Naložiti se do maksimuma sagorevanja moždanih ćelija, zbog neke potrebe ili želje.
- Bože kako sam se napalio, ceo jebeni dan čekam ovu utakmicu, ekipa, roštilj, hladno pivo, žena sa decom kod tašte u Borči, milina... Još onaj go kad je pao a jooooj, pa mislio sam da ćemo im dati pet komada! Jaooo, sudijo! Majku ti tvoju pokvarenu!
- Opusti se Mare, znam kako se osećaš, uzmi pivo i smiri se. Bar su nam komšije otišle dalje.
Milion je sitnih, pizdavih, iritantnih stvarčica i pojava na ovom svetu, nema im kraja.
Jebeni komarci u 2h ujutru, komšijina burgija u, kad god 'oćeš! Glupe konzerve i njihovi usrani otvarači na poklopcima koji se pokidaju kad ih pogledaš, sloumoušn babe iz maksija u redu za kasu (još ako imaju siću, onda si najeb'o), cepanje toalet papira dok se brišeš.. molim? Lista je beskonačna.
E sad. Neke ljude je lakše iznervirati, dok je druge praktično nemoguće, ali jedno je sigurno. Svi imamo svoju tačku ključanja.
Kroz životnu praksu shvatamo da je ljude po prirodi najlakše iznervirati ujutru, kad se probude. Jutro je zajebana stvar. Jutro je crvena zona dana. Ako si bar jednom u životu ustao rano ujutru, recimo pre 10h, a ni po koju cenu nisi smeo da se uspavaš, shvatićeš o čemu pričam. Ma šta shvatićeš, osetićeš. Čućeš ga! Zavuk'o nam se pod kožu jebote! Odneo je zlatnu medalju za iritantnost.
Tu je sa nama, od pamtiveka. Da nam poželi dobro jutro. E jeb'o takvo dobro jutro..
Jeb'o nam je kevu još od malena. Nije nas štedeo. On je tu, uz nas, za svaki trening, za svaku školsku jutarnju smenu, za svaku fakultetsku jutarnju smenu, za svaku jutarnju smenu. Onda kad si se napio pa si sutra ujutru trčao da pokupiš tetku na železničkoj, on je bio tu. Imao si zakazano kod doktora u 11h, al jebiga, morao si da ustaneš u 7h jer, naravno, takva su pravila. Opet, ni to nije prošlo bez njega.
Ne bih voleo da me shvatiš pogrešno, ipak je to dobar izum. Kurac dobar! Ali jeste. Na neki način je tu da nam pomogne. Da nas podseti da je novi dan počeo. Novi usrani dan! Ali ipak novi dan, novo jutro, koje počinje, sa njim. Ma nek se tera u kurac!
Definicija napisana za Mizantrophy
Hiperaktivna osoba koja iritira oblačenjem, pojavom i smislom za humor.
-E, de ste magarci nindže, pao seks neki sinoć? MU! Hahaha! Koji trip čoveče. Danas sam kupio nove gilje za 16.000. Imaju više boja na sebi neko jebeni Pera Detlić. LUD SAM KAO STRUJA BRE! MMHAHAHA! Šta ima kod vas šabani? De si Baki. Čujem da drkaš na mene? Šalim se mozgu. Šta se cimaš? hehe
-Daj bre, Saskvoč, odjebi.
Dno od čoveka. Taj bi nagovorio dete da otme lizalicu nekom slabijem detetu, a onda bi on njemu oteo i još zvao drugu decu da mu se smeju kako je klempav i debeo, zadovoljno ližući plen.
Naime, Amsterdam je turistički grad, i Bogu hvala, legalizovana prostitucija nudi svakojak izbor mnogobrojnim turistima koji u pauzi između pušenja trave i gutanja magičnih pečurki odluče da se relaksiraju u ulici crvenih fenjera.
Zbog tog velikog izbora, a po Hegelovom zakonu dijalektike gde iz kvantiteta prizilazi kvalitet, mora se doći do zaključka da su Amsterdamske prodavačice ljubavi ipak jedna viša klasa te im ne paše ni pežorativni naziv "kurva.
