Ispuštati zvuke identične onima koje ispušta Severina u svom remek delu sedme umetnosti.
"... Aaaah, uuuuh, fuuuu, ... fu lebac ti jebem i kad me nagovori .... aaaaa, eeeee, lakše malo, slomio sam jebeni nokat ... uuuuuu, ront, ront, stan'te, stan'te malo jebo vas šaren konj, naslonite ovoo čudo na gelender d'uvatim vazduha pička vam materina !!! "
:trokrilac se spušta na gelender:
"Je li ... puuf, pant, puf ... mamu ti hohštaplersku jebem ... još koliko, ....uuurgh ... spratova ... panc ... treba da se penjemo s ovim ? ..."
"Šta je kume, pao si u sevdah, a ?"
"Kakav crni sevdah ... haaarg puuu ... pizdo, odrah se noseći ..."
"Pa dahćeš bre ko Severina, pička ti materina, a ni pola nismo prešli ... lepo ti ja kažem, manje pivkana i pljuga, a više teretane, pa š' bit' ko kolega ... imaš sto kila, al' džaba deblo, kad je ozeblo ... 'ajde 'vataj to govno nemamo ceo dan ..."
Čovek niskog rasta ali velikih muda. Nadimak nosi po vrsti petlića koji je u odnosu na svoje pernate rođake znatno manji ali sve to nadoknađuje velikom borbenošću tako da nije nikakvo čudo videti kako dzrdzavac išutira, izgrebe i iskljuje većeg petla.
Tom Cruise: Znaš, Pescie nisi bio loš u onom filmu Goodfellas.
Joe Pescie: Nisam bio loš? Hoćeš da kažeš da ne znam da glumim?
Tom Cruise(smeška se): Hehehe,prijatelju nisi me razumeo dobro...
Joe Pescie: Šta je smešno? Jesam li ja jebeno smešan? Šta sam ja ovde jebeni klovn koji te zasmejava?(vadi boks i počinje da udara Cruise-a)
Tom Cruise: Ne u facu jebote! Ah, Kejt! Moja kosa!!!
Joe Pescie: Jesam li ti još uvek smešan pederu nalickani? Jesam li ti još uvek jebeno smešan? Vidi kako mi je sad košulja flekava od tebe? Ova košulja je poklon od moje mame pederu glupi!(tup tup tup)
Nikad. U blažem slučaju, ne u skorije vreme.
-Ćale, samo da te podsetim da si mi obećao skuter ako uradim dobro prijemni.
- Znam, ali nisi više mali da ne shvataš u kakvoj smo finansijskoj situaciji. Kad se steknu uslovi dobićeš ga.(Godinu dana kasnije).
- Šta bi sa onim skuterom, Ćale?
- Some! Jel vidiš da nam propao krov?! Jel tebi važniji jebeni skuter nego da imaš krov na glavom?! Kad se steknu uslovi kupiću ti.(Par godina kasnije. Stariji brat odlazi na fakultet. Ćale diže kredit. Sin nema hrabrosti ni da pita za skuter).
(Još jedna godina prodje. Burazer uspeva da padne godinu i da u isto vreme napumpa devojku. Pravi se svadba. Ćale prodaje kola).
(Godinu dana kasnije. Sin završava srednju, situacija u kući se malčice stabilizovala).
- Ćale, jel može sad taj skuter?
- Ej dvadeset godina si napunio u dupe, imaš ruke idi pa zaradi!
Veština koje je tokom devedesetih umela ponekad da napravi razliku između života i smrti.
Naime, pošto je bilo malo autobusa i gužve u njima su bile nesnosne, iskusni su se trudili da se nekako dovuku do ringišpila i tu zauzmu busiju, jer kada su velike vrućine, mogućnosti za normalan udisaj su bile minimalne. U to vreme svaki je zglobni autobus imao pocepanu harmoniku, ali baš svaki i cilj je bio postaviti se na putanju strujanja vazduha kroz tu poderotinu koja je pored kiseonika donosila i preko potrebno hlađenje čela u vrelim letnjim danima.
Staneš tu i ne pomeraš se do zadnje. Svakako nema šanse da se probiješ do izlaza ranije.
- Brate, ne mogu više. Ne mogu. Skratio sam udisaje. Kao miš. Ne mogu.
- Ni ja. Gotov sam.
- A vidi onu rupu na harmonici kako je lepa. Prosto vidim kako vazduh struji kroz nju. Jebeni penzioneri. Okupirali su taj deo.
- OK, moram nešto da smislim kako da se dovučemo tamo.
- Brzo smisli. Mislim da sam gotov.
- Znam, prati me. JEBOTE JESI VIDEO JUTROS NA VESTIMA ŠTA JE BILO?
- NE BRATE!
- LADNO PROPALA SREDINA AUTOBUSA I NEKA BABA PALA POD TOČKOVE. NA MESTU MRTVA!
