Jevrej odmilja. Tako tepamo Jevrejima koje volimo i svojim bližnjima koji se ponašaju kao Jevreji, jer, jebiga, jesu škrtice ali ih volimo.

Medicinski, psihološki poremećaj gde obolela osoba ne može da sklopi smislenu i komplikovanu rečenicu i čest je simptom šizofrenije. U grčkoj filozofiji kazna za mislioce koji su preterali sa zadiranjem u osetljive teme, gde bi izricanjem alogije izgubili pravo da drže govore i predavanja što je u antičkoj Grčkoj bilo ravno političkom i društvenom samoubistvu. Kod nas postoji i progresiv metal bend sa ovim imenom.

...da se laž ne može sakriti. Stara narodna forma koja govori da ipak ma koliko to bilo paradoksalno istina izađe na vidjelo.

Hard kor hejt. Netrpeljivost poput one koja vlada između Junajted forsovaca i pripadnika gej populacije, između Šekija i haških pvevavanata, između Srba i raspalih NATO agresora crkli daboga. Mržnja kao ona upućena Olji Bećković od strane prosečne srpske domaćice kada konačno dobije priliku da prozbori pokoju pametnu u Utisku, dok joj veza biva prekinuta u pola druge rečeni...

Dok zavaljeni u fotelje gledamo prenos SP u atletici, Duško Korać uživo na medijskom javnom servisu evropske Srbije, sa ogromnim zadovoljstvom moram naglasiti, opšti po svim segmentima srpskog klupskog i reprezentativnog fudbala. Nije baš eksplicitan kao navijači (Tole lopove, Spasi Srbiju i, Sudiće vam više sudije), ali mora se priznati da je odabrao dobar momenat za omalovažavanje sporta koji je u Srbiji odavno u komi i na aparatima, ali i koji oko bolničkog kreveta ima impozantan broj ljudi koji ga štite da slučajno neko ne isključi te iste aparate iz struje.

Drndajući močugu na svoju plavooku miljenicu Jelenu Isinbajevu i svršavajući za 9,58 sekundi koliko iznosi rekord na 100 metara sprint ''nekada malog siromašnog dečaka koji je živeo u jadu i bedi, a sada višestrukog svetskog prvaka, momka za primer kakvog bi svaka majka poželela za zeta'', Juseina Bolta (Jusi za njega, verovatno su zajedno uzgajali travu na Jamajci), Duško (ne)zasluženo pljuje po fubalerčićima koji trčkaraju ovdašnjim stadionskim pašnjacima, po kvazi rukovodiocima i kvazi trenerima, kao i po čitavom fudbalskom 'sistemu' ove države. Njegovo kraljevsko visočanstvo Fudbal odavno je mrtav, samo se veštački održava u životu. Ako već nema ko, onda bi on rado bio taj koji bi izvukao kabl iz utičnice, pa makar po cenu da ga udari struja. Ili verovatnije, štangla od vernih tifoza. Ili bi ga, još verovatnije, u nekoj mračnoj ulici stigao metak nekog fudbalskog moćnika. Nikad se ne zna...

Prava donkihotovka borba protiv krpenjača.

Hiperkalorični zidarski doručak. Dovoljan da podmiri godišnje potrebe omanje zemlje u razvitku. Mora se, težak je rad na građevini.

Jedina istinita stvar u većini
dnevnih novina u regionu.

Tocilo, preispoljna budala i pre svega kreten. Kada liku(ši) možeš prodati bajat lebac isečen na tanke šnite, zamisli šta mu tek možeš plasirati ako se zapravo trudiš. Isto važi i za razne brusketije, maretije, ostale -etije, dok čipikaoi i slično predstavljaju varijaciju na temu.

Ako se izuzmu situacije kada ortaci u staračkom domu zamene proteze, izraz se obično upotrebljava kao kritika gotovanu, neradniku, nekome ko živi na tuđ račun. Prvenstveno je koriste roditelji u komunikaciji sa svojom odraslom decom, kao univerzalni odgovor na bilo koji prohtev, neslaganje, kritiku ili neku podbadaču.

