Ideja vodilja studentske populacije. Predstavlja čvrsto verovanje da će se odlaganjem ispita dobiti na vremenu za utvrđivanje gradiva, dok u praksi to vreme bude proćerdano bez dodira sa knjigom, tako da se i ono naučeno dobrim delom zaboravi.
K: Sine, šta bi na ispitu, kako si uradila?
Ć: Bolje nije moglo kevo, odložen k'o položen!
Golman je klinac koji najlošije igra fudbal pa ga strpaju da brani. Onda se proslavi iz inata i postane Bartez, Čeh ili tako neki. Po difoltu, fali mu neki šraf, ali ih kasnije dobije u kolenu ili kuku. Da bi bio golman, moraš da budeš pogrešno sastavljen.
Borota. Čovek odbrani penal i uhvati loptu. Pri tom mu upadne kačket u gol. On sve zajedno sa loptom udje u gol da uzme kačket, a menadžer dobije srčku.
Prodavačica ljubavi. Svestrana žena, devojka sa naslovne strane. Ispunjenje cilja, san snova svakog malog drkadžije.
Kad propustite sve prilike, i kad nestanu i teoretske šanse, zahvaljujući njoj ćemo ipak jebati i završiti u paklu. Kad postanete neko i nešto, završite fakultet i zaposlite se na građevini, ona će vam biti jedina svetla tačka u životu. Mesec dana rintanja za sat vremena sa njom.
Sakrijete se u svoju mišiju rupu, svoj jebarnik i uživate u onom trenutku u kom se osećate kao da ste doživeli stotu, iako ona možda i jeste stota, mada, nije ni bitno. Život je lep.
Znate da ćete se sutra opet češati po butini, ostati bez dinara i grebati se za pivo, ali boli vas kurac. I tako iznova i iznova dok uz žestinu ne zbarite onu pravu i zaglavite doživotnu.
Čekati nešto veoma dugo, mučiti se i patiti, očajavati u čežnji. Čekati toliko dugo da kada to nešto dodje ili kada to nešto dobijete nema više onu draž i čini vam se da ste čekali uzalud. Aluzija na duge redove ispred ambasada, višednevna kampovanja i neprospavane noći. Detaljno popunjavanje formulara da bi vas vratili, ponovo kampovanje ponovo formulari i tako u nedogled da bi vas na kraju odbili. Mnogo gore od čekanja godoa.
Nista lakse u letnjem periodu kada se vreli dani zaredjaju u nedogled.Samo isteras auto iz garaze i jedno sat ipo ga detaljno peres a zatim ga ostavis napolju.Dok popijes pivo eto kise
Ovako mudri roditelj kuraži i vaspitava svog sina
- Kmeeeeee, tajooooo!!! Pao sam, prosuo sam đuzuuu
- Ne budi pička sine! Muški to podnesi. Kukaju samo babe i studenti
- Dobro tata... Neću da kukam... Neću da budem student
- Tako je sinko moj
- Studenti su pičke, je l' da, tajo?
- Najveće, sinko
Kočenje nekog dijaloga, od strane lika koji nije baš Usain Bolt u shvatanju nekih stvari.
-I tako je ja zveknem malo analno, kad ona....
-Ček, ček, ček. To beše u pedu jel?
-Ne bate, karo sam je pod pazuh, al isti je efekat.
-Kej...
Najmračnija i najmorbidnija svetkovina u Srbiji, a možda i u svetu. Nastala među Vlasima, koji su i inače poznati po veoma čudnim obredima.
Kao i kod velikog broja naroda, i kod Vlaha je veoma jak i velik kult smrti, možda čak i prevelik. To dovodi do toga da se mrtvima poklanja veća pažnja nego živima. Uticaj svog kulta smrti su preneli i na ostale narode sa kojima su dolazili u kontakt, tako da se među Srbima sličan "o mrtvima sve najbolje i za sahranu iz slame da povadimo poslednje novce" način ponašanja zadržao do današnjih dana.
Međutim, sama crna svadba zbog degutantnosti i jezivosti ni među samim Vlasima nije naročito popularna.
Sve se dešava oko mladog para verenika. Svadba je ugovorena i momak i devojka treba da uđu u bračnu zajednicu. Međutim, ako se pre svadbe nekome od njih dvoje nešto dogodi (odnosno, ako neko od njih umre) svadba se mora održati. Sam dan sahrane jednog od nesuđenih supružnika postaje i svadba. Prvo se pokojnik/pokojnica venčava kao da je i dalje među živima, a potom se obavlja služba upokojenja. Između te dve službe, onaj ko je preživeo od nesrećnih mladenaca se zaklinje na jednogodišnju vernost. Dakle, i pored toga što je jedno od njih dvoje upokojeno, oni su u braku godinu dana. Ako kojim slučajem onaj ko je živ učini preljubu, to se gleda kao da je prevaren živ bračni drug.