Sa druge strane, Roterdam. Zapostavljena luka u kojoj zadrigli mornari traže način da svoj nagomilani nagon za tršenjem, potpomognut rumom i ko zna kakvim ruskim brljama od vodke, isprazne, onako, životinjski, vođeni principom zadovoljstva - sad i odmah. Imajući u vidu to sve, taj napaćeni mornar sigurno da neće imati kriterijume lihtenštajnskog kneza, nego će da nasrne na prvu osobu bez falusa i pokuša da joj spakuje svoj mornarski ponos. Obzirom da je zakonom zabranjeno silovanje još u vreme dok su se kafanski nesporazumi rešavali buzdovanima, ta opcija nije baš prigodna.
Tu dolazi na red naša glavna protagonistkinja, zbog čijih kvaliteta sve ovo jebeno pišem.
Dakle, naša dama je napustila idilični seoski život, uz stoku, njivu, kuhinju i pravog muškarca, na samo 320 kilometara od Kijeva. Napustila je idilu i otišla u jebeni Roterdam da za 50 evra glaba majmuna nekom tamo smrdljivom perverznom matorcu.
Pa gde je tu čast?
- E, znaš koga sam juče naterao da proba dop?
- Kome?
- Malom Šikiju, hahahaha!
- Šiki? Nema-majku-vozi-invalidska-kolica Šiki?
- Da. Znaš kako se izdobijao! Hahaha!
- KURVO ROTERDAMSKA!
Žvaka koju konzumirate poslije proždiranja pljedže sa kilo luka i dva tri vopsa.
- Stari, da nemaš slučajno žvaku?! Sad se nahasao nekih pljedži, ubio me Bog ako nisam požder'o dve kile luka, a trebam se naći sa malom. Još sam popio i dva bambija.
- Ma imam tebreks, evo uzmi dve.
- Koji jebeni praznik za usta, fala buraz!
Epska borba porodično-srpskih razmera. Klasna bitka za prevlast međ' lepšim polom. Svojevrstan sudar generacija, ličnosti i sisa. Dva para, da budem precizniji. Zapravo kad smo već tu, da predstavimo i takmičarke:
- u levom uglu, odmah uz rodnu kuću i šljivik na obližnjoj padini, ponosno isturenih dojki i naoružana varjačom, tepsijom gibanice i ikonom Sv. Petke, stoji MAJKA - gorda, čestita i penzionisana; u desnom, pak, zdušno bodrena od strane glavate tazbine i brojnih rođaka iz lijepe njihove, čast svih udavača sveta brani mlađa, lepša ( eventualno u drugom stanju ) i po veroispovesti drčna – SUPRUGA, grudi manjih ali čvršćih, pakosno ističući burmu na domalom prstu desne ruke kao kakav argument ili, pre će biti, tapiju ( iako istu ne nosi u pravom životu jer je, navodno, ”steže” ).
Sudija ne postoji, pravila nema. Arena je svaka zgodna pril...arena je SVAKA prilika i mesto a nije redak slučaj ni pojava tzv. SOLO-KATE u kojoj je jedna od protivnica odsutna ali se zato radi na marketingu. Borilačke tehnike su raznovrsne ali nedvosmislene. Udarci su tihi, nevidljivi ali jebitačni. Samo se pokatkad iz diskretnog komešanja ovih teškaša prolomi grozotan krik muškarca, po svoj prilici nezgodno priklještenog između gorepomenutih poprsja. On je uostalom i uzrok, i povod, i cilj obeju zaraćenih strana; plen koji se ništa ne pita i ne sme ništa DA pita. Teritorija koju obe vojske žele pod svojom kontrolom. Nešto kao jebeni ”Pojas Gaze” samo ispod pojasa.
Sâm nastanak sukoba, doduše, prekriven je neprozirnim velom tajne, mada određeni nezavisni izvori - koje ovde nećemo imenovati jer ne postoje - tvrde da ima izvesne veze sa vadžajnom. Uostalom, šta nema…
- Iju, ćerko, kakva ti je ovo supa?! Pa, to ni pas s maslom ne bi mog’o da poje’! Dragane, sinko, aj’ kući s majku da ti napravi nešto da se nabubecaš k’o čovek!
