Ogroman problem svakog klinca kada se roditelji konačno odobrovolje da mu kupe čuveno Kinder jaje. Dete krene da mućka svako misleći da će tako prepoznati u kom je neka dobra igračka. Onda se odluči za jedno, međutim, u poslednjem trenutku se predomisli pa uzme neko drugo i to potraje dok ga prodavačica ili roditelj ne pogledaju mrko, i onda napravi konačan izbor!

Osoba izdvojena iz društva. Kontraš.
Ako svi odluče da krenu levo, on će desno. Ne zanima ga tuđe mišljenje. On je svoj put zacrtao i njega će se strogo pridržavati. Zbog svoje svojeglavosti i nadrkanog ponašanja oduvek je bio omražen u društvu.
Kad bi se celo odeljenje dogovorilo da pobegne s časa, on je namerno ostajao, ne zato da bi se šlihtao profesorima, već zbog lošeg načina razmišljana.
U budućnosti mu se samo izgled promenio, stil ponašanja uvek ostaje isti.
Vuk dlaku menja, ali ćud nikako.

Bilo da se definišes kao muško, žensko, hladan radijator, usisivač, gandalf, roletna, antifriz ili pak vulin...svi smo mi kad tad probali no fap čelindz odnosno koliko dugo ćeš izdržati dok te ne padne klapna i išamaraš budalu i okrečiš dobar deo zida u belo.
E sad, ovo bi trebalo da ti pomogne da izdržis više od onog lika sa mek gregorom u oktagonu (jose aldo) ali bez zajebancije...biće jebeno hahah.
Najbolje je da odlučiš to noću i to baš onda kada si ga išamarao već sedmi put i tako legneš da spavaš, realno lepše se spava.

1dan
Znači probudio si se, još uvek nemas potrebu da šašoljiš mačora jer brt bukvalno si malopre to uradio. Doručak je protekao uz par flešbekova na nićpor i onu malu Maju koju bi kido ali sve u svemu pregurao si.
E sad kreće period kada treba ništa da radis...da bukvalno ništa a tu je i problem.
Znaš da treba da završiš 5 seminarskih i da spremaš ispit iz Matematike (usmeni...debilizam) ali realno te boli desno jaje dok udara u levo dok ga češeš visokim intenzitetom. Hvataš se za telefon i naravno instagram, scroll par puta i opala ... izletelo dupe brate moj nikad bolje u životu nisi video, a tvoj saborac je stao kao Rambo spreman na borbu. E tu moraš da prelomis, ili si mlakonja mali (čitaj: siniša) ili si betmen, a betmen je kul lik ima bumerang i baca ga..,...dobro betarang....jeb se.
Ako tu prelomiš, ostatak dana prolazi glatko, ako ne, onda se ponavlja sve opet

2dan
E pa, sve isto ko i prvi dan, samo ti je kiklop konstantno u stanju pripravnosti kao da ga pali trenje sa vazduhom koje se napravi kad hodaš. Jedina dobra stvar je što vidis kako se koža oko istog oporavila pa ne izgleda više ko šmirgla nego bar kao truleks krpa puna vode. Osećaš se jako dobro zapravo, nema više one popodnevne dremke jer si 40 minuta tražio grany compilation (postoji slovna greška).
Nadji neku igru na telefonu i zanimaj se time do kraja dana ....i ne ja ne gledam grany.... ozbiljno....ali majke mi.

3 dan
Pojebao bi komšinicu i to bez obzira što ona ima 76 godina, zatražićeš sliku nje iz mladjih dana i rešen problem. Da ovo je čupav dan, čupaviji nego tvoj međed dole kog nisi od početka karantina doveo u red. Tako da današnja zanimacija neka ti bude to i gledaj ozbiljne teme na youtubu nemoj da ne znaš Kolubarsku bitku jebem li ti sunce tvoje balavo.
Sada već polako počinješ da budeš produktivniji i uzimaš da učiš matu iako si svestan da ne možeš naučiti to ali bar pokušavaš.

4 dan
Tvoje drugo ime je testosteron, jeste da ti mrmot pulsira kao pneumatski čekić koji udara u beton i lomi ga i da bi na dodir bilo koje ženske osobe niz nogavicu pustio lavinu (kontaš jer je kao bela) ali si vrlo pokretan i mogao bi da ideš u potragu za zlatnim runom sa Jasonom i argonautima ali ti nije baš toliko dosadno te se odlučuješ da zapravo stvarno učiš matematiku.

5,6,dan
U principu su svi isti, jednostavno si produktivniji svakim danom sve više....a ako kojim čudom budes imao fizički kontakt golog tipa sa ženkom upozori je da kupi ono pakovanje od 10 rolni toalet papira... trebaće vam

Stay strong boys

Jako učestala pojava prilikom telefonske konverzacije između majke i njenog čeda - studenta u drugom gradu. Riječi koje se koriste kada majka svojim, toliko izlizanim, savjetima i banalnim pitanjima smara do te mjere da gubiš svaku moguću želju za bilo kakvom pričom. Koliko god to bilo ružno reći, riječi koje u datim trenucima mogu da ti olakšaju život.

