Za pušače, gojazne osobe i ljude bez trunke kondicije to je svaki brežuljak gdje treba uložiti neki trud za penjanje na isti.
* I kako je prošla današnja šetnja do onog vidikovca na brdu ?
- Kao prvo ono nije brdo !!!
Ono brdo je jebeni organski vis , dok sam se popeo na vrh pluća mi izašla na nos , srce mi još ubrzano kuca a mislim da me i bubrezi bole od jebene hladnoće i vjetra koji me pošteno uništio na vrhu.
1) Nedefinisano psiho-fizičko stanje u kojem se može naći jedan homo-sapiens.
2) Kvalitativan opis rendom odrađenog posla najšireg spektra.
Uglavnom, floskula koja se možda najbolje dâ prevesti sa "Nije loše, al' bi moglo i gore". Uz Božiju intervenciju, razume se...
- Brate, što ne piješ to pivo, jebote?
- Ma, pusti, nije mi do toga...
- Pa, šta ti je, koji moj?! 'Si bolestan ili šta?
- Ne znam, brate, ali se poslednjih nekoliko dana osećam nekako čudno. Ni tamo, ni 'vamo - što se kaže...
- Je l' se nešto dogodilo ili...
- NEĆU DA PRIČAM O TOME!
- Dobro, jebote, ko ti drma kavez!?...
- E, momci...
- E, tebreks, šta ima?
- Ništa. Eto, blejao do malopre sa Džonijem, cirkali vops, 'nači, lik se smorio k'o pihtije za Svetog Nikolu, zamračio ceo komšiluk jebeni!
- Nije ni čudo posle onog što smo mu uradili Krle i ja, xexe...
- Slušam...
- Pa, ništa. Znaš onu ribu iz Borče što je kar'o pre par nedelja...? Elem, nas dvojica ga naložili da je zakačila, if ju nou vot aj min. Kao - njena sestra rekla svojoj drugarici a ta ide sa mojom na džez balet...
- Ali tvoja sestra ne ide na jebeni džez bal...
- Upravo. Onda sam ga ja ubeđiv'o da možda i nije tako loše da mlad postane matorac, a ovaj ovde ga je zvao i ložio da klinku treba da ubiju a onda zakopaju negde u Surčinu...
- I koja je poenta svega toga?
- Kako "koja je poenta", brate? Pa, majndfak, zezanje, ovo-ono...
- Zezanje? Pre nego što je otišao, rek'o mi da mora dide nešto da završi. Vi ste jebeni debili!-------------------------------------------------------------------------------------------------
- I, sine? Kako je bilo na jubilarnom 16-om ispitu iz Anatomije?
- Pa, ono, ćale - ni tamo, ni 'vamo. Nešto sam znao, nešto nisam...
- 'Sti, bre, položio ili ne?!
- Ne.
- Pa, tako reci, Sunce mu poljubim, nemoj da ti majka za džaba tortu pravi!
Čovek koji je na svoju ruku. Uz to je veoma čudan lik sa kojim je teško stupiti u ikakav dijalog, težak za konverzaciju. On ne priča mnogo, on sluša. Ali sluša na taj način da, zapravo, malo toga čuje. Odsutan je, sa pogledom u budućnost. Nije to onaj filozofski pogled. Naprotiv, to je pogled pun pitanja i nedoumica.
-Slušaj ovamo! Ukoliko odigraju presing po celom terenu, dajte loptu Kinziju. Kad je prenese preko pola, otvara se Bogdan. A ti, Đorđe, praviš mu blok na poziciji posta. Đorđe? Gagiću? :maše rukom ispred njega:
-A?
-Jebemteusta navrljena, vuci dupe tamo i pravi jebeni blok.
-A je l' može Musli?
-Musli ima pet ličnih, crni Đorđe.
Totalno nebitna persona, čak ga i komarci zaobilaze u širokom luku. A poznato je da oni nisu neki probirači i da gotive svačju krv. Osoba čije se postojanje svaki dan dovodi u pitanje.
A:Ajmo na basket malo...?
Tišina
A:Ej ajmo na basket!
Tišina
A:Jeste gluvi vi jebote?! Ajmo na jebeni basket!
Tišina
A: Zašto me jebeno kulirate?!?!?