- Dragi…Mislila sam, ovaj, da pošto završimo ručak i ISPRATIŠ SVOJU MAJKU da, ovaj, izbušiš nešto…u spavaćoj, ovaj, sobi…
- Izvini, stara...Nisam, ovaj, toliko gladan...
Nestati u vidu lastinog repa, ispariti, izgubiti se bez traga i glasa, sad ga vidiš, sad ga ne vidiš fazon, jer je odavno poznata činjenica da sve što se na grobu ostavi, a može se pojesti/ popiti/ popušiti (računajući i cveće), nestaje čim se familija raziđe.
- Jebote, gde mi je telefon?!
- A gde si ga ostavio?
- Pa iza, na šanku.
- E moj brate, takve stvari ovde nestaju ko jaje s groba.
__________________________________________________________________________
- Provali, neko se davi!
- Jebote, ono ladno Sale.
- Naš Sale?
- Da bre!
- Gle, potonu!
- Nestade čovek ko jaje s groba.
- Hahahahahah, koji si ti jebeni car!!! Čuj ko jaje s groba, o jebem ti lebac!!! Hahahahahahhahahha!!!
Iznenaditi se sopstvenim postupkom, dovesti se u neugodan položaj, stadium patosa i nevjerice a ujedno nemati moć teleportacije.
-...I odma na njen stan. Pita ona mene da otvorim neki jebeni Chardonnay, a ono boca iz šesetosme, starija od mog ćalca. Ja potego flašu, no neda se, iskustvo. Vuci ja, napinji se, skači, nateži, cimaj... pa kad opalih, au...
- Šta bi, slomi flašu?!
- E da je, no prnu', ko govedo, gas maska, otkinuh se, noge mi paraliza, cijeli opatrnuh... Nije bilo spasa...
Eufemizam za Jebu je dvojica. Može da se koristi i u ne-erotskoj provinijenciji.
- Brate, imaš neku dobru njavu na lageru? Ono, smorili me više RedTjub i PornHab jebeni...
- Uuu, batice, što odma' nisi rek'o, 'nači, skoro sam nabavio nešto što jebe "na više nivoa", ako me razumeš...
- Šta? Neki genbeng ili...?
- Pa, može se i tako opisati, brate, al' zipa jednu scenu, fazon: Ejža Karera u sendviču između dve čamuge...
- A, braaate, šta je tu toliko spe...
- ...koji su opet U SENDVIČU između dve ribe koje im srču...pa, znaš već šta, hehehe...
- Au, koja boleština, bokte...Reži juče......................................................................
● Politika - Srbija "u sendviču" između Vašingtona i Moskve...
● Blic - Srbija "u sendviču" između Brisela i Haga...
● Kurir - Srbija "u sendviču" između Evropske Unije i Ruske Federacije...
Ono, hvala vam, dragi predstavnici Sedme Sile, tipa, znam i ja da nas jebe ko god stigne pa opet ne udaram na sva zvona o tome...
Jedan od glavnih likova iz serije "Saut Park". Debeo i razmažen klinac, ali pametan i bolestan u mozak do stadijuma nezamislivosti. Pičkica mala, ali bez limita, ne dao Bog da mu se zameriš. Usraće ti se u život, neće ni trepnuti, samo zato što si mu udario na ego. Izbegava posledice kao Neo iz Matrixa metke. Dobro se snalazi, manipuliše i izvlači iz govana, jer bubašvabe i nuklearnu bombu prežive.
- Znaš da je Boban juče hvatao ribu neku kod stanice za dupe, posle je uhodio...
- Kako ga niko ne razvali od batina? Svaki dan napravi sranje, misliš ne može gore i opet te iznenadi.
- Kartmen jebeni... bolesnik. Kad će Božja kazna da ga stigne...?
- Verovatno ne skoro, lik nekako uspeo da nagovori pola ljudi da je to Mare bio...
Rečenica koju nekoliko puta zaredom izgovara Aleksandar Vučić u nekoj emisiji tokom rasprave sa svojim sagovornikom. Postoji i video na Youtube-u posle čijeg gledanja se javlja osećaj kao da ste upravo spičkali džoint. Idealna rečenica za zbunjivanje nekoga i skretanje sa teme u svakodnevnom govoru.
- Brate, je l planiraš da mi vratiš onih 500 kinti?
