Primer I

Cuje se ogromna buka i lupanje iz kuce teg pristiglog koloniste. Naravno, starosedelac, znatizeljan da vidi kakve su mu komsije, ide da vidi o cemu se radi. Ulazi kod komsije u kucu i vec sa ulaznih vrata u kucu ostaje zatecen i zabezeknut. Novopeceni komsija razbija plocice na podu u kupatilu,koje je jos nemacki domacin pre njega postavio.
- Komsija sta to radis???
- Ma nocas sam ovde ostavio jarca i kozu, pa se polomise po ovome, pa reko, da se resim ovoga da mi marva ne izgine...

Primer II

Ulazi kolonista, zadihan i crven ko rak u prostorije mesnog odbora u selu. Pokusava nesto da kaze, ali nikako nemoze da dodje do vazduha. Presednik odbora ga slusa ali ovaj nikako da prozbori neku razumljivu. Napokon mu uspeva.
- Precednice dolazi i pomagaj ako znas za boga!!!
- Sta je sad Obrade?
- Ma dolazi odma kod mene u kucu, bojim se ono cudo ce mi pogusiti celjad...
Covek ustaje i ide, a nista mu nije jasno. Ulazi u kucu kod domacina, a ovaj mu pokazuje sijalicu na plafonu.
- Ima vec sat vremena kako duvam u ovo cudo i nikako da ga ugasim.
- Obrade, covece, jel se ti samnom salis il si ozbiljan?!?
- Ali sat vremena....
Presednik, videci da je ovaj mrtav ozbiljan, prilazi zidu i pokazuje mu prekidac pokusavajuci da mu objasni sta je struja i sijalica, ali ne vredi....Na kraju se penje na stolicu i odvrce sijalicu. Tek tada se domacin smiruje.

- Halo?
- E, Mare, brate, ne verujem, sad sa posla idem, i znas sta vidim, na terenu Riki i Cane sa ekipom, eej, nisu u kladionici a jutros izasla nova lista, cak je sa njima i Papke, gledam, oci me peku, pa on ne igra vov, brate, a na krivini u parku sedi Lela sa Natom, sve okruzene nekom decurlijom igraju se sa njima, katastrofa, ladno nisu otisle na Obilica da sevaju helankama pred petlicima partizana..
- A to ti je.. - CEKAJ!
- Znas onu tresnju sto smo brstili kao klinci, covece, puna klinaca, vidi, bacaju devojcicama grane da se one ne penju, covecee, kao nekad...
- Ma bre to je.. - EJ!
- Skupila se deca na livadi pored mene, igraju fudbal, vidi koliko ih je, nisam ni znao, uglavnom su zabodeni u komp! Evo je debela Maja, VOZI ROLERE, ajoj, ja mislio da je umrla uz fejs! Vidi i moji sede ispred kuce piju kafu, sta je ovo majko moja, pa oni igraju karte napolju, 20 godina ih nisam video da bleje zajedno ispred kuce.. Cao kevo, zdravo cale, e stizem i ja na jednu odoh da soram.. Maree, kakvo ludilo covece, kakav umor ma sve me proslo ajmo negde, bilo gde!
- Ma covece, to ti je.. - Sacekaj! Ej cale, crkla sijalica u kupatilu, cujes!? Sta? Nema struje?
- E, to htedoh da ti kazem...
- Au, sine, pomislio sam na trenutak da je narod ponovo normalan.. Pi, jebem ti zivot.

Budiš se te mahmuran, nego trijezan. Registruješ buku iz predsoblja i ciku iz kupatila kao da je neko utjerao bager bez auspuha i par hiltovki pride i pustio "Paranormal aktiviti" na saraund.
Ti:"Ljubavii! LJubaviii! Pizda ti materina, šta radiš ti tamo???"
Tvoj zumbul:" Ništa lutko moja, samo malo radim kuću."
Ti:" Dobro znam da smo popili sinoć, al' nismo srušili sprat kuće."
Ona:" Ma nisi ljubavi, samo malo špartlam po parketu ono kilo pljeska što si ispovrać'o sa kiselim kabašem, a Džekija sam pokiselila u kupatilu u razređivač, nisi baš mor'o da ga kupaš sinoć u sagorjelom ulju od 39-aka samo da izgleda jebenije među ostalim seoskim džukelama."
Ti: " Aj' ti meni donesi litar polovke da se malo popravim pa da idem malo na njivu."
Ona:" Aaa, jok, sinoć si se malo zajeb'o pa si u kacu sa rakom ubacio litar domestosa i ubacio mop kad si htjeo da džogiraš parket. Ho'š da prospem onaj bućkuriš iz kace?"
Ti: " Ma ne budi luda, ima da je protjeram kroz kazan jednom, prepečenica će bit' samo tak'a, pa u nedjelju na vašar da je utopim po diskontnoj cijeni. Nazovi gazdu kafane i reci i njemu da imam 200 kila rake za ćušnut, i takva je bolja od onog sranja koje on prodaje k'o aperativ uz škembiće."

On: mucenik zaposlen s ponosom u firmi za izvodjenje radova na putevima.
Beograd avgust mesec 2012; temperatura vazduha + 42° (na vestima navodno 36.5°C).
S mukom i preliven znojem posmatra cke Beogradske kako na Adu idu razgolicene da im se sve vidi. Majstoru se digne 20x na dan iako je toliko toplo da mu malo fali da lopatom jaja zakaci jer su se od vrucine rastegla do poda: razmislja cim se resi lopate pravac u pekaru po kilo leba i odma kuci pod tus pa da povali svoju bolju polovinu jer od pogleda na razgolicenu picetinu jedino i moze da podnese ovaj mukotrpni posao.

Ona: nezaposlena, ceo dan pod klimom sedi i turpija nokte, o rucku za njega i ne razmislja jer je po 18. put na dijeti sa svoje 24god.

On: Cao ljubavi stigo sam konacno. Palim pod tus a posle bi malo da se mazimo ti i ja, ovo ono, znas. Hihi hehe.

Ona: dali si ti normalan covece, sunce te danas bas sprzilo, vidis da je upekla zvezda, ja umirem ovde od vrucine a tebi je do seksa, ne pada mi na pamet.

On: pa dobro bre maco, samo malo sam misl...
Ona: cuti bre vise samo ti seks u glavi

On: okrece se ka kupatilu besan i razocaran, misleci da je tiho rekao FRIGIDNO GOVNO!!!!
Ona: STA SI REKAO??!!

On: Fructalov gusti!!! sam zaboravio

Primer jedan:
A: nejm Milorad, godiste pedes' sesto... Sta da stavim za relationship status? Jel mogu da napisem da trazim mladje?
It's complicated.