Paralelni univerzum

Sećam se osnovne škole. Sedeo sam u klupi sa devojčicom, koja je bila fina, lepa i vaspitana, dok sam ja manje više uvek bio prost i neotesan, lep svakako nisam bio, do duše muško sam i nije moje da budem lep. Ali nije to sve...
Sećam se i njenih roditelja, uglađeni, fini, školovani i imućni. Kada dodju na roditeljski ili na "otvorena vrata", sve pršti od snobizma i intelektualnosti. Dok su moji bili radnička klasa, koja je na roditeljski dolazila kada ugrabi vremena i za tu priliku obuče se u skladu sa svojim mogućnostima. Bili su moji strogi prema meni, nije da nisu ali nisam morao da plačem kada dobijem četvorku, kao moja drugarica iz klupe. Od nje su se uvek očekivale sve petice a ja kada dobijem četvorku, pa to je radost u kući bila neopisiva. Sve me je to zbunjivalo po malo. Njene sveske su bile uvijene u najskuplje uvijače, pernice i olovke uvek nove, dok sam ja zavijao sveske čime sam stigao, pernicu nisam ni imao a olovke oštrio dokle je moglo. Moji su bili srednji stalež ali sam uvek imao lovu za užinu i to poprilično za ono vreme, mogao sam glat još jedno druga da nosim na grbači što se tiče užine a opet sa druge strane moja drugarica iz klupe, je uvek od kuće donosila sendviče, pažljivo zamotane u foliju ili sa brižljivo odabranom salvetom.
Kada sam sve to sagledao tada, rekoh sebi- to je život... od nje će sigurno biti nešto, njeni imaju love, ona uči preozbiljno- sve petice! Nastavnici na čelu sa razrednom su joj predviđali vrtoglav životni uspon. A ja, od mene neće biti ništa, ja sam na nekoj drugoj planeti izgleda. Ni u čemu joj nisam ni blizu. Te sam se i pomirio sa tim, da te vrednosti koja ona poseduje ja nikada neću imati. Verovatno ću razočarati roditelje kroz život. Jednostavno nisam njen nivo, iako sedimo u istoj klupi, mi smo dva različita sveta.
A onda je došla ekskurzija u 7. razredu, Kopaonik čini mi se. Svi smo se radovali naravno, tamo se vrhunski proveli i vratili se puni utisaka. Međutim, moja druagrica je ovu ekskurziju odabrala za onu na kojoj će izgubiti nevinost. Što u prvi mah i nije ništa strašno. Strašno je, što je iste večeri nakon izgubljene nevinosti sa drugom iz našeg razreda, rešila da još malo "proširi" vidike, pa je opštila i sa dečakom iz drugog odeljenja i sve to u rasponu od par sati!? Nagađalo se kasnije, da je to bila njena uobičajena zanimacija tokom celog boravka na Kopaoniku ali to me nije zanimalo kasnije. Naravno, razredna je ubrzo saznala, drugarica joj je sve priznala, roditelji su obavešteni i svi njeni fanovi su bili razočarani. Neki među nama su se radovali što je tako izblamirana a meni je nje bilo iskreno žao. Dugo je plakala zbog sramote kojoj je bila izložena.
Roditelji su dočekali naš autobus, svako je od nas dece potrčao svojima u zagrljaj. Njeni su je dočekali hladno, sa prekoromi sa pogledom koji je značio - pričaćemo kada dođemo kući. Ja sam potrčao kevi u zagrljaj koja je bila sama (ćale je imao neka preča posla nego da čeka sina sa ekskurzije) i uvek suznih očiju kada me je dočekivala. Njeni su uzeli njenu torbu, ja svoju nisam želeo da dam kevi nego sam je sam nosio i krenusmo kućama. Pogledao sam na njih još jednom, na taj drugi svet i sa nekim olakšanjem shvatio, da... jebeš ga, ipak nisam ni ja najgori.

Obrijani šato.

Šalim se naravno ...

Šatobrijan je jedan od najpoznatijih specijaliteta francuske kuhinje, a naziv nosi po delu mesa iz sredine goveđeg filea i nije teži od 400 do 500 grama.

Domaća mantra.
Parola koja večito egzistira na granici neistinitosti, dok je ne površini održavaju oni decenijama prepričavani uspesi pojedinaca u nečemu što nikom iole normalnom ne bi palo na pamet da uopšte pokuša.
Naš zaštitni znak i prećutna aura koja, kad proradi bilo gde i bilo kada, sobom naprasno povezane jedinke ispunjava tihim patriotizmom i vekovnim osećajem za "vratili smo vam".
Njene finese i varijacije, neprestano se umnožavajući, izmiču skromnoj mogućnosti definisanja, pa je i danas neuhvatljiv taj gen koji nas tera da, rušeći koncepciju na kojoj je ustrojeno moderno društvo i pretpostavku civilizovanog međuljudskog odnosa, sa animalnim porivom bušimo brod na kom plovimo jer nam treba malo vode da operemo noge.

