tako prave posao.

Bude dana kada trafika posluje slabije od očekivanog, ali radnica ni u tom slučaju neće ostati praznih džepova. Ima vremena, ima mesto, a ima i sa kim. Mile, vozač koji je dovezao poslednji dnevni bus, vozi i prvi noćni, nema šta da radi, ženu skoro i ne viđa, takav je posao, jebiga, iskoristiće priliku. I jadna radnica, muža slabo viđa, a kod kuće ne može da se kresne na trafici pa onda iskoristi priliku, a taman zaradi koji dinar, čekajući prvi sledeći autobus koji će je odvesti kući.

Česte pojave u Srbiji. Najjačeg intenziteta su uglavnom za vreme izbora, bili oni vanredni, parlamentarni ili predsednički. Ludovanja, kako od strane samih biranika i terorističkih marketinških trikova, tako i nas samih, ima na pretek i svi se izdobijamo k'o majke i provedemo bolje nego za Novu godinu!

Serija zapisa raznih oblika života o fenomenima koji su poznati kao Zemlja i zemljaci.

vojnička komanda, koja zapravo ni ne postoji, ali je stalno koriste nadrkani desetari. ostav znači ponovo/opet uraditi nešto što smo uradili, ali pomenuti drkadžija nije zadovoljan i uglavnom služi za jebanje u mozak...

I baba im je živela u Beogradu. I deda. I još 12 kolena unazad. Svi su živeli u Beogradu. Oni tu nikada nisu došli. Oni su tu stvoreni i postavljeni rukom Tvorca. Svevišnjeg.
Oni su spomenici kulture. Svaka njihova reč ovaploćuje. Oni su tako čisti. Nisu onaj šljam
iz unutrašnjosti. Oni treba da budu direktori i upravnici, ali, jebiga, došao je taj šljam iz unutrašnjosti, koji je pobegao od motike i kamena, a još hoće i fakultet da završe.
Bogohulnici.
Oni ne slušaju seljačku muziku, ne nose passe garderobu i ne piju seljačka pića. Idu na mitinge, rade projekte, hendluju situacije i pravi su brend Srbije uopšte. Oni piju samo najkvalitetnija vina odabrna vrsnom rukom njihovog somelijea. Dobro, ponekad i pivo. Ali obavezno uvozno. Irsko ili nemačko, dakako.
Njima se ne dopada leskovačka kobaja, samo berlinska, iz ruke sisate konobarice sa Oktoberfesta. Jer oni putuju. Jedu samo svetske specijalitete, jer domaći to nisu. Možda su povraćali pola sata nakon pojedenog skakavca u Sečuanu, ali to je bilo nezaboravno iskustvo i to im je jedno od omiljenih jela.
Oni ne ulaze u tramvaj. Ne, tramvaj je za smrdljive seljake. Ako uđu, to je samo za jednu stanicu, a za to se ne kuca karta. Oni znaju da je GSP pred bankrotom zbog seljačina koje preplavljuju Beograd, a ne placaju dovoljno onu kartu za I i II zonu. Njima smetaju seljaci koji se ne kupaju posle svakog obroka, pa kada prolaze ulicom moraju da začepe svoj beli nos (beo od pudera, dakako) svojom belom maramicom u beloj rukavici. Jedina pozitivna stvar kod sve te žgadije su rumene radodajke koje ne mogu da odole njihovom apolonski izvajanom telu i čistom, beogradskom govoru, pa padaju u trans i dolaze im u postelju, kada nemaju volje da jure čiste, ortodoksne Beograđanke.