Primer dva:
A: E, brate, verio sam se sa Marijom, a nisam promenio relationship status na face!
B: Ajd, ocemo u Mek?
A: Ae!
.....
A: Jeli brate, a sta da stavim.. Mislim nisam married, a nisam ni samo u vezi... Singl nisam, sta je ovo enguagd?
B<gleda crtani na TV-u>: A nemam pojma... Si gledao ovu epizodu samuraja Dzeka?
A: UUuu nisam! Ma daj zajebi, eto mu ga "It's complicated", i daj da sednemo za onaj sto ispred TV-a.

Primer tri:
Ziljava plavusa sa pola miliona prijatelja i isto toliko slika u kupatilu ciji je momak skontao da je kreten i po sto se uopste smuvavao sa takvom devojkom i ostavio je na keca: Gledaj, meni je jos in relationship... A nisam vise sa onim kretenom... Sad cu da stavim singl! Al sta ako bude hteo da se ponovo smuvamo? Nek bude It's complicated...

Primer cetiri:
A: Rela... sta bre? Single, mozda neki tenis... Evo, pise i Madrid.. Kako si nepismeni, Madrid se pise velikim slovom! Glupi amerikanci! Tacno se vidi da su nastali od engleskih robijasa! Ajde, eci peci pec, ti si mali zec...
It's comlicated..

Primer pet:
A: Ljubavi, zasto ti je na statusu singl, u vezi smo vec mesec dana!
B: Zaboravio sam da promenim.. Ajde sad cu..
....
A: Stavio si it's complicated, koji ti je djavo?!
B: Jel znas da kuvas sarme?
A: Ne znam.
B: E pa kad naucis onda cu da objavljujem internetu da smo u vezi!

Od 7 ujutru do ponoci svi su budni,a posle toga:
1:00 Keva i dalje budna gleda neke krimi serije,politicke emisije i ko zna kakve jos gluposti na tv-u,cale odavno spava,ja naravno za kompom,a brat negde u gradu
2:00 Keva zaspala,ja i dalje za kompom gledam neke klipove umirem od smeha,sto naravno uvek probudi kevu koja uvek pre 3 mi upadne u sobu
Ona:Ide dete drago spavaj,valja ti ujutru u sest u skolu,pa ti nisi normalna!
Ja:Evo samo da procitam jos ovu definiciju na Vuki i idem.
Ona:J*bo te Vukajlija,mrs na spavanje!Neces ti meni legati vise ovako kasno!
(brat i dalje negde u gradu)
3:00 Keva spava,ja spavam.Cale lik se budi da se spremi na posao(inace na posao treba da krene u 6).Hoda po kuci naredna 2 sata,lupa vratima,ostavi vodu u kupatilu da tece po pola sata,lupa po kuhinji kao pravi kafu i da jede,sveopsti haos(sinoc je cak nesto i trcao po kuci :S)
(brat je naravno u gradu.Dolazi kuci oko 4,5,6 uglavnom 6)
5:00 Cale upada u sobu pali komp samo da odigra koju.
Ja(u polusnu):Daj bre izadji iz sobe!Hocu da spavam!
On:Ma samo cu ja jednu da odigram.Ne smetam ja tebi.Sta hoces ti si po citav dan za njim i ko je kupio ovo govno ti ili ja.
6:00 Cale ide na posao,ja se spremam za skolu.Keva ustala da proveri da li je brat dosao kuci.
7:00 U slucaju da brat nije dosao kuci keva dize "crvenu uzbunu",zove sve njegove drugove ne bi li ga pronasla,jer se njemu po obicaju "ispraznila baterija"

Svaka slicnost je slucajna.
Sve srecne porodice lice jedne na druge,a sve nesrecne su nesrecne na svoj nacin.

Muž: Sreco, pukla je cjev u kupatilu. Ne brini ti nista, sjedi, opusti se, skuhaj si kafu... Sad cu ja to srediti.
Zena: A da pozovemo majstora, sjeti se sto je bilo prosli put kad si isao odvod popravljati!
Muz: Ajde, ne budi zajedljiva... Ipak sam ja tata-mata!
*muz namiguje i odlazi u kupatilo*
*zeni pada mrak na oci i odlazi kuhati jaku kafu*
*nakon pola sata izlazi muz, mokar, znojan i prljav*
Muz: Andjele moj... Kako ide ono broj od majstora?
Zena: Eto vidis, jesam ti rekla! Nista u kuci ne valja! Ni cjev, ni onaj VHS koji sam te molila da nekako sredis prije mjesec dana!
*nakon pola sata dolazi majstor*
Zena: Drago, hvala ti sto si mogao doci tako brzo... *snizuje ton* znas kako je ovdje, ovaj moj nista ne valja za popravit'.

----

Majka: Vedrana, jesi mi bila u biblioteci po onu knjigu sto sam te molila?
Vedrana: Ma nisam eto stigla... Sori ispit sam imala...
Majka: Ajde kada stignes, pa da mi to podignes. DRAAAGIII!
Otac: Reci cvjeticu moj?
Majka: Malo bih gledala televiziju, kupila sam baterije za daljinski, jesi li mozda promjenio?
Otac: Auu, nisam znao da su za daljinski pa sam promjenio one sto nisu radile u mp3 plejeru za maloga.
Majka: Ajde, neka mu bude. IVANE! Sreco mamina, ajde donesi mi ono za masiranje sto je tetka donjela iz Njemacke!
Ivan: Ama, mama, otisle su baterije... Ne radi to vise.
Majka: Pa dobro jel' u ovoj kuci ista radi?! Nista ne valja, sve je u raspadu!!!

