-Zipa cupija, kako bi joj mališa ukrotio bibca, joj.
-Daj čovječe, pa ti bi vreću krompira naguzio, vidi kakva je, sto posto na dijalizu ide dva puta sedmično.
-Šta sereš, ne traže se više debele 'ćerke bestidnice bogatih industrijalaca 19. vijeka. Malokrvnost je jebozovnost.
-Pa vidi kakva je žlipava k'o švargla, jebote sunce.
-Ne kenjaj, odoh joj jedan dvojni C platit'.
----------------------------------------------------------------------------------------------
Kafana "Kod Kumašina", slava Blagočasne Verige.

-Ćao mala, čije li si prase tanano, hehe?
-Je l' ti mene malo zezaš, ha?
-Ma ne, samo ti Seljačku Bunu citiram, obožavam poetične stihove.
-Hehe, takoc znači. Šta se radi?
-Evo, paprike zaliv'o, izvini zbog ove kaljavosti, al' mor'o sam doć' kumu slavu čestitat', inače vlasniku ove divne kafane. Će popiješ nešto?
-Možica, dupli vinjak s kišobrančićom.
-Kelner, podaj gospodi, meni i pivčugu ponesi. Izvini, ako sam nepristojan, al' što si tako žlipava? Da se zna meni si par ekselans.
-Manekenka sam, ali vjeruj ne daj da izgled zavara, mogu vepra ustrijelit' iz jednog hica s kilometar.

- Dragi, ajde da večeramo, kupila sam onaj Fratar sir koji toliko prija tvom nepcu!
- Odlično, ženo, odlično! A gde si izvršila tu robnonovčanu transakciju?
- U fisklanoj free zoni, da se tako izrazim, to jest, na pijaci.
- Kod švercera kažeš? Tačno kod koga?
- Komšija Radmilo.
- Dobar čovek. Nego, pre nego što počnemo, kako ide onaj broj na koji možemo prijaviti neizdavanje fiskalnog računa?
- Isti kao i za rad na crno.

...............................................................................................

- Kojekude, sedi kume da nazdravimo!
- Srećna ti slava, Đorđije!
- Hvala Miloše!
- Nego, vidiš li ti šta se po Srbiji sprema? Napravili Turci da svaki kmet može kod kadije svoga sunarodnika potkazati i za šaku zlatnika doći do vlasti.
- Aman, Crni Đorđije, preteruješ. Naš je narod nebeskoga kova i neće se na ovo primiti. Evo, uzmi mene i tebe, zar misliš da bi i jedan od nas dvojice mogao svog kuma prodati! Tako mi časnog prezimena Obrenovića i reči Obilića ja ti se, kume, nad ovim koljivom i ikonom kunem da taj običaj neće u Srba zaživeti!
- Ženo, sipaj kumu sarme!

Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato.

Ili zamisli odeš na slavu gladovo si tri dana čekaš strpljivo da prođu oni čorbuljaci sa majmunskim očima ko u indijani džonsu i predjela što povukla na frižider i da konačno donesu jagnjetinu uzimaš najbolje parče zajebo si preteko si tetku što može više špricera da popije od tebe taman da kreneš kad ono krene parče mesa da igra balet ko grand bealerina i ti kažeš ohoho jeste pijem treći dan al ovo mora da vidim i igra ona plećka igra čas piruetu ovde čas piruetu onde čas u so čas u biber čas pljas kumu na čelo pa sve dole do rena ha ha zajebi ovo daj da vidim šta će naredno da igra taman se spremaš da ovoj slatkoj plećkici naručiš milana babića i dal zna da igra uz ajde mala da pravimo lom što da ne kad cap tetka anihilator i tormentor nabode je viljuškom pade plećkica u zelenu travu i ti osta rastužen zaista ali estetski pre svega nisi više gladan al si sada gladan umetnosti baleta i ah ja ću biti jedan Malarme ah samo da se rasterznim malo dertovi da si rasteram.

Ja u školu idem i dobar sam đak

- Đole, moram da ti saopštim nešto. Jebiga, bolno je malo, ali moram. Prijatelji smo.
- Bog s' tobom Sale, koji ti je andrak? Čemu taj uvod?
- Nezgodno je. Juče sam video tvoju ženu kako izlazi iz kuće...
- Zaustavi se. Stani tu. Ne govori.
- Kako da ne govorim, video sam ti ženu....
- Ne! Ćuti. Nemoj dalje. Ne želim da znam. Dogur'o sam do pedesete godine ne znajući to, mogu i dalje da ne znam.
- Kako bre nećeš da znaš, ne razumem?
- Slušaj. Saznam, odem po tetku, ubijem budalu, izrokam i nju, pa na mardelj. Koji će mi to đavo? Ovako, baš me briga. Jebem i ja njenu sestru, jeb'o sam joj i kevu kad smo se tek uzeli, Bog da joj dušu prosti, a i kumu sam joj krn'o i to više puta.
-----------------------------------------------------------------------------------------
- Au al' sam se naduv'o, k'o prase.
- I ja isto. K'o konj.
- Vidi Đole, eno ti ga deda.
- Vid' stvarno. Ajde da ga zezamo malo, da se smejemo. O đede.
- O sokolovi moji šta vi radite? Šmekate neke sojke, a mangupi?
- Ma jok deda. Blejimo. Nego da te pitam deda nešto. Je l' znaš ti šta je to dip es penetrejšn vit tojs and obdžekts and fejs fak?
- hehehehe au Đole koja si ti budala.
- Ne znam ti ja to sinko, mada ni ne zanima me. Dogur'o sam do sedamdeset treće ne znajući to, mogu i dalje da ne znam.
- E deda, deda. Ništa vaša generacija ne zna.
- Ništa sinko, ništa, pile moje. Samo da si ti meni živ i zdrav. Idi opet premotavaj red tjub, a deda dok je to radio seljančicama sa krastavcima, šargarepom i koječime, tvog oca još nismo planirali, a kamoli tebe drkadžijo.

