Pojava u fizici koja nastaje prolaskom svetlosnog zraka kroz tečnost ili prozirni objekat, uzrokujući promenu u pravcu kretanja. Tako nešto.
U praksi, ovaj fenomen može da objasni sve, od bubuljice na nosu, do manjka u dnevnom pazaru.
- Iju, crna Boso, kak'i ti to tumor na nosu???
- Ma jok, to ti se čini, pada senka od ovih venecijanera, pa se svetlost prelama.
- Aaaaa.... vi'š, nisam znala da i svetlos' mož' da se polomi!
- Pa normalno da može.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Mirko, ko je sinoć svodio pazar?
- Ja, što?
- Zato što si retard jebeni i saću ti odbijem od plate.
- A kol'ko ima manje?
- Dve hiljade i sto!
- Nema šanse. Gde ste brojali pazar?
- Ovde za stolom, kakve to sad veze ima?
- Ima. Ovde svetlost pada ukrivo. Da ste brojali tamo kod prozora, imalo bi oko šesto dinara više. Dajte meni da prebrojim u kupatilu, tamo svetlost pada pod pravim uglom, pa ću se vratim.
Multifunkcionalna prostorija.
Svrha podruma kao prostorije varira od čuvanja alata, zimnice, pa preko sakrivanja kidnapovanog oponenta ili devojke, zatim moze posluziti za odlaganje starih stvari, sakrivanje porno časopisa sa patuljcima, te na kraju i kao savršeno mesto za zazidati leš prijatelja kog ste upoznali preko neta.
Svaka domaćinska kuća treba da ge poseduje.
-Kevo, gde mi je jebeni brat?
-U podrumu. Zaključala sam ga. Ponovo je pušio one njegove disko-cigare.................................................................................................................
Vesti dana:
"...u podrumu kuce Spasoja Dimica u Bečmenu, konačno je pronadjeno telo S.T (34) za kojim se tragalo mesecima. Spasoje Dimic, inače diplomirani psiholog, zazidao je nesrecnog S.T. pre mesec dana i ,kako tvrdi, svaki dan bi silazio u podrum da se ispriča sa njim. Poslednjih 29 dana Spasoje je bio nesrecan jer mu S.T. nije odgovarao, te je pomislio da je ovaj ljut na njega. Obdukcija ce utvrditi uzrok smrti.
.......................................................................................................................
-Sine, znaš da sam ti rekao da ne silaziš u podrum jer ima čudovište dole!
-Nema, tata. Ima samo neka plastična igračka koja jako liči na komšijinu pišu i jako smrdi.
Najveći srpski svetac, odrekao se carstva zemaljskog ne bi li prigrlio carstvo crkveno. Inače kad nije otvarao škole išao po srbadiji i učio kako se prave prozori i vino.
Sinonim za likove koji idu okolo i uče ljude kako da rade ono što i sami znaju. Iritantna pojava sa kojom se srećem svaki dan. Ponekad mi toliko idu na kurac da iako su u pravu radim kako ja hoću, čisto iz inata.
- Ej sine, ko te učio tako da cepaš drva? Ne radi se to tako, daj tu sekiru da te čika Ljuba nauči.
- Umem i sam čika Ljubo, hvala.
- Nije ti to ni ošto sinovac, daj da to ovamo da vidiš posle kako lakše ide. E kad sam ja na radnoj akciji 72' cepao drva za druga Tita, nego drugo vreme tad bilo.
- Ma neka čika Ljubo, idite vi kod mog ćaleta na pivo. Ja ću polako pa ću da naučim već.
- U redu sine, ali samo da znaš grdno si se zajebao.
-----------------------------------------------------------------------------------
- JEBENI SVETI SAVA I MATER U PIČKU IDIOTSKO RETARDIRANO ZAOSTALU, JEBALA TE I SEKIRA I DRVA PO SRED REKTUMA.
Predmet poredjenja.Koliko god je neko nezadovoljan vasim zivotom,porede te sa Novakom,kako nisi kao on,ne trudis se bla bla...
Keva: Stoko jedna ustaj!!!
Sin: E'o bre cekaj 2 mina,ne'oj smaras...
