Pastirica..ali nisam mislila na nju
Chobanica je ograda (montazhnog je tipa i postavlja se na mestima gde domacja zhivotinja obeduje tj. pase..."ahm..livadaaa..livaadaaaa") sachinjena od drvenih stubicja, koji su otprilike udaljeni 5-6 metara jedni od drugih i zhice koja ih povezuje. Ta zhica nije bodljikava , vecj kroz nju talasa struja, ne jake voltazhe

Patrljci svega i svačega, koje prikupljamo tokom života.

- Klupko raznobojnih žica od kojih su nekada pravljene praćke.
- Petarda nađena na ulici, pri polasku na doček Nove 199...
- Kamičak neobičnog oblika pokupljen na ekskurziji u Grčkoj, namerno uzet u Delfima jer je vodič rekao da se ne sme ni kamenče odneti.
- Prva ukradena čaša u kafani. Trofej nad trofejima.
- Mala drvena kuglica sa dve crne tačke nalik očima, koju se šeta među društvom već par godina, upoznaje sa svima i predstavlja se kao Wiki.
- Parče drvene olovke iz prvog osnovne.
- Posvećena pesma od drugarice iz klupe, neki Bojan Marović ili tako nešto.
- Isečak iz novina koji je poslužio za start prve devojke na faksu, skrenuvši joj pažnju da liči na ribu sa slike, sa čupavom kosom i razjapljenih usta.
- Pečat kao propusnica za ulaz nekadašnjeg popularnog kluba, maznut sa stola na ulazu u teškom pijanom stanju.
- Majica ispisana imenima ljudi, poznatih i onih koji su imali marker pri ruci.

Ne jedu. Kašike ne zveckaju o tanjire. Ne čuje se ništa. Sem crtanog filma. "Pa ugasi crtani dok jedu!", reći će neko iz dobre namjere, ali očito i neupućeno u svakodnevne muke običnog roditelja na koje nailazi sa svojim malim nejedićima! Ugasi ga ti, bato, pa da vidiš kako tek onda kreće sinhronizovana paljba: ko visokim c piskom da je to omiljena epizoda, ko trkom kroz stan urlanjem: "Pa li! Pa li! Pa li! Pa li!"

I onda s teškim uzdahom shvatiš da sva tvoja nastojanja da ih načiniš samostalnima padaju u vodu, uzimaš stvar, odnosno kašiku u svoje ruke i nahraniš ih. Napitaš, takoreći, sve otvarajući usta kad god i oni zinu. Valjda inercije radi, šta li?

Ovim putem samo bih lično da se zahvalim šefu štaba civilne zaštite Borivoju Radiću što je valjano vršio svoj posao za vreme bombardovanja u Kragujevcu, upozoravao na štetnost bombi i da se lepe prozori i otvaraju, narandže da se dele pravedno. Još su mi njegove debele obrve i mio staračko komunjarski lik ostali urezani u detinju živu maštu a i viđam ga neki put po ulicama grada, živ je i šeta nekud. Mislim da je bio u nekoj kombi stranci tipa Građanski savez Srbije ili još manjoj ali to samo potvrđuje da ga pare nisu zanimale nego samo civilna zaštita, gas maska i atomska skloništa da pročisti, lično je insistirao da žena dolazi dva put nedeljno u sklonište u našoj školi i da sklonište čisti, da mazi paprat i fikus i da vetri koliko se vetriti, u skloništu, može. To je za mene čovek, to je šef, to je sekretar, brinulac i zbrinjavator malih ljudi, kosovara, cigana i malih stvari, svima dostupan, ne kvari se, i jeftin je a i dalje šeta ulicama sam bez telohranitelja al to sam reko već da šeta i da ga viđam.
Dakle sam šeta bez ikoga i svi mu dobro žele ko Alfred Džonatan Kvak svuda gradom brodi kopnom i po vodi mada mi neku vodu nemamo, al to je za mene čovek a ne neki daleki crnac, Portugalac ili tako neko ko samo laže a nema dodir sa stvarnim svetom i sa malim ljudima, kosovarima ciganima i malim stvarima, za mene su svi ti sekretari samo varijante mis sveta, muške kurve, žele mir u svetu a ništa ne rade da se nešto poboljša u svetu.
Boro Munjo izvoli kad god oćeš na rakijicu jedino nemoj ko svaka gnjida penzionerska da zapucaš u sedam ujutru ili u podne ili tako pre 2.