Vikend. Djeca na moru. Muž i žena sjede na verandi porodične kuće. Žena završava telefonski razgovor, muž otvara bocu vina, treću te večeri. Iz kuhinje dopire zvuk sa radija...
'Javila se, napokon. Dobro je, sa drugaricom šetala, ide da spava sad...' Muž joj dodaje čašu:'Da, i ti si tako govorila majci dok je bila u Trebinju da posjeti kumu na samrti... Čuvala si mi stražu dok sam pozajmljivao komšijin 'Tomos''. Žena mirno otpija gutljaj: 'Znam, propalice. Posle ni za gorivo nisi imao.'
'Pa šta da radim, nisu mi ni pare dali, a radio sam pola dana.'
'Dok nisi preskočio ogradu i ostavio sladoled da se topi.'
'Da se vidim sa tobom, jer si mi govorila da te onaj Bosanac dira. Još sam i batine dobio.'
'Haha... Mislim da su rane propisno iscijeljene, i iscjelivane.'
'Nisam se žalio... Goriva u motou je bilo za pola puta otprilike, ostavili smo ga negdje pored magistrale, pa stopirali do Petrovca. Sjećaš se kamiondžije?'
'Ne podsjećaj me..'
'Fino ste se slagali.'
'Nije ti svejedno bilo dragi, dok mi je pričao o poduhvatima...'
'Pa da znaš... Mada brzo smo stigli. Stari grad, svetionik... Ne mogu da se sjetim oko čega smo se svađali..'
'Oko toga kako ćemo da se vratimo i šta ćemo da kažemo roditeljima. I komšiji. Sreća što si se ti spremao da skočiš kad sam rekla da te mrzim, pa nismo previše brinuli oko svega toga..'
'Pa i skočio bih.'
'I ja bih za tobom onda.'
Nastavili su da gledaju u sparnu ljetnju noć. Sa radija se čula Gabi Novak. Mjesec je bio velik i žut. Smiješili su se.
Onda je zazvonio telefon...

Steva: E kume, jesse sećaš kad smo bili kod Laze Smrde na ranču... kasmo se razbili ko bulje?
Kum: U matori, to bilo još u srednjoj...ima tries godina
Steva: Ma dobro bre, pitam jesse sećaš...aaaaa sasam se setio tis tad bio s onom rošavom, kako se zvala...Dragana, Daca...ma nebitno, beš je ti u dupe...izvini kumo, nemo se ljutiš, al tako je bilo... a jesse sećaš kako smo se peli na onaj njegov dud, za opkladu...
Kum: E kume moj, tad smo imali sedamnes, i bili triespet kila lakši...
Steva: Ma ne seri, i tad si bio cava, jedva si skupio jajca pred onom malom Dragicom...Dijanom, ma ko je jebe...ne da se Steva još, saš da viš kako ću se popnem na ovo drvo, ima da vas popišam odozgo, drž pivo!
Stevovica: Nemoj Stevo molim te...daj kume spreči ga, popio je pola gajbe sam...
Kum: Ajde Stevo stvarno, ne seri, saćeš ti da se penješ ko majmun, deca te gledaju
Steva: I treba! Nek vide kako im je ćale car...a nije sisa kao neki ovde...ti ženo ne seri nego pazi na taj roštilj i daj kumu još jedno pivo...viš da mu grlo suvo...aj kume na drvo, ako nisi cava...
Kum: Stevo, jebote stani de ćeš...pazi ta grana je suva! Pazi!!!...kumo zajebi pivo, traži domet negde, zovi hitnu, ja odoh da ga spustim na glavni put...

- Kume, imam molbu za tebe!
Molim te, hocu da kupim kucu na kredit za nas troje, ali mi treba neka stambena jedinica da je stavim pod hipoteku...ti znaš da ja to nemam, inace ne bih ni kupovao kucu! Pa te molim 'el ti nije problem da na tvoj stan stavim hipoteku? Ti znaš da ja imam firmu pa ću sve redovno plaćati, nemaš potrebe da brineš!

- Znam bre kume, može bre! Pa zašta kumovi služe?!

Prođe par godina ovaj što mu kuća pod hipotekom se razveo, dao stan da se prodaje, da bi podelio imovinu. Zove kuma da prebaci hipoteku sa njegovog stana na stan kumove rođene sestre.

- Alo kume, kako si? Šta radite ti i tvoji?
- Evo kume, dobro smo! Svi smo zdravi i dobri! Kad ces do nas da ti pokažem kako sam firmu proširio? Nego jesi li hteo nesto kume?
- Jesam kume! Hocu da te pitam kad ćes hipoteku sa mog stana da prebaciš na stan od tvoje sestre? Znas i sam da sam se razveo pa i da prodajem stan... Nece ga ni pogledati kad je pod hipotekom...
- Kume, pa kad prodaješ stan kad ti se bliži slava? Gde ces slavu da proslaviš ako si već našao kupce za stan?! pita on cinično..