- Ko je ubio ženu?
- A?
- Ko je ubio ženu gospodine?
- Koju žen...
- Ko je ubio ženu, kažite!!! Zašto izmišljate?
- Kak...
- Pa ja vas pitam, kažite!!! Ko je ubio ženu? Ma rekli ste da je ubio ženu poslanik ili čovek, ko je ubio ženu?
- AAAAAAAAAAAA!!! JEBITE SE I TI I ONAJ KLIP! ZADRŽI JEBENI NOVAC!!!
Učiniti muku još većom kad trenutna situacija sama od sebe to traži.
Lik1- Gde mi je index, evo tu sam ga ostavio!?
Njegov buraz (ladi muda)- Neam pojma.
Lik1- Kako nemaš! Daj vidi jel' tamo u ladici? Imam jebeni ispit i već kasnim!
Njegov buraz (ladi muda)- Nije.
Lik1 (gubi kontrolu)- Evo sad bi se ranio! Jebem ti život i index i fax i sve ti jebem.
Urbani umetnici. Osim neponovljivo glupih pseudonima, imaju i krajnje neinteresantne tekstove i pesme. Svaki ''reper'' ove generacije je rođen u getu, nema love, najgore mu je na svetu, roditelji mu se razvode a on mora da radi neki šugavi posao posle škole kako bi umesto njih plaćao kiriju za sebe i svoju mlađu sestru.
A kako je u stvari!
On se smorio jer ga je odbila pedesettreća riba po redu, pa seda za komp, pušta nešto od Eminema (u gorem slučaju Ikac, Vanki, Juice...) i kreće da prepevava istu pesmu... Malo meša reči, dribla ritam i voila! Napravio je novu nadu da će baš njega zapaziti bogati muzički biznismen. A onda se keva prodrala iz kuhinje da prekine da više igra taj jebeni Kaunter strajk, i da skokne po novi Feri. Ćale se dere ispred TVa da possle pokosi travnjak. A mlađa sestra mu se ni ne obraća jer se ponovo igrao (masturbirao?) sa njenim barbikama.
Cult of personality predstavlja neorganizovano, odnosno stihijsko obožavanje određene osobe. U ovoj Nedođiji koju mnogi nazivaju "Srbija" obožavana ličnost je Novak Đoković, na Vukajliji poznatiji kao Đolub.
Narod, sav u rasulu, problemima i brigama ne može da nađe rešenje za svoje probleme. E, zato nam služi naš dragi Đolub. Đolub će sve da reši! Ako svi čvrsto navijamo za njega i ako ga svi volimo celim srcem, problemi će nestati, baš kao i u reklami: brzo, lako i jednostavno. Oće kurac! Grdno ste se zajebali ljudi ako sve nade polažete u Đoluba.
Ponašanje srpskog naroda je metaforički opisano u pripovetci "Vođa" Radoja Domanovića. Obuzet slepilom, narod će pratiti svog vođu (Đoluba) bez obzira na to šta on radi i šta je njegov cilj i da li je on uopšte pogodan za vođu! Sam Đolub nije ni svestan svoje pozicije, baš kao i "mudrac" iz pripovetke. Približno pet miliona davljenika se hvata za jednu đolubovu slamčicu spasa i svako misli da će baš on biti spasen (kao i što smo svi dobitnici na lutriji). Srbija je more u kojem se skoro svako davi a niko ništa ne radi povodom toga, čak se ni ne praćakaju, svi čekaju Đoluba da im dođe.
To što je Đolub prvak sveta u tenisu ne znači da je on i svetac koji će nas izbaviti iz svih muka!!!
Po ekonomiji kao nauci smo svi mi država, svaki jebeni, nebitni pojedinac čini državu. I zato ne znači da će nam biti bolje ako dolivamo u državni džet, biće nam bolje ako svako krene od sebe i pomogne samom sebi, a ne da čeka nekakvog Đoluba koji je došao iz vasione da vlada Srbijom!
Jutarnja slina. Ona koju kad istresete nad lavaboom izleti brzinom svetlosti i zalepi se za majicu ili pantalone. Zbog velike brzine i ne primetite da se prilepak prilepio i tako zakićeni krećete u nov dan, a posle vam nije jasno zašto se ljudi keze kad prođu pored vas.