iliti manjih mesta. svaka varosica ima bar jednu. To su prodavnice sa garderobom, cipelama ili ipak prehrambenim namirnicama, hlebom, pivom i / ili cigarama. Ono sto je jako bitno vezano za njih je njihovo radno vreme. Iako na maloj beloj tablici na vratima uredno pise 06h - 23h , radno vreme se svodi na ukupno 3 - 4 sata dnevno. ukljucujuci pauzu. I kao za baksuz , ove prodavnice su jedine u mestu, ili jedine sa tom robom koja je u odredjenom trenutku preko potrebna. Vlasnik kao da zna pa namerno ne otvara. a kad otvori udvostruci cenu. Moze mu se. Ako si dobar s njim mozda spusti cenu. Ili ti upise na recku.

Većina ljudi koja ima psa ne shvata da oni nisu igračke, već još jedna odgovornost. To obično počinje sa malim detetom koje hoće štene, koje je na početku slatko i zanimljivo, a završava uličnim psom. Kako psa treba redovno, svaki dan šetati kako bi izbacio gomilicu (obično na nečiji travnjak) to ljude počinje da smara pa ga oni samo puste da on šetka sam (ma vratiće se on). Tako to ide dok se on jednog dana ni ne vrati. Sem šetanja, normalno psa treba i prašiti od buva da van komšije ne bi spominjale bližnju i daljnju familiju zbog njegovog neprestanog arlaukanja. Sve u svemu, bolje je onda kupiti hrčka.

Ispunjava se kosmička pravda. U dečjim sobama spavaju sve do podneva čudni dečaci-biljke, sinovi uticajnih i moćnih ljudi, koji su celog života stajali s obe noge čvrsto na zemlji. Klinci beže u san. Ta odsutna, bledolika lica paperjastih brada i dugih kosica, s izgledom ranih hrišćanskih mučenika, preziru konformizam svojih očeva. Hoće da budu umetnici! Gradeći drugima srećnu budućnost, očevi su zbog prevelike zauzetosti, izgleda, zaboravili na budućnost sopstvene dece. Poput mesečara, oni prolaze kroz salone u kojima sede gosti: bosi i zaneti a da nikome ne kažu ni dobar dan. Oni su iznad toga. Mada su im plakari puni skupe odeće, odevaju se u namerno odrpani i zakrpljeni džins. Preziru sve, pre no što su išta sami napravili. Ne pada im na pamet da odu na selo i sahrane rođenu babu. Čitaju Tibetansku knjigu mrtvih. Bliži su im davni tibetanski mrtvaci od rođene babe.

Višetonska gvožđurija koju koristi vojska, topčine sa cevima dužine prosečnog dalekovoda i sa promerom cevi (kalibrom) tolikim da možete i čoveka unutra ugurati. Ispaljuju granate sa eksplozivnim punjenjem težine automobila niže srednje kategorije. Gde to zvizne, ostaje krater od koga naredne generacije zaziru iz straha da će odatle jednog dana pokuljati lava. Koristi se za razbijanje bunkera od armiranog betona i slično. Naravno, dešava se da se tako nešto upotrebi i kada je protivnik šačica odrpanaca sa kineskim Kalašnjikovima. Razlog takvog preterivanja je ili urođeni sadizam ili namera da se pošalje poruka "Ne zajebavaj se sa mnom"!

Šaban u odelu na sahrani.

Glavni donor stanovnistva strasnome Beogradu,i tako su ga punili dok ga nisu napunili i napravili velicine Hustona.
E,sad kad su ga napunili ono malo preostalo stanovnistva koji nisu poslali svoju decu da zive u Bg(verovatno zato sto je i nemaju)je naslo da se zali kako je pod terorom strasnog Beograda i traze otcepljenje.
SUMADIJA REPUBLIKA,VOJVODINA REBULIKA,BABIN ZUB REPUBLIKA vikase oni i cepase ionako malu drzavu,dok su nasa mentalno inferiornija braca(Hrvati,Siptari,Muslimani..itd)debilno tezila uvecanju svojih teritorija i tolerisala centralizam Zagreba,Pristine,mi im junacki dokazivasmo kako je resenje u malim drzavicama,i svetismo se ZLOME BEOGRADU!!!