-Pa kume u svom stanu ali kao sto ti rekoh skidaj hipoteku sa mog stana, jer ga neću ni prodati! ..molećivim tonom kaže on

- E kume, moras malo da pričekaš znaš firma mi loše stoji, para nemam da plaćam papirologiju, a i znaš da sam kredit uzeo u švajcarcima.!!- besno će ti on

- Dobro kume čekaću, ali ubrzaj malo!
spusta slusalicu i pomisli , e koja sam ja budala bio , učinim nekom najboljem drugu- kumu, pa jos ovde ispadnem kriv i lud ...E moj KUME!!!

Deda se uglavnom školovao na raznim Sorbonama, Kembridžima, Oksfordima, došao nazad u Jugoslaviju i prilikom osnivanja fakulteta, postao profesor na dotičnom.

U vreme SFRJ, sin se školovao na tom fakultetu gde mu plemeniti otac radi. Naravno da je materiju držao u malom prstu, kada je u detinjstvu pre azbuke i brojeva slušao ono šta mu roditelji (jer se drug Tata pre rata oženio svojom koleginicom) pričaju o budućoj profesiji, koju su mu izabrali pre nego što se i rodio. Već u osnovnoj i srednjoj školi, morao je da briljira iz srodnih predmeta, a prijemni ispit je bio puka formalnost. Svaku ocenu manju od desetke, ne da bi poništavao on, već bi to činio drug Tata, pa njegovi profesori ne bi smeli da mu se zameraju, i gledali bi krajnje blagonaklono. Odmah po okončanju fakulteta, postao je asistent- ne rođenom ocu, jer to nije bilo ni dozvoljeno- već njegovom kumu/prijatelju.

Svestan šta je preživeo, on se zakleo da neće sina prisiljavati da se bavi istom profesijom. Međutim, njegov sin (odnosno unuk osnivača dinastije) odjednom postaje razmaženi adolescent, koji živi od ćaletove univerzitetske plate. Za 18. rođendan na poklon dobija kola, sa 19 živi u malom iznajmljenom stanu, u kome se devojke samo smenjuju. Dva meseca pre prijemnog ispita, dok njihovo cenjeno unuče ima stotinak neopravdanih u gimnaziji, deda i baba vrše pritisak na sina, a on konačno natera svog zvekana da se uozbilji i upiše isti fakultet kao i oni. Nije nešto briljirao na prijemnom, ali ko bi smeo da se zameri gospodinu Ocu i gospodinu Dedi. Fakultet nekako završava: iako je otac poluzainteresovan za njegove rezultate, iako je sam potpuno nezainteresovan za sopstvene ocene, ovoj dinastiji se jednostavno ne sme zameriti. Tako se posle fakulteta, sa prosekom ne većim od 8, 50 zapošljava kao asistent nekom od kolega njegovog oca. Na vežbe dolazi svaki deseti put, uglavnom jer ni ne zna ni svoj raspored, ni na kojoj je katedri, ni kojim odsecima predaje.

20.Janurar 2012 - Jovanjdan - Amerika izdaje naređenje da se evropskoj uniji dodeli nobelova nagrada za mir (ironija). I umesto da se raspravlja o tome što se narod mrzne na barikadama na Kosovu, vodi se druga priča.

R - I dobiše ova govna iz jevropske unije nagradu za mir, dete im jebem.

V - Ko dobio?!

R - Pa oni.

G - Koji?

R - Evropska unija bre.

H - Kad?

R - Malopre čitah u vestima.

J - Pa sunce im okupatorsko, sve bi ja to strelj'o.

V - Koja unija?!

R - Ne daj kumu više rakije, vidš da je ubeutio.

V - Ko ubeutio?!

R- Pa ti nesrećo

V - Koji Srećko?! (povraća) :buaaaaarrgrgrhrggrrh:

--------------------------------

6.maj - Đurđevdan - Pesma Evrovizije se približava...

M - Ako onaj muškarčić :hik: Šerifović ne pobedi, pa jajca ću :hik: da mu odsečem!

B - Misliš :hik: Stamenković?

M - Ma to ti je golman Partizana, za pesmu ti pričam budalo pijana.

V - Ona je učestvovala pre 15 godina bre. :hik: Odma posle Bebi Dol. Sad je Željko :hik: Joksimović.

R - Uuuuu, za njege će da glasamo, spremajte telefone, i za 15-ak dana da pošaljemo 1000 poruka bre. :hik:

J - A da zapevamo mi našu evrovizijusku kako dolikuje?!

Svi zajedno - Laaaaanee mojee ovih daaaanaaaa....

-----------------------------------
21. Novembar - Aranđelovdan - Za mesec dana čuveni smak sveta, a i Skok Felixa Baumratabtatjashbdjha...

R - Kako ćemo d'izginemo za 30 dana, k'o Mančester.

V - I ti veruješ u to.

R - Pa budalo, biće ti smak sveta!

V - Neće

R - 'oće

V - Neće

R - 'oće

V - 'oće!

R -Neće!

V - Neće.

R - 'oće.

V - A šta?

R - Crni kume, pa ti luđi od one budale što skoči s meseca, jebeš mi sve.

V - Ko skočio?! Ma to namešteno bre, nemoj da si luud!

R - Nije

V - Jeste

R - Nije!

V - Jeste!
.........