Keva:Iju kako ti to meni govoris,ti si olos,ti si narkoman,ti si ....
Sin: Siiiiiiiiiiiigurno
Keva: Sto se malo ne ugledas na naseg Noleta,on ima radne navike,svaki dan igra meceve,crnom krvlju je zaradio ovo sto ima,ima devojku,bla bla...Novak negde na Havajima ladi jaja: Au jbt,uzeglo neko sunce ovde,mora cimam neke rave posle...Hmmm mogao bi Sarapovu danas da iscimam,do jaja mi je pusila prosli put...Au jebote,ne mogu imam jebeni mec na US Openu sutra...Ma boli me bre ku*ac,predacu onom smaracu i idem da jebem!
Rečenica koju imamo prilike da čujemo kad radimo stvari koje samo nama ispunjavaju dušu dok drugi ljudi misle da rade sve što može da se uradi da bi čovek bio produktivan, ali emotivno prazan.
Prvi primer:
- Slušaj, ja idem da čitam neku dobru knjigu. Šta da se radi? Posao nisam našao, ali mogu da se duhovno uzdižem.
- Nisam ni ja našao posao pa ipak popravljam jebeni bojler. Idi radi nešto korisno.Drugi primer:
- Ja se spremam za ispit dok ti gledaš televiziju. Idi radi nešto korisno, umrećeš glup.
- Ooo, pa nagledao sam se ja korisnih ljudi. Na televiziji naravno. Daj naruči piće i ne lupetaj, već kupi diplomu ako imaš para.
- Nemam para, ali piće mogu da naručim. Kad se napijem uglavnom popijem i svu pamet ovoga sveta.
- E, konačno radiš nešto korisno! Živeli.
U svakom društvu postoji osoba koja se poziva na "olmajti ortaka".
Tu osobu niko i ništa ne može zadiviti, jer šta god da bilo ko iz društva ispriča/uradi, njegov ortak je uradio to isto, samo 10 puta gotivnije!
"Olmajti ortak" je kao Bog: niko iz društva ga nikad nije vidio, ali su svi čuli o njemu!
"Olmajti ortak" djeluje SAM:
- Brate, predozir'o sam se! 12 sati sam igr'o COD-a!
- Nije to ništa, brate! Da s' ti vidio mog ORTAKA nakon 15 sati igranja!- Sinoć sam zbario 2 ribe!
- eee, a men' je ortak prič'o kad je povalio 2 ribe za jedno veče!
-----------------------------------------------------------------------------------
...U KOMBINACIJI SA OSOBOM KOJA SE POZIVA NA NJEGA:- Ubio sam se sinoć! Stuk'o sam pola gajbe pive!
- Nije to ništa! Ortak i ja smo jednom stukli gajbu pive i flašu rakije!
-----------------------------------------------------------------------------------
...ili, jednostavno pokazuje nadmoć nad čovječanstvom - biva "olmajti":- Brate, crče se! Nema sexa već 7 dana, cura ima jebeni menzes!
- Pffff! Nije to ništa! Moj ORTAK je jednom im'o 15 dana menzes...!
Fraza kojom se opisuje neki prljavac koji baš i ne drži do higijene. Na glavi su mu se formirali prirodni dredovi usljed zapuštanja iste. Šampon i ostala higijenska sredstva, na polici se smaraju k'o ciganski sapun.
- E ajmo zvati i Nenada na bazen. Zna on dobrih rava, pa možda i upecamo nešto.
- Daj jebote, jesi normalan? Gdje ćeš njega zvati?! Jesi ti vidio na šta on liči?! A tek onaj njegov friz!!! Pa brate na glavi mu je jebeni endemični zoološki vrt! Vjerujem, kad bi mu zasadio čuperak sa glave izraslo bi nešto. Prošle godine, išli mi na slapove, lik uskočio u vodu, i kad je izronio neka pjena se zahvatala po vodi!
- Jebote, da nije to slučajno, bila ona mrlja što su oni ekolozi čistili?! Što su mislili da se izlio neki nuklearni otpad? Pa tužili onu fabriku?!
- Taj rad!