Ona stalno kasni. Da, reći će vam da je krenula na vreme, čak i ranije, ali će je verovatno usput zadesiti 300 situacija zbog kojih neće stići u ugovoreno vreme. Ne gajite nade da će to kašnjenje iznositi akademskih 15 minuta. Možda i bude, ali u najboljem slučaju. Uglavnom ćete je čekati između 20 i 40 minuta. Čak i da promenite taktiku i zakasnite namerno 10 minuta, opet ćete cupkati u mestu čekajući Njeno visočanstvo. Kao što napomenuh gore, doći će puna izgovora koje će vam, uz razoražavajuć osmeh odmah sasuti u lice. Vi ćete joj naravno oprostiti, možda i zapretiti da je sledeći put nećete čekati. I vi i ja znamo da to jednostavno nije istina.

jos jedna od vaspitno kaznenih stvari zbog koje vuceno traume iz detinjstva.sigurno ste svi videli pobesnenu majku kako se posle duge verbalne,a i fizicke borbe sa malim sinom,koji na sve nacine pokusava da ostane jos malo u parku,usled nedostatka ideje,sta ce dalje,okrece se metodi,koja uvek pali.malom kaze da ona ide,a on neka ostane slobodno,uz obaveznih nekoliko koraka napred,sa sve pogledom kojim krisom gleda dali ce dete krenuti,nekad se desi cak i da jadno dete i nece da krene,ali i za to ima leka,to je bar lako,samo zamakne za neko drvo ili zgradu,i mali ce trcati kao pobesneo.

Vrsta ljudi kojima oštrica uma ima malko zatupljen kraj. NE tup, samo malko zatupljen. Tačno toliko da ne mogu da ti zveknu dostojnu kontru ako ih spržiš ili namerno uvrediš.
Ako čitaju, nikada ne shvate pravu poentu knjige, već nadju neku mnogo lošiju i bledju, pa su time zadovoljni. Teško kapiraju neke dobre fore, ali se od srca nasmeju ako sakupiš živaca da im malo pomogneš u kontanju iste. Ali na prvom mestu, to su dobri ljudi, verovatno neki od najboljih i najpoštenijih koje znam i spadaju u ovu grupu. Mogu da budu sve i svim da se bave, ali će mi uvek smetati to blago zatupljenje na vrhu mača koje nam blokira harmonijsko razumevanje.

Na malim i velikim ekranima početak onog što se u stvarnosti prevodi sa: "Našla sam boljeg trpača."

Često se nastavlja u stilu: "... razmazio si me. Tvoja je pažnja pomutila moj razum i nisam bila ni svjesna da je u pitanju samo nedostatak bliskosti koji mi je toliko falio. A ni ti mene nisi volio - volio si izazov koji sam ti predstavljala..."

U stvarnosti, može se nastaviti na sljedeći način: "... mali ti je, a nisi ga znao ni koristiti. A i Lazo vozi tojotu, dok se ti grbaviš sa jugom. Smrdi ti iz usta i hrčeš ko konj, a on je tako pažljiv prema meni. (Jesam li rekla da je pun ko brod?)"

Životna istina da za svaki cilj koji vam deluje nerealno i nedostižno uvek postoji nekakva fora, što najbolje znate ako ste hardkor igrač i veteran Komodora, NESa i SEGE, decenijama učen da nijednu kraljicu na kraju nivoa ne možeš da dobiješ ni na silu ni na čistu veštinu, već moraš da joj nađeš "foru". Kentaura možeš da pucaš iz revolvera koliko hoćeš, ali ćeš ga ubiti tek kada mu otmeš štit kukom i namestiš ga tako da se kentaurov zrak odbije i pogodi njega samog, na primer. Ovom gejmerskom filozofijom možeš da dobiješ svaku underdog bitku i da sa kurcem od ekipe izbaciš Barsu u polufinalu lige šampiona ili da dobiješ deset puta brojniju vojsku u nekom klancu, samo ako im nađeš foru.

Od toga raste kurac. Garantovano.
Ste videli ove popularne kakve picke setaju? Sve zgodne, jebozovne, sise, noge, dupeta, sve bre ekstra.
Sto reko moj prijatelj Ja to ne bih znao da jebem. A oni to setaju. I jebu.
Dok nisu bili popularni daj Boze da su i neke skrndelje setali. Daj Boze, garant su ih i one odjebavale. Al sad bato, kako su poceli da se pojavljuju po malim ekranima nasih tv prijemnika sve bre Pamele s njima. I Dzene. I Sofije.
Opametili se nisu, isti su takvi plitki bili i pre nego sto su postali popularni, prolepsali se nisu, nisu nesto ni postali elokventi, isti oni sa dva razreda osnovne. A picke vrh.
Znaci porast'o im kurac. Nema drugog odgovora.