--------------------------------

19. Decembar - Nikoljdan - 2 dana do smaka sveta, Amerika istrošila sve adute, nema više šta da nam uvali za Novu godinu, ali olakšava im stvar činjenica da za proslavu Nove godine većina Srba nije u stanju da govori a kamoli da kuje zaveru protiv dušmana. Apokalipsa i dalje glavna tema.

K - Daj da popijemo i ono drugu :hik: bure bre gazda, pa da odemo na onaj svet k'o ljudi.

G - Ma i to što:hik: kažeš, sad ću zovem komšiju da dođe sa kranom dan ga prebaci ovde u dnevnu, ioanko će se :hik: sruši kuća prekosutra.

J - E ja moram da idem, treba vozačku :hik: sutra da obnovim.

K - Koji će ti :hik: kurac vozačka, da nećeš po oblacima da voziš juga?! hihihiihihihihihihi

A svadba k'o svadba šta da se priča. Zadrigli pripiti kum, ohrabren privilegijom te titule, ne pušta muziku: Jedna pesma, druga treća... peta... sedma. Platio prvu, platio drugu a onda počeo da zabušava. Naručuje al' se ne seća novčanika. Muzikanti obleću oko njega, pevaljka samo što ga ne uguši sisama, a on kum, širi ruke, pesma ga pogodila, žmuri i zavija: "Pusto, pusto mi je sve, nema, nema..." Ili šeretskom pantomimom dočarava: "Šoferska je tuga pregolema..."
Dok se kolege muzičari i Caca pevaljka trude oko njega, Sveta 'armonikaš otaljava posao razvlačeći 'ladno svoju dugmetaru i švrlja očima po sali.
Završi se i taj kumov šou, nešto se umorio a malo više počela kuma, njegova žena da mu preti kako će demonstrativno da napusti svadbu. Nečuveno je ponižava. Dok je zevao u pevaljkine sise ona je to nekako i trpela, al' kad je počeo da pipka i da štipka, to je prevršilo svaku meru. Zato ga kuma nagazi, pokretom ruke zaustavi muziku, objavi da se zahvaljuje i da je red da se i drugi gosti provesele. Dotle umrtvljena sala živnu. Gosti digoše glave iz tanjira. Neki digoše ruku da dozovu muziku.
Muzičari i pevaljka okupiše se oko Svete 'armonikaša, nešto se dogovaraju, kao da će da objave pauzu.
Radilo se samo o kratkom radnom dogovoru. Sveta 'armonikaš nije šef orkestra ali je psiholog u pizdu materinu! Ne treba mu diploma, kad te on pogleda, skrozira te:
"Ovako Caco, golubice moja, prvo kod onog kariranog, treći sto levo od kuma, kreni sa "Selo moje lepše od Pariza..." gastarbajter je, došao samo na tri dana zbog svadbe, otkačiće, što je doneo potrošiće, deri. Čim završiš pos'o ignorišite ove oko gastarbajtera, to su neki akademci, kisele se na narodnjake, pravo na onog sedmi sto levo od kuma. Dok ste pevali "Šofersku tugu" jednu flašu i dve čaše je polomio. Taj je šoferčina izvozite ga do poslednje pare, a onda se vratite, ovamo, četvrti sto desno od kuma, onaj što liči na hroničnog alkoholičara, onaj uvenuli. Krenite ga sa "Pusto, pusto mi je sve, nema, nema moje Jelene..." Kod njega nisam siguran baš oko love, al' taj će i zadnju paru dati, mnogo je nekako uvenuo, paćenik".
Dogovor je završen, krenu žetva, Caca daje poslednje atome snage, njene grudi se pune petoiljadarkama i pedesetoevrovkama, zaluta i po neka od sto evra.
Samo kum, nezadovoljan prilazi Sveti 'armonikašu i pridikuje mu: "Ti si bre dunster za 'armoniku. A pored toga em fušariš em zabušavaš, kad sam ja naručivao pesme svirao si ko od bede."
Sveta 'armonikaš odmaknu se malo od mikrofona, da njegov odgovor ne ode u etar, nagne se kumu na uvo i reče mu: "Kume jedi govna, funkcija ti je golema al' ti novčanik t'nak."