Lik iz serije Vesele sedamdesete. Ratni veteran. Pošten, radan, porodičan ali i nadrkan kao pripadnik interventne brigade rodom sa Maljena na zadatku u 61. bloku i baba sa prvog sprata dok vrelom vodom poliva grupu mladića koja vari buxnu ispod njenog prozora zajedno.
Može se koristiti kao nadimak za nečijeg nervoznog i zajebanog ćaleta.
Kiti:-Erik kako ti se sviđa ručak sine?
Erik:-Super je mama samo je možda malo slano...
Red:-Kako te nije sramota degeneriku mali, majka ti po ceo dan sprema a ti tako skote nezahvalni! Dok si pod mojim krovom ima da jedeš sve pa makar povraćao posle! Jel ti jasno bre majku ti božiju onu balavu!
Kiti:-Ali Rede samo je...
Red:-Tišina tamo!
_________________________________________-E oćeš da banemo do Šomija da blejimo malo?
-Bolje ne.
-Što brate, ladno napolju, malo se ugrejemo.
-Ma nema šanse, njegov ćale je jebeni Red Forman. Zadnji put kad sam tamo otišao osetio me da smrdim na cigare, krenuo me napada, držo mi predavanje pola sata.
-A ok, ne moramo...
Osnovno merilo po kome naši roditelji odlučuju da li se treba družiti sa određenim dečakom ili ne. Ako, ne daj Bože, on ima dugu kosu, to je sektaš, narkoman i tome slično. Ali, ako je uredno podšišan, može se fiksati u venu ispred njihovih očiju, to je dobro dete.
Drug metalac (kosa do ispod ramena) i ja idemo ulicom, srećemo moje roditelje.
*kasnije, kod kuće* M: Je li, kakav ti je ono narkoman sa kojim ideš danas?
Ja: Majka, bre, ono je Stefan, znamo se od vrtića, išli smo zajedno u osnovnu.
M :Ne znam ja, u loše je društvo izgleda upao. Vidi ga, pustio kosu, nosi one kosture na majici, možda se i drogira. Ju, sine, kloni se ti njega. Što se ne družiš sa Milkinim malim? Kako je to zlatan dečko...
Ja: Jesi li ti normalna? Čovek pije kao smuk, a šmrče kao jebeni Kurt Kobejn.
M: Nemoj da lažeš! Vidi kako je dete lepo obučeno i kako divnu frizuru ima. A sad marš u sobu, neću da te slušam više!
Ja: Šta god...
Šuk. Ali onaj kulturan, slabijeg intenziteta, upućen članu porodice ili nadređenom.
Kvalitetan zajeb koji ne spada u uvredu.
Pukovnik Milenković: Stojanović!!! STOJANOVIĆ!!!
v. Stojanović: Izvolite, gospodine pukovniče!
Pukovnik Milenković: Nisam te video na vežbama kamuflaže, Stojanoviću!
v. Stojanović: Drago mi je, gospodine pukovniče.
Pukovnik Milenković: Ma šta ti men... AHAAaaaa... Poprckuješ, a?! Dobar si, vojniče. VOLJNO!------------------------------
Majka: Jovane, kakve su ti ovo bele fleke na trenerci?!
Otac: Ma opet mi cureo onaj jebeni sladoled, saću ja to uzeti da operem...
Majka: :odlazi:
Sin: Ćale, ne bih da se mešam, ali sledeći put skini pantalone kad budeš jeo sladoled... :u sebi vrišti od smeha:
Otac: Opet ti poprckuješ mali, ajde bež' u sobu na učenje i ni reč mami, ili ću reći da ti gledaš porniće! Govedo jedno!
Letnji? Raspust? To me neko zajebava?
- Leto jeste najlepše godišnje doba jako podobno za raspust, gde možeš na livadi da tučeš loptu od nula nula do dvaesčetiri i da piješ vodu iz potoka od koje ćeš kasnije da dobiješ alergiju, pošto je Milomir klao neku svinju i bacio creva i kožu u vodu ali ako si rođen na selu popušio si kurac veličine crn.