Vid zabave, hobi, kojem pribegavaju svi penzioneri stariji od 75 godina koji tada ispunjavaju uslov za besplatnu vožnju GSP-om. Hobi se sastoji u ranom ustajanju (najbolje oko 04.00 jer tada počinje dnevni saobraćaj) i primeni kompleksnog algoritma za izbor željene linije autobusa gde je glavni kriterijum izbora broj ljudi koji tim autobusom ide (što veća gužva to bolje). Hobi otpočinje sedanjem na najprometnije mesto u autobusu na početnoj stanici i neprekidnim vožnjom do poslednje stanice i nazad. Tokom vožnje treba se zabavljati izuzetno glasnim komentarisanjem vremena, politike i istorije a naročito ambicioznima se preporučuje i komentarisanje nečijeg stila oblačenja, ponašanja ili razgovaranja te se i sa nekim posvađati ili najmanje pristupiti žučnoj svađi. Omladinu vređati, starijima od sebe se smejati i nabacivati se svojem godištu suprotnog pola. Ako se tokom vožnje ispostavi da promet ljudi i gužva nisu preveliki otići u centar grada i potražiti adekvatniju liniju. Ako imate sreće da stanica bude puna biti agresivan, gurati se i laktati a sve u svrhe nalaženja najprometnijeg mesta. Ako to ne pomogne i ostanete da stojite, sa nekim se posvađati i uzeti mesto. Ako ni to ne može primenite veštinu Fantomska kostobolja i izmamite mesto. Kada sednete posvađajte se sa nekim da razbijete monotoniju. Posebno obratiti pažnju na kraj dana kada se ljudi vraćaju sa posla jer su tada dodatno nervozni. Gledajte ih popreko, smeškajte se, izvadite zube da ih očistite, dahćite im za vrat i u nos, povremeno nekoga nagazite. Nije na odmet da se što češće pravite gluvi naročito kada vas ljudi nešto pitaju. Tražite da vam stvari ponove nekoliko puta, izvrćite njihove reči na bezobrazluk i vređajte ih što tako pričaju sa starijima. Objasnite im kako se treba ponašati i kako je vama bilo.
U ovom hobiju NIKAD nije na odmet pojesti nekoliko čenova belog luka, lice namazati nekom jeftinom kolonjskom vodom (nije potrebno brijati se) i drmnuti dve, tri "domaće". Za usput, ponesite nekoliko čenova belog luka i neku salamu (najbolje podrigušu) i uživati. Prilikom odlaska kući, posvađati se sa vozačem.

Hijerarhijski organizovana društvena struktura koja se bazira na uzajamnoj zavisnosti jednog sloja od onog drugog. Koncept uočljiv u skoro svakoj grani civilizovanog života a možda najpribližniji pojmu birokratije, kao tipu društvene organizacije. I kao što jedna prava piramida ( vidi pod "Velika Keopsova Piramida u Egiptu"; prim.prev.) svoju višemilenijumsku postojanost duguje isključivo međusobnom podržavanju ogromnih kamenih blokova koje su tu, baj d vej, postavili jebeni Transformersi ( a ko drugi?; prim.prev. ), tako i geometrijsko telo iz naslova zavisi od svog "kamenja" - malih i velikih, bitnih i nebitnih, moćnih i radnih LJUDI koji ga čine stvarnim. U podnožju su, razume se, oni najmanje važni - radnici i radnice, čistači, kuvarice, autori na Vukajliji, običan svet, raja. Njih baš i zabole patka šta se gore dešava pošto će teško koji od njih ikada biti u mogućnosti da se divi velelepnom pogledu sa poslednjeg sprata. To se baš i ne bi moglo reći i za sledeći sloj - Sloj Fantomskih Titula - na kojem za svojim pretežno spojenim stolovima sastanče predsednici sindikata, samoprozvani intelektualci-umetnici i DrMr-ovi sa Megatrenda i sličnih zabavnih škola-parkova za odrasle. Pomenuti su, inače, retko ambiciozna ali, srećom, i intelektualno-mentalno zaostala kopilad pa je nji'ova revolucija već duže vreme na stand by-u. Sprat iznad je rezervisan za prepredena ali i školovana goveda u vidu PR-ova, ličnih savetnika, zamenika direktora, i pedera uopšte. Oni su tu, veoma blizu vrha i pitanje je dana kada će na istom smeniti nekoga od budžovana. Uostalom, to im je sveta građanska dužnost a i glupo je stalno biti drugi, Čaviću. Elem, stigosmo i do sâmog Mon Blana naše piramide vlasti, tzv. "kote 1". I kao i što dolikuje jednoj tako usamljenoj cifri, pomenuti vrh je neobično tesno mesto. Ne "tesno kao dupke pun autobus GSP-a u vreme jutarnjeg špica" već više "tesno kao ogromna direktorska kancelarija sa ličnom sekretaricom i šoferom". Neretko, i telohraniteljem. Mesto rezervisano za direktora, predsednika, magnata-monopoliste, kralja kurca-palca, moderatora - tih savremenih faraona potlačenih i u konformizam prisiljenih širokih narodnih masa, preko kojih gaze svojim crnim, lakovanim cipelama. Ipak, iste su veoma klizave na ljudski gnev, ako me razumete...