Obred u crkvi je završio. Već pod čokom od silnog ranojutarnjeg nazdravljanja, nenaspavan od zadnjih priprema kod kumove kuće u komšiluku, izašao je iz crkve. Kum mu je po ko zna koji put prišao i nazdravljao. Te za sreću mladenaca, te za mir u kući, te za zdravu djecu, te za ovo, te za ono. Nasmijao se i eksirao još jednu rakiju, ipak se kumu ženio sin, a mlada je bila njegova sestra od tetke, najbliži rod. A sad nazad kući. Majka i sestra će sa ostalom rodbinom, on treba da skoči do trgovine u kupovinu cigareta i da se presvuče u nešto komotnije, mrzio je odijela. Al' ajd', obukao je i odijelo, nije obukao odijelo još od srednjoškolske mature, a što se mora, nije teško. Kada je otključao svoju Oktaviju, sinu mu ideja da bi mogao uzeti malo rakije za put, nema policije, te pozva kuma.
-Kume, mo'š malo odliti, da imam za puta?-reče mu dok je iz auta vadio malu pljosku.
-Ma sve za mog kumića.-odvrati kum, očigledno pijan, te mu odli. Istina, malo je i prosuo, ali je imao opravdanje, jebiga, bio je pijan. Sjeo je u auto i upalio ga, mahinalno vadeći cigarete i upaljač. Obavivši kupovinu, kao vjetar je jurio putem, posmatrajući predjele koje je kao klinac nebrojeno puta gledao dok je busom išao u školu. Ali sad je druga godina novinarstva u Beogradu, a u selo nije svraćao odavno. Brzo je stigao kući, obukao crne džeparice, crne patike i crnu kratku majicu, jebiga, sportska elegancija. Pođe, gore iznad, na puškomet od njegove kuće, je već gorilo. Prolamao se i pokoji pucanj.
-Kum je garant izvadio tetku.- pomisli u sebi, smijući se.
Upaljena cigareta, njegov trejdmark od kada je krenuo u srednju školu.Kada ga ugleda mladenka,zagrli ga i reče:
-Okani se toga. Vidiš ovog moga,sad ni ne pomišlja.
Pogleda u kuma i nasmiješeno reče:
- Papučo jedna.
-Vidimo se za dvije-tri godine.-odvrati kum smijući se.
Nije bio nešto raspoložen, imao je dosta stvari u glavi.Čudo živo, nije bio pijan, a sam je rekao da će biti demoliran. Ima vremena. Muzika je bila odlična, za divno čudo, bilo je svega. Najednom, vidio je kuma kako ga rukom doziva, u drugoj držeći M-48.
-Oho, kume, vadi se i teška artiljerija.
-Jašta kumče, sad kad vidiš belaja. De još jednom da nazdravimo za sreću mladenaca.
eksiranje
-Ti imaš čast da pucaš. Ček' samo da zovnem ovog malog... Momčilo, sine, de donesi svom rođi one metke što držiš.-derao se da nadjača muziku.
Dojurio je Momčilo kao vjetar.Klinac, šest godina maksimalno, ga upita.
-A ti znaš pucati iz puške?- a u pušku zuri kao u Boga, oči k'o fildžani.
-Znam.-reče smiješeći se.
Stavio je tri metka u pušku,i repetirao ju. Opalio je. Prošlo je dosta, rame se odviklo od trzaja, ali bez većih problema je iskontrolisao pušku. I tako tri puta. Svaki put kad bi opalio, prikazao bi mu se otac. Kad je izbacio zadnju čauru, u oku mu zaiskriše suze. Kum, već pijan kao crna zemlja, gotov za zaplakati.
-Eh, da ti je otac živ...- i rasplaka se čovjek kao kišna godina.Stade ga smirivati,ma dobro kume, život je takav, i kum se lagano oraspoloži.
-Lakše malo sa rakijom, treba nešto i za sutra.-reče kumu dok je ovaj odlazio u feštanje.
-Bez brige kumić, sve rezerve su izvučene, ima rakije.
Razmišljajući o tome kako je kum neuništiv po pitanju rakije, u jednom momentu,u vidokrug mu je ušla ona. Nije ju vidio od srednje, on za Beograd na novinarstvo, ona generaciju mlađa od njega. Bili su dobri u srednjoj. Smirivala je istog onog klinca koji mu je bio dostavljač municije, mlađeg brata.
-Intendant je nemiran?
Okrenula se brzo, a njega kao da je metak pogodio. Crni minić, izgledala je kao avion. Istina, bila je prelijepa i u srednjoj, ali sad je starija. Očarala ga je na blic.
-Ohooo, vidi ti njega, pa 'de si Beograđanine, nema te odavno. Pita se narod gdje si nestao, neki rekoše da si zapalio za Moskvu.
-Auf, da bar jesam. Kakva si ti, nisam te vidio pra'o dugo.
-A evo, prva godina faksa, pravo, gura se, ide lagano.
-Drago mi je čuti.
Na to dođoše mladenci, želeći da se slikaju sa njima. Mladenka, čim vidje kako ju odmjerava, prošapta:
-Pamet u glavu.
On odvrati:
-Znaš me.
-Baš zato i kažem.
I odoše. Prateći ih pogledima, u jednom trenutku ona reče:
-Prelijepi su.
-O da.
Momčilo odjuri da se sa nekom klinčadijom njegovih godina igra Bog zna čega.Ostali su sami, a zagasle zrake Sunca su slabo osvjetaljavale nebo, sad već ispunjeno zvijezdama. Mladenci i gosti, oni trijezni,i njihove ljepše polovine su počeli igrati valcer.
-Da li je mlada dama za jedan ples?-upita on.
-Naravno.-odvrati ona.
Tu, u svom tom ludilu, on je pronašao srodnu dušu. Bila je to jedna od najljepših večeri koje je ikada doživio. Jutro su dočekali zagrljeni, ona pokrivena njegovom jaknom koju joj je donio da se ne smrzne, on u kratkoj majici, ali mu nije bilo hladno. Grijala ga je ljubav. Kum, koji nije spavao, ih je zatekao takve. Pozdraviše ga. On i dalje pijan, samo reče:
-Bez brige vi djeco, ja samo u prolazu. I pomisli: Eh, šta ti je mladost.
Otvori novu flašu šljivovice i povuče dobar gutljaj.

Evo kako je bilo, iz različitih uglova:
Firmina cica (sekretarica, računovodstvo, marketing)
- Bilo je jbt EXTRA!!!! Sedela sam sa Project managerom, i super smo se ispričali, i celu noć sam đuskala i skroz super. E, a kako se ona Marija obukla, jebote ima li ona ogledalo? A ove ostale, mislim ono sve kao tetke. A što su preko puta nas sedeli neki bankari, skoro svi bez burme, skroz gotivni onako super obučeni. A neka fufa iz naše firme, ne znam odakle kučka tamo, sela bez blama sa njima!!! Krava, a mogla sam da startujem jednog od njih.