- Zadnji dan škole, graja u svakoj učionici zahvaljujući morima i raznim Vrnjačkim Banjama samo se tebi ne živi i vidiš da niko ne može da te shvati. Znaš da čim stigneš kući uvaliće ti traktor da pokosiš iks hektara pod lucerkom da bi dvocifren broj krava imao šta da jede na zimu. Ne znači ti ništa da poraniš ujutru jer već u šest sati ima tries pet speteni jebenih i samo možeš da napraviš da ti se spava ceo dan i da ti kosačica zbog pada koncentracije poseče noge. Ako imaš sreću da je pokošeno setiš se da mora i da se dotera kući kad se osuši i to po najvećoj žegi, kad peče zvezda. Stvar može da ti olakša kad iz glave ne ispustaš informaciju da negde dole na jugu Srbije postoje deca u nekim vukojebinama koja sve to rade ručno na mnogo teži način. Mada slaba uteha, boli te kurac za tu decu kad se ti raspadaš od posla. Nekako pregrmiš ali bukvalno malj za vrat dobijaš tek kad vidiš da počinje kiša od koje će trava da buja pa skupljanju sena neće biti kraja. Ako opet nema kiše, nema ni sena pa ćeš morati da ga kupuješ na zimu što automatski znači da nećeš imati para za nove cipele koje ne propuštaju vodu kad kreneš u školu. Jebem ti život seljaka koji se svodi na gledanje u nebesa šta će kad da pada. Ko da si golubar. Pitanje vremena je kad će da zazvoni telefon da te baka i deka sa kevine strane pozovu da svojim prisustvom uveličaš njihovo slavlje. To tek ne dolazi u obzir pošto su jebeni bolesnici zapatili pedeset krava pa je samim tim i posao procentualno veći za toliko. Mada nikad ne treba isključiti tu opciju, oni se sažale što ne živiš sa njima pa neće da dozvole da ti patike budu bušne na palcu iako si debil koji glumi Zidana i šutira kamenje po ulici. Okreni, obrni dupe ti je od pozadi i izlaza nemaš, nisi mogao da biraš gde ćeš da se rodiš. Tek kad malo porasteš shvatiš koliko si u prednosti što si rođen na selu a ne u 4 betonska zida puna memle i što kad uhvatiš da jebeš to možeš satima pošto si ceo život disao čist vazduh, ali to je tema nekog drugog takmičenja, nećemo sada o tome.
- Došao je i prvi septembar, idem u školu da se odmorim, zbogom raspuste na kurac te nabijem.
Definicija je napisana za tamičenje Pačija škola.
Čuveni i, doduše, u realnosti nikada objavljeni slogan velikih svetskih korporacija koje se bave trovanjem naroda. Poslovna filozofija i marketinški imperativ kojima se pre svega vode duvanska i fast-food industrija, iza kojih - i to na poprilično beznačajnoj razdaljini - razdragano kaska jebena Katolička Crkva. Refren jedne od najozloglašenijih teorija zavere koji, pak, mi iz i dalje neutvrđenih razloga ne možemo ili ne želimo da čujemo.
E sad, iako je fokus pomenutih pogrebnih preduzeća (jer to ona na kraju krajeva i jesu; prim.prev.) svakako najviše koncentrisan na velike države i nacije, nemojte misliti da su vaša deca bezbedna od steltnog uticaja na um i telo koji ista sprovode nad njima, koristeći se pritom najnemoralnijim sredstvima kojih možete da se setite. I ta sredstva donose rezultate. Mis’im, neću mnogo da kenjam - obzirom da sam i sâm bio strastveni pušač do pre otprilike dve godine kada sam sreo svoju trenutnu “dominantniju” polovinu (bajdvej – kupio sam ti “Boni” sa krlicima, draga) – ali donja granica starosnog doba kod primeraka koji su počeli da puše već se opasno približila broju 12, pa se bojim da ćemo u bliskoj budućnosti biti svedoci scene u kojoj klinci predškolskog uzrasta žicaju pljuge od jebenih vaspitačica jer su im “mamica i tatica pre neki dan iste konfiskovali”. Šta? Ne verujete? A one žvake u obliku cigareta? To vam nije sumnjivo, a?