Tehnika kojoj pribegavaju neiskusni alkosi. Sastoji se iz mešanja više vrsta alkoholnih pića u kratkim vremenskim intervalima.

S obzirom na epilog, savet iskusnih komentatora je - ne pokušavajte ovo kod kuće. Zapravo, uopšte ne pokušavajte.

1. Kombo od nekoliko uzastopnih, visoko dramatičnih blam scena, koje osoba koja je sa vama napravi u javnosti.

2. Urnebesno smešna situacija izazvana nečijom glupošću.

Poseban oblik egzistencije u društvu jedne nacije. Pored svakojakih vrsta ličnosti, od lopova preko drotova do popova, kvazi patriote su najgori, razlog tome je što ni sami ne znaju u čemu je svrha njihovog bitisanja, ni smisao njihovih tričavih života. Najtužnija činjenica kod njih je to da oni, zapravo, misle da znaju sve i da, shodno u takvom razmišljanju, rade ispravnu stvar, i ne okreću se ostavljajući za sobom pustoš i probleme jer ''Tako Bog želi od njih''. Sve što umeju da rade je da ruše, tuku, psuju i gube vreme uz krike o lošem životu i vremenu u kom žive (to je, doduše, tačno), ali, sem toga, neće pokušati da promene to stanje jer je ipak lakše bitisati u mestu i filozofirati.
Prisutni su svugde, ima ih u školama, prodavnicama, po zabačenim mestima, u vukojebinama, na koje je i Bog zaboravio, po elitnim mestima. Kreću se u glavnom u dobro organizovanim čoporima spremni da iskidaju onog ko im se usprotivi poput krvoločnih vukova jadno mladunče jelena. Opasni su jer tako iskazuju svoju ljubav prema svojoj naciji i imaju posebna mišljenja, koja enormno odudaraju od normalnosti, i ne prihvataju istinu već je, slepom sujetom, iskrivljuju kako im se sviđa.
Kad ih upitaš o banalnim stvarima iz istorije, geografije ili bilo čega što se tiče njihove države koje bi trebalo svaka budala da zna, oni neće znati, iz prostog razloga što je to nebitno i dosadno, važna je taj patriotizam što teče njihovim zakržljalim venama.
Prave probleme, još više kvare sliku države, uništavaju...
Uvek su u pravu. Gramatika maternjeg jezika im je loša strana, istoriju znaju samo važnije događaje, o geografiji samo izvesne tranparente koje svakodnevno koriste, o narodnim običajima da ne govorimo. Neće znati ni ko se nalazi na novčanicama državne valute, a kamoli ko su ti ljudi uopšte bili i čime su se bavili, možda će znati ponekog, ali i to će biti sasvim iskrivljeno.

Zato što u životu ništa nije besplatno.
Zato što svi koji se bave legalnim poslom, jedva žive.
Zato što jedva spajaju prvi sa prvim.
Zato što primaju petu platu u oktobru.
Zato što pare nisu problem.

Veoma staro i trulo mesto, u odnosu na diskoteku.
Neki stariji proizvod srpskog paba, zamena za kartu su zvonarice. Znači, oabezne su.
Uz zvonarce je išla frizura Slavko Štimac, u mlađim danima, ili eventualno Beban iz porodičnog blaga, kad je provalio desansku.
Od pića nije bio neki asortiman. Domaća proizvodnja uglavnom.
Sad ono najvažnije - đuskanje. Fazon, sindrom Bane Bumbar dok ga je Miki Rubiroza podučavao. Dakle, peškir oko struka, i gasiš pljugu levom nogom.

Reakcija na komentare ispod ljubavnih pjesama neke od Ex-Yu rock grupa,Merlina ili bilo kog umjetnika kojem je to fetiš.

Oriđiđi sleng domaćih(viskostručnih) novinara.