On ovozemaljske i srpske muke ne poznaje. On je tokom celog dana praćen samo lepim, istančanim, za oko i uho prijatnim stvarima. Njemu se po ceo dan smeška creme de la creme našeg društva. On je retkost. On je gledalac Studia B.

Osobe, koje ćemo se svakako truditi da “ne primetimo” u gradskom prevozu.

Vrsta koja se nalazi na dnu hijerarhijske piramide u zemlji. On je ona karika koja se prekinula u lancu ishrane. Zahvaljujući zakonima, normama i društvenim običajima- poslednja rupa na svirali.

Uvertira:
Nakon čekanja basa jedno 10 minuta, nakon što ti je prvi pobegao ispred nosa, ulaziš u autobus išutiran od strane baba koje su se usrale da im minut neće biti dovoljan da siđu i ispičkaran od strane deda koji ti dobacuju nešto tipa "Jebem ti mater bezobraznu, pomeri se malo", ili "Prvo se izlazi, ne poštuješ starije, gde si to naučio?" Onda osetiš opojan miris svežeg ljudskog smrada. Prosto da se zapitaš kako ljudi uspeju da se usmrde u 7 ujutru, i ironično pogledaš u reklamu za novi dezodorans. Taman opaziš slobodno mesto da se opustiš kad kao munja prođe pored tebe neka baba, za koju bi mogao da se zakuneš da je malo pre bila savijena do poda, a ako ti budeš brži sreća traje dok ne čuješ ono poznato "ajde sine, i ja sam u tvojim godinama ustajala". Dok ne dođeš do mesta gde ćeš stajati do željene stanice dobiješ jedno dvadesetak udaraca, uz jedno izvinjenje i jedno 19 teranja u pizdu materinu, jer si ti kriv naravno što si se našao na putu.
Sam put:
Zabio si sluške u uši, gledaš kroz prozor koji je malopre neka baba zatvorila jer će je ubiti promaja, dok ti nečija miška smrdi iznad glave. Neko te mune, i shvatiš da ti se baba obraća već par sekundi. Vadiš sluške kad ona krene da te ispituje koji si razred (da ti jedno par godina manje), a onda krene predavanje kako ne smeš da stavljaš te aparate u uši, jer ćeš ogluveti. Sine, to nije zdravo! A iz daljine dopire glas ludaka koji priča sam sa sobom, pošto ga niko drugi ne sluša, o Peri, omladini, Miloševiću, Titu, e kakva su to vremena bila, verovatno do II svetskog rata stigne nakon tvog izlaska. I tako dok ti baba i dalje melje o svojim vremenima, a mob uzalud svira, približava se kraj tvom uzbudljivom putovanju. Sledi pičkaranje od strane deda koji ulaze, jer se prvo ulazi, ne poštuješ starije, gde su te to naučili? I još poneki lakat u rebro...
Prijatno putovanje, želi vam Vaš GSP!

Radnja sa kojom će svaki državljanin Republike Srbije biti svojevremeno upoznat, sastoji se iz dve faze. Od ključne je važnosti imati razrađenu strategiju vezanu za pomenutu proceduru.
Prva faza:

Jedna od najvažnijih stvari koju biste trebali da uradite pre nego što se uputite u MUP je da dan određen za vađenje validnog dokumenta precrtate u kalendaru a potom navijete budilnik u 4, da biste na vreme stigli da "uzmete broj". Sama procedura počinje upisivanjem na spisak, za koji niko nije siguran za šta služi. Preporučljivo je započeti razgovor sa penzionerom koji se nalazi na početku reda, koji najverovatnije se tu ne nalazi zato što vadi pomenuta dokumente, već se zagreva za jutarnju vožnju GSP-om, međutim, s obzirom na to da pomenuti penzioner zna imena zaposlenih , ne bi valjalo imati loše odnose sa njim. Takođe je preporučljivo sa sobom povesti neko malo dete zato što ljudi sa malom decom imaju prednost (ukoliko nemate svoje, možete se ponuditi nekom rođaku ili komšiji da pričuvate njegovo), ukoliko niste uspeli da nađete dete odgovarajućeg uzrasta, možete da probate da simulirate kašalj ili možete glasno da pričate o nekoj super zaraznoj bolesti koju vam je doktor baš juče otkrio (ovo, međutim, ne uspeva baš uvek). Kada konačno stignete na red (ako stignete na red, odnosno ukoliko se nalazite u prvih 100), zakazuje vam se vreme u koje treba da dođete tog istog dana da predate dokumenta. Time se prva faza procedure završava.