U Sjedinjenim Državama “Marlboro” je na krajnje dovitljiv način uložio u sopstvenu budućnost šatro sponzorišući igračke za decu u 2500 vrtića u 22 države, samo da bi u taj “poklon” udžeksovao i plastične imitacije sopstvenog cigaretnog pakovanja, i u “mekoj” i u tvrdoj verziji, u kakvu svrhu – zaključite sami. Dobro, nek’ se proredi broj Amera, šta me boli kurac...al’ šta ćemo sa mrtvim MekDonaldsom i hranljivo jednako mrtvim Hepi-Milom (klovna i da ne pominjem)? Kreiran specijalno za decu i sa uvek primamljivom debilnom igračkicom unutra (verovatno u ko-saradnji sa gorepomenutim “Marlborom), Hepi-jebeni-Mil predstavlja sve ono što jedno mlado ljudsko biće NE BI SMELO DA JEDE i u sebi sadrži enzimske supstance lukavo osmišljene tako da se vezuju za receptore u mozgu i generišu osećaj zavisnosti. Apsurdno mala pakovanja zašećerenih gaziranih pića, čokoladice koje i ne primetite da ste pojeli, autići-igračke, “Bratz” lutke – sve je to deo velikog plana u kojem se buduća mušterija praktično vrbuje od malih nogu. Jeb’o mater ako ću ja ikad da dozvolim svojoj deci rođendane u “KFC-u”...
Da puše – mogu. Mis’im, ako ne naiđu na karakondžulu k’o ja što sam...
- Dobar dan, izvolite?
- Ovaj, daćete mi jedan hepi-mil za poneti...
- Sa kojom igračkom želite?
- Sine, pita čika sa kojom igračkom hoćeš?
- Sa žapcom, sa žapcom!
- Čuli ste ga...
- Evo, izvolite i dođite nam opet...
- Možda sledeće godine, momak...Kasnije te noći...
- Mihajlo! Mihajlo, bre!!
- Šta je, bre, koj’ me kurac budiš, luda ženo...?!
- Je l’ čuješ ti nešto?
- Da, čujem – tebe kako sereš i ne daš mi da spavam!
- Ma, k’o da se nešto čuje iz dečje sobe...
- Učinilo ti se, nema šta da bude. ‘Ajde spavaj sad...
- I to što kažeš...Žabac-igračka svetli na noćnom stočiću pored kreveta, tankim crvenim snopom svetla iz usta pogađajući zaspalo dete pravo u glavu. Iz grobne tišine u sobi tek jedva se dâ razaznati ciklični niskofrekventni audio-zapis: “Ti voliš MekDonalds. Ti voliš hamburger. Ti voliš čizburger. Ti voliš BigMek. Ti voliš MekDonalds. Ti voliš...”
Hodajuća katastrofa. On ne jebe. On je konjina najobičnija.
On nema palamar, močugu je samo u filmovima vidio, ali se ponaša kao da ima, kao da je faca, a zapravo je skotina najgore klase. Nije ni lijep, ili je debeo, ili ima špicast nos, ili nosi karirane flafičaste košulje, sve sa smeđim ket cipelama. Zbog takvih cure okreću ploču.
- Kako prođe sinoć?
- Jao tebra pokido sam je. Naterao sam je da mi liže nožne prste dok sam joj gurao palac u rč, i cijelo vrijeme je vrištala...Usta sam joj napunio, gutala je sve, mamicu joj kurvanjsku.
- Opaaa....jel se nalazite ponovo?
- Ma jok, kurveštija najobičnija.---------------
- Šta bi sinoć? Djelovao mi je kao da malo gubi kontakt.
- Ma pusti ga u pičku materinu. Otakako sam prekinula s Markom rekoh malo da se pustim u promet i od svih idiota naletim na njega. Kakva kretenčina, umislio da je jebeni Pjer Vudmen, krenuo da mi gura prst u dupe idiot, hoće da mu pušim onaj smoki, ma katastrofa. Nego, ti si mi se nešto proljepšala. Jes ti ikad razmišljala da eksperimentišeš malo?
- Sto godina te čekam da pitaš.