Mali apač u ćošku sjedi i kuje neki novi pakleni plan. Nepomično sjedi, posmatra raspored nameaštaja, gleda kako ko sjedi, razmatra posledice. Kada je sve preračunao kreće u akciju. Hitrim korakom dolazi do fotelje, sa nje skače na trosed pa zatim preko svih prisutnih prepuzi, usput skidajući komšinici periku, pravi kolut i dočeka se na podu. Ustaje i dere se kao kakav arlauk , valjda slavi, ko će mu ga znati... Baca periku, skače đedu za vrat, skida mu naočare i sakriva mu ih. Đed ostaje uskraćen za jedno čulo, izgleda kao slepi miš po danu. Apač se smijulji i ponovo izvodi isti ritual kao prije, arlaukanje, dok drugom rukom rastura stepenasto naslagane babuške na obližnjoj polici. Nakon toga ih šutira s tim što jednu uzima za samoodbranu. (Majka je u međuvremenu već ustala i krenula po Mirka). Apač razmatra novonastalu situaciju i stvara novu taktiku. Daje se u bijeg po kući, kamuflira se pored fikusa i naravno koristi priliku i lomi mu dva-tri lista. Majka se daje u potragu. On lopovskim korakom ide prema vratima smijući se i slaveći novu pobjedu.. Ali ne lezi vraže, deda pronašao naočare pa ga viđe, ošpija ga kod majke. On prelazi na plan B (mislio je taj na sve) kreće ka kupatilu ali majka bejaše brža od rakete. Majka priđe, uvati ga za mišku, stavi ga preko koljena, skida mu gaće i Mirko poče raditi svoj posao. Pljasnu ga dvaput po goloj guzici, ona zavibrira i proizvede neki zvuk poput proletanja mlaznog aviona:" Fiiiiiissss..".
Apača boli, ali on trpi, stegao je zube, ali mu malopređašni događaj izmamljuje osmjeh na lice.
Misija obavljena.

- Kao što vidite, stan je nedavno kompletno sredjen. Naravno, ostalo je još par detalja, ali to će biti gotovo za nedelju, dve.
- Nisam mogao da ne primetim da pločice u kupatilu nekako, ne stoje pod pravim uglom.
- Ah da, majstor koji ih je postavljao je u slobodno vreme konceptualni umetnik, to je njegov izraz protiv previše uredjenosti i rutine svakodnevnog života.
- Znači ovo kupatilo je umetničko delo?
- Tako je, i to bez dodatne naplate.
- A gde je vece šolja?
- Vidite, ona je u spavaćoj sobi, pokazaću vam. Pošto je uprkos proračunima kupatilo ispalo premalo, a soba prevelika, ovo je uradjeno radi uštede prostora. Praktično, zar ne?
- Znači, ako kupim ovaj stan vršiću nuždu u spavaćoj sobi?
- Priznaću da ima manjih nedostataka, ali i vi morate priznati da oni blede pred ekskluzivnošću ovog kraja.
- Kada je to Kotež postao ekskluzivan kraj?
- Ah, do 2020. sve ovo će biti pokriveno modernim zgradama i aj ti kompanijama, biće to najmodernije naselje u Evropi. To će udvostučiti vrednost stanova u ovoj zgradi.
- Ova zgrada možda neće biti tu do 2020. Ne znam da li ste primetili, ali malo je nageta na jednu stranu, kao da temelj malo potanja, m?
- Oko sokolovo! Zovemo je Krivi toranj u Kotežu. Eto vam još jedne dodatne ekstravagance. I ne brinite, svi relevantni stručnjaci su se praktično zakleli da se neće kriviti dalje od ovoga.
- Čime su se zakleli, životima stanara?
- Hahaha, sjajan smisao za humor! Pa šta kažete, 200 000 eura i možete se zvati ponosnim vlasnikom ovog stana?
- Zvuči fer, sutra ću prebaciti pare sa mog švajcarskog računa i onda možemo da finalizujemo dogovor.
- Oho, račun u Švajcarskoj?!
- Da, kad već pričamo bajke. Čućemo se.

- Halo? E u problemu sam.
- Kaži?
- Evo jebem se sa mašinom pola sata, neće da pere, preselio sam se pre dve nedelje, nisam je još uključivao. Govno bre, možda i ne radi. Sve sam živo stiskao, prilazio sam joj sa svih strana - ne jebe me dva posto.
- Vidi je l uštekana u zid.
- Nije..(jebanje majke, bliže i dalje familije). Evo sad sija neko narandžasto dugme, je l to tako treba?
- Valda. E sad - sipaj prašak, omekšivač, uključi program pranja i to ti je to
- Šta? Čekaj bre polako. Prašak? Nemam prašak, je l može šampon?
- Hahaha valda može, nemoj puno.
- Pa gde da ga sipam, u bubanj?
- Kakav bre bubanj imaš tu pregradu.
- Aha (pola minuta traženja pregrade, za svaki slučaj sipa u obe. I u bubanj) našao, šta sad?
- Jesi odvojio beli veš od..
- Da da što ne radi?
- Sad okreni točak i pusti je da radi.
- Ima dva točka jebemu.
- Taj što ima temperature. Koja je mašina?
- Neko gorenje.
- Taj sa temperaturama, drugi ne diraj.
- Dobro (okreće na devedeset stepeni, za svaki slučaj. Drugi za četvrtinu kruga na crtež sa listom, deluje miroljubivo). Jebote ne radi!
- Pa pritisni dugme konjino!
- Koje bre, ima četiri!
- Nisi normalan. Ne znam, probaj drugo.
- Drugo..A! Radi!
- E sad imaš i iskuvavanje..
- Ma kakvo iskuvavanje, radi, ćuti dobro je. Aj vidimo se.

Posle 40 minuta:

- Halo? E bre ovo pomahnitalo, skače po kupatilu! Pokvarila si mi mašinu!
- Smiri se bre kretenu to je centrifuga! Mora tako, stara mašina!
- Aha dobro, uf al sam se usrao! Aj zdravo!

Posle 10 minuta:

- Halo! E ja opet, puno mi kupatilo vode, šta je ovo?
- ...Garant nisi dobro zatvorio bubanj.
- E da me jebeš, tebe ne vredi ništa pitati.
TUTUTU

Epilog: poplava, gaće pustile boju na majice, džemper se isteglio za tri broja. Zoveš gazdu i žališ se na mašinu.

Dan kada stiže novo čudo tehnike u ovom slučaju je crveno slovo u kalendaru, a priredba se organizuje u kupatilu.
Posle nivelisanja, povezivanja i detaljnog čitanja (naglas) instrukcija iz uputstva za upotrebu, pristupa se premijeri stavljanja u pogon mašine.
5 kg starih stvari je ubačeno, jer: "Jebo ja njoj mater, prvo nek ona opere ovo što se može i baciti... zajebi ti to, što je ona nova!" Nisi valjda lud da prvo ubaciš košulje za svadbe ili jedini sako 1. Maj Pirot.
Stočič, stolice i zdravica su već instalirani, ali zbog tesnog prostora neko mora i stojeći iz hodnika da prati fabulu.
Gorenje WA 60085 je spremna, a domaćin u to ime diže čašicu i red je da se nazdravi.

# E, pa komšija neka je sa srećom i da te služi i duže nego ova stara! Do duše ja preferiram Končar mašine, ali i Gorenje je dobra, ima delova...

Hvala komšija, Dragice stisni PLEJ!