HR, nabavka
- Bilo je lepo, lepo peva onaj Haris. Ja imam previše godina za ono. Ma ne znam, pola ljudi ne poznajem, provela sam veče sa koleginicom iz prethodne firme. Onaj švedski sto je naporan za stajanje u redu u štiklama. Ma obukla sam onu halinu što sam nosila na onoj svadbi pre tri godine, samo je malo popustila. Sedele smo ćošku i gledale kako ona iz računovodstva u Grand parada toaleti trepće ka bankarima dok smara onog našeg inženjera. Kad ono ovu našu Javorku pozva jedan od njih i ode sa njima da se druži celo veče. Pametna devojka, šta ćemo joj mi?

Top management
- Proslava, proslava, proslava... A, jeste, bilo je ok, valjda. Nadam se da nisam nikoga napao. Nema veze, jebaću im mater u ponedeljak ako nešto spomenu. Aaaa, sećam se, što ima dupe ona sekretarica, ali ona iz kadrovskog ima bolje sise. E, i Javorka se dala u promet, a udata žena. Otkud mi rasparene čarape?

Bankari, lizing kuće
- Bio na proslavi neke firme. Gotivne pičke, ali naše su bolje. Bili ovi iz EFG, Volks, Intesa i nem pojma ko još. E, bilo do jaja, pevao Haris. Bio i Šveđanin, ali ko će stajati u redu kao u narodnoj kuhinji. Snimio kumu u gomili i čantrao sa njom.

Gazda
- Uživajte dečice moja, još malo. Gledam onu stoku kako ždere, kako se lome... E bre, i Harisa sam im doveo. Pička vam materina, što ne radite tako? Neki su nešto pokušavali da mi se ušlihtaju. A ja došao na paradu sisa i dupeta. Kud nisu malo odvrnuli grejanje. E, ono jedno pametno stvorenje selo sa ovim lovatorima, animira ih. Ovi ostali ništa ne jebu, misle da je ovo za njih. A ko će da animira i da popuši nekom od ovih likova za lovu, to ništa? Pa da, tu je gazda za sve. Uuuu, što će neko da dobije po pičci u ponedeljak.

Ja
dođoh, sedoh ko panj, snimila kuma, sedela sa njim skoro celo veče. Klopa bila sranje, a Haris stvarno otkida.

Sjedio sam k'o sajla smotan u fotelji i blejio u tv. Sa moje desne strane sjedio je did i ispijao 8 čašicu rakije uz šolju kave...

-Mili Bože, samo se pitam oš se ti ikad uspjeti oženiti tako metiljav i smotan, po vazdan pred ovim drndalinama, jeb'o te ćaća što ti pokupova. Tačno mi žao one rakije što sam je odvojio kad si se rodio, prije će je bardak popiti nego ja.
- Ne nadaj se dide, nemam posao, nemam stan, nemam auto, nemam ni pare, pa kao logična posljedica toga nemam koga ni oženiti. Go sam k'o pištolj!
-NJEMEM NJANJ , NJENJAM MAUTO, NJEMAM ONO NJEMAM NJONJO! MRŠ STOKO! Mi smo bolan iz očiju krali cure, otimali, ja sam bio glavni u srezu za isplanirati otmicu. Ja bolan kad se nađem na seoskom putu za kakvom mladicom a ona vodi blago, ja odma za guz ščepam.. Viče ona: „Nemoj uteče mi blago“. A ja velim :“Ma pusti blago zna ono đe mu je štala!“. I namah za grm. Joj kakvi ste vi bezmudi, ništa, samo se pravdate, u moje vrijeme ženu nisi smio do zadruge pustiti samu, triput bi je pojebalo u jednom pravcu, a vidi vas! Sad ću da ti pripovjedim kako smo išli oteti mom kumu ženu...

Ošacovo on nju na zboru, tražio od ćaće ruku, ovaj nije dao. Još snijeg bio. I mi odlučimo nju ukrasti. Sve ja razradim plan, kako se riješiti paščadi u zaseoku njenom, pa nadalje. Priđemo kući, osmotrimo, bacimo se na prozor. Mala otvori, mi odmah za ruku, i trk! Al' kurac! Jeb'o joj pas mater,i onu spavaćicu zakači se na prošće, a ona u trku, pa kad je to zaparalo, pola zaseoka se diže odmah. Ostade mala na prošću visiti, trga jadna onaj proštac, a braća i rodbina već dostigli punu borbenu gotovost.

-Pa jel uspjela odvaliti proštac?

-Nije ona , ćaća njen, i to meni preko leđa. Taman kad smo im odbili prvi napad, nađošmo se između dvije vatre, došla još jedna grupa krasti mladicu. A sunce ti jebem pa ti ne znaš s koje te strane biju. Mora da nam je neko ubacio „krticu“. Samo šiju, k'o singerica. A mlada onako izbeućena nadu bježati bosa preko polja , taman je kum upozori da je može nešto ubosti, kad ona stade na bocu, blebnu, jeknu brate k'o ovca. Kad smo vidjeli šta je bilo, morao sam budućeg priku ošinuti ušicama među oči samo da dobijemo na vremenu i pokupimo mladu da je nosimo. (navi malo rakije)

-Stani dide kakva boca, sad si rekao da je bio snijeg...