Još tišine
B:Koja vrućina matori, ajmo na vopsa negde pa kad zaladi na basket?
C:Žemo matori.
Karakteristični manevar iznenadno sateranih u škripac, pa prinuđenih da se u novonastaloj situaciji maksimalno saberu i daju sve od sebe kako bi zadovoljili moralne, estetske i kultorološke kriterijume koji se od lepo vaspitanih ljudi očekuju.
-Aj sad lepo priznaj ko je bio ovaj uštogljeni magarac i zašto ne skidaš taj jebeni kez sa lica?
-Svašta od tebe! Pa kolega Srki iz računovodstva, pominjala sam ga sto puta...
A kako to misliš uštogljeni? Čovek mi je najnormalnije poljubio ruku, tebi se poklonio...
-Ono što hoću da te pitam je: Od kad se vas dvoje jebete, bre?!
Anoreksičari. Nemaju 30 kila s krevetom. Ljudi za koje najmanji vetrić predstavlja najveći problem. Zbog toga su uvek u nekom strahu. Pa tako i u busu.
- Jebote, koj' ti kurac, uhvati se jednom rukom kao sav normalan svet, pola basa zauzmeš u toj poziciji! - Izvinite gospodine ne smem da pustim drugu ruku, ne osećam se baš prijatno tad, mislim, osećam se nestabilno, ako me razumete... Obično ovoj vrsti ljudi pripadaju samo neki štreberčići sa pegama po licu i nekim naočarama tipa Adrićki ili sa ogromnim staklima ali mogu se i naći izuzeci tipa neki jebeni dvometraš koji ne jede ništa al' izrast'o od drkanja.
A autfit? Sporcki, bez obzira na doba godine. Nose uvek belu majicu na krakte rukave, za fizičko il' za spavanje, jebemliga ne mogu prepoznam. Šorc voljenog kluba ili one kratke vojničke bermude tu su taman da istaknu tanke nožice koje bi bile idealne za šetnju pistama po Milanu. Tu obično bude i neki poluprazan ranac marke Puma (crne boje ako je muško, a roze ako je žemsko u pitanju) čisto da zauzme još malo mesta.
Sve u svemu, iako ne zauzimaju veliku površinu telom u basu, rasponom ruku, koji im je k'o kad albatros raširi krila, to nadoknađuju. Al' jebiga, šta ćeš kad u Studentskom gradu ne daju da se jede... Ne moš biti demba i da 'oćeš!
- Mali štas podig'o te ruke k'o da si na stadionu???!!!
- Ako se držim jednom ima da padnem, vidite i sami da sam mršav.
- Pu jebote, pa još ti i vonja ispod pazuha!
- Ma jeb'te se! Silazim na sledećoj pa vi uživajte u mirisima!
Ironičan odgovor na čudenje osoba kako si narastao iako ti je visina ista već godinama.
☆ Pa jesi ti to svojoj tetki opet narasta? Pa ti rasteš kao iz vode.
☆☆ Nisan. Možda je zbog kose.
☆ Nemoj ti tetki. Tetka ima oko sokolovo.
☆☆ (pička ti mater nedokazana ćorava, svake godine me jebeš, nisam narasta skoro 10 godina jedan jebeni cenat) Ko zna, možda rastem kao osoba.
Konstatacija ćaleta nakon što shvati da seronje u kući troše previše tolet papira.
-Pa dobro dokle više? Sedam rolni dnevno, nas četvoro. Jutros kad sam otišo na poso bilo ih je 10. Brojo svojim očima. Pa oću ja cijeli mjesec crnčiti za jebeni tariguz? Nema nama druge nago na islam da pređemo. Bar vode imamo.
-Nemoj ćale molim te. Pa zar svinjetinu da ne jedem. Nemoj molim te.
Izraz za neko mračno i smrdljivo mesto, neretko i hipstersko.
Indija šopovi su inače postali popularni šezdesetih, tokom procvata hipi kulture i loženja na Indiju od strane Bitlsi. Inače, karakteriše ih komila vintidž sranja sa amblemima slonova ili nekih šlj indijskih bogova. I žešće vonjaju na mirišljave štapiće.
-Opa, ćero, vratila si se ranile? Jel' bilo snošaja?
-Nije, ćale. Pusti me.
-Mojne si ložana, ćero. Ložim te malo. Nego, šta se zbilo?