@ Auu, radi, a jedva da se čuje. Ma ja, nova stvar je nova. Dragice, vidi dal nisi slučajno stavila na 90c, ovde piše da prvo pranje ne sme preko 60c, nemoj da je sjebeš odma!

= Nisam, es'lud, vidiš da sam stavila program na "šareno".

...

# Komšo, Ja bih morao da krenem, evo već je proslo pola sata i stvarno lepo radi, ajd prijatno...

* De' ćeš sad čoveče, evo sad će centrifuga! Draganče, ajde do pijace da kupiš onu zaštitnu navlaku za ovaj model.
Zovni i majstora Velju, kad već ideš tamo i obavezno mu naglasi da smo kupili novu, da ne bi čovek slučajno poneo i alat, jer smo ga zvali samo kad se ova stara kvarila.
Reci lepo,... čika Veljo, izvolte doći na čast.

U dnevnoj sobi je nacionalni park,u kupatilu staklena basta,ispod stepenista su steceni uzlovi za uzgajanje zmija,puzeva i nekih jos neotrkivenih vrsta zivota.U kuhinji ni sam ne znam sta je,mirise na nesto cudno,kao przena jaja i smrdljevak pomesani sa mirisom gansta carapa, a kaktusi su na trpezarijskom stolu.Hodnikom preovladjuju visoki lijanderi i neke palme cije saksije zakrcuju veci deo staze.

Vecera je bila divna.Cvarci slani k'o bog!Napio sam se vode kao kamila kad u pustinji naidje na izvor!Kroz gustu dzunglu se probijam i osecam neku napetost u stomaku.
Iz sna me budi zov moje natekle besike,vice:"Ustaj some inace ces se upisati u krevet"!
Jos uvek bunovan,u polu snu se olaksavam u prvu saksiju po izlasku iz moje sobe.
Sutradan,ranim jutrom mama iznosi saksiju iz predsoblja napolje.
Mama:Pa dobro ti stvarno nisi citav!Kakav kreten treba da budes pa da da pisas u saksiju?!
Ja:Ma nisam namerno!Sanjao sam da idem kroz neku dzunglu i onda sam se ispisao za prvo drvo!Znas i sama da povremeno mesecarim!Secas se onda kada sam se probudio na tavanu!
Mama:Stoko bezrepa,nemoj da ti se ovo ponovi!

U narednih nekoliko dana desavalo se i da mesecarim pri odmoru posle rucka.Polako,saksije su nestajale,prvo iz hodnika,onda iz dnevne sobe,a zatim i kuhinje.
Na zalost, prostor ispod stepenista se "nije dao" ocistiti sve dok iz jedne saksije nije otpocela najezda paukova u nekih buba na ostale delove kuce.

Danas,ponosno stojim na ulaznim vratima, posmatram unutrasnjost svoje kuce.Bela je.
Pobeda je napokon odnesena!
Vise ne moram da strepim da ce iz neke saksije iskociti neka zmijuraca i da ce mi Tarzan i Bear Grils postati kucni prijatelji!

-Špica od 20 minuta. Nabrajanje svih produkcijskih i televizijskih kuća koje su sudelovale u snimanju. Nabrajanje poznatih glumaca, za koje je neko od gledaoca možda nekada i čuo

-Veliki zum na glavnu junakinju. Ima neko poluizbedačeno lice, dugu crnu kosu i leži na krevetu, zagledana u plafon. Kamera se polako povlači i obuhvata celu sobu.

-Junakinja je u kupatilu. Planira da se skine da bi se istuširala. Ulazi njen momak, skida je, skida sebe i na gledaocima veoma vidljiv način, kakvog nema ni u nekim mekim pornićima, obavlja posao od pozadi. On veoma ističe svoje uživanje, ali ne i ona, koja sve vreme zadržava onaj početni izraz lica.

-Biciklom odlazi na fakultet. I dalje je tu onaj čuveni izraz lica. Scena traje 10 minuta, bez nečeg naročitog.

-Sedi u menzi, jede sendvič i gleda kroz prozor. Opet se ništa naročito ne dešava. Ne menja joj se lice. Scena traje 15 minuta.

-Sedi na predavanju i piše. Posle 5 minuta joj prilazi asistent i daje joj pregledan test. Pala je. Ne menja joj se lice. Još 10 minuta posmatranja testa.

-Veče je. Ulazi u stan, nema joj momka. Šeta okolo narednih 20 minuta. Izlazi na hodnik. Čula je iz susednog stana kako komšinica vodi ljubav. Prvo ignoriše to još jedno 5 minuta. Potom shvata da su vrata otključana, ulazi i zatiče svog dečka kako vodi ljubav sa komšinicom. Ne menja joj se lice. Umesto toga, krišom izlazi.

-Narednog dana, u goste joj dolazi ta komšinica na kafu. Gleda je nemo, pa sama komšinica predlaže da popiju kafu. Posle minut klimne glavom. Odlazi i kuva kafu. Komšinici sipa so. Ispijaju (polako, prolazi još neki minut). Odjednom komšinica ispljune kafu. "Šta ti je!? Šta to radiš!?", pita. Ova je gleda istim onim licem i ne odgovara.
...
(sat i po kasnije)
-Poslednja scena odlazi do mosta na Seni. I dalje je tu onaj isti izraz lica koji nije menjala od početka. Skače. Isplivava mrtva. I dalje ima isti izraz lica.

-Špica od pola sata.