- PA DA, TAJ DEO JE NAJTANJI NA AUTOBUSU! evo ih brate, uzjogunili su se. Gledaju gde da pobegnu.
- Začini malo nekako. Začini.
- USTVARI NIJE BAŠ NA MESTU. KAŽE MI DRUGAR ŠTO JE BIO U TOM BUSU DA SE PRVO MUČILA DUGO. Pobegoše, uleći.
- Tooooo bre. Au najzad.
- Nego jesmo mi trebali kod Juge da siđemo?
- Ma da, al' pičimo do Zelenjaka. Taman u prolazu da prodam devize neke.
Drevna veština lađenja jaja potekla iz svih društvenih uređenja počev od australipotekusnih čopora preko grčkih polisa pa sve do moderne demokratije. Jebiga, uvek je bio neko ko rmbači i neko ko na osnovu tog rmbačenja profitira u vidu besposlenih sati koji se moraju nekako utrošiti, a odvajkada je poznato da je mudrost najveca vrlina, dok je, implicitno, sticanje mudrosti najvrlinija rabota. Stoga, nemojmo se lagati, muda treba laditi zarad opšteg dobra.
- Radim deset sati dnevno, obaram normu k'o Bolt rekorde, u povratku trošim što sam zaradila na tvoju hranu i pivo, kad dođem kući perem tvoje smrdljive gaće i usisavam pod koji si usvinjio. A ti? Izigravaš osveživač vazduha pogrešno napunjen tvorovim govnetom?
- Draga, nešto sam razmišljao, da li smatraš da postoji negativna korelacija između broja crnaca u timu i prosečnog broja kornera po utakmici?
- Zanimljiva primedba. A pošto vidim da si izuzetno obdaren spoznajom stvarnosti, možeš li izračunati verovatnoću da će ti ispasti oči pošto ti nabijem ovu cev od usisivača u dupe?
- Hmmm... Zavisi od toga da li je usisivač upaljen ili ugašen.
- Eto vidiš, sad bi trebalo da ide neki dobar pančlajn, ali pisac ove definicije, čijeg smo primera protagonisti, je jebeni debil i ne može da smisli ništa.
Ironija na svoj život pun uspona i padova u poredjenju sa psima, koji ustvari, kad malo bolje pogledaš stvari iz njihove perspektive uživaju u istom... Jer, sto ja imam običaj da naglasim, nije srećan onaj koji mnogo ima, već je srećan onaj kome malo treba...
A svima treba mnogo više nego sto mogu da priušte, to je činjenica.
Setim se jednog vrelog dana, sunce opeklo po vrelim stenama, 45 u hladu, na suncu bog te pita kolko je, ne smem ni da gledam termometar, onesevesticu se samo kad ga vidim... Naravno, uvek nesto nije u redu sa poslom, uvek nesto fali, nervozan si, ides tako po stenama i biras gde ćeš da zgaziš i misliš se u sebi: O Bože, što sam ja tebi zgrešio...
I u svom tom samosažaljevanju nakon tih par minuta vrucine i pakla (jer ipak je svakom svoje dupe najosetljivije) vidiš malog Indijanca, koji za razliku od tebe, tu kopa nešto i rmbači celog bogovetnog dana na toj istoj temperaturi, dan za danom, nedelju za nedeljom... Dođeš namršten do njega, ljut zato što misliš da imaš usrani posao, a uz i moraš da budeš namršten i nađeš šta nije u redu sa onim što rade i onda se desi nešto neverovatno (ne, nije ono kad Erik pojede bananu slučaj). Mali Indijanac, koji te ugleda, odjednom mu dodje smešak na njegovo lice, od uva do uva, sav srećan što si mu došo samo, zaboravi na sve svoje muke jer, on je tu da radi šta mu kažeš, ako kažeš da skoči sa mosta, skače, nema tu mnogo razmišljanja...
Ali u svemu tome, osmeh i njegova sreća su ono što bi poslednje očekivao, da je neko ipak toliko srećan svojim trenutnim stanjem, da ne kažem presrećan, to je ono što te prosto dirne nekako i kažeš dal je moguće da neko na takvom jebenom mestu može da bude srećan sa onim što ima i onda se baciš u razmišljanja i povežeš tu situaciju sa sobom. Nesrećan si zato što misliš da nemaš dovoljno para, nemaš kuću na tri sprata sa dve čistačice i vrtlarom pride, nemaš Porsche Cayenne-a ispred parkiranog i ko zna sta sve još nemaš, a hteo bi da imaš... Dok mali indijanac radi šta radi, ima u promilima platu izraženu u odnosu na tvoju, radi non-stop na suncu, na vrućini u nekoj paklenoj vukojebini, ali on je srećan...On je srećan samo zato što ne traži mnogo više od onoga što može da ima, on je srećan što je živ i što ima bilo kakav posao... I najgore u svemu tome je, on izgleda srećniji od tebe... Zato što ti ne umeš da se obuzdaš, da kaže dosta je, uvek hoćeš sve više i više i naravno da si onda nesrećan, pa nisi ti jebeni šeikov sin na kraju krajeva, da imaš sve što se poželeti može...