"E, ljudi, moguće je da ja znam to".
E pa grešiš, ne znaš. Mi znamo da ne znaš. To što smatraš, to je privid i ti, u pravom sistemu vrednosti, zapravo ne znaš informacije koje smo ispisali u tekstu. Da mislimo da postoji realna šansa da znaš sigurno ne bi napisali takav naslov. Napisali bi "ovo možda niste znali". Ali pošto smo mi u potpunosti sigurni u svoje tvrdnje, u naslov ćemo staviti prvi navedeni izraz.
Pitaš se ko sam ja da ograničavam dijapazon tvog znanja? Kojim sam se metodama vodio pa sam ubedjen u tvoje neznanje odredjene oblasti, odredjenih pitanja ili činjenica? Odgovoriću ti, ja sam novinar i sve mi je dozvoljeno. A to da li te boli penis za informacije koje sam ispisao, uopšte me ne interesuje, ja samo hoću da popunim obaveznu dnevnu kvotu pisanija i dobijem platu.

Kažeš ortaku kada hoćeš da mu dokažeš da je riba koju posmatra celu noć morbidno mršava...

Poređenje kada on/ona nekom svojom fizičkom, intelektualnom ili karakternom osobinom liči na nekoga ili nešto. Obzirom da je taj odnos njegovih/njenih "roditelja" samo pretpostavka i nije poznat društvu, samim tim, on/ona je vanbračno dete.

Izraz koji nam otkriva blisku budućnost, bolje od baba Spasenije i njene kristalne kugle. Često ga možemo prepoznati i kao mantru sa naslovnih strana svih tipova štampe, počev od dnevne do nedeljnih magazina, kojom se najavljuje neka senzacionalna vest. Ni flegma iz "Koštunica" kategorije ne bi mogao da odoli, da ne pročita rubriku za koju je na naslovnoj strani vezan predmetak "na pomolu"...