-Ne pitaj. Odemo kod njega u brlog, ja se nadala nekom pristojnom stančiću, a ono jebeni polosoban indija šop. Baš je šit situacija. Šta sad da radim?
-Daj nogu smrdljivoj hisperčini lololo
Flaša pića koja kruži širom i užom familijom od slave do slave.
- Momci, može jedan Šetač da se zagrejemo?
- Opa, tebra, široko, ma žemo žemo.
.
.
- Brate, gde je viskić? Ovo je jebeni banatski rizling.
- Tri godine mi se šeta po familiji i treći put mi se vraća isti. Češće ga viđam nego ćala. Čisto ili špricer?
On je trenutno pun para i rasipa se kao da mu je ćale Rokfeler. Ima, i planira da to potroši dok si rekao keks, i nije ga briga ni ako će sledećih mesec dana da živi na 'lebu i vodi. Jer, on je trenutno tako u mogućnosti i ne interesuje ga da razmišlja, vaga i premišlja se šta bi bilo najbolje uraditi sa kintom. Kinta služi da se troši, i to je to.
: 'Ajmo u provod neki, nešto, 'ajde!
: Tebra, nema teorije, nemam kintu. Juče smo se odvalili kao majmuni, spucao sam pola plate, sti lud?
: 'Ajde, ja ću da ti budem sponzor, cavo.
: Koji si jebeni gej! Boli te rac, u lovi si trenutno. Haj', al' lakše malo sa tim rasipanjem.
: Ma, lutko, sve je ok, samo ti ćuti i budi moj bjač.
Zašto je tako okrutna?
Zašto ne živimo u snovima, a ne u ovoj truloj prokletoj realnosti?
Ustaneš iz kreveta, ne spremiš ga, odvučeš se do kupatila, sedneš na šolju, i već počinju da ti lupaju o vrata i viču da požuriš. Jer jelte, i njima se sere. Obriješ se, kreneš na posao u svom dotrajalom kadetu, naspeš gorivo sa poslednjom kintom u džepu, da bi na radnom mestu slušao trabunjanje nezadovoljnih korisnika, i nadrkanog šefa. Vratiš se sa posla, otkineš deo hleba i progutaš ga s pasuljem od pre dva dana. Sedneš na kauč, upališ TV i gledaš sednicu vlade. Jebem im ja mamu svima. Posle dnevnika, i par minuta nezrelih rijaliti šouova. Dok ti se ne smuči i TV i cela ta jebena realnost, i svet u kome živiš. Odeš u krevet zamišljen, i istripovan da će nekad, možda biti bolje.
Ne. Neće.
Realnost je previše ustaljena, previše dugo postoji, i svaka promena bi bila samo promena nagore. Tamo gde si, ostaćeš do kraja svog bednog života u okrilju realnosti.
Zašto u američkim filmovima svi žive u belim drvenim kućama, ispred koje je savršeno pokošeno dvorište sa fontanom, i američkom zastavom? To ne postoji brale, ja kupim travu, zasadim je, i korenje raste više nego jebena trava.
Svi proizvodi koji reklamiraju su savršeni, njihova upotreba bi te učinila srećnijim. To nije realnost. Realnost je da jebeni jonizator-ozonizator uvlači duvanski dim, posle nazovi filtracije, iz njega izlazi isti taj duvanski dim, i prašinčina koja se nataložila u uređaju. Uz dormeo jastuk sam ukočen svako jutro, ali srećan sam. Srećan što još nemam zakrečenje pršljenova.
Marš tamo!
Matori, neće biti kao što misliš. Nećeš biti ni astronaut, ni vozač formule, ni pilot. Realnost ti ne dozvoljava. Ali osuđen si da živiš u njoj. Zato je mrzi, i povećaj oblak ogorčenosti iznad naših glava. Možda ako počne kiša ogorčenosti, neko shvati da realnost možemo da promenimo svi. Zajedno.
Možda je malo pesimistično, ali je za MizanTrophy!
Nešto što ti se lično i personalno desilo kao najbolje, najjebitačnije ili najzajebanije, ma nenadjebivo životno iskustvo od strane tog i tog.
Toliko upečatljivo, da je moguće da su svi ostali iz kategorije potekli od njega.