Evo na primer ja ne mogu da se tačno setim ali da konstruktivno konstruišem te događaje pre apokalipse (dan A)
Dan A, 7 časova do 2000 godine:
U mojoj kući sam, opušten sam, pijem pivo sa drugovima, drug mi sipa malo vinjaka u času sa pivom, dogovaramo da odemo na žurku kod Dragutina razmišljam kako Dragutin ima lepu seku i ako je startujem verovatno će me ubiti njegov otac jer je Crnogorac a oni su prosto takvi!
Dan A, 5 časova do 2000 godine:
U nekoj kafani sam ne znam kako sam upste dospeo tu, muka mi je malo, pijem crno vino, keva me naravno salje poruku da se ne vraćam kući ako se ukokam ko prošli put.
Dan A, 4 časova do 2000 godine
Pokusavam da nađem mobilni da javim kevi da neću da se ukokam, drugovi me tripuju da mi ispao u wc šolju dok sam bacao peglu pre jednog sata, sipam vinjak i nazdrvljam sa drugovima.
Razmisljam o Dragutinovoj sestri i mislim da sam se zaljubio.
Dan A, 3 časova do 2000 godine:
Srecan sam igram polu go na stolu pevam neku narodnu i razmišljam o Dragutinovoj sestri, malo mi je muka ili mi je toplo oko srca, ali vraga, odejenom videh jednog kretena kako drži moj mobilni (promenio je masku moba da prikrije trag).
Dan A, 2 časova do 2000 godine
Na ulici sam, krvarim iz nosa, drugovi mi nesto pričaju da će kad tad uhvatiti tog bildera samog.
Odlazimo kod Dragutina na zurku.
Razmišljam o Dragutinovom ocu i kako je jednom razbio sve zube dečku na ulici kad je video kako se vata sa njegovom ćerkom.
Dan A, 1 sat do 2000 godine:
Na zurci sam igram sa Dragutnovom sestrom i razmišljam kako ima mnogo dobre dude, u tom trenutku polako mi pada glava na njene grudi.
Dan A, 30 minuta do 2000 godine:
U kupatilu sam ležim na podu Dragutinov otac tapše po ramenu "Diž se junačino!" dok moji drugovi polivaju vodom i pitaju me da li sam živ, pokušavam da se ispravim i nekako u pokušaju da se pidignem, hvatam Dragutinovu sestru za grudi, odmah zatim sledi tup udarac u glavu.
Dan A, 15 minuta do 2000 godine:
Zaglavljen sam na prozoru kupatila drugovi viču da požurim jer Dragutinov otac ide po pušku.
Dan A, 10 minuta do 2000 godine:
Trčim po parku, hladno mi je potpuno sam go, jer sam morao da skinem svu odeću da bi prošo kroz vrlo uzak prozor.
Dan A, 5 minuta 2000 godine:
Na putu sam za trg veoma mi je hladno muka mi je krvarim iz nosa i glave.
Vrti mi se u glavi, ne mogu da se setim puta za kuću.
Dan A, 10 sekundi do 2000 godine:
Nalazim se na trgu ležim potpuno nag na snegu, potpuno iscrpljen od hladnoće i silnih udaraca, oči mi se same zaklapaju i samo osluškujem zastrašujuće eksplozije i raznobojna svetlost se prelama na moje podute kapke bam bam teras čujem i urlike preplašene mase! trube andjela urlaju, uzarene iskrice mi padaju na telo i setih se:
-Mora da je ovo apokalipsa!

Tata, mama, ćao!

- Zdravo, srce tatino, kako si?

Super, nisam mogla da dočekam da dođem kući, baš neki smor bio danas. Inače, večeras dolazi Andrea, ona drugarica iz odeljenja.

- Je l' to ona lepo mala crnka što ide na gimnastiku?

Aha, samo, tata, molim te, nemoj biti namćor! Pričala sam joj kako si veoma zanimljiv i da si bio prava faca dok si bio mlađi, barem po onome što mi je mama pričala.

- Ljubavi, ne da neću biti namćor, nego... ma, videćeš!

----------------------------------------------------------------------------------------------------

(DING-DONG)

O, pa, dobro nam došla! Andrea beše?

- Da, čika Vojo, kako ste vi?

Bio sam vrlo dobro, al', kad te videh, sad sam odlično!

- Jelena mi je mnogo pričala o vama, kao i gospođa Vera, kaže da ste pravi dasa!

Nadam se da nije sve!

- Kako to mislite?

Ništa, ništa, nešto ja trabunjam! Jelena je u kupatilu, biće tu za koji tren, hajdemo mi u dnevnu sobu da se raskomotimo. Daj mi jaknu da je obesim o čiviluk!

- Izvolite...

Što ti je lepa majičica! Baš ti dovodi do izražaja to lepo lice...

- Hvala, hvala, pravi ste kavaljer!

Evo, izvoli, sedi! Reče mi Jelena da se baviš gimnastikom?

- Aha, idem od desete godine...

Mora da si... veoma rastegljiva....hm, ovaj, mislim, mora da si veoma fleksibilna i da se sad svim sportovima možeš lepo baviti!

- Pa, znate, mnogi ozbiljni sportisti u drugim sportovima su gimnastikom počeli da se bave, pa posle krenuli na druge sportove.

Da, znaš, ja sam u svoje vreme, onako rekreativno, išao u teretanu...

- Stvarno?!

Stvarno, bio sam baš lepo građen, po plaži u Makarskoj su za mnom besnele Hrvatice. Jednom su se čak pobile!

- Ozbiljno?!

Da, da, čista istina, ali Jelenina majka je pobedila i, vidiš, sam me zauzdala. Da sam tad to znao, ne znam ni da l' bih se oženio... mislim, bože, šta pričam! Nego, imate li kakve momke?

- Pa, znate, čika Vojo, gledamo i tražimo, ali kao što možete pretpostaviti, ovi danas su baš klinci, a znate, ja bih volela nekog malo zrelijeg, koji poznaje žensku dušu i psihu, nekog ko je preživeo mnogo štošta...

Znači, da nisam ovakao osedeo i malo oćelavio imao bih šanse? Šalim se ja malo, nemoj da se ljutiš!

- Znate, čika Vojo... kažu da su ti muškarci sa osedelom kosom i malo proćelavi oni sa viškom testosterona i da su oni...

Šta?

- Dobri ljubavnici...

Uuu, ovaj... ozbiljno?

- Aha. Nego, kaže mi Jelena da vi dobro znate matematiku, pa sam mislila, ako vam nije mrsko da meni... i Jeleni, naravno, pomognete? Glupo je da plaćamo časove, a u vama imam... pardon, imamo, sve što nam treba?

Pa, ovaj, sredićemo nešto, ali da budeš dobra... u učenju!

- Čika Vojo, kako da vas ne poslušam kad tako lepo zamolite. Nego, zamolila me Jelena da prenoćim večeras kod vas, da joj pomognem pred test... naravno, ako vama ne smeta?

Khmhhmmmm... ovaj, pobogu, nema problema, naravno, sve super, nema problema!

- Je l' vam dobro?!

Ma, ok sam, samo sam se malo zagrcnuo, ovaj čips mi izgreba grlo!

Majstor - Guten tag hadžija, poslali su me iz firme da vam pogledam nešto u kupatilu.

Celt - Da da dobar dan, selamaleikum i tako to, otišla mi slavina od tople vode na lavabou, kaplje, ima račun za vodu da mi skoči 15e ovaj mesec.