Endemska vrsta nastanjena na centralnom području Balkanskog poluostrva. Nastala kao posledica zlehude sudbine jednog priprostog ali čestitog i domaćinskog, da ne kažem, NEBESKOG naroda koji je žarko želeo da se rađa, živi i umire srećan ali mu to dobri Bog jednostavno nije namenio. Ono što mu JESTE namenio ostaje i ostaće misterija, neki kažu, možda i do kraja sveta ali iz eventualnosti, tvrde optimisti, nikako ne treba isključiti i sveti zadatak kolonizovanja neke druge planete kada ova trenutna odleti u kurac.
Elem, vekovima se grčevito boreći za sopstvenu državu, očuvanje nacionalnog identiteta i kvalitetnu fudbalsku reprezentaciju, pomenuti konkvistadori su mnogo propatili. Pomenimo samo široj javnosti verovatno nepoznat podatak da su, paz’te, Osmanlije čak 500 godina – EEEJ, 600 GODINA! - ( noviji istorijski izvori tvrde da je u pitanju i znatno veća cifra, posebno posle nekoliko pića ) kočile sopstveni napredak (EDIT: precrtano )...kočile progres triju gorenavedenih kategorija mada bi se, gledajući trenutan sastav i rezultate Nemaca, ova treća nekako i progutala. Ipak, u narednom periodu tj. po opravci ovih 500-godišnjih već zarđalih kočnica i zamenom istih za iste al’ domaće proizvodnje, bilo je i onih pozitivnih momenata koji, doduše, možda nisu za URAMLJIVANJE ali su svakako vredni pomena; eto, na primer, samo učeći sopstvene nacionalne himne, nivo muzičkog obrazovanja je podignut na neuporediv nivo u odnosu na ostale tzv. MONOHIMNIČNE narode dok oblasti geografije i imena ulica uopšte nećemo ni spominjati. Sramota je, naime.
Digresija koja je napravljena, od esencijalnog je značaja za popunjavanje praznog prostora ali i za shvatanje psihološkog profila današnjeg pripadnika naroda u biti, a tako biblijski nazvanog u naslovu ovog teksta. Jer izmrcvarenom nedaćama savremenog života i izmučenom flešbekovima mučeništva duboko pokopanim u sopstvenoj genetici, ovom glasnom ali simpatičnom bundžiji ne preostaje ništa drugo nego da tako natovaren kostima svojih predaka kuka i kuka i kuka i nada se da će uskoro dočekati jebeni kraj sveta i taj dugo očekivani put u galaksiju zvučnog imena 3PM. Do tada.
- E, brate...
- Eee, šta ima...
- Ništa, evo blejim. Dao juče otkaz pa kuliram...
- Dao si otkaz? Zar ti nije, bre, bilo do jaja u toj firmi? Mislim, im’o si kancelariju, sekretaricu, službeni...Kol’ka ti ono plata?
- Soma i po, brate...Plus procenat od klijenata, naravno.
- Soma i po?! Ti jebeno nisi normalan, Mladene! Pa, što dade otkaz, koji kurac?!
- Ma, brate, neću da mi šef bude Danac i gotovo!
- I to što kažeš, brate. Goni ih u kurac sve...
Epitet koji označava maksimalno i preterano uzimanje kinte od neke osobe. Znači, ne da ih pelješiš, nego ih jebeno cediš do poslednje kapi. Za takvu vrstu žickanja je potrebna jebačka veština u pregovaranju, i čelična volja. Teško ostvarivo, al' isplati se.
-De si Sale, brate, sto godina!
-Evo, idem na basket, šta ima kod tebe?
-Ja po pljuge. Nego, fali mi dvaes' kinti za Laki Strajk jebeni, mo'š mi zajmiš?
-Ma mogu, nema frke, naši smo. Evo..
-E, fala ti puno. Jaoo, sad sam se setio, trebam i lebac da kupim. A nemam kinte...
-Ma ja ću ti dati, opušteno.. Evo ti, ajde.
-Trebam i Jovi Burgiji da vratim pare za skankčinu... Aj' molim te, ubiće me.
-Pa ne znam baš...
-Ajde, vraćam ti sutra...
-U redu, u redu. Koliko ti treba?
-Pa oko dva soma...
-Molim?!?! Jaooo, idiote, 'ajde evo ti. Imaš sreće što smo ortaci..