Sama sahrana se ispraćuje kao svadba, sa sve trubačima, svadbarskim kolom, hranom, pićem, mladom u venčanici ili mladoženjom u odelu. Iako je porodica preminule osobe u crnini, iako su svi u žalosti, sve ide onako kako je planirano (da parafraziram Freda Merkjurija).
Đole: "Sale, reci ti meni, kol'ko godina ima onaj tvoj rođak, onaj što smo ga zvali Ludi Mile?"
Sale: "Šta ti je on sad pao na pamet koj' kurac? Šes' je stariji od nas, dakle 35."
Đole: "Pa, nešto se mislim, da l' se opametio malo i da li je našao neku ženu za se?"
Sale: "On da nađe žensku? On da se ženi??? Pa, zar ti ono "Ludi" ne kazuje ništa! Njegovi siroti roditelji mogu samo "crnu svadbu" da mu naprave i to pod uslovom da se nađe neka ludača koja bi zbog njega tako opičenog prerezala sebi vene ili se samoubila na neki drugi agatokristijevski način."
Godina koja je karakteristična po tome što ćemo saznati za koji datum je neko novo pleme ili narod zakazao smak sveta, odmah pošto se ispostavi da su se Maje samo zajabavale.
- Brate hoćemo sledeće godine da odemo na more baš negde do jaja. Neka Kuba, Dominikana, tako nešto?
- Ma brate 'de znam šta će biti sledeće godine. Ne znam sutra šta će biti. Jedino znam da ću sledeće godine saznati za novi datum smaka sveta kada nas Maje ispale. Nego hoćemo mi sutra na Kruz na koktele?
- Ma nemam pojma brate, sutra ćemo se dogovoriti. Ko živ ko mrtav do sutra.
- Eto brate a pitaš me za more sledeće godine.
Nekad su nas mame ovako tešile kad se sličajno samopovredimo, danas tako tešimo svoje jače polovine kad se žale da ih boli kurac.
Ja:"Dragi što sam videla danas divne čizmice."
Moja jača polovina:"Boli me kurac za čizme!"
Ja:"Daj da poljubim da prođe pa idemo posle da ti ih pokažem."
...
Izraz koji se koristi da označi dužinu vašeg zatvorskog staža u statusu poluslobodnjaka, izdržavate kaznu od 7 do 15, ili od 9 do 17, ili od 15 do 24, ili od 22 do 07. Onda ste slobodni da idete svojoj kući i budete muž, otac, sin do sledećeg dana i tako dok god društvu preti opasnost od vašeg bunta, odnosno dok ne napunite 60 i neku (naravno ukoliko vas zdravlje ranije ne sjebe) i odete u penziju.
Naravno da je ova igra sistema s građanima uobličena tako da jednostavno patite ukoliko vam ne odrape kaznu. Devijacija je tolika da se čovek zdušno bori da i za svoju decu obezbedi isti status.
Plate vam naravno vaš rad, ali vreme i sve ono što ste propustili u životu nikad.
Emisija Rade Radenović koja vam garantuje zabavu i puno smeha.Ljudi postavljaju pitanja, a Rada ih začinjava svojim nedovršenim potpitanjima.Ako želi da pita kako ti je na poslu, ona samo kaže - posao?Ako želi da pita kako je bilo na novoj promociji cd-a, ona samo kaže - cd?I tako u nedogled.Njeno nošarlantno ponašanje je još zanimljivije.Kezi se ljudima u facu, a pritom misli da je jako kul što je tako opuštena.Jednom je čak i pominjala kako se, dok je još išla u školi, pravila da je trudna kada uđe u autobus kako bi izmamila nekoga da ustane i da joj ponudi mesto.Ali tu nije bio kraj.Onda je ustala i pokazivala u udarnom popodnevnom terminu kako može da izbaci i uvuče stomak kad to ona hoće.
U pojedinim slučajevima samo evolucija sujevjerja koja se prožima i razvija kroz vjekove pod zaštitom ultimativne bapske parole: “tako to treba” ili “tako se valja”.
Random selo u Bosni, bliska budućnost:
Ceremonija počinje dolaskom svatova u mladino selo. Kum predaje mladoženji merdevine s kojima se ovaj treba popeti na kuću i prdnuti u odžak. Ako pacovi krenu bježati iz kamina, slijedi aplauz i ćaća predaje mladu. Zatim se odlučuje po čijim običajima će se dalje odvijati ceremonija. Otac mladoženje sa zastavom Mančestera (eventualno Aston Vile) na leđima puca slobodnjak, i ako ubaci u štalu pripada mu čast da produži tradiciju svog sela. Stari svat pozdravlja prisutne s burencetom uz stari srpski poklič: “Tako mi moći sive lobanje, nek’ je sa srećom!” Nastavak se održava u crkvi, gdje mladenci razmjenjuju prstenje, a pop i otac mladoženje dresove. Epilog je naravno pod šatorom uz prisustvo delegata FIFA-e.
- Bako, a zašto nevjesta oblači biku gaće?