Majka svih mamurluka. (O da, okretala se zemlja i igrala jebeni tvist... A što povraćaš ko lasica...)
Majka svih utoka. ( Mnogi tvrde da je to AK 47... aj da im verujemo)
Majka svih kletvi. (Dabogda imao pa nemao)
Majka svih radža. (Au, al smo onomad pili onu dudaru, nisam ceo dan čoveku mogo reći ''Hvala'' posle čašice.)
Nenadjebivi superlativ ružnoće. Atribut apsolutne i neuporedive nakaznosti. Estetska titula koja se dodeljuje isključivo individuama tako unesrećene spoljašnjosti da istom mogu jedino privući ose ili jebeni meteor a oterati zmije, guštere i krokodile ( ostale gmizavce i da ne pominjemo ). Opisni pridev kojim imenujemo sve one, čini se od Boga izdane, osobe koje nisu ''samo'' ili ''jednostavno'' ružne već svojim fizičkim izgledom ( a neretko i u kombinaciji sa odgovarajućim mozgom ) ozbiljno i na krajnje SLOŽEN način dovode u pitanje samo poreklo ljudskog genoma (genom = skup svih gena ; prim.prev ). Poreklo izraza datira još od postanka čoveka ( izvesnom Adamu je bilo mnooogo dosadno) a upotreba u današnjem slengu se jedino može objasniti primerom bubašvabe. Naime, ova grozomorna buba spada u, ruku na srce, jedna od odvratnijih stvorenja na planeti Zemlji ali je i pored toga ne možemo nazvati ''greškom prirode'' jerbo ju je dobri Bog zamislio i stvorio da se rodi, živi i umre kao prokleta bubašvaba. To, međutim, nikako ne možemo reći i za ljudske primerke iz naslova. Njih Gospod kao da je napustio. Odjebao. Zapalio i nije se vratio. Preselio se i nije im javio gde. E sad, šta se tačno odigralo tokom svetog i, što se carstva zemaljskog tiče, neophodnog čina začeća i ko je šta ujeb'o neposredno pred samu ejakulaciju ( neki pominju i ''preobilnu konzumaciju tečnog šodera, tečnog šodera''... ) – niko nije u stanju pouzdano da kaže ( a tu mislim i na same roditelje čudovišta ) ali šta god da je u pitanju, konačni proizvod nije ispao nimalo lep za oko ( doduše, ni za sekiru ). Posle devet meseci TREĆEG STANJA, umesto zdrave i prave ljudske bebe, izleglo se malo, rutavo zmajče. Al' neka ga. Nek' je živo i zdravo. Samo nek' ne prilazi...
- Ma, lako je tebi, Sotono. Ti se dole sa svojim demonima i utvarama lepo zajebavaš i uživaš dok ja gore muku mučim sa grešnim ljudima i njihovim prokletim dušama...Gore je pravi pakao, ja da ti kažem! Vid'o bi' tebe kako bi se snaš'o da si na mom mestu bar na jedan dan...
- Pa, ajde kad već predlažeš, Bože, mogli bismo da se džoramo. Ti jedan dan budi Đavo a ja ću 24h da budem Bog - pa kom' opanci, kom' obojci...!9 meseci kasnije
- Čestitamo, gospođo Karleuša. Ćerka je...
- Ćerka, hmmm...? Nek' se zove Jelena...Sve ostalo je istorija.
Bolest koju u Srbiji verovatno nikad neće otkriti CRKNI PEDERU!!!
Prosto se stapa sa sa okolinom ako ne i možda svi imamo KURAC!!! ovaj izvinite hteo sam da kažem da verovatno svi imamo ovaj sindrom.
*Izvinite na ove ružne reči(ako ste ih uopšte primetili) Ja bolujem od ne tako retke neizlečive bolesti to jest imam JEBENI!!! Srbovintis DUVAJTE GA!!!
Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.
U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.
Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.
Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.
Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.
Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!
Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.
Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.
A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.
Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.
Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.
Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima.
Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta.
Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!
Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.