Druga faza (samo predavanje dokumenata):

Optmisti dolaze 15 minuta ranije pre zakazanog termina (u slučaju da ih prozovu ranije) dok oni malo iskusniji dolaze 15 minuta posle zakazanog termina. U svakom slučaju celo društvo je tu + onaj isti penzioner koji pravi pauzu između jutarnje i poslepodnevne vožnje autobusom. Počinje prozivanje. Kada vas konačno prozovu, ukoliko sistem nije pao baš kod vas, samo predavanje dokumenata ne traje duže od 10 minuta. Najzabavniji deo predavanja dokumenata je slikanje. Ma koliko puta vas slikali, na najboljoj slici, koja će krasiti vaš dokument, izgledate kao da su vas upravo povratili iz kliničke smrti. Srećni i zadovoljni idete kući.

Posle 20 dana faza 1 i faza 2 se ponavljaju kako biste poništili stara i dobili nova dokumenta.

Oblik komunikacije, koji se primenjuje kada se iz nekog razloga libimo da se nedvosmisleno izrazimo.

Svebidaznamosaurus dokonikus penzio je vrsta grabljivice koja je nastanila našu planetu odmah po završetku ere mezozoika, i glavni su predstavnici ere penzozoika, koja je sledeći geološki period.

Svebidaznamosaurus dokonikus penzio zbog svoje izdržljivosti dan-danas izaziva divljenje podvrsta koje, iako mlađe i okretnije, teško da mogu da se uhvate u koštac sa upornošću Svebidaznamosaurusa, kaljenom milenijumima.
Svebidaznamosaurus je grabljivica specifičnog izgleda. U uspravnom položaju visoka je čak i do 180cm, ali pri posmatranju ovog primerka morate uzeti u obzir i njegovo često namerno povijanje kičmenog stuba i hodanje u povijenom položaju a u svrhu dočaravanja nemoći kojom bi vas grabljivica zavarala i naivnog napala kada se najmanje nadate.
Prosečan predstavnik vrste ima oko 26 do 32 zuba, vrlo pokretne čeljusti kojima se lako služi. U poznom periodu svog života, kada im se broj zuba smanjuje, sposobni su da ugrade dodatne zube u vilicu na mestima nedostajućih, kao i da istu odstrane u čašu sa vodom nakon završenog perioda hranjenja. Hrane se uglavnom danju, a u mogućnosti su da pojedu čak i do tri komšinice dnevno.

Svebidaznamosaurusi su dvonožci i mogu da dostignu brzinu od čak 3,5m na sat. Karakteristično za njihovu pokretljivost je to što je ona varijabilna. Pokretljivost i brzina ovih grabljivica povećava se u određenim situacijama, a najveću pokretljivost i brzinu pojedini primerci dostižu minimum jednom dnevno kada u autobusu GSP-a ugledaju slobodno mesto za sedenje.
Ženke Svebidaznamosaurusa su upečatljivije, napadnije su i agresivnije. Razliku između muškog i ženskog predstavnika vrste karakteriše učestalo siva boja vlasišta glave kod ženki. Barem jednom mesečno ženke održavaju svoje vlasište sivim i u velikom postotku trude se da vlasište ukovrdžaju papilotnama, kao upozorenje - ženke sivog, ukovrdžanog vlasišta ubrajaju se u najopasnije, otrovnice su i nikada ne ostavljaju plen živim.
Njihovo postupanje prema plenu krajnje je surovo. Ispituju do tančina, ocenjuju, procenjuju, uče kulturi, pričaju kako je to bilo u njihovo vreme, kritikuju, pridikuju, zameraju, nameravaju, odmeravaju i na svaki vaš odgovor imaju po jedno " a kako to?". Nažalost, nemamo konkretnih informacija o daljem postupanju prema plenu, jer se ni jedan radoznali posmatrač ove vrste nije vratio živ sa ekspedicije da bi mogao svojim iskustvom da upotpuni informacije o ovim fascinantnim predatorima.

Prepoznatljivo pitanje koje postavlja osoba sa osmehom koja se strpljivo i ljubazno pridruzuje velikom broju ljudi koji cekaju....nesto...ne bi li utvrdila kad ce doci na red.Ubrzo nakon prestaje da bude nasmejana, strpljiva i ljubazna i tone u masu namrgodjenih,besnih,nestrpljivih i onih koji su uvek stigli prvi i nekim neobjasnjivim fenomenom uvek stigli pre osobe koja ceka skoro jedan ceo vek duze od njih...