1.razred.
#Prva prava ekskurzija.Prvi put bez roditelja i mogućnosti da te oni kontrolišu.Prvi put imaš odgovornost nad svojim parama.Ustaješ oko 5 ujutru,i ako si legao oko 10 sati prošle noći,jer ipak nisi mogao da sačekaš pola 7.Proveravaš sve još jednom.Baba ti sipa u flašicu ''Hello'' soka vodu sa česme,i proverava da li kaplje,da se ne prospe po tvom novom spajdermen(ili mjau mačkice)rancu,za koji je majka izdvojila čitavih 230dinara i 2 minuta rasprave sa kinezima da li može da se vrati,u slučaju kvarenja šnira.Tata,mama,deda ili ukućanin koji je nevoljno ustao rano,trpa te u auto i vozi u školsko dvorište.Tamo stižeš medju prvima,i brineš da nisi zakasnio,jer ne vidiš autobus.Dvorište se polako puni.Dolazi autobus.Uzbudjenje raste,ali to prekida učiteljica koja djake podseća da sta u red,dva po dva.Učiteljicine mezimice se guraju prve,do učiteljice.Polako ulazimo u bus,a oni najbrži zauzimaju prvo sedište.I1 sedi desno,a I2 levo.Nemirni dečaci sede sa učiteljicama.Svi žurno iščekuju 8.00h.Čuje se paljenje motora.Mekušci plaču i lepe se po prozorima da mašu mami,a ostali,koji su imali pare da ga priušte,hvale se nokiom 3310.Jedino Marko i Steva imaju Siemens C25 sa antenicom na kojoj se nalaze kolca koja svetle kad te neko zove.I krećemo.Svi mašu roditeljima,mašu i roditelji deci,maše i prodavačica sendviča iz kioska,maše bradati vozač,svi mašu.Učiteljica upozorava decu,a najviše debele učenike,da nema jela dok ne stignu u manastir Žiču na pauzu.Oni veštiji uspevaju da izvuku žvake,poneki smokić,ili čak sok na cevčicu.Prvo odredište.Svi jedu kiflice sa sirom koje je majka pripremila ili sendviče sa salamom uvijene u foliju.Ništa nije moglo da se stavi u njih,da se ne ukvari od vrućine.Devojčice nose farmerke zvoncare ili roze trenerke od Kineza,neke majčice sa barbikama ili cvetićima.Ipak je učiteljica rekla da nema suknjica.Dečaci nose bermude i plave,zelene ili sive majce na rukave,bele ili crne duge čarape i nike patike ili oni ''fidbaleri'' izlizane kopačke sa treninga.Već na prvom stajanju,decu zasipaju ulični prodavci sa igračkama,zezalicama i brojanicama.Učiteljica viče na decu,ali oni ne slušaju.Jedini ne kupuju one učiteljicine mezimice jer su one dobre,i slušaju učiteljicu.Dečaci kupuju pištolje na metkiće ili klipse,ljigavce ili neki strašni prsten.Devojčice trpaju u ruke šnalice,gumice,prstenčiće sa cvetićima,brojanicu za mamu i baku,ikonicu za tatu,lutkicu za sestru...Dozvoljeno je samo 2 sladoleda,jedan u Vrnjačkoj Banji,a jedan na povratku kući.Oni veštiji,uspevaju da isfoliraju da su pojeli samo jedan,a ustvari to im je 3. po redu.Povretak kući je obično rezervisan za menjanje sličica,pucanje pištoljima i plašenje devojčica ljigavcima.Oko 7 uveče,mama i tata su u školskom dvorištu i čekaju dete.Većina njih se vraća bez para,a učiteljicine mezimice sa po još 200,250 dinara koje nisu uspele da potroše,pritom se hvaleći učiteljici da su sačuvale parice za poklon bolesnoj baki.Neke od njih se uživljavaju u odrasle razgovore sa učiteljicom,jer vodiču ne smeju da se obrate,jer ih je sramota.Kad stigneš kući i podeliš rodbini poklone(oni obični dočekaju poklon sa izrazom:''Pa nisi trebao,''a ustvari jedva čekaju da vide poklon.)sedaš na krevet i čekaš da ti mama raspremi ranac,pa da konačno počneš da joj prepričavaš ekskurziju.Ujutru te mama budi za školu,a ti realizuješ da si zaspao dok je mama raspremala ranac i da nisi stigao da joj sve ispričaš.U ranac pakuješ ljigavca ili stavljaš najnoviji prstenčić ili gumicu za kosu,i krećeš opet u mučilište...

Anglicizam za glupost okju pumpaju kao nešto visoko, dubokoumno, mudro. Klišeevsko sranje korišćeno u svrhu samopodizanja pred drugim ljudima. Laž na nogama od tuđeg nerazumevanja gluposti lagaoca.