Sleng za iskusnog lika, koji je obrnuo krug, prošao sito a naročito rešeto. On nije profesor nijedne doktrine, nego jebeni dekan. Samouki dekan životne škole, naučene na ulici, iz sopstvenih grešaka, proverene inatom, doučene bolom i škrgutom zuba. Toliko je iskusan da mu tehnika i ne treba, obavlja sve laganice, svaki potez mu je finta. On je jeb'o Čehinju, Slovenku i sijaset Purgerki, među prvima sedamdesetih godina pravio pizdarije po Nemačkoj i Austriji. Na jednoj podlaktici ima JNA tetovažu, na drugoj tetovažu gole ženske. Pričali su da je to uspomena na neku Mađaricu, konobaricu iz Segeda. Na desnoj plećki dva pedlja dug ožiljak od čakije za kojeg niko ne zna kako ga je dobio i niti kada. O njemu kruže legende, nagađanja, jedni slušaju sa nevericom, a drugi kunu u te priče. Đedina nikad nije ni potvrdio, niti demantovao, samo se par puta odmereno osmehnuo.
Nikada se nije ženio. Nikoga nije odrukao. Ne priča mnogo, a kad priča, svi iz poštovanje šute, vreme usporava, a svaka koju kaže sabijačina na više nivoa - domaći zadatak da imaš o čemu razmišljati narednih nekoliko dana. I pored toga što su mu decenije nabacile poteško breme na leđa, kosa prošarala sedim pramenovima, njegov pogled žari mladalačkom svežinom, a duh pleni bezobrazno drskom strašću za životom. Prototip nečeg najčvršćeg što je poniklo sa ovih prostora, neuništiv kao da je saliven u ruskoj topionici čelika, dok ga život šiba on kao ukopan čvrsto stoji nogama na zemlji vođen inatom odlučnog čoveka, pravog muškarca, sa jedva primetnim osmejkom osobe koji poznaje ironiju života... života - matore kurveštine.
Crvena ukoricena knjiga koja se moze naci na najrazlicitijim mestima, od frizerskih salona do PC igraonica. Prvih nekoliko komentara su one otrcane fraze koje pisu klinke ili tako neki dokoni ljudi. Ostatak knjige je pun internih fora i zajebancija na racun vlasnika ili radnika. Ako tu radi zenska osoba, knjiga je puna anonimnih udvaraca.
-SUPER STEEE!!!! Sanja i Marija '96
-WOW!! FANTASTICNO! Jetza!
------------------------------------------------------
1.
-Dobro vam ovde, nego cujem da je Pero gej, sto ste zaposlili pedera?
-Hahaha, Pero gejcina
-Alo, nemo' da vam Pero malo jebe mamicu. Pero.
-Pusi ga Pero, gejcino
-hahahahaha, Pero gej!
2.
-Fina atmosfera, dobro drustvo, a i ova nova radnica Maja je skroz simpaticna. Lover boy. Pozdrav za Maju!
-Pa reci joj ako ti se svidja, nemoj budes picka! Jebeni lover boysi.
-Jeste brate, zesca si cava.
-Samo polako momci, bez rasprave :) Poljubac za sve od Maje!
Sada već arhaičan naziv za najboljeg trojkaša u kraju.
Naziv je vezan za čuvenu uličnu košarku (Street hoop), igru sa automata.
A: Gde je Nidžo?
B: Zatvorio se kući, nema kinte. Šutirao trojke sa nekim Slavkom u pare, ovaj ga odrao. Sve mu uz'o.
A: Uf, gde nađe sa Slavkanom da se kači... Mislim, Nidžo jes talentovan, al Slavko je jebeni Tajvanac. Ne bi me čudilo Duda da ga sutra pozove.
Ćuskija - metalna šipka težine između 6 i 12kg, koristi se u građevinarstvu, pravi multipraktik - sa istom možete razvaliti zid, porušiti ogradu a vješti umiju i pivo da otvore sa njom. E pa sad po nekoj logici (majku mu) ako dotičnu baciš u vodu, ona momentalno tone.
S'toga izraz označava nemoguću misiju.
- DEDA NEMOJ DA DRŽIŠ JEBENI KAPS LOK!!
- Šta sinko? Kaaakva kapsula?
- Ništa deko, lakše bi onu tvoju ćuskiju naučio da pliva.
_________________________________________________________________________
- I kako prođe sa onom malom? Kakva je sa vještinom?
- Taman ko da uzmem ćuskiju i da je učim da pliva.
- Tako loša?
- I Isidora Bjelica bi me bolje zadovoljila.