U poslednjih nekoliko godina, uz pomoć dugogodišnjeg širenja uticaja rap-a i hip-hopa-a na sive ćelije određenog procenta svetske populacije, došlo je do stvaranja Gengsta Cige.

To su propadnici Romske zajednice koji su se pronašli u MTV "Hipiti-Hopiti-nja-nja-nja-madafakaz" fazonu, pa sada glume neke besne crnčuge (nemam nameru da vređam ljude crne boje kože, ali MTV hip-hoperi vole da sebe nazivaju zajebanim crnčugama, pa zašto onda ne bi mogao bilo ko od nas da ih tako naziva).

Njihov način odevanja je u tipičnom napaljenom, polu-zajebanom hip-hop fazonu: šire pantalone, uske majice, otkopčane košulje, nakrivljen kačket, marama ako ne nose kačket, kombinacija oba, majice na bratele ili bez rukava, neki lančići - zlatni ili srebrni.

Imaju mrgodan "'di ste pičke, sa' ću vi polomim" pogled, isfazonirane fensi bradice u duhu "Željko Joksimović sreće Džoganija" style (namerno na engleskom jer je to tako trve i old school). Frizurice su im od tipičnih "ćelav sam - tim se dičim i mnogo sam zajeban", preko "menjam frizure i njihov oblik kao Bekam", pa sve do nekih žbunastih za koje ne postoji reč u srpskom jeziku (bar ne, još uvek).

Od prevoznih sredstava voze ili neke "BMX wannabe" dvotočkaše, ili one bicikle koje voze babe i dede kada idu na p'jacu, ili nabudžene ponike, i to ih voze "na opasno" - umesto da sede na sedištu oni sede na zadnjem blatobranu. Voze usporeno, polu-lenjo (namerno) da izgleda kao da su kulijana. Ako imaju automobile, onda su to neki sam-svoj-pimp my ride-frankenštajni (zamisliti po želji - sve je moguće).

Još uvek sebe ne zovu "Yo nigga", ali verovatno imaju svoje interne nazive karakteristične za svoje podneblje.

Šta zaista slušaju je teško odrediti. Da li zaista vole hip-hop i rap ili su samo pokupili način odevanja, to njima nije ni bitno. Oni su "gengsta, brte, gengsta" - zajebani, napaljeni, žive za fajt.

Žene voljne da sa muškarcem obrazuju vanbračnu, od crkve odbačenu, povremenu tzv. slobodnu vezu.

Poput sandala koje otkrivaju veći deo noge i za nju se vezuju jednim, uglavnom malim kaišom, a pokrivaju ponekad prste, ponekad ni to, tako i ove devojke oko vrata svoje jače polovine kače omču sa maksimalnim mogućim otvorom, cimajući samo onda kada su željne seksa ("Jesi ti to zviždala?" fazon), nekih relaksirajućih ili drugih nesocijalnih aktivnosti.

Sandalke su veoma poželjna grupa ženske populacije u današnje vreme. Neki ih kore zbog takvog ponašanja, kude ih, morališu, dok većina muškaraca iako ponekad zastupa ovakvo mišljenje ("ko je bezgrešan nek' prvi baci kamen") zapravo priželjku jednu sandalku u svojoj blizini, čak i pored već postojeće cipele.

Poslednja, očajnička samouteha vozača posle pada na ispitu za dozvolu.

Svaka promocija u mega(mini)marketima u Srbiji...Cene toliko opadaju da je neophodno da se njihove reklame vrte najmanje 15x u sat vremena na malim ekranima tv prijemnika kako mi obični smrtnici ne bi propustili divnu priliku da uštedimo i obogatimo potrošačku korpu za par "neophodnih" artikala...To je divna prilika da se nabavi nož za sečenje kokosovog oraha za neverovatnih 997.57 dinara, što je neuporedivo veća ušteda ne bi li ovaj koristan proizvod kupili za uobičajenih 999 dinara... ali to nije sve... ako već danas kupimo ovaj proizvod dobijamo gratis mogućnost da kupujemo sve artikle iznad 5000 dinara u svim ostalim marketima...Zvuči fantastično?!?