- Cile svaka čast na higijeni. Umivanje svako jutro?
- Što, šta je bilo? Normalno da se umijem ujutru.
- Naravno da jeste, nego lep ti taj orden na majici. Jel ti to albanska spomenica?
- Šta koji kurac bre? Gde?
:pokazuje na slindžona veličine oraha, sličnog izgleda:
- Fuj bre, jebeni prilepak, ceo dan idem sa tim sranjem okolo. :grebe noktom da skine ali se samo razvlači:
- Buahahahahahaahaahaa
Proždrljiv i nezasitan lik. Može da primi u sebe enormne količine bilo hrane ili pića, samo da je jestivo i pitko, taj ne bira.
- E dodaj mi još pet sarmi.
- Daj jebote, pa pojeo si dosad trijes' sedam komada, a prije toga osamnaes' tanjira supe, pa gdje ti stane čovječe božiji!?
- Pa nisam htio puno da jedem, čuvam se za pečenicu!
- Koji si ti jebeni tanker! Odoh reći starom da ide još zaklati dva tri komada! Ne treba više, moraš se čuvati i za kolača!
Asta la vista, bejbe.
Stavljanje do znanja sagovorniku da je vaša priča završena, ukoliko ne prihvati da se, kao inferiorni lik u njoj, ne pita ama baš ništa.
- Neću ništa da menjam, znam da imam talenat, priča je dobra...
- Znaš kako, ja treba porodicu da prehranim od zarade, žena neće više Vitonjare, 'oće markirano! Pa ti ako nastaviš da tvrdiš pazar - znaš gde su vrata.
Ljubavna patetika, suze, tragedija, na to se ljudi pale! Čak ni jebeni Hobit nije proš'o bez toga. Dakle, ili usvoji moje predloge, ili traži drugog izdavača, a u međuvremenu piši blog.
______________________________
- Ja nisam spremna da se skidam pred kamerama, ne još uvek.
- U tom slučaju - znaš gde su vrata. Glas ionako nemaš, čime misliš da privučeš ljude? Do skoro nisi bila tako fina, ako me razumeš.
Zna da priča lepo, zanimljivo. Pomoću reči se izvlači iz mašine.
U ženskom društvu je uvek poželjan i ako nije lep, za ortake je car, ljudi ga zavole posle pet minuta razgovora.
Svima je prijatno oko njega, dobro utiče na ljude, ali zna i da izmanipuliše.
Čovek koji jednostavno ume da koristi moć govora.
On jebe!
- Pa desi ti? Nisam te divila još od one žuraje. Što si tako rano zdimila?
- Ma nećeš mi verovati. Zapalila sam sa Stefanom.
- S njim?! Ti se baš napila, a? Pa bilo je bar pet-šes' za klasu iznad. Kud njega nađe?
- Dobro, možda nije neki, al' znaš kakvu spiku ima, čudo jedno. Toliko je divno pričao da sam osećala potrebu da mu dam. Jebeni Šekspir!
Grad koji rešava manjak inspiracije scenariste prosečne američke humorističke serije.
Scenarista:"U kurac,nemam inspiracije,cela prošla epizoda je bila o tome kako Džeklin i Vil idu na izlet na jebeni Jeloustoun,nemam šta više da smislim za sledeću!"
Stariji kolega:"Al' si ti zelen jebote!Kad ne znaš šta ćeš,samo ih pošalji u Las Vegas i to je to!Dobiju nešto na kazinu,napiju se,naprave neko sranje,neko se venča u jednoj od onih kapelica i problem rešen."
Izraz koji koristimo kada u vrlo kratkom periodu imamo troškove na sve strane, a para nema ni za lijeka.
- Brate, vidim, ti i Ana gurate dobro, a?
- Ma guramo, pusti me...
- Šta ti je, što si to nikakav?
- Kako neću bit' nikakav, ako preživim naredna 2 mjeseca, dobro je. Sad 14. joj rođendan, pa za mjesec dana jebeni Dan Zaljubljenih, ko ga izmisli, pa 21. godišnjica, pa onda 8. mart... A odakle ja da rodim pare za sve to? Odakle? Ne bi me Rokfeler okrpio...