-MURŠ! Kakav snijeg kakve pičke materine. Janja k'o anđeo gdje stane nogom tu odma' jagorčevina i ljubičice niču k'o da je Vrbica. Nego druga nas muka uhvatila, doćeralo nas do duvara, nemamo kud bježati, mi na litici a pod nama Vrbas... Veli njen ćaća : "Taj ne kosi niti cijepa drva , nisi njemu ćeri ni zadnja ni prva". No se lijepa ljubovca ne da prevariti pa veli:" Niti kosi niti vodu nosi , ali zato druga posla znade, džaba ti ja govriti sade. Il' ću njemu il' kanjonu Vrbasa, a kum da nam bude ovo momče što je visoko kao bor, a plemenito k'o iz juačkije pjesama"- sve upiruć prstom na me. Pogodi me brate ko Mijatović prečku... I ja onako gledam, nema druge, ja kuma i kuma- Janju i skočimo mi sa one litice, sunce ti jebem padao sam k'o Alisa u Zemlju Čuda.
Kasnije smo, morali kriti mladu u Aleksinom svinjcu dok se nije potjera smirila i utanačio miraz.
E tako se to nekad radilo. Deder natoči još jednu da sperem ovaj mulj iz grla.

Kum kuma pozvao na večeru. Suhomesnati i mlečni proizvodi. Krupne teme su prelistane. Sada se mezi sočno. Milozvučje sa Pinka fino upotpunjuje neprijatnu tišinu. Spontano nastaje jedan sasvim običan razgovor, tako-reći čavrljanje...

Domaćin: Jaaaaaaa, usta gu se poserem na ovuj Zoricu, još peva eba gu usta. Sto godine ima, vidi gu kakva je rašrafena.
Kuma: (...iju, Bože kakav prostak, ne mogu verovati, kako ga nije sramota... c c c...)
Kum: Nemoj tako kume, žena baš lepo peva.
Domaćin: More pevala ona na Ibarsku magistralu sa noge uvis, a sad će mi tu napirlitana glumi neku važnos. Sve to ista bagra, sve su one počele tamo gdi su startovale. Kurve raspale nedoklepane. I ne samo teja pevaljke, sve je to ista nekrst kume moj. Veće poverenje imam u mojega Rokita (mešanac jazavičara i zenke nemačkog ovčara, ko zna pod kojim uglom, čuvarkuća) nego u teja ženetine, veruj mi na reč.
Kuma: Oh Bože kume! To su zapravo zastarele predrasude o nama ženama. Ne mogu se sve žene staviti u jedan isti koš. Ima i onih koje vole svoje porodice i žrtvuju se za njih. Ali mentalitet naših muškaraca je prosto zaostao, te stoga oni, usled nekih sporadičnih slučajeva misle da su sve žene neverne. (...u tom trenutku kumi stiže sms od „Micke“ - zapravo šifra za Miću-Kikireza, blagajnika u mesnoj zajednici Vrtište, sadržaja: „Nemogu da do čekam da te vidim. Oću da ti mesim toplinu dojke. Dolazim sutra po tebe na poso, na pauzu za TOPLI OBROK hehehehe.“ Kuma odgovara: „o kej“)
Domaćin: (...slušaj gu be ova kakvo lomoti. A juče sam video kako gu dovozi Mića-Kikirez. E, kume, kume, rogovi ti do grlo kroz guzicu nabutala...)
Kum pita ženu: Od koga je poruka?
Kuma vraća telefon u tašnicu: (...jao kako je dosadan sa tim pitanjima...) Od Micke. Treba sutra da idemo da kupimo pribor za decu, za školu ovo što polaze...
Domaćica sramežljivo stupa u razgovor: Ja se slažem sa kumicom, nisu sve žene takve. Ima i poštene.
Domaćin baca pogled u svoju ženu: Ma nije valjda? Ti otkad gledaš onu televiziju, odi onoga Verana, mnogo si se opametnila nešto, sve si ti naučila. More kad ti zašijem jednu preko klapne ima se potklobučiš ko iz pčelinjak med da si sisala. Mnogo si ti jezik oklembesila. Krati ga, da ti ga ja ne kratim! Će mi se ti tu meni... Aj donesi onu šljivu iz orman što gu čuvam za kuma, da izujemo jaj kum po jednu. A kume?...
Domaćica misli u sebi „more, da ti se naserem u brci tija tvoji požuteli, tiljčo tuljavi“ i sramežljivo dodaje: ...Evo sad će rakija da dođe!
Kum: (...jadna ova žena sa ovim neandretalcem...) Pa može kumice, al samo jedna čašica.
Kuma svome mužu: Ti ne možeš da piješ! – na šta muž ćutke povija glavu.
Domaćin razmišlja „Vid gu be ova krvopija, izgleda gu ne opravlja dobro Mića-Kikirez. Sve će upropasti ovoga zlatnog čoveka. Stvarno si be kume somuran.“ Ustaje u kumovo ime, kum nije dugme: Dobro be kumice, neće mu ništa fali od jednu čašicu. To je dobro za cirkulaciju.
Kuma: Dobro može, ali samo jedna.
Domaćica donosi rakiju. Sipa prvo mužu pa kumu. Kucaju se. Kum sikće kao da su mu u anus sipali sumpornu kiselinu: Ssssssssssssssssssssss, auuuuuuuuuuuh, jaaaaaooooooooouuuhh, auuhh bog te vido. Ček da udahnem vazduh. Ovo razgrađuje dijamant, ži mi ti...
Domaćin ponosito: Lično sam je peko. I ostavija sam dve flaše samo za tebe i mene. Da dezinfikujemo kad dođeš.
Kum se vraća u život, u licu liči na nekog ko ima crvena krvna zrnca za izvoz: ...Auh, mislim, ne znam čime sam zaslužio kume. Hvala ti! (...ovaj oće da me otruje...)
Domaćin baca svoju tešku ruku na leđa svoga kuma: Nema na čemu, kume moj!
...