-E, hvala ti puno.. Nego, smrdi mi iz usta nešto, treba mi kinta za žva...
-Šupičku materinu, iscedio si me već k'o Marko Kraljević drenovinu, ne dam ti više!
Realno, aludira na erotiku. Od masiranja stopala i struganja peta pa do senzualne nuru perverzije, uvek zamišljamo vrhunac tog hepeninga završetkom na relaciji masan kurac – vlažna pička – klecava kolena. Ali život je kurva transeksualne orijentacije koja piše drame, kojoj čak i Stiven King radi felacio uz jutarnju kafu ne bi li pokupio plodna semena za maestralne bravure na papiru.
... ukrcam se u Francuskoj i pravac Karibi. Jebeni kruzer. Ako treba, stani-pani, ljuštim krompir ceo dan. I tu je dve iljade kako god uzmeš ... Oj, rode! ... luke, kurve, kokteli. A onda se ukrca Keli Bruk ili neka druga jebulja, a brod cepne oluja ono šatro priča Titanik meets Kruzo. A nas dvoje jedini preživeli završimo na pustom ostrvu ... Matori! ... ona skuplja kore od palme za vatru a ja pecam ribu. Zalazak sunca, hasamo kokose i banane a na kraju masaža. Majku mu, morala bi da se jebe sa mnom jer nema nikog drugog. Pa joj ga onda metnem međ sesi ... Djedovo! .... ladno bih je ubio da kurva uzme da drvi bananu ...
- Sokole!
- E šta ko sad u majčinu ...
- Oj, rođeni, odi der vamo!
- Evo djede idem. Zamislio sam se nešto.
- Ajde, ajde! Gledaš li to opet one tvoje nacrtane?
- Ma ne gledam! Legao sam malo da odmorim. Šta ti znaš uostalom?
- Odi da me izmasiraš. Ubiše me leđa i noge.
- A daj djede jel moram?
- A oćeš za sladoled od penzije?
- Aman čoveče to je pre 15 godina bilo. Imam sad posao, ženu, kuću. Jesi kreč postao.
- Neka, ne moraš. Sam ću. Sam sam se rodio sam ću i da ...
- Daj ne patetiši! Šta odmah ucenjuješ? Gde te boli?
- Sve me stislo. Ali počni od nogu.
- Oćeš banju da ti uplatim? Ima bakuta tamo. Kartate šaha malo, termalni bazeni i to.
- Jok! Moja ti je banja plac, kosa, klepac i belegija. Lička sam ja kova, nisam kenjac!
- Lička si ti kuka, eto šta si. Sav si se iskrivio i osušio ko lisičiji kurac. Zato te sad ja i masiram.
- Ne laprdaj, đavo te odnio lijepi nego pređi na drugu nogu. Tako, tako. E tu! Pritisni.
- Jel ovde?
- Ne tako jako konjino!
Iritantan, mali kočoperni smrad u roze puloveru sa prugastom košuljom ispod, samurajski isprdak sa sarakej loknicama, metar i šumska jagoda sa facom banjskog švelera, ali jebiga, ima veliku kitu, i JEBE! Više od tebe.
Alen Nuri je inače onaj francuz kuronja iz "Lepote poroka", "Iskušavanja djavola", i "Boljeg života". Kažu da je metnuo i samoj Miri Furlan, a to je ipak nešto, i ja mu ovom prilikom odajem respekt ostajući pri tvrdnji da su francuzi dokazane pičke koje su kapitulirale kad je Hitler napao Poljsku u strahu od nestašice kroasana.
-Jebote matori, znaš s kim vidim onu tvoju bivšu? Sa onim likom, zovu ga Lolica, onaj mali smrda, teo sam ga zgazim, mislim znam da se bili ono , a ona sad da te bruka, al nisam teo dok te ne pitam, pričo si mi da će se možda pomirite.
-Pusti, ne pominji...
-Šta je bilo?
.Jebeni Alen Nuri eto šta je bilo! Mica crepulja priča kao je taj isti Lolica tako bio izrajberovao, da dva dana nije mogla noge da sastavi.
