Čisto prodavanje magle. Kondenzovane, doduše, ali svejedno magle. I to bukvalno!

Elem, neko se setio da izvesnu količinu vode zapakuje u komad plastike cilindričnog oblika, nalepi etiketu sa nazivom svoje firme na isti i tako profitira. Jebote, čak ni marksističke revolucije nisu unele tolike promene na tržište kao ova ideja. Krajnje neverovatno, složićete se.

Naravno, ma koliko prostom svetu ovo delovalo kao bacanje para, uvek postoji malograđanština koja će da poveruje u istinitost priloženog u reklamama za ove proizvode.
Naime, obično neka prepička džogira u uskim helankama a zatim otvara flašicu iz koje pije 2-3 gutljaja, nakon čega možemo videti kako njeni krvni sudovi i mišići doživljavaju ekstazu ali baš svi mišići, pa čak i najsitniji, savijači prstiju.
Metabolizam se ubrzava a devojka je spremna da sa osmehom na licu istrči još jednu turu polumaratona.
Hidrira čak i ispucalu kožu na petama i oporavlja slamastu kosu kojoj daje bujan, prirodan volumen i čisti metabolizam i od vlaške magije.

Ali jebi ga, ipak je to voda sa savršenim odnosom kalcijuma i magnezijuma. Dva prema jedan, ako me sećanje služi.

Ako započnete dan ovim obogaćenim vodama, ceo dan ćete biti sveži, odmorni i spremni čak za suočavanje sa nadrndanim tastom koji bi vam najradije jebao mater jer mu blejite na gajbi. Savršene za sve one koji brinu o sebi i svom zdravlju.

Da ne bude da prodaju najobičniju vodi, setili su se da je obogate aromama. Tako na primer, ako pijete onu sa ukusom breskve koja ima miris razblažene pišaće, bljutav ukus teraće vas da povraćate ali morate stisnuti zube! Pravi lek mora imati gorak ukus.

Ne mogu odoleti a ne postaviti sledeće retoričko pitanje.
Zar nije logičnije kupiti pivo ili sok umesto ustajale vode u ambalaži pseudo-futurističkog dizajna koja je potpuno razgradiva, doduše kroz nekih 1,5 miliona godina? Zasigurno jeste ali nema bez ekologije u Evropu.

Uostalom, zašto jednostavno ne otići do kuhinje i nalipati se vode ko kamila gotovo za dž? NE! To je ipak flaširana voda! Ona leči sidu... al zamalo.

"I jare i pare".

Koncentracioni logor za napaljene (nevine) duše.

Razlog zbog kog je sarma kao jelo najomiljenija i najkvalitetnija medju srbima.

Svaka keva je pravi najbolje.

Taman što sam ustao, i seo da pijem kafu, majka mi dade iljadarku i spisak za kupovinu.
Mislim se, ne mož čovek da ustane na mir, odma te šalju za nešto, al koe ću. Obuko se i odo. Prvo sam u dragstor kupio leba, novine i jogurt. Tu sam 200 dinara ostavio. Kako li je ova žena mislila sa 1000 dinara da obavim kupovinu. Usput sam i svratio u Lidl. A onde kad uđeš milina, sve jeftino, oči ti gladne i što ne bi uzeo mora uzmeš. Kupio sam pile (bila neka akcija) dve salame i otišo na kasu. Tačnije, pokušao sam, jer od stoku s kolica se ne mož prođe. I tu me icepi 350 dinara, i reče-jel treba kesa.
Ja sam u taj trenutak shvatio da nemam ceger. Ne mogu pile da nosim u ruke, al kesa 15 dinara, ne daje mi se. Reko ajde, daj mi. Kad dado 350, ću dam još 15 mislim se.
Izađo iz ovaj objekat niskih cena i uputio sam se u biftek. Imajući u vidu prijatne cene brzo sam napustio radnju.
Onda sam u Matijević ko poslednji slepac uzeo 5 paštete, koje su po Evropu po zakon zabranjene. Al imajući u vidu da je sve poskupelo triput ove godine, ne žalim se što još za paštetu imam. Dobro, i za pile.
Onda sam došo i na pijac. A tamo, da biraš. Paprika na komad, 2 dinara. Reko gde da ne uzmem 100 komada.
I tako s pune ruke krenu kući. Ostalo mi 30 dinara, taman za jednu lizalicu. Nego ajde, vratio sam kusur.
U današnji budžet sam se taman uklopio. Al već sutra ću moram još jednu da prejebem, na isto to što sam danas kupio.

Ako vec nismo uspeli da se sa sljivovicom, prsutom i opancima izborimo za zvanican srpski brend zasto ga onda jednostavno ne izmislimo.Evo jednog takvog predloga, uniseks pletene tange- spoj srpske tradicije i zapadnog modnog imperativa.Ovu krpicu sa etno motivima mogla bi izradjivati jedna od nasih tekstilnih radionica, npr. tamo neki manifakturni pogon „Strina“ iz Novog Pazara.Bitno je samo da se one izradjuju, tajnom esnafskom vestinom nasih bakica, kao i da postoji dugi istorijat tih istih kako bi proizvod dobio na renomeu.Kako pak ovo drugo nije slucaj, tu bi trebalo unajmiti nekog polupropalog novinara koji bi objavio clanak sa pozivom na „novootkrivene istorijske izvore“ o tome da su nase praprabake strikale tange ne bi li tako impresionirale svoje muzeve nakon krvavih megdana sa turcima.Ako bi ovo proslo u javnosti, zapadni analiticari bi nas sasvim izvesno prestrojili na sam vrh liste najvecih civilizacija sveta, (jer su jelte pletene tange, kao jedna od tekovina seksualne revolucije, daleko epohalnije od tamo nekih letecih cunka,parnih masina i drugih bakraca iz industrijske revolucije).Sledeci potez u cilju promocije domace radinosti i Srbije uopste bilo bio podmicivanje scenariste za buduci nastavak filma o Bondu, koji bi umetnuo scenu gde se 007 srcelomac valja sa svojom ljubavnicom u strininim tangama.Za zavrsni udarac, koji bi bacio na kolena izdajnicke brendove(kakav kurac Victoria Secret) trebalo bi unajmiti Batu Zivojinovica da pozira u njima.Svaki put kada vam prilikom koracanja upadne komad firmiranih pletenenih tangi duboko medju guzove i osetite svrab, vi ih sa ponosom izvucite iz dupeta, svesni da su ti vasi koraci jedni od onih zbog kojih mozda zaostajete u setnji ali ne i za svetskim trendovima.

Ne dam! Ne može! Možda, uz jako dobro obrazloženje.
Običaj starijih da ukinu samopouzdanje mlađim, a ponekad i navika pojedinica da ukažu na štetnost i nepotrebnost neke stvari koja je u posjedu nekog drugog.

Izraz koji definše dobro poznato prokletsvo da nikada ne cenimo dovoljno ono što imamo, sve dok to ne izgubimo.

Oružje koje dotični sa sobom nosi. Najčešće se misli na luk i strele i, naravno, njegov nož.
Prvo, luk. Možda je to oružje koje se već vekovima koristi, ali ovo je moderna verzija, od materijala za dva'es treći i po vek. I, što je još bitnije, ima eksplozivne strele. Jebiga, možda tu može da stane eksploziva kao u malo jačoj petardi, ali on time uspeva nekako da obori teško oklopljeni helikopter sposoban da izdrži pogotke iz topa kalibra 23mm. Maloumno, ali kul izgleda. Dobro sad, ne umem da se igram pa mi deluje maloumno...
Nož (U, jeeee!). Ne može jedan tako opak filmski lik (čitaj: holivudski Amerikanac) da ima bilo koji zaoštren komad metala namenjen za sečenje. Ima i dršku, jebote! A u dršci kao u Sport Bili torbici, sve i svašta. Samo od popa uši fale! I ti što pravili tu čakiju znaju šta mu za taj zadatak treba bolje nego što Kju za Bonda spravice da sklepa.
Ali imamo li na umu da on sa te dve spravice može sebe u sred pustinje da operiše, pobije čitav vod do zuba naoružanih specijalaca, rasturi 20-30 tenkova, 18 helikoptera, uradi generalku na 70 godina starom kamionu i bezbedno se prizemlji pri skoku iz aviona bez padobrana, dolazimo do toga da je najveće oružje demokratije upravo on sam. I zato, ne treba da nas čudi što je u stanju da izađe direktno iz staračkog doma, odmah pošto mu zamene pampers za odrasle, i ode tamo u neku svetsku vukojebinu i pokolje gomilu neprijatelja demokratije i novog svetskog poretka.
Ah, da! Umalo da zaboravim i ono kul krpče što vezuje oko glave.

Sastavni element spavaće sobe kojim estradne zvezde sa naših područja jednostavno nikada nisu zadovoljne. U pitanju je ozbiljan i višedecenijski opsesivno-kompulsivni poremećaj koji verovatno dolazi sa slavom, ali još uvek nije dokazano zašto.

Obavezni ritual prepredenih penzosa i ostalih visprenih pojedinaca, koji se prihvata kao neka mentalna igra nadmudrivanja, u trenucima kupovine na pijaci ili buvljaku.
Cilj igre je da se verbalnom gimnastikom sarmira prodavac, ne bi li spustio cenu, koju je on unapred i podigao za iznos spustanja cene, pa tako i kupac i prodavac pobedjuju u igri, misleci da su dobro prosli.

Komad suvog zlata koji staje u pola šake. Iako se u proseku fakultet, viša škola ili bilo koji pošten zanat završava za 3-6 godina, a auto-škola za 3-6 meseci, u očima prosečnih roditelja (pre svega muških), vozačka dozvola "B" kategorije ima znatno veću vrednost od ne znam kakve diplome. Dakle, kad napuniš 17, a najviše 18, da požuriš da položiš, inače nisi svoj čovek, ščuo!?
Reče meni tako komšija sa dva završena fakulteta: "Moj sin doktor se zaposlio u struci, a nisu ga ni pitali za diplomu, već samo da li ima vozačku dozvolu i znanje engleskog jezika". I na stranu taj engleski i to što mu se sin nije baš zaposlio u struci, kada sam čuo ovu rečenicu, odmah mi je dodatno pojašnjeno zašto razni Draškovići, Maje Gojković, Čovići i slični opstaju u politici sve ove godine, zašto Deretić prodaje muda za bubrege o antičkim Srbima kao alvu, i iznad svega, zašto nas ceo svet jebe već četvrt veka.
Dakle, sinak, moš ti da znaš i da programiraš kvantni kompjuter, ali ako ti milicija ne izda crno na roze da ti znaš da šoferiraš, bez obzira što su male šanse da ćeš i imati šta da voziš, suštinski si razočarao/la.

Antropološki zakon seksualne odbojnosti sa porastom mase tela.

Nenadmašno sredstvo za pranje majstorskih i paorskih ruku koje je preživelo sve ratove, krize i geopolitičke promene i koje i danas služi trudbenicima da skinu prljavštinu sa sebe.
Ovaj brend pančevačke Panonije moćno uklanja naslage mašinskog ulja, kolomaza i ostalih vrsta industrijskih masnoća, farbe i druge prljavštine. Skida sve, čak i crno ispod noktiju.
A ako je jače utrljate, možete ostati i bez delova epiderma.
Nekada plavo-zelene boje, danas je ima u više nijansi.

U nedostatku dobrog srpskog termina uzeo sam engleski. Najbliži srpski pojam ovome bio bi "slatki grijeh", mada ne misli se na potpuno istu stvar.
Guilty pleasures su stvari koje zbog nečega mislimo da ne valjaju i nećemo priznati da ih praktikujemo, a ipak uživamo u njima. Tu spadaju razne stvari od nekih sasvim noramlnih, preko nekih koje su "so gay", do onih "Bože sačuvaj".

Specifična ali i veoma rasprostranjena pojava u našoj maloj ali nužnoj zemlji. Naime, kako je lista naroda i narodnosti koji nama Srbima idu na živce ( da ne kažem, na nešto malo ozbiljnije ) poprilično dugačka i - kako bih rekao - SVEOBUHVATNA, onda i ne čudi podatak da je u istoj pod slovom «S» - razume se, tik pored San Marina i Saudijske Arabije - zastupljena i ova bljutava zemlja.