Nikad nećeš odrasti, mali veseljače...
Digresija na tekst gore, i dokaz da pasji život i nije baš tako loš u svim situacijama ko što ga koristimo u poređenjima (zato ga i nazvah kvazipasji)
U trenucima ljubavnog bola, žali se Marko Vladi:-Brate ne znam šta ću da radim sa sobom, lud sam za njom, zašto su stvari tolko komplikovane, zašto sve to ne može da se uradi na prost način bez ovol'ke patnje i bola...
-E tako ti je to brate moj, da živimo pasji život, sve bi to ustvari bilo lako, dođeš, onjušiš, lizneš, naskočiš i gotovo...nema nikakve patetike ni patnje, ideš dalje kod sledeće...A ovako, ovako se rađala civilizacija, to je osnov svega nastalog...
To je ono kada za neku izvršenu uslugu ne dajete novac,već neku drugu robu umesto njega.
"Bato,jel moze pranje šoferke"?
"Ma bezi bre,vidis da su mi čista stakla"!
...bez obzira na tvoje apele,ciga ti je vec umuljao stakla sa sundjerom toliko prljavim da ti okreće zeludac,ali nemaš kud,posto jebeni semafor drzi k'o da prolazi Putin!
"Bato,daj nešto sitno ili 20 dinara...."
"Pa,rekao sam ti da mi ne brljas po staklima....a i nemam siće"
"...daj makar dve cigare"!
Vidno iznerviran,bacaš mu dve cigarete kroz prozor u nadi da ih neće uhvatiti i da će pasti u prljavu baruštinu koju je napravio sa onim izvorom zaraze koju naziva sundjerom,ali on ih hvata toliko spretno ,da je teško ne zapitati se gde je te veštine stekao i da slučajno nije neki prerušeni super junak !
Punkt kontrapunkt. U nekom momentu, između napada dokonosti, neko u Ministarstvu Prosvete imao je iluminutak i rekao glasno u zbornici Ministarstva (primi ga autoru jer ne znaš da Ministarstvo Prosvete nije nužno zbornica iz srednje škole): "Pa oni se drogiradu. Moramo nešto da poduzmemo po tom pitanju!", na šta je jedan od saučesnika u brejnstormingu (?!!) dodao, ništa manje posustajući u kolektivnom entuzijazmu: "To je posao za Bananamena", te su svi međusobno pogledali i kolektivno odobravali glavama. Ono što je usledilo bila je realizacija da je Bananamen jebeni lik iz crtaća, što je dočekano sa privremenim osećajem beznadežnosti, dok se konačno neko nije dosetio da ulogu karaktera sa kojim se tinejdžeri mogu lako poistovetiti ipak treba proslediti lokalnim nosiocima zakona i reda, odnosno prašinskom drotosaurusu. Pošto je opšte poznato da je preduslov za nošenje policajske značke bar tri godine pedagoškog obrazovanja sa fokusom na Pijažeovu teoriju kognitivnog razvoja, onda ovaj potez Ministarstva prosvete uopšte nije iznenađujući, te je, štaviše, sasvim logičan.
Realizacija
Naravno, policajski tabor je ovo dočekao otvorenih ruku te je pohrlio u realizaciju programa. Zavisno od geografske lokacije, program koji se sprovodio varirao je od upoznavanja sa opasnostima koje nude droge, alkohol, cigarete, ili, iz nekog razloga koji je jasan samo Brahmaputri i Šivi, ulaska u minsko polje (više relevantno za Bosnu i Kosovo). Ovi poslednji su u principu bili prilično kul i edukativni iz dva razloga - 1) lako se moglo steći praktično znanje kako modifikovati neaktiviranu eksplozivnu napravu zarad rešavanja međukomšijskih (ne)sporazuma, te 2) obično bi na kraju prezentacije panduri delili svetleće stikere. U ranim instancama, pre američke kampanje na Irak i Afganistan, dok je SFOR imao snažno uporište na ovim prostorima, štampan je čak i strip o Supermenu koji izvlači dva dečaka iz minskog polja, Adnana i Miroslava, sa premisom da Miroslav na prevaru zovne Adnana u minsko polje da mu nešto kaže na šta obrezanko stane na paštetu i izgubi nogu. Neke stvari čak ni supermen nije u stanju da spreči...