Međ' narodom našim gotovo genetski osetljivim na jednu vrstu parade (a pre svega na "vrstu" koja tom paradom defiluje;prim.prev.), još iz vremena sletova i ostalih marksizmom osvešćenih manifestacija rado korišćen termin za kakvu profanu ili besmislenu pojavu, događaj ili informaciju.

E sad, u tim slavnim decenijama iza Titovog mesijanskog dolaska na čelo države u kojoj su naši matorci imali usranu sreću da budu rođeni i jednom godišnje, moliću lepo, idu i na to čuveno more (jebalo ih isto, bajdvej), sve van pomenute zajednice naroda predstavljalo je prc paradu: Vijetnamski rat, dizanje i pad Berlinskog Zida, venčanje Čarlsa i Dajane i ostali manje-više poznati ali u životu jednog vlasnika crvenog pasoša sasvim sporedni događaji. Danas, međutim, kada je navedeni putni dokument odavno izmenjao sve dugine boje i nijanse i može eventualno da vam koristi još jedino kada ga u odgovarajućoj administrativnoj zgradi prilažete radi vađenja novog (ali sa prejebeno sakrivenim tekstom himne preko fotke vaše malenkosti), pod fenomenom iz naslova se podrazumeva praktično sve, od sâmog tog pasoša do čitavih života nesrećnih ljudskih primeraka koji ga poseduju. Za 5 'dina će i otcepljivanje Kosova da bude prc parada. Ako već nije...

GSP vernik - To su oni koje viđamo po gradskom prevozu kako se frantično krste čim ugledaju crkvu u radijusu od jednog kilometra oko sebe. Naravno da oni svima nama moraju da pokažu koliko su veliki vernici ili se pak plaše božijeg gneva ukoliko se prekrste na manje od 200 metara od crkve.

Pomodarni vernik - Svi oni koji do juče nisu bili sigurni da li se krsti s leva na desno ili s desna na levo a danas su spremni da vam satima sole pamet pričajući o bogu i veri. Takvi su skapirali da je veoma moderno biti vernik i obično su takvi do juče slušali metal a sa dolaskom vere prešli su na grand (i sa svirki na splavove). U kolima nekih pomodarnih vernika ćete verovatno oko retrovizora naći zakačen bar jedan krst ili sliku nekog sveca/svetice.

Vernik sa mozgom - Vernik sa mozgom je sasvim svestan da nikakvim racionalnim dokazima ne može dokazati postojanje boga pa se zato iskusno sklanja od svih mogućih teoloških rasprava i gleda svoja posla. Njega nije briga da li vi verujete ili ne verujete, bitno mu je da on veruje. Takvi su nevernicima najmiliji ali su na žalost endemska vrsta.

Vernik rodoljub - Vernici rodoljubi će vas zasipati frazama tipa: "Ako nisi vernik onda nisi ni Srbin, Kosovo je srbija i bog čuva Srbe..." Velike su šanse da će takvi vernici na sva usta propagirati pisanje ćirilicom i odbijati da čitaju bilo šta što je napisano latinicom. U kolima vernika rodoljuba ćete sasvim sigurno naći bar jedan krst oko retrovizora, jednu sliku ikone i neku od gore pomenutih rodoljupskih fraza u formi tetovaže na bicepsu.

Vernik demagog: Takvi će vam na sva usta pričati o realnim događajima iz svetih zapisa dok će one apsolutno idijotske priče tipa Nojeve barke iskusno prećutkivati i voditi se politikom: " 'Ajde da citiramo samo ono što je moglo da se desi a sve ono što je pisao neko ko je očigledno bio na halucinogenim pečurkama ćemo prećutati... Ali to ne znači da zapisi nisu istiniti, to samo znači da ima nekih malih odstupanja".

Mini vernice - Ne, ovo nisu male vernice već žestoko sređene ribe koje u dopičnjacima dolaze u crkvu na krštenja. Napućenih usana se slikaju pored freski na crkvenom zidu i sevaju svojim sisama i dupetima unaokolo u nadi da će što bolje ispasti na fejsu.

Mnogobožački vernik – Neko ko veruje u Khorna, boga krvi i rata, ili Lolth, demonsku boginju haosa... U prevodu neko kome puca kurac za hrišćanstvo, živi život u svom svetu i sasvim mu se jebe da li je ili nije neki jadnik prikucan za krst pre 2000 i kusur godina...