- O pa nije to ništa strašno, gumica, saćemo to čas posla...
- Čekaj bre, di si pošo (vadi upitnik i penkalo) prvo da nas dva raščistimo neke stvari. Jesi vakcinisan protiv korone, prvo to da te pitam
- Jesam gazda kako nisam, moro bio...
- Dobro dobro, nemam vremena - koja i koliko komada?
- Fajzer gazda, sve tri doze, izgleda ću morati...
- Da zovem firmu da proveravam?
- Nema potrebe čoveče, evo tu sam ja blizu mogu kolima da skoknem kući po sertifikat...
- Dobro da verujem ti, nema potrebe. I gledaj da primiš četvrtu što pre. Ovo je Švajcarska, ne tamo neki Pakistan. Nego nešto si mi tamnoput, a i akcenat ti je malo nekako čudan...Nemaš kandžije u očima, nisi od naših...A odakle si ti prijatelju?
- Iz Irana hadži džan.
- Iran kažeš (vadi knjižicu i gleda da li mu je na crnoj listi) - a reci ti meni, šija ili suni?
- Nisam musliman gazda, ja sam zoroastrijanac.
- Aha, odlično (stavlja mu bonus zvezdicu u gornji desni ćošak) vakcinisan, zoroastrijanac...Papiri uredni?
- Sve čisto šefe. Da udjem ja to da pogledam, iscurilo ti dosad pola kubika...
- Čekaj bre de srljaš, ovo je poštena kuća, ne se ulazi tek tako. Je li - dece kolko imaš?
- Šta će ti bre deca...
- Kolko dece reko imaš, ajde gukni nemam vremena.
- Troje gazda.
- Troje...(stoji zamišljeno) To je na granici izmedju žute i narandžaste zone...
- Kakve zone?
- Ostavi sad to. Vidi ovako, će te pustim u kuću. Ovde ti je kupatilo (pokazuje), zaključaću te unutra dok ne obaviš poso, da mi nešto slučajno ne pokradeš iz hodnika, imao sam već posla sa kojekakvima. Lupaj kad završiš da te pustim, i gledaj da požuriš. I da ne iskaljaš. I nemoj mnogo po zidu da prskaš...
- Dobro gazda...

...

- Šefe, završio.
- Aha, odlično (gleda slavinu) da da to je to, radi sad dobro. Čekaj da te platim.
- Šta je ovo hadžija?
- Ove plave, to su ti markice za hranu, možeš da ih unovčiš gde hoćeš u ovom kantonu, a ovo su žetoni za vešeraj, imaš dole niz ulicu možeš koristiš svaki dan, taman tu blizu živiš. E čekaj i da te častim (odlazi negde i vraća se sa tri jabuke) - ovo ti je za decu, da budu jaka i zdrava, petrovače, srpske neprskane jabuke, doneo mi tast iz kraja prošle nedelje.
- Hvala gazda, baš ste zlatni...
- A i ti si neki dobar čovek znaš, u početku si mi bio malo sumnjiv. Ajd čekaj da popijemo po jednu.
- Ne pijem gazda, brani mi vera.
- E bre kakvi ste vi Arapi, nikad bre od vas ljudi...I nemoj dece više da štancaš, tri su dosta, nije ovo Pakistan.

Podstanarska sobica, fotografije, svakodnevni odlasci na groblje i bol koji nosi u sebi. To je sve što danas ima majka. LJiljana je još nekad bila pomocna radnica u trgovini, a danas samo broj u evidenciji Zavoda za zapošljavanje. Nesnosna tuga ophrva i retkog posetioca. A prica tece ovako:

- Moj Nenad je roden pre 28 godina. Kao mali bio je mnogo dobro dete. Do cetvrtog razreda odlican dak. Otac ga je ostavio kada je imao dve godine i od tada ga više nije video. Ja sam ga cuvala. Polagala sam sve nade u njega. Da se oženi, da dobije dete, da ja odem u penziju i da cuvam unuce. Medutim, on je pošao stranputicom.
Dvosoban stan u centru prodali su da vrate dugove. Kupili su manji na kraju grada. Nenadu su pretili, pa su i taj prodali i otišli u podstanare.

Sve nade
- Sve nade sam polagala u njega, ali uhvatilo ga je loše društvo iz kog nije mogao sam da se izvuce. Kupila sam mu i jedan veliki kasetofon kada smo se preselili, koji je on verovatno prodao za tu prokletu drogu, koja uništava decu.
Nenad je bio na ratištu 1991. godine u Bosni, gde je i ranjen. Posle i na Kosovu. Poceo je da uzima drogu pre pet-šest godina. Lecio se i Ljiljana veruje da je neko vreme bio cist. A onda opet.
- Pre te sudbonosne noci imao je krizu, kada je hteo da se baci sa balkona, ali sam ga ja sprecila. Poceo je da se znoji i tada mi je rekao da ce da skoci. Molila sam ga da to ne cini i tako sam ga malo smirila. Nešika nikada nije vikao na mene. Nikada to nije uradio. Da može da se vrati, ja bih legla u grob umesto njega. Ali ne može to tek tako. Zato mi je teško što me nije poslušao. Jednom prilikom ga je i milicija uhvatila, kada je prodavao tu drogu. Da zaradi malo novca da se obuce. Skoro da nije imao ništa od garderobe. Medutim, neki drug ga je prijavio i oni su ga jedne veceri doveli sa lisicama na rukama.

Osuden je na šesnaest meseci zatvora. Bolje da je otišao da izdrži kaznu, nego što je odložio. Možda se ovo ne bi desilo. Mislim da ga je društvo navuklo. O tome nije hteo da prica sa mnom, ali ja sam sve znala.
Srce stalo
- Te veceri sa njim su bili jedan drug i drugarica. Zvonila sam i on je izašao da mi otvori sve onako teturajuci se. Dok sam se ja ovamo skidala, taj drug je poceo da vice: "Nenade, Nenade!" Ja udem. Kaže: "Jezik izvlaci!". Zvali smo hitnu pomoc i oni su odmah došli, ali vec na putu prema bolnici doktorka je konstatovala da mu je srce stalo.
- U bolnici su uspeli dva puta da ga vrate u život. Davali su mu infuziju, a meni su rekli da ostanem pored njega da ga budim i da mu ne dam da spava. Tako sam i uradila. Cele noci nisam mu dala da spava. Ujutru je doktorka došla i rekla da mu je bolje, pa su ga pustili kuci. Uvece je opet krenuo u grad. Rekla sam mu: "Nenade, nemoj sinko da ideš." Odgovorio je da ce se brzo vratiti. Stvarno nije prošlo ni pola sata vratio se. Poljubio me i rekao da sam bila u pravu i da nije trebalo da izlazi. Rekla sam mu: "Sinko, majka sutra treba da ide na posao, a umorna sam, jer sam prethodnu noc provela u bolnici." U pola noci sam se probudila i vidim gori svetlo. Viknem: "Nenade, Nenade." Niko mi ne odgovara. Otvorila sam vrata.