Epilog
Krajnji ishod je obično bio krajnje predvidiv. Deca bi bila razbacana u dva tabora - oni kojima je prvi susret sa drogama/alkoholom došao iz šapke poručnika Borislava zvanog Popara, zbog čega im je u kosti usađen takav strah od droga koji se jedino mogao držati pod kontrolom upotrebom ksalola, zolofta i bromazepama (poslednja dva samo ako su imali tetku u Njemačkoj). Drugu kategoriju su sačinjavali oni koji su imali nešto praktičnijeg iskustva sa tematikom (popušili prvu pljugu, popili prvo pivo, skupljali prve puževe u minskom polju), na koje se dramatični govor našeg protagoniste nije mnogo primio. Postoji i treća kategorija, doduše daleko malobrojnija ali nimalo zanemariva po uticaju, razredni komedijaš Perica koji obavezno na kraju prezentacije mora da upita "koliko to košta"/"a gde ima da se kupi".
Naravnoučenije
A jes Peca lud, jebo ga ćaćin ćaća.
Izraz objašnjava situaciju kada nekome pronadjete slabu tačku ili nešto na šta se on loži pa vas taj zagotivi žešće!
Janko: Ne mogu da vjerujem, sa ribom sam godinu dana i nikako neće da se spusti dole, ako me razumeš! A Pero Milojicin mi reče da ga njegova baš dobro obradi i to su dva mjeseca zajedno!
Dragan: Jbg. Jankiša, jebeni srećković, pogodio joj žicu!
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jovo: hahahahahahahahaha, POLOZIO sam ispit! Ladno sam ga polozio, nisam knjigu otvorio, mozda pola sata!
Aco: Na koju foru obraza ti!? Jedino da si joj batinu izvadio!
Jovo: Ma jok sine, pa ti veze nemaš, ona je izbjegla iz Bosne, a meni došlo pitanje o ekonomskoj krizi! Ja joj prosuo priču kako su najviše pogodjene izbjeglice iz Bosne i kako mi je tetka izbjegla i zavrće mi se suza u oku koliko sam se uzivio! Prof. poče da me tješi, upisa ocjenu i ćao! Ma šta da ti pričam, pogodio sam joj žicu!
Nehuman i krajnje ciničan način da sagovorniku stavite do znanja da se njegove želje/snovi/planovi neće ostvariti. Komentar je prilično u upotrebi ovde kod nas u Srbiji - triput pogađajte zbog čega.
- I, dobro, kako si mi ti...?
-Pa, znaš šta..., puk'o sam, da budem sasvim iskren. Treba mi jebeni odmor. Radim za bednu platu k'o mazga od jutra do mraka, šef me kara u svim pozama, jeb'o mu pas mater...Sad je, doduše, morao da mi da godišnji odmor - malo sam ga priteg'o sa 'porodičnom pričom' - al' hoću negde, bre, da odem SAM, da se opustim k'o...čovek. Bez žene, bez dece, bez zajebancije. Da pijem pivo, zapalim cigaretu, da me boli kurac za sve, razumeš...? Zaslužio sam to, jebiga. Sve sam im stvorio - e, sad hoću ja malo nazad. Je l' me shvataš?
- Ma, shvatam te ja, brale, shvatam i predobro...al' da te pitam nešto. Je l' tebi ta žena muško ili žensko ?
- Pobogu Milane, kakvo je to pitanje ?! Pa ŽENSKO, naravno!
- E pa onda , prijatelju, sa svim tim možeš samo da slikaš...
Samo jedan mada, verovatno, i najpoznatiji od nimalo beznačajnog broja termina u srpskom slengu na kojima možemo da zahvalimo našoj gasterbajterskoj braći nastanjenoj na teritoriji SR Nemačke, tim hrabrim muškarcima i ženama koji su se u potrazi za boljim životom pre maltene pola veka uputili u ovu srednojevropsku “zemlju piva i kobasica”, tu ostali i sad podižu već treću ili četvrtu generaciju potomaka u istoj ( podizanje sopstvenih nadgrobnih ploča, pak, ostaviće za rodnu grudu; za to je, valjda, jedino dobra ).
Bilo kako bilo, izraz iz naslova je klasičan primer “srbizacije” jedne strane reči tj. procesa u kojem se ista raznoraznim metodama govornog unakažavanja filtrira u maltene neprepoznatljivu verziju sâme sebe, a sve u cilju zvučnog približavanja prirodi i tonu srpskog jezika. U prilog tome svedoči već i sâma reč “gasterbajter”, koja je u poređenju sa svojim originalom ( “gastarbeiter” ) ne samo netačna već i sasvim pogrešno akcentovana ( “gast-arbeiter” ). Doduše, treba staviti ruku na srce i reći da čak i najstrahotnija srpska “prevedenica” nije ni upola nakazna koliko jedna turska varijacija reči “Entschuldigung”. O tome, pak, nekom petom prilikom.
Elem, upotreba naslovnog izraza u svakodnevnoj komunikaciji na ovim meridijanima daleko je raznovrsnija od one u zemlji iz koje isti potiče ( “Aufwiedersehen” – doviđenja; prim. veoma ponosnog nem. prev.). Između ostalog može se susresti kao: specifičan pojačivač ukusa u tzv. “savetodavnim” rečenicama ( nešto kao “...i gotova stvar!”, samo loma zajebanije ), pomalo ruralna poštapalica neklasifikovanog tipa ali uglavnom negativne konotacije, latentna psovka nastala najverovatnije pogrešnom ritmizacijom originala ( “a u fiderzen” = a u pičku materinu ), dok se u nešto ređim situacijama dâ naći i u svom osnovnom značenju, ali više fore radi što je onda opet najpribližnije reči “doviđorno”. I kad smo već kod toga...Srdačan.
- Matori, pomagaj! Svetlani već nedelju dana kasni, šta ako je zakačila, jebote?!
- A šta sam ja? Ginekolog jebeni? Nek’ kupi 10 onih kurčeva za izvaljivanje trudnoće, popije dve litre vode i aufiderzen!
- Da, al’ šta ako je stvarno trudna?
- E, pa onda je, brate moj, zaista “aufiderzen”...- Pošto jabuke?
- 100 dinara kilo, gospođo...
- Skupo, bre...
- Ako ‘oćeš – uzmi, ako nećeš – aufiderzen!
- Ništa. Daj 5 kila, sviđa mi se tvoj stav...- Ćale, može neka finansijska ispomoć, xexexe?
- Ne može...
- A daaaj, što pušiš kurac, jebote?!
- Aufiderzen, ščuo!!*
- Otkud ti kući, bre? Jao, otpustili ga, znala sam! A jesam ti lepo rekla da ne pij...
- Ćuti, ženi, i ne lupaj gluposti, k'o Boga te molim...Nisu me otpustili nego taj posao što sam do sada radio više ne postoji, je l' razumeš?
- Ne razumem...Kako "ne postoji"?
- Tako, lepo. Neki majmun je izgleda juče pušio u skladištu, nije dobro ugasio cigaretu i aufiderzen - tokom noći sve izgorelo, i skladište, i roba, i noćni čuvar!
Već eonima tradicionalna izjava svih seoskih, lokalnih, mesnih, gradskih i belosvetskih misica po plasmanu istih u onu fazu rendom "takmičenja lepote" koja od njih po prvi put zahteva da otvore svoja usta ( doduše, ne i POSLEDNJI, ako me razumeš ).
Ujedno, verovatno i jedina "želja" za koju i one sâme znaju da im se neće ostvariti.
156 god. p.n.e, Stari Rim
- ...Naša sledeća takmičarka dolazi iz Kartagine i zove se Eufemija. U slobodno vreme, Eufemija se bavi grnčarijom i sviranjem u aulos, a želja joj da se dobro uda i da u svetu bude mir...
1344 god. n.e, Engleska
- ...To je bila jedina takmičarka iz Velsa a sada vas molim da burnim aplauzom pozdravite našu sledeću kandidatkinju, koja se svim svojim poprsjem takođe strasno zalaže za mir u svetu, iako dolazi iz Irske...
1857, Pariz
- Pitanje za takmičarku pod rednim brojem 28: koliko filozofskih traktata je ukupno napisao Žan-Žak Ruso i koliko njih počinje sa reči "transcedencija"?
- Pa...ovaj...:khm:...nisam baš sigurna...ali, ovaj, znam da i on kao i ja sigurno želi MIR U SVETU!2016, jebeni Sejšeli
- A sada, poštovane dame i gospodo, pošto su naše finalistkinje prošetale pred vama u toplesu, one će vam u horu otpevati pesmu koja je specijalno napisana za ovaj događaj. Endrju Lojd-Veber i "Let there be peace on Earth". Uživajte...
Odličan način da nekog ubijete u pojam, poserete mu se na cipelicu, nabacite mu krivicu težine osrednjeg prekookeanskog teretnjaka i ispreturate mu tok misli do neprepoznatljivosti, tako da se u svom tom mulju razmišljanja, kao usamljena devojčica koja je pala sa ljuljaške uplaši i pogleda vas dobrim starim "a nijeee, nisam ja takav" pogledom.
Uistinu, oni koji ovo koriste retko kad to i misle, već ovu frazu upotrebljavaju radi svojih ciljeva.
Servira se hladno, razočaranim i prekorničkim pogledom dostojnim starog Vujadina.
- Draga, priđi da se malo... Družimo... :mig mig:
- Dušane! Misliš samo na one stvari! Nisam to očekivala od tebe! Razočarao si me! A ja sam samo želela da pogledam film na miru...----------------------------------------------------------------------------------------------
- Hej kume, kad ćeš da mi vratiš onih sto jura, trebaju mi malo sam u frci...
- Pa dobro kume za koga me ti smatraš? Vratiću ti! Znaš da ću ti vratiti! Šta si navro koji kurac? Pare pa pare, pa zar ti naše kumstvo ništa ne znači? Eee... Nisam to očekivao od tebe.---------------------------------------------------------------------------------------------
- Evo, ovo je tvoja pljeskavica, stavio sam ti pavlaku i kupus.
- Pavlaku i kupus? A luk!? Jebeni luk si zaboravi!!?? Nisam to očekivao od tebe.
Znači, opet rsmo dan. Lacio izgubio od Rome sa 3:1. Jebiga, tako je to kad je Pilat na čelu najveće imperije na svetu i ujedno predsednik Rome. A ja uporno igram na jebeni Lacio, navijački, i nadam se da ću nekad nekako da povratim gomilu denarijusa koje mi ćale daje za užinu u školi a ja trošim na kladžu. Srebrnjak u životu ne videh na svom dlanu, osim onda kad je matori napravio stolariju za onog gastabajtera Teofilusa što švercuje kožnu galanteriju iz Sirije. A i taj srebrnjak otišo na rashode i na lečenje gube četvrtog brata, Jovanotija. Hahaha, smejanje bilo kad je onom svojom raspalom rukom jurio mušice po zidovima, a keva (bog da joj dušu prosti i dabogda otpao tuki onom lavu što je raskomadao u areni) jurca za njim i viče: ''Mojne da si blesa tolika Jovo, mrzi me više da ti prišivam prste bre''! Ćale neverue, a mi koma jebote! Hehe, lepa vremena to bila, keve mi moje.
Sećam se kad me malo drmno pubertet, a ja tinejdžer, pa kacmo snajperisali onu kuravu Mariju, moju komšiku, dobra čka bila. Na nju sam prvi put i drkao, sa sve svrškom. Čuo sam da su je posle kamenovali i da je neki tipus sa bradom i dugom kosom šatro spasio. Ja to nisam video, sedeo sam tada na brdu, popularna Goldža, tako smo mi klinci prekrstili Golgotu, sa ekipom i duvanili nešto što smo završili od jednog Saracena. E onda je sve otišlo u kurac. Ćale nije mogao da se oporavi od kevine smrti, opijao se i kockao po kafanama, sve dok nije rešio da prati onog kosijanera. Zajebao se kad je ovaj počeo da hoda preko vode...rekoh, sekta to sve bila.
Dvojica najstarijih od braće otišla u vojsku, Jova umro na operacijskom stolu, ja ostao sam. Kud ću, šta ću, aj da pratim tog dugokosog pekara. Kud svi, tu i mali Mujo lolo. Mislim da je pekar bio po zanimanju jer gde god da prođe, svi viču - ''mesi, mesi!'' Ili mesija, jebem li ga kako već ga zvali, ionako sam se navuko na neki žljut od onog Saracena, tako da mi bilo svejedno. Mada, da ti kažem iskreno, pekar znao da pravi dobre žuraje tada, ozbiljno. Ili stvarno, ili sam se ja tripovao, ladno lik pretvarao vodu u vino i te forice. Imao tu spiku, koja te bratanac, pogađa u srce. Ali mene je boleo kurac za to, jelo se i pilo kad si u njegovom društvu, vr' čke obitavale oko njega samo tako. Imao sam i ja neku korist od njega hehehe. Samo nisam pravio grešku u koracima ko moj ćale onda, ako me razumeš. Znao sam kad da stanem. Nisam bio fanatik ko moj ćale i moj pra-pra-pradeda pre njega kad bežao iz Egipta, preko Crvenog mora. I to pešice jebotebog! Stalno me ćale podsećao na tu dedinu bežaniju kad god sam trebao da idem do dućana da kupim leba i so, a mene mrzelo. Govorio: ''Mrzi te, a? A misliš da tvog dedu mrzelo da bije put šice iz Egipta do ovde, a?'' Znao je da smara s' tim jebenim dedom...
Elem, kad navataše pekara i strpaše ga u tvorza, takva buka se digla da nisam mogao da spavam nekoliko dana. Će izbije rat jebote, sranje! Ali sve se kuliška završilo kad ga natakoše na neke rašlje, što bi reko moj brat Jova, pod prečku! Sve sam to gledao stondiran sa ekipom na drugoj strani brda, jer smo tamo imali najbolji pogled na stadion, derbi bio. Kakvi to tripovi bili kad cela rulja počela da plače zbog pekara jebote, ko da Tito umro. A onda, nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao, Lacio dao gol jebote! Izlazim tiket!
Dva osvezavajuca pica koja se najvise konzumiraju tokom igranja basketa,fudbala,odbojke,pljuvanja u dalj itd.Ironija je to sto oba soka podsticu zedj i tako umesto da ne budemo vise zedni mi trazimo jos i jos dok neko pametan ne donese vodu i oslobodi kretene nenormalnog unosenja secera u svoj organizam.