-Ona to kaže? Pa taj onda ima tukija ko kardan of FAP-a jebemti... Ništa matori traži ti drugu, samo bi smo ga još više izreklamirali da ga bijemo. To ti je i onako sad razlokano skroz...
Trenutak koji se najčešće dešava u američkim lejm komedijama, mada ume da se desi i u životu, samo sa manje smešnim posledicama nego na filmu.
Odlikuje ga to da baš tada pričaš nešto najgore moguće svom sagovorniku koji je jedan običan mutavko i nije te upozorio na opasnost koja dolazi s leđa. Ponekad te ne upozori zbog straha, ponekad zbog iznenadne pojave osobe koja ne bi trebalo da čuje to što pričaš, a ponekad to ne uradi namerno, da bi ti najeb'o k'o žuti.
- Brate šta ti je? Što si nervozan?
- Ma već dva sata pokušavam da dobijem nekog operatera u jebenom kol centru i samo čujem glas od one fukse raspale što nabraja koje sve funkcije imaš pritiskom na neki broj. Kako mi ona ide na kurac. Nabio bi je na ražanj i okretao je lagano sat vremena da se muči. Okrenem Telenor, ona. Okrenem za ADSL, ona. Zovem jebeni 95, opet se javi isti glas. Odlepio sam više. Naćiću je jednom i prerezaću joj grkljan. Šta je brate? Što si se ukipio tako?
- Pa to je keva od Neše Kostolomca.
- Dobro i?
- Ne zovu ga kostolomac bez razloga.
- OK. Nema veze, nije me čuo pa da me gledaš tako unezvereno.
- Moram da idem matori. Doneću ti pomorandže u sredu recimo, kada budu posete.
Osoba koja je dokaz da je DOSADA bolest progresivnog karaktera.
Ovaj tip coveka nalazi problem u svemu i svacemu, konstantno se buni, ali ipak se ne usudjuje da proba da sagleda sebe i nabije koji sat radnog staza.
1.
Lik: Brate sto je lepo vreme danas, vidi ovo sunce...Ovi osmesi na licima ljudi..zaljubljeni parovi...Ma divota!Buntovnik: Ma lepo vreme sutra malo, vidi ove avione..prase komarce po ceo dan. Jebem ti i drzavu i grad i sve!! Potrovase nas!
2.
Lik: Kako mi je drago da smo pobedili hrvate u vaterpolu i usli u finale!
Buntovnik: Jebeni nacionalisto! Ne gledam reprezentaciju. To je komerciolizovani nacionalizam!
3.
Lik: Hoces da idemo na koncert Stounsa?Buntovnik: NECU! Sto nisu dosli kada su imali 30 godina, nego mi dolaze matori ovako. Da umru na bini? Neka hvala!
4.
Lik: Ej, obrisi kecap sa lica brate, tu sa leve strane...EEE TU!Buntovnik: Naduvaj mi jaja! Sta me dovodis na ovaj kiosk, pljeskavica im je sranje!
Neko ko nakon određenog vremena počinje da vam drži lekcije iz lepog ponašanja i da vam tumači život. Prednost ovog odnosa je što ne morate da joj dajete platu, a mana što obično ne možete da je kresnete...
Vi: (jedva zadihani stižete s desetak minuta zakašnjenja, nakon vrtića, semafora, traženja parkinga i s vrata onako crveni ispljunete)Dobro jutro koleginice!
Koleginica: Dobar dan kolega, kasnite po običaju...
VI: Da, da, da eto decu je trebalo da prebacim do škole, vrtića... pada kiša (počinjete da se pravdate)
Koleginica: I mi ostali imamo decu pa nekako stižemo na vreme (što njen muž vozi njenu decu to nikom ništa)
Vi: (da skrenete temu pokušavate da se našalite)Šta ćete? - mi muškarci smo takvi... (u sebi joj već psujete mamicu)
Koleginica: Ne dam za pravo, eto moj muž je baš sasvim drugačiji...
Vi: (jebeni paćenik, da te dobro opali kod kuće ne bi lajala na poslu) Da, da, on je baš čovek kojem se odmah vidi da je strašno ozbiljna i odgovorna osoba. Imali ste sreće koleginice (al je on zato debelo najebao)