- Dijete moje, to je simbolični narodni običaj, s kojim teta govori da nije vidjela kurca do udaje.
U Tarzaniji se žešće zakuvalo. Mojim dolaskom, šanse su postale veće...da sva trojca završimo na urgentnom. Zapata je u problemu. Treba pomoći čoveku.
Skačem na Vajsmilera u stilu Žan Žak Ru....u stilu Žan Klod Van Dama, nogama mu obavijam glavu i baš u tom trenutku se prisećam da ne posedujem znanje baš nijedne veštine da bi ovaj potez uspeo. Telo mi pada na zemlju, ali noge ostaju na ramenima Vajsa...a zna se šta se radi kad su vam nečije noge na ramenima. E pa zna i Džoni. Najebali smo. Frenkija ni od korova.
Ludnica u džungli traje par minuta...Izvlačimo deblji kraj...Jebi ga, ipak je ovo njihova teritorija...
Kramponom: „U jebote! Ovi nas izuše iz patika! Gde si bre ti Frenki kad se zakuvalo!?! Prvo se praviš lud za...“
Francky: „Alo brate, smirnoff...Ko vas tuko po ušima da dolazite vamo? A i nisam ti ja brate u tom fazonu...“
Kramponom: „Šta si koji kurac onda zakačio na avatar onog lika iz Fajt kluba!?“
Francky: „Brate ša se ložiš...To je sve...To ti je sve virtuelno...“
Zapata: „Šfa fiftuefno, pfodo fi naf Ffenki!“
Francky: „E da...Zaboravio sam da vam kažem jedanaesto pravilo Fajt kluba...Ako imaš pičku na ziceru, da se tako duhovito izrazim, ne moraš da se biješ!“
Kramponom: „Zapata, ovaj nam je večeras trebo, ko kondukter u tenku! Još nas i jebe!“
Zapata: „Ma pufti ga u piflju mafefinu! Ffa mi je ofo tfebafo da....““
Kramponom: „Smiri se Zapata, smiri se...A i iskreno, nekako si mi gotivniji tako bez zuba...“
Zapata: „Ma mf i fi u fifku fafefinu!“
Kramponom (sebi u bradu): „Uh, kakvo veče...Podseti me na devedesete...Sva sreća pa su prošle...“
siguran put ka 6 sati gledanja najbizarnijih snimaka na ovom portalu. Na kraju ćete posljednje odgledati girl with two heads ili ćete se raspravljati sa Jutjub patriotama u nedogled, jer ste počeli gledati "patriotske pjesme".
u sred učenja najtežeg ispita na godini:
Ma samo ću pustit ovu pjesmu i ništa više.
par minuta kasnije:
u šta je ovo?
click na Easter Island Solar Eclipse
Licemer nad licemerima.
Osoba koja se pravi da je fina i slatka a ustvari je iskonsko zlo.
Nastupa sa tunjavim glasićem i lažnim osmehom dok potajno radi na tome da vas sjebe.
- Eno je ona rospija Nataša.
- Što tako kažeš? Ona je baš slatka i fina.
- Slatka je k'o šećerna bolest.
- Ma daj, šta ti je ?! Ona je uvek tako nežna i ljubazna prema svima.
- To ti je pica sa dva lica. Meko priča, tvrdo uteruje. Videćeš već ...
Rečenica kojom određenoj osobi dajemo do znanja da je strašno pala u našim očima i da nas je duboko razočarala svojim atipičnim postupcima.
- Ne kontam zašto više niko od vas ne priča sa mnom?
- Ma daj, još se čudiš. Tako pretući curu? Pao si niže nego što je Žil Vern mogao zamisliti!
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Kada se udružimo majstor i ja, pa onda tako, sjedinjenih snaga, napravimo sranje kakvo pojedinačno nikako ne bi mogli!
Nabeđeni lik koji je u srednjim godinama života otkrio da stari pa je počeo da guta razne galofake i da se puca Bebelakom i Humanom. Njegovi odlasci u teretanu postali su do te mere legendarni da ga je i čuvena Laboratorija zvuka opevala u svojoj pesmi "Suvarak".
Ulicom prolazi naduvanih grudi i uvučenog stomaka zastajkujući pred izlozima da udahne vazduh i pogleda vlastiti odraz, a kolena u hodu zabacuje u stranu kako bi pokazao da mu butine smetaju u hodu jer mu pritišću muškost.
Nosi ono što smatra mladalačkom garderobom, maže se pako rabanom, kjutenom i brutom. Jede samo hranu bez holesterola, a pije isključivo energetska pića jer ga neprestani treninzi iscrpljuju.
- Mito brate, što si tako ostario, a samo 25 godina prošlo od mature? Vidi mene, kao mladić! Kad stanem iskosa pred ogledalo jedno rame vidim, a drugo se gubi u beskonačnosti...
- Udahni bre malo vazduh duvadžijo, ubiće te infarkt od dekompresije...