- Ležao je na podu. Pipnula sam mu celo i shvatila da je mrtav. Pocela sam da vrištim. Komšije su pozvale hitnu i odneli ga u bolnicu, gde su i konstatovali smrt. Receno mi je da je umro od prevelike doze heroina. U kupatilu su mu našli iglu, koju je valjda bacio.
Ljiljanini dani su prazni. Samo tuga i uspomene. Ide na groblje. Ponekad i kod kumova. I to su jedina dva mesta gde odlazi.
- Nedostaje mi mnogo. Uvece sedim sama ovde i placem. Razgovaram s njegovom slikom. Noci su beskrajne.

- Ostaćete bez tople vode i peškira kada dodjete na red za tuširanje.
- Podići će vam se parket.
- Otpašće vam lavabo.
- Zapaliće vam se zavese.
- Posoliće vam četkicu za zube.
- Popićete sve pare za kiriju tri dana pre gazdinog dolaska.
- Napravićete 32000 računa.
- Isključiće vam fiksni, mobilni, kablovsku i internet, dok vam prete da će vam seći struju i tužiti vas zbog neplaćenih komunalija.
- Izrašće vam drvo na terasi.
- Izrašće vam dve male biljke iz odvoda u kupatilu.
- Neko će vam sjebati majicu peglom.
- Uništiće vam sliku koju radite već mesec dana.
- Svakodnevna rasprava oko toga na koga je red da pere sudove.
- Svakodnevna rasprava oko toga ko ide po kafu.
- Doneće vam dva kućišta i tri monitora nadjena kod kontejnera koji ne vrede ničemu, pod izgovorom da će zatrebati.
- Imate četiri televizora u jednoiposobnom stanu. U ormanima su, tri ne rade, četvrti se kvari, kablovsku i onako nemate.
- Na diplomsku žurku ćete zvati 40 ljudi. Doći će njih 68, demoliraće stan, prizemlje i prvi sprat.
- Ostaćete bez svih čaša, šolja i tanjira pa ćete piti iz plastičnih čaša.
- Zidovi će biti okrnjeni, rupičasti, ispolivani crnim vinom vinom i sa djonovima od patika.
- Začepiće vam se sudopera.
- Polomićete luster.
- Spavaće vas osam na tri kreveta.
- Sjebaćete sifon u kadi i napraviti opštu štetu u zgradi.
- Praćete sudove u kadi.
- Odjednom će vam nestati svi deterdženti, začini i hrana.
- Nikada neće biti toalet papira pa ćete steći neke muslimanske navike.
- Svadja oko toga ko će za komp.
- Svadja oko toga ko je popio sok.
- Dvosatna svadja oko toga gde će da se ide večeras.
- Iz obesti će vam provaliti šifru na fejsbuku i postaćete fan Lepe Lukić, Nade Topčagić, turskog gej magazina, a na statusu će vam stajati - imam problem, dečko mi je gej.
- Zaziraćete od kuhinje zbog zabrinjavajuće nehigijene u njoj, koja će se srediti kada se totalno usmrdi i postane neizdržljivo.
- Komšije će prestati da razgovaraju sa vama zbog preglasne muzike koja je česta pojava.
- Komšije će prestati da razgovaraju sa vama jer su bubašvabe iz vašeg stana izbegle u njihov.
- Komšije će prestati da razgovaraju sa vama jer na terasi imate deponiju koja im poželi dobro jutro kada podignu roletnu.
- Komšije će prestati da razgovaraju sa vama jer vaši gosti brišu noge na njihovom otiraču i pritiskaju zvonce jer misle da je prekidač za svetlo.
- Komšije će vam pozvati policiju iz više razloga.
- Diće vas na noge nakon radne noći i dva odspavana sata, posle podne vam neće dati da dremnete iako i tu noć radite.
- Čarape će vam nicati po celom stanu.
- Patike će vam nicati po celom stanu.
- Pune pepeljare i prazne kutije od cigara će vam nicati po celom stanu.
- Sloj prašine će biti takav da ćeš moći prstom da pišeš apele za brisanje po policama i ormarima.
- Kupatilo će vam požuteti, imaćete 4 putne torbe veša za pranje, šolja, lavabo, kada i ogledalo će izgledati zastrašujuće.
- U rerni ćete imati piletinu od pre tri meseca, i nećete je otvarati iz razloga zbog kojih nećete otvarati ni frižider.
- U visećoj kuhinji ćete imati medenjake stare preko tri godine koji su još uvek jestivi!
- Za EXIT ćete u stanu zateći sedamnaest ljudi od kojih šesnaest prvi put videti. Opis stanja - kartel, zombie nation.
- Tepih će izgubiti boju.
- Izigravaćete cirkuzanta i akrobatu dok pokušavate da hodate kroz stan.
- Ubadaćete se na svašta ako idete bosi po stanu.
- Imaćete 42 plastične flaše od soka i piva u ostavi.
- Upašćete u depresiju kada vidite koliko djubreta, krša i pobacanih stvari svuda i svakuda imate po nečemu što još uvek nazivate stanom.
- Sav taj krš ćete morati sami da spremite jer će ostali naprasno ispariti u nepoznatom pravcu na neodredjeno dana.
- I kada sve dovedete u red.......Prekosutra će se sve vratiti na staro.

- Oprostićete im sve jer znate da će vam jednog dana sve to nedostajati.

1 sloj kifle: Nakon što konačno pristaneš da se ženiš/udaš, počinje mučna potraga za odgovarajućim datumom (pitanje da li će to biti godišnjica, njen rođendan ili datum kad ju je bivši otkačio). Zatim tražiš crkvu, ugovaraš termin kod matičara, pa još i restoran, a da se svo troje poklopi sa datumom koji hoćeš. Nakon toga počneš da praviš spisak gostiju. Uglavnom se počne u fazonu "želim da bude mala svadba za moje najbliže", a onda u toku pravljenja spiska shvatiš da nikako ne smeš da izostaviš baba Julku koja ti je dala jedan orbit kad si imao 5 godina, čika Miću što te je onomad vozio traktorom, ne sećaš se gde si išao, al te je vozio, pa tu je komšija Janko, ipak ste komšije, zatim želiš da obnoviš odnose sa debelom brkatom Marijom sa kojom si išao u osnovnu, iako joj se nisi javljao ni u školi, a kamoli posle nje... I tako dođeš do minimalne cifre od 200 gostiju. Automatski praviš još jedan spisak od koga ćeš da zajmiš novac. Pa klasika, meni, smoking, venčanica, cveće, limuzina, pozivnice... Kad podeliš pozivnice mnogobrojnoj "dragoj" rodbini i prijateljima sa kojima želiš da podeliš važan dan, u sendvič se uključuju i svi gosti. Tetka Milka se već pita šta jeftino da ti kupi, a da izgleda skupo, da se ne obruka. Strina Dragojla je već počela da pretura po šteku da vidi koji joj jastuk, ćebe ili escajg ne treba, pa da ti uvali kao poklon. Sestra od ujaka, Jasna, već je zamislila kakvu haljinu hoće, a ujak Mirko i ujna Milja lude od njenih prohteva. A debela brkata Marija je u očajanju jer ne zna šta će obući. Na dan svadbe su svi nervozni, od počasnih mladenaca, preko počasnih željenih gostiju, do počasnih nepoželjnih gostiju - gužva u kupatilu, hoće li svi stići na vreme. Sam čin venćanja se svi smore, a onda sledi i sredina sendviča...