(igra se fudbal,u jednom trenutku pravimo pauzu i saljemo najmladjeg medju nama da kupi neki sok,naravno on donosi jebeni Pepsi)
Ja:,,Matori,ako si vec uzeo sok,bolje da si kupio neki drugi,a ne ovo sranje!''
Klinac:,,Brate sta ja da radim svi piju Pepsi ili Koka Kolu''
Ja:,,Ma bezi bre,aaaa videcemo za pola sata,sad smo i onako sjebali fudbal''(Pola sata kasnije,nestalo je 6 litra Pepsija,a u tih pola sata smo pravili 10 puta pauzu jer kreteni nikako da se opamete(medju kojima sam i ja)naravno svi su zedni i na kraju,jedan pametan decko se setio i doneo 2 litra vode i nastavili smo da igramo fudbal i nismo pravili pauzu sat i po vremena) zakljucak:,,Ma voda je keva matoriii''
Javlja se kad želite da na DVD narežete jedan fajl. I odete kod nekog računar frika. I zamolite da to odradi umesto vas.
-Aj mi nareži ovaj seminarski na DVD, žurim se, treba mi.
-Koliki je?
-Šta ga znam... 2-3 mega.
-Aha... Ne može.
-Kako bre ne može?
-Pa ne može. DVD ima 4 i više gigabajta.
-Pa kolko znam to je i više nego dovoljno. Nareži mi.
-A daj bre, što da kvariš DVD, znaš šta sve može da stane u 4 gig, a ti stavljaš jedan seminarski.
-Ne kenjaj matori nego reži, šta me briga jebote, košta 20din na trafici.
-A pa nije problem u tome. Ne mogu to da uradim.
-Aj ne kenjaj, žurim!
-Jel imaš fleš?
-Nemam, nareži mi to jebote, pa da idem
-Ama čuješ li me, neću da kvarim disk samo za jednu prezentaciju!
...
-Evo, daću ti 100 kinti. I kupicu ti pivo. Nareži mi, kasnim.
-A što bi mi davao 100, kad košta samo 20.
-Pa nareži, evo, daću ti 20.
-Daj bre, šta misliš da sam na toliko spao da ću da se štekam za jebeni DVD.
-Auuuuu. Ma daj bre čoveče. Jel ćeš da mi narežeš to?
-Neću.
...
-A da mi narežeš to, i staviš neku pornjavu od 4 gig?
-Nema problema. Šta hoćeš od pornjave?
-A ne znam, stavi šta god hoćeš... Samo nemoj one bolesne što imaš...
-Ok, no problem.
-Ustvari ubaci i te. Požuri samo.
Antonim izrazu uprskati stvar. Relativno brzom intervencijom i u relativno poslednjem mogućem trenutku za to, otkloniti određenu prepreku tj. prepreke koje su se našle na putu ka ostvarenju nasumičnog ličnog/kolektivnog cilja. Uleteti fazon, al' ne obavezno u onom finansijskom smislu.
Doduše, u određenim situacijama treba znati "izvaditi stvar" i samom sebi...
- I? Dokle ste ostali sinoć?
- Ćuti, jebote, umalo da najebemo samo tako...
- Što, bre?
- Pa, zablejali smo tamo negde, fazon, do pet i nešto, i kad smo se konačno odlučili da palimo - kurac! Fale nam tri 'iljade za jebeni račun! A gazda nas, k'o za inat, uzeo na zub još od momenta kad je ona fuksetina Maja već oko ponoći okrečila wc svojom povraćotinom...
- I? Ste dobili batine ili šta?
- Ma, jok, zvao ja ćaleta dizvadi stvar...
- Je l' ti jeb'o posle mater što je morao da plati umesto tebe?
- Ko je pomenuo bilo kakvo plaćanje, tebra?? Lik doš'o, izvadio utoku i namignuo nam da izađemo...
- Kol'ko je do jaja kad ti je ćale DB-ovac, jebote...------------------------------------------------------------------------------------
- Mama, tata, pomagajte k'o Boga vas molim!! Tamara je trudna, nemam pojma kako je to moglo da nam se desi!!
- Kako? Milena, je l' on to rekao kako?? E, pa sine, kad ti nisi mogao da izvadiš stvar, ne možemo ni mi...
Sredstvo za rešavanje, što bi rek'o premijer, manjih svađa među prijateljima u ovoj našoj maloj, ali idiotima bogatoj zemlji.
Nožekanja se razlikuje od klasičnog noža po tome što za razliku od ljudi koji potežu noževe po Amerikama i uopšte zapadu, kod nas i u istočnijim kulturama noževi poput skakvca, puzavca, leptira i tako slični neki, smatraju se običnim čačkalicama koje se koriste nakon pojedenog vrućeg praseta i sve dok se ne potegne neki nož čije je sečivo veličine dva skakvca, a debljine bejzbol palice, ne smatra se ni da si nešto ozbiljno potegao.
- Ej matori otkud ti? Zar niste trebali deset dana da budete tamo.
- Ma deportovali nas nazad.
- Ne seri, što?
- Pokačili se sa nekom ruljom Holanđana i izbilo ozbiljno sranje.
- Koliko ih je bilo?
- Dvadeset.
- Pa šta se desilo?
- Ma gledali oni neku utakmicu, a mi pratili Partizan na lajv skoru, jer nisi mogao da nađeš tekmu da gledaš nigde. Svuda, u svakom lokalu jebeni PSV ili Englezi. I tu daju neki papci gol PSV-u, mi iz zezanja kao aplaudirali i oni krenuli da se okupljaju da nas peglaju.
- Koji indijanci.
- Ma da bre. I tu jedan isuče neki skakavac, mi krenuli da mu se smejemo i izvuku Đole i Sale neke baklje, boktepita odakle im, ja izvuko neku sataru što sam ukrao prvi dan u kuhinji hotela, a Kiza neku nožekanju, solinger sečivo dvaes santima i juriš. Skakali Olandezi u more k'o besni, međutim došla murija i po'apsila nas, njih spasla i jebiga. Dobismo po pet godina zabrane za sve države Unije.
- E do kurca.
Glavni preduslov da se na jedini mogući način, u odsustvu Čarobnog frulaša iz posade, izvrši kompletna deratizacija na nekom plovilu.
u jeku pomorske bitke,
Prvi oficir - "Kapetane, kapetane, imam dobre i loše vesti za vas!"
Kapetan - "Dobre vesti? Jebeni Somalijci su upravo zapucali na nas! Šta tu može da bude dobro?!"
Prvi oficir - "Pa,da, ovaj...ali rešili smo onaj problem sa štetočinama. Nema više niti jednog pacova na brodu."
Kapetan - "Dobre vesti uistinu. Kome možemo da zahvalimo na tome?"
Prvi oficir - "Khmm...pa, Somalijcima. Tu dolazimo i do loših vesti. Imamo rupu u trupu, dva sa dva. Gađali su nas zoljom, s namerom da nas potope."
Kapetan - "Dođavola! Trebao sam znati, prokleti glodari uvek prvi napuštaju tonući brod. Oglasite evakuaciju, žene i deca idu prvi."
Prvi oficir - "Ali kapetane, nemamo ni žena ni dece na brodu."
Kapetana - "Tim bolje. Spasavajte se!"
...moj kurac, naravno.
Elem, mistična sposobnost osobe pretežno ženskog pola da fura određeni komad garderobe smelog kroja i(li) boje. Totalno gej izjava i disciplina kada je u pitanju stil oblačenja nasumične muške individue, sa sve tripom da negde u obližnjem žbunju vrebaju Karl Lagerfeld i Aleksa Jelić i jedan drugom drndaju piše na stajling pomenutog.
Jer on i ona "umeju da iznesu". K'o da umeju da lete, usta ih jebem, da otplate kredit bez kamate, da prdnu a da ne smrdi. I još ta transfer terminologija - "smeo odevni predmet"...Šta smeo? Smeo u vidu "bez blama prilazi svakoj ribi u klubu" i "na keca guta celu halapenjo papričicu" ili smeo tipa "iskače iz rova na habzburški mitraljez jer, jebiga, YOLO"?!
Znači, marš u pičku materinu.
- ...i ja tu izneverujem, 'nači, najstrašnije...E, brate, 'el ono Snežana Dakić prekoputa, jebote?
- Ma koji ti je, bre, vi'š da je neka bab...
- E SNEŽOO! 'EL UMEM DIZNESEM OVU TREŠU I OVE GILJE, A, ŠTA KAŽEŠ?
- Haha, koja si ti seljačina jebote...
- E SNEKS, KAKAV MI JE STAJLING, JE LI?
- Kako te lepo kulira pa lol jebeni...
- A i to me zabole, brate...SREĆAN 8.MART, GOSPOĐO! I POZDRAVITE MI MNOGO BOŠKA KAD GA VIDITE, E!---------
- Ne, ne i, o moj Bože, NE!
- Pa mogu neku drugu boju da...
- Jao, Gogice, dušo, koliko puta treba da ti ponovim - ti, draga moja, nisi kalibar Cece pa da možeš da izneseš ovako zahtevan pis, ok? Hajde sad pliiiz da vidimo šta smo odvojili od onih ogrtača od poliuretana, možda se nešto i uklopi uz te kljove i taj venac od trnja...BlicPlus: OVDE POSLUŠAJTE NOVI HIT GOGE SEKULIĆ "Bio si mi i Pilat i Isus"