I tako iznova i iznova, okupljaju se u večnom vraćanju istog ...
By Friedrich Nietzsche

Osvanuo je divan, sunčan dan, pa je državna firma morala da trpi. Javio sam kumu gdje ćemo na kavu, on već danima traži auto da kupi, pa da vidim je l' našao štogod interesantno...Kum je došao k'o otkuvan nakon teške noći provedene, što za šankom, što za kompjuterom...

-Kume naš'o sam ga na PIK-u , BMW 2500 hiljade kubika, 194 konja, sređen, skockan, k'o balerina, to gužva asfalt kad ga poćeraš. 7000 maraka.
-Da nije malo puno kume, koliko to troši, kakav je za održavanje i to...
-Ma daj mi sad dok sam mlad, ima da dijelim brojeve kokama da ih plodim, i to redne brojeve. Zovi ekipu da idemo u Zencu, odlučio sam, kupujem.

Dok dlanoom o dlan, ekipa spremna na ekskurziju ispijala je kavu za puta, ponijeli smo i navigaciju da se kojim slučajem ne izgubimo.Plan o napadanju i spuštanju cijene je već odavno usvojen.
Krenuli smo, Jajce je veoma blizu, i to smo iskoristili za pauzu, idemo da uživamo, kakva je kriza, ove godine necemo moći na more i onaj jedan dan. Međutim, skontali samo da ima još dosta da se ide do Zence, a i navigacija nam je otkazala, izgleda da nas satelit snima samo kad treba bombardovati majku im jebem okupatorsku.

Put će biti dug, Pop dodaje gas, stari vuk na autostradi...Gradovi su počeli da se nižu jedan za drugim i mi smo se osjećali kao da idemo na ekskurziju u Divčibare. Na cd-u pjesma „Stari vuk“ , vanvremenski hit Bore Drljače, a mi upravo prolazimo kroz Travnik i najveću pažnju mi odvlači ogromni bilbord „Bodljevina bikova, spektakl, RONALDO vs BRIZONJA! Samo za vas, bez nje se ne može- ĆANA!“
Nakon dva i po sata, najzad, tabla- Zenca! Poveli smo i jednog druga koji je bio par puta u Zenci da se ne bi izgubili. Nazovemo lika, dogovorimo sastanak kod neke pumpe.

-Sve u redu , kolega zna gdje se nalazi, brzo ćemo tamo...

Kurac, kolega nije imao veze gdje se nalazi, ni on ni pumpa , uspio je čak da promaši i autoput i da nas odvede u grad, kružili nekoliko krugova i stali kraj neke bolnice. Javili se čovjeku i on je dotjerao mašinu.
Bolje da nije dogonio. Ono je katastrofa. Da ne kudim čovjeka jer se vidi da je dobričina neka, ali i Saša Matić bi vidio da ono ne valja. Jasno je bilo da od kupovine nema ništa, pa je čovjek bio ljubazan da nas provede i da nas upozna sa gradom na Bosni. Rijeci. Kao i obično , kad se izađe iz svoje rupe,prvo ti na pamet padne : „A koliko pičaka ima u ovom gradu, sunce te jebalo“. Al' još jedna stvar mi je zapala za oko, ono kad umotaj žene u one feredže, e, to je pravo, to ću i ja svojoj uvesti, a ne da mi se narod ibrati kolike sise ima, kakvu guzicu, da zidari sa obližnje skele ne padaju kad se popne da očisti prozorče, umotati i zdravo. K'o beduina. Sjeli smo da popijemo po jednu. Naglasak im je čudan, i nama smiješan pa smo nekoliko puta konobara zamolili da nam ponovi cijenu nekoliko sarajevskih piva samo zato što on viče „Ćetrnaest“, ali dobro, obišli smo i dom BH Zmajeva, Dijamanta i ostalih fudbalskih čarobnjaka koji ponosno oru po Bilinom polju. Uspjeli smo u Konzumu i da izgubimo jednog člana posade, koji se pravdao da je k'o krme u Tehranu. Ljudi su normalni, izgleda da su im samo političari iz Gornje Maoče.Valjalo je nazad, zahvalili smo se na gostomrimstvu i razgulili kući.

Odlučili smo se za povratak preko Doboja, malo je dalje. Ispalo je da nam je bliže Subotica od Doboja, koliko smo išli, pa onda lijevo odvajanje prema Tesliću, i lagano kući, od kafane do kafane, malo na pumpe pa su pomislili da ih oćemo pljačkamo. Odmorili u kafani , iznenađeni ljepotom konobarice, i najzad nakon dvanaes sati putešestvija stigli u našu Vukojebinu.Ova trojica nayad su se zalijepili jedan za drugog, jebali su majku i PIKU i Zenci i Doboju kud smo i krenuli.Popili i tu po jednu predzadnju, sredili utiske. Konstatovali da smo obišli pola države. I zapjevali „Zenca bluz“.