Sredina sendviča (malo salame i list salate) - nakon što se nazdravi 5 puta za 5 minuta, a muzičari dobro zagreju svoja grla, na noge se digne i staro i mlado. Dok se druga grupa zaista provodi, prva se međusobno odmerava i u sebi misli "Gle kako igra ova Cana, sva se trese, sad ću ja da se pokažem". I u tihom nadmetanju u plesnom "umeću", nakon čuvenog petnaestomintnog Užičkog kola sa primesama, litara i kilolitara alkohola što je skliznulo niz groce, sarme, svinjetine i jagnjetine što su se međusobno toliko izbućkale u želucu (od kola) da se ne zna šta se pojelo prvo i zaboravi se na višemesečni stres, koji su doživeli svi prisutni na svadbi. I tako do jutra...

Drugi sloj kifle - sutradan dok gosti pričaju onima koji na svadbi nisu bili kako je bilo dobro, samo matičar nije došao na vreme, mlada nije bila baš najljubaznija, sarma nije bila dovoljno kuvana, piće nikad nije bilo non stop tu, pevaljka je falširala sve u šesn'est, ali bilo je dobro, ostaje gorak ukus za ogromnom količinom novca koja tek treba da se da, naročito jer se račun produžio zbog brojnih slika sa svadbe koje ni jedan gost nije kupio, kao i zbog razbijenih čaša i tanjira, taman toliko da bi mogao da kupiš nekoliko pakovanja za svadbeni poklon. Tada ipak svi shvate da je sve moglo i bez venčanice, smokinga, limuzine i baba Julke, deda Mike, komsije Janka, debele brkate Marije... Al gotovo, sendvič je već napravljen, platiti ga moraš!

Kada si mlad uživaš u svemu i nemaš briga, roditelji ti pružaju koliko mogu i imaš siguran oslonac. Međutim prva proba, ispit kakvog si kova, dolazi venčanjem. Tada prvi put shvataš kako je bilo tvojim roditeljima jer si sada oslonjen sam na sebe, na sebe i na ženu. Tada shvataš da moraš početi da misliš i na ženu jer sada treba sve da delite, ne možeš da misliš kako samo tebi treba da se ugodi i kako samo tebi trebaju nove patike ili duks. Ne sada ste ZAJEDNO u svemu. Ali mladi ste pa to i funkcioniše, privikavate se. To je sve samo priprema onoga što sledi, a to su deca i kraj sopstvenog života. Došla su deca i ona ne mogu ništa sama, nejaka su, suviše mala i hteo ne hteo moraš se odreći nečega kako bi mogao da pružiš svojoj deci ono što ima treba. Znači u početku manje izlazaka, manje nekih zezanja ali, Bože moj, to su tvoja deca i naravno da ćeš to uraditi. Kako deca rastu, rastu i njihovi prohtevi i potrebe. I što više rastu ti moraš sve više da se odričeš kako bi mali nezahvalnici imali ono što im treba. Naravno nikada ti nije žao jer su to tvoja deca pa ti nije teško da se odrekneš odlazaka sa ortacima na zezanje svakog drugog petka, ne treba ti nova jakna jer ova stara se malo izlizala ali ne pušta nigde i nije pocepana, a patike ću malo da zalepim pa mogu da preteraju zimu. Porasla su deca, srednja i fakultet/viša, više skoro da nemaš svoje ja, rintaš kao konj kako bi deci platio knjige i školarinu, kupio im neki autić (greota dok su mladi da malo ne uživaju), neka ih neka izlaze još uvek znam kako je lepo biti mlad.
Svane i taj dan kada su deca napokon odrasla, zaposlila su se, venčali se. Kratko rečeno postali su svoji. Lakne ti jer ćeš napokon biti slobodan da malo putuješ, ideš na pecanje, družiš sa ljudima, da pokažeš kako još nisi za bacanje. Sloboda!
Ali, uvek dođe jedno pokvareno ali, ne lezi vraže razbole ti se roditelji, stari su i više u njima nema snage. Ne želiš da ih napustiš jer su ipak celog života bili tu, tvoj oslonac, rame za plakanje, tiha pomoć kada je najpotrebnija. Ne možeš i nećeš da i pošalješ u dom nego uradiš ono što ti srce kaže, odeš da ih neguješ. Posle nekog vremena uhvatiš sebe u kupatilu kako zuriš u svoj odraz i moliš Boga da ti oprosti na mislima koja te pritiskaju, ne daju ti da spavaš, zov slobode i želje da napokon živiš svoj život. Uhvatiš sebe kako na stolici sanjariš o vremenima kada si bio slobodan, bezbrižan, kada si uživao u životu i sve ti se činilo lepo i dobro. Ahhh to Blaženo neznanje je sve češće u vašim mislima. Negde u to vreme tvoja krvna slika postaje sve gora, zdravlje sve krhkije ali još nije neki veliki problem. Kada roditeljima dođe vreme i oni odu pomisliš kako je napokon tvoj život samo tvoj, živela sloboda! Ali tada shvatiš da od toga nema ništa. Telo više ne sluša kako je nekada, sve stvari su postale mnogo teže nego što pamtiš, na mišiće gravitacija nekako čudno deluje, svi nešto šapuću kao da je to u modi, mutno ti je pred očima, a novine su počele da štampaju sitnija slova zbog krize.
Tada te udara u glavu spoznaja da ti je ceo život prošao i da skoro ništa više nemaš za življenje jer sada dolaze tvoja deca da te neguju i ne mogu nikako da shvate da ti je dobro samo si nešto mnogo umoran, mora da ti je ona komšinica sa trećeg sprata sipala nešto u kafu onomad kada ste pili.