Ipak, po nečemu je taj animozitet jedinstven: Slovenci su se za razliku od ostalih neprijatelja nebeskog naroda nekako izvukli od dobijanja batina na bojnom polju a to im, na njihovo nepodeljeno žaljenje, nikako ne možemo oprostiti. Braća Hrvati su izašli na crtu. Sa Nemcima smo se tokom II-og Svetskog Rata siti naigrali žmurke po šumama, livadama i parkovima. Amerikanci su došli i otišli a doći će opet, ništa se ja ne brinem! Turke zaista ne bih pominjao ( ima dece, pobogu ) ali Slovenci...pobegnil kot muco! Uz to su još kajmak i ajvar prisvojili kao sopstvene brendove i uz bonus jebenog priznavanja Kosova odista zaslužili toliku našu omrazu. Doduše, dobri Bog se ipak pobrinuo da "zmajčeki" bar malo ispaštaju zbog svoje slovenštine. Samo On i zna koliko će još dugo pomenuti tumarati 9-im krugom Evropske Unije...

Leto je vreme kada žene vole torzane i prosečni gejmer debeljuca nema ama ikakve šanse kraj nauljenih batica kojima se mišići sjaje ki pasje mudo. Međutoa, kada stegne prvi mraz, a baćuška Putin zavrne plin, ženama će trebati nešto da ih greje, kad već radijatori neće. A ima li bolje grijalice od 130 kila sala za koje znaš da se neće mrdati iz kreveta? Duvajte ga bilderi, precenjeni ste postali. Zimsko telo će da se fura u zimu 2022.

Veoma pažljivo, perfekcionistički, sa dosta takta... te kasnije čuvano i paženo kao malo vode na dlanu.
Tamo na selu, negde u voćnjaku... bralo se rukom. :Čuj čoveka rukom, pa kako drugačije?: Da, rukom al' direktno sa grane one visoke, bez trešenja, eventualno produženom rukom, tj. beraljkom (platnena vreća okačena o oštar metalni obruč, na vrhu dugačkog pruta) naporno, dosta sporo a opet meraklijski... i ne samo voće, no se prenelo i na one mnogo poželjnije stvari.

Kulturan odjeb gosta smarača za kojeg vam puca delfin da se dižete i da ga ispraćate.

Kovitlac vetra nosi prašinu gde je nekada lagana košava talasala zlatno klasje. Potpuno odsutvo umirujućeg cvrkuta ptica uz blaženu škripu okrtanja čeličnog ražnja opterećenog prasetom. Poznati takt tamburaša i komad hleba u pretopu. Deronje. Mesto odmora od tmurne svakodnevnice i mesto gde valja dobro podložiti pre nego što se okusi kvalitetno vino sa peska.

Idila?

Ne bih rekao. Oni su svida. Tu su u liku žene, devojke, tašte, ortaka koji gricka viskas. Tu su da pokvare svako zadovoljstvo. Oni se kote, ima ih sve više svakoga dana. Postoji i profesija, nutricionisti, klasična sekta. Dolaze na gajbu, presreću te na ulici, prodaju ti herbalajf i preporučuju sjajan tretman smanjenja želuca. Mažu se sjajnim i nadasve imaju potrebu da ti skrenu pažnju na tvoj srčani mišić.

Imam ja i drugih mišića kojima je potrebna pažnja, manite se moga miokarda, evo vam moj Miodrag pa se brinite o njemu. Šta ne smem da radim? Da jedem? A smem, ali ne ono šta volim, je l' tako? Znači malo artičoke s mošnicama andaluzijskog pacova? Murš bagro! Šećer! So! Brašno! Slanina!

Propovedate pogrešnu veru odma' da vam kažem. Pogrešno ste obavešteni, da ako pokucate na ova vrata ima zainteresovanih, u mene je srce k'o u junaka i ne treba mi ta vaša preventiva. Ne treba mi taj vaš džoging i merač pritiska. Meni je potrebno da skrljam ovu skrajku sa pretopom. Posle malo od paufleka i dve litre dobrog crnog. To!

Smeta vam dim? Pa dobro majka mu stara da li ste normalni?! Evo, ovako, prestanite da dišete jedno pet minuta dok ja završim cigaretu. Veliku ćete uslugu učiniti svetu. Kako da ne pušim kad me nervirate, de makte se sotonjare.

Stres? Pa kako da se ne stresem kad vidim kako oni igraju. Jeste li gledali sinoć utakmicu? Plač majke božije. Tri pakle sam stukao, htelo srce da mi stane. Aha! Tu sam vas čekao! Pogrešan način života vodim pa će čuka da mi rikne? E oće kurac! Tri rata sam pregurao i jedan brak. Alo bre ja sam zemlju izgubio zabole me kurac za taj vaš miokard.