Kolko god da to čudno zvučalo, drug Shomy23 nije oduvek bio gej kao kakvog ga vukajlijaši znaju. Imao je lepo i normalno detinjstvo.Ko sva normalna deca,u vrtiću je davao pare drugaricama da bi ga pustile da im omiriše ćega, i učio ih kako se igra ima glavu, nema glavu . U osnovnoj ga je mlatio na kvalitetnu njavu, i vatao kvalitetne vršnjakinje.
A onda, u srednjoj školi, to se desilo.
Vraćao se kući sa žuraje kod Maje(koju nije uspeo da pojebe, majku li joj kurvinsku!!), polupijan. Prolazio je pored mračnog sokaka, i ONA se pojavila.
Logika mu je govorila da je to žena, ali nije bio siguran. Bila je visoka gotovo dva metra, ali je još pride bila u štiklama. Obučena beše u lateks, kroz koji su se ocrtavale njene bradavke, negde u visini pupka. Talasala se na sve strane~. Faca joj je bila četvrtasta, a zubi trouglasti. Grom Helskrim bi joj pozavideo na vilici. Pirsing joj je virio sa svih strana - iz zgobova, obrva, ušiju, jezika i sisa. Furala je lenonke.
Šomi je zinuo od čuda, razmišljajući šta da kaže, ali ona ga je preduhitrila. Mlatnula ga je bejzbolkom u vugla. Probudio se u njenom brlogu go , zavezan za krevet lancima i sa selotejpom preko usta. Sa radija je pičila neka sektalika. Kada je njegova zatočnica videla da se probudio, zgrabila je njegov tukson i počela da ga sisa(jače uvlači od usisivača, primetio je šomi). Grizla mu je jaja i grebala leđa. Onda ga je zajahala. Bila je suva kao kreč(a i slične teksture), te je morala da se podmazuje mašinskim uljem, koje joj se hvatalo po kovrdžavim dlakama. Jahala ga je sve dok se nije onesvestio.
Svesti je došao na obali dunava, obučen samo u tuđe gaće sa sve tuđim govnima.
Otrčao je kući, okupao se, i onda zaseo na WC da razmisli. Konačno je imao svoje prvo seksualno iskustvo, javio se optimista u njemu. Ali pesimista i realista složili su se da je bilo odvratno, bolno, gjecavo i prljavo. Odlučio je da niko nikad neće saznati šta se desilo tog kobnog dana. Kevi i ćaletu je prodao priču da se ušikao i probao da prepliva dunav. Ortacima je rekao da se ipak vratio kod maje. Mislio je da je tu kraj, da će se jednog dana smejati celoj situaciji.
Ali nije. Događaj je imao posledice. Počelo je neprimetno. Isprva je samo krijumčario.
Onda je odlučio da je bosiljčić dobar glumac. Zgotivio je Georgijeva. Pa nekog Željka. Pa drugog i trećeg Željka. Postao je pelinko. Kao takav, brzo je našao devojku. Ječena joj beše ime. Imali su lepu i zanimljivu vezu, raspredali su o Kasandri po ceo dan, uveče se cmakali i držali za ručice. Tračak mužjaka u njemu pomislio je da bi mogao da je kresne. Jedno veče ju je napio, i odveo gajbi. Ali prc. U trenutku kada je video pičku, setio se one kobne noći. Izbacio ju je iz kuće, odlučiviši da ne želi više pičku u životu da vidi.Sve žene su silovateljska govna i prasice, i od sad će on samo senzualno voditi ljubav sa muškarcima.
Prvi put je pustio drugara da mu umoči viršlu u senf na prvoj godini faksa. Naredne dve godine bušili su ga na sve strane, od Leskovca do Bele Crkve. Formilrala se persona koju mi znamo.
Kada je Jelena saznala za njegove aktivnosti, mnogo se zabrinula i otišla kod Milana Tarota. Od njega je saznala gde da nađe iščupanu stranicu iz šomijevog dnevnika, iz koje je saznala groznu istinu. Odlučila je da pomogne šomiju da se izvuče(već je videla kako izgleda kad se neko izvuče. Poznavala je izvesnog Trišu...). Ali Šomi jednostavno nije mogao. Jelena je odlučila da proba sa novom metodom. Odlučila je da mu nađe uzora.
Kao logičan izbor našao se čika Burzum, jebač kom nema ravnog.
Udesila je da se upoznaju. Šomi se Burzi iskreno divio. A iako se Burzi prdelo od šomija, doveo ga je na Vukajliju Jeleni za ljubav.
A to je bila kobna greška. Iako se sa svojim homogejštinama i liberalnim idejama nije uklapao ovde, pustio je koren. Napisao je i najgej definiciju ikad, i u njoj iz šale izrazio mržnju prema LGBT popluaciji. Njegov dečko,sa kojim je pre toga delio stan i ideju o svadbi negde u Vegasu, ga je zbog toga ostavio. Ostavši bez smisla života, Šomi je odlučio da ostane ovde i nastavi da nam zagorčava život.

Već pola sata pokušavam da smislim rečenicu kojom bih počeo opsežno naučno izlaganje biološkog, filozofskog i opštenaučnog fenomena koji nindža-gusari predstavljaju. Reči ne mogu da opišu gargantuansku, gotovo neograničenu količinu energije, kuličnosti i nenadnenadjebijebivosti koju poseduju ova legendarna epska stvorenja. Reći ću vam samo ovo: Kada bi u Ju Gi Jou postojala karta Nindža-gusara, sa tom kartom bi ispodprosečan gik igrač osvojio sve Ju Gi Jo turnire koji su bili i koji će tek biti, sve turnire u svim kartaškim igrama, pa makar bili i tablići, sve sportske manifestacije koje će biti do 20-tog milenijuma, i na kraju, sve žene ovoga sveta, sve to istovremeno. Bio bi Bog na Zemlji.
Sad zamislite kakvi su Nindža-Gusari.
O da.

Neću pričati više o njihovim moćima, jer svaka je priča suvišna. Očigledno je da mogu sve ono što i Moja baba i google zajedno, i to vezanih ruku, nogu, usta i očiju, u bazenu punom natrijum-hidroksida u kome plivaju hidroksifilne leteće ajkule-čekićare sa laserima na glavama. U primerima ću navesti neke od čuvenih Nindža-gusara, posle čega ću biti u komi na nekoliko meseci, zbog sirove psihičke energije koju zrači spoznaja o postojanju Nindža- gusara. Dakle, neki od Nindža-gusara su: