Sleng za lika koji nije baš vinklovan u glavu, mozak mu radi pod DOS-om a u slobodno vreme gura kocku u krug. Pameti odavno rekao zbogom. Dok pevuši stih pesme od Jami, čačka nos domalim prstom desne ruke, dok kažiprstom leve uvija dlake na bulji.
Uf, sine, juče vidim Vecu Ćićinog. Poče neka priča o gradnji nove crkve kod nas, a on će k'o iz puške: "Ma dobro je što su je napravili kraj onog dubokog kanala, imamo gde bacati bombe kad dođemo da slavimo Badnje veče".
Jebajga, dečko je dijagnoza. Sećaš se da je u osnovnog školi vadio rudu iz nosine, pravio kuglice pa gađao Srpkinju. Šta je radio sa kuglicama koje nije bacao... ne želiš da znaš, veruj mi. Samo ću ti nagovestiti da bombone nikad nije kupovao.
Kaže se za osobu koja ima nos kao Ognjen Amidžić ili Nikola Djuričko. To nije obična devijacija. Toliko je izražena, da se upoređuje sa sekačem za burek.
- Brate i tako ti vidim ja Maju sinoć u lokalu, bila je pijana, i mi ti se do'vatimo. Videćemo kako će to dalje ići!
- Koja Maja? Iz Ekonomske?
- Da brate, vrh riba, sve obline su joj zadovoljavajuće, i više od toga!
- Ha, ha, ha! To je ona burek pečem, nosem sečem!
- E sad ću da ti jebem mater!
Opšte je poznato da u Srba tuđa muka baš i nije tako velika kao tvoja, nekako iz tvog ugla ne deluje tako strašno što je komšiji palo drvo na krov i sjebalo pola kuće. Gore navedenio retoričko pitanje je odjeb za sve te koji vam još stiskaju kurije oko i turaju nos svojim izjavama tipa "Pa šta ti je to, izbaciš četrdesetak kolica betona uz dvokilometarsko brdo"
-Matori, oceš do kladionice?
-Ne mogu, stiglo mi deset tona uglja, mora ubacim danas .
-Aj ne seri , izlopataćeš ti to za čuku, dve, pa da idemo bacimo neki tiket.
-Ma jašta, šta je pedeset po tuđoj guzici. Ajd ne mrsi nego lopatu u ruke i da si kod mene za pola sata.
Gotovo. Ende, nema više. Šta je bilo - bilo je; šta si imao - nestalo je.
Ispovraćao si, dakle, dušu i na usta i na nos, a pošto ti je ona zadnja povraćka mirisala na bebi-kašice kojim su te šopali k'o klinju, sad si siguran da nemaš više šta da izbaciš iz sebe.
Magična formula koja označava da možeš da nastaviš s cirkom.
Krunoslav: Blaaargh, blaargh! Blljuc... Pu! Uf, majku li ti... Pu, pu!
Želimir: Ajde više, jesi završio s bljuvanjem? K'o da si rakijski kazan eksirao, a ne onih pešest Tumorga i tri dunje. Sramoto. Ajmo.
Krunoslav: Ček sekund... Bljuuuv! Pu, pu, pu! Eto, gotovo.
Želimir: Si siguran?
Krunoslav: Pu! Jesam. Tike-tike-tačke, nema više vraćke. Ajmo nazad unutra, da nam se ne o'ladi ona pičetina za šankom.
Super slina, Tihomir ubica na nos. Zajednicka im je aroma govneta kojem je pre 20 dana bio parastos, kao i neprimetni ulazak.
Slinčuga obično eruptira iz nosa tokom vrlo energičnog smejanja, pa je u prvom trnutku ne primetite. To će verovatno uraditi neko drugi, glasno vrišteći upirući u kreaturu koja se pružila od nozdrve do brade, nežno zelene boje.
Čoveče, to nije bila obična slina. Ona je pre bila, kao epska drama. Imala je i ekspoziciju, i zaplet, i kulminaciju, i peripetiju i rasplet.
Omiljena recenica, za koju znate da nekog dovede do ludila... Kada nekoga posavetujete, i on/ona uradi potpuno suprotno, i lose prodje, jedino sto mozete da kazete, a da to jasno dokazuje da ste vi bili u pravu, jeste ovo. Naravno, ako vama to neko kaze, deluje krajnje lose, jer vi pobogu znate da ste trebali da ga/je poslusate, a ne da vam jos i nabija na nos!
- I tako... Otisao sam i pitao ga... I on me oterao... Trebao sam onako ipak...
- Pa...Rekla sam ti! :D
Osoba koja uglavnom nema svoj život, pa veliki deo istog provodi tako što gura nos u (ha, pogađajte) Vaš voljeni život. Može se nazvati i osobinom. Veoma je iritantno, i postalo je popularno sa pojavom serijala tipa Veliki Brat, Farma (bla bla), kao i rastom korisnika interneta i facebook/myspace i tome sličnih komjunitija.
Prepoznatljivi su kao ljudi koji o vama i vašem privatnom životu često znaju više nego vi sami.
Kada slobodno i gromoglasno prdneš pod okriljem zaglušujuće muzike dok plešeš u diskoteci sa avion ribom uz ovacije podrške ekipe za šankom, a onda otvoriš oči i povratiš se iz tripa jer je kontrolorka u gradskom busu (uz salve smijeha okolne raje uključujući: ekipu kineza na ekskurziji, 7 rođenih banjalučana, 18 pridošlih banjalučana, 3 alkosa i 1 omnipotentnu babu) držeći se za nos skinula slušalice s tvojih ušiju uz dodatak: “Karte na pregled”.
Najčešće osoba sa viškom kilograma koja u požudi za hranom ne bira mnogo, već jede sve što joj padne po nos. Treba je razlikovati od osoba koje su sposobne da pojedu autobus, parče metala, staklo i sl. (to su dezintegratori). Ova osoba ne jede takve stvari, ali bi sa slašću pojela komad slanine kojim je očišćena rešetka roštilja.
Tempo i način života ovih osoba utiču na to da vremenom naziv evoluira u "bio", usled nakupljenog masnog taloga u krvnim sudovima.
Sveti gral ishrane u studentskim menzama, za mnoge primarni a za neke i jedini cilj koji treba ispuniti tog dana. Razlog zbog koga su noževi i viljuške sevali pre vremena, zaboravljalo se na prijatelje i rodbinu oko sebe i sa dignutim laktovima trčalo do linije. Neretko se uzima i dupla porcija bez obzira na stepen sitosti, makar da bi se to natrljalo na nos nesretnicima koji nisu bili u pravo vreme na pravom mestu.
- E, znaš šta je bilo u menzi?
- Šta?
- Krompirići i bečka
- E jebiga...
Životni moto, mantra i epitaf alfa grebatora u kafani. Kada vidi nekog poznatog, na njegov račun viče turu za ceo sto, i time ne ispada toliki šupak kao da je naručio samo za sebe. Najčešće sedi za stolom tako da ima najoptimalniji pogled na ulazna vrata, i svakog novog gosta kojeg poznaje obasipa ovom rečenicom brže nego što mlade devojke u narodnoj nošnji tutnu Mrkonjiću pod nos pogaču i rakiju.
Otvaraju se vrata, ulazi gost i sav srećan, hvali se konobaru:
-Prošao tiket, vraćam crtu!
(u pozadini) –Evo čoveka, evo ture!
-Da, i daj onom tamo šta će popit’, jebote, svaki put me udavi s tim.Otvaraju se vrata, ulazi gost, ne progovara ni reč, staje za šank, ozbiljan..
-Evo čoveka, evo ture!
-Nemoj me danas, deda mi umro..
-.....(tri sekunde tišine)....Eeevo čoveka, evo ture!
Svaka grupica koja prati neku tekmu ima jednog takvog. To je onaj što najviše ždere grickalice, pije pivo i ne prestaje da priča. Večiti pesimista. Uvek je tu da nervira i misli da zna bolje od trenera, iako loptu nikada nije šutnuo (niti će). Pogodi li nešto nekad to ima da nabija na nos narednih 3 dana, tipa "Šta sam ti rekao", "Znao sam"...
Utorak, 20:45, Partizan:Braga
FF: Pa da li je normalan ovaj Stanojević... gric, gric, gric... pa ko jos igra sa 3 špica, nema ništa od ovoga, gubimo i ovu... srk, srk, srk... Saša Ilić na levom krilu !? Pa on je celu karijeru proveo na sredini terena...
Grobar: Brate, ajde gledaj malo utakmicu...Tišina 5 minuta, pa sve kreće ponovo.
Kraj utakmice, Braga pobedila 1-0
FF: Znao sam da ne može da igraju i Ilijev i Boja i Kleo, šta sam vam rekao!!!
Grobar: (vidno iznerviran zbog poraza, ne može više da trpi) Ne seri bre više! Ajde marš kući!
Gorčina koja obuzima i zaplenjuje čula... okusiš je, utapaš se u gorko, curi ti na nos, bališ. Na neki način prija. Radosno pružaš zagrljaj podu. Ne znaš koji je sat, dan, pa i mesec. Ne želiš da znaš. Postavljaš se van sebe, lebdiš, kerebečiš se na priliku koja se previja. Hranljiva.
Malo jasnije: način na koji osećaš neki bol, gorak je, gorak, a na neki način i sladak, uživaš i hraniš se njime.
Ne znam zašto silazim na kej.
Možda zbog čamaca. Uvek ima toliko puno čamaca, načičkanih i raznobojnih, sve tako veselo, u blizini onaj mostić sa cvećem prikačenim na visoke stubove. Oduvek me je interesovalo ko to cveće zaliva i zašto bi se neko bavio tim. Jedna od večitih misterija.
Reka miriše na prljavo i na ribu, sasvim fin miris, ako se čovek navikne. Razmišljam da li da sednem na betonsku klupu, ali ipak ne, 'ladan je to beton. Vrpoljim se. Pored mene prolazi neko mečkasto pseto, podosta pitomo za svoju zversku pojavu. Vrši nuždu u blizini, šapom zakopava svoje delo. Pobogu, pas koji zakopava izmet. Zar nisu mačke te koje to rade?
Kao da dan ne može biti dovoljno skenjan.
Idem uz kej, pa niz kej, i tako u krug, hodam, tapkam svojim malim starkama, navlačim kapuljaču svoje male karirane jakne, bez razloga. Toplo je, nema kiše. Samo mi se stavlja nešto na glavu. Ljudi verovatno misle da mi nije dobro.
Glupavi parovi. Kroz noć se šunjaju glupavi parovi. Neka devojka sedi na klupi, dečko stoji pored nje, i on je navukao kapuljaču na glavu, priča nešto dozlaboga interesantno, nema sumnje. Druga devojka hoda uz ivicu, onu uzvišenu, onako kako rade deca, dečko je drži za ruku. Uf, ala smo zabavni! Bedak.
Ma, priznajem, lepo je to.
Momci, moguće, spuštaju svoje šape na svoje devojke, neko kuče, manje, avće u prazno, automatski, bez smisla. Ja stojim i samo sišem gorčinu, dišem gorčinu, proždirem gorčinu. Ona proždire mene. Obuzimamo se pipcima, tupi udarci mi biju u lobanju, svaka pora je obuzeta i svaka tačka, i svaki sastojak ovog sklepanog tela.
Ako, neka je.
I gorko je, gorko, gorko. I slatko, slatko. I isto nema smisla.
Živela patetika!
Glavni lik kultne filmcine Nacionalna klasa.On je smeker, vozi ficu, muva zenske,roditelje vuce za nos, ali istovremeno ima i probleme kao sto su: odlazak u vojsku I zenidba, koje bi da izbegne po svaku cenu, kao i velika trka koju mora da dobije.Ne uspeva da izbegne vojsku I zenidbu, gubi trku, ali dobija sjajnog prijatelja:u vojsku ga ispraca jedino Mile-Renta Bubreg.
Floyd
Ko je ona tvrda glava,
Sto do podne uvek spava?Floyd,Floyd,Floyd,Floyd,Floyd!
Ko je smeker svetskog glasa,
Za kim sizi cela masa?Floyd,Floyd,Floyd,Floyd,Floyd!
On je mudar ,hrabar,vozi,tako treba.
On je mudar ,hrabar,vozi,tako treba.
On je mudar,sizak,hrabar,ludo vozi.
Floyd,Floyd,Floyd,Floyd,Floyd!
Ko je dasa u ekstazi,
Kada preko stotke gazi?Floyd,Floyd,Floyd,Floyd,Floyd!
Refleks mu je kao munja,
Za njim jato riba cunja!Floyd,Floyd,Floyd,Floyd,Floyd!
On je mudar ,hrabar,vozi,tako treba.
Floyd,Floyd,Floyd,Floyd,Floyd!
On je mudar,sizak,hrabar,ludo vozi.
Ko je onaj strasan baja,
Cica mace sto odvaja?Floyd,Floyd,Floyd,Floyd,Floyd!
On je mudar ,hrabar,vozi,tako treba.
Floyd,Floyd,Floyd,Floyd,Floyd!
On je mudar,sizak,hrabar,ludo vozi.
U gradjevinarstvu označava metalni predmet koji pričvršćuje dva drvena elementa i ima oblik ugaone zagrade [ . U slengu označava nos tog oblika. Karakterističan je za rimske imperatore. Oni su voleli svoje klanfe, pa su uglavnom pozirali iz profila. Za razliku od klinki sa fejsbuka, koje se stide klanfe i poziraju isključivo an pasan . Da ne znaš da imaju klanfu, nilad ne bi provalio.
Nepisano pravilo pre otvaranja flaše gaziranog soka domaće proizvodnje. Bilo kog. Sadržina boce je naime toliko gazirana (možda da se ne bi skontalo koliko je ružan sok), da izaziva opekotine usne duplje i gubljenje čula mirisa na neko vreme ukoliko vam soda pod pritiskom izbije na nos. Pri otvaranju promućkanog soka budite pažljivi kako sadržaj ne bi završio po plafonu, zidovima, tepihu i nameštaju.
Srećom ima boju, inače po ukusu bilo bi gotovo nemoguće razlikovati koka kolu od narandže.
Osoba koja priča kroz nos i čiji govor prate napućene usne.
Može da priča o molekularnoj biologiji, bruto nacionalnom dohotku drevne Mikene, ili pak drži predavanje o lepoti postimpresionizma, isti neće izbeći da ga dožive kao klasičnog predstavnika agrarnih predela. Tu količinu seljakluka koja dopire sa njegove donje polovine face jednostavno ne mogu sprati ni obrazovanje, ni novac, ni to što je vido pola sveta.
Ljudi koji ostave srce u Srbiji i odu da rintaju po belom svetu dok im i duša ne izadje kroz nos. Onda mestimično dolaze ovde sa bi dozidali još koji sprat na kući i postavili mermerne figure lavova, orlova i ostalih živuljki samo da bi nervirali komšije. A onda se vrate nazad u inostranstvo i rintaju narednih godinu dana da bi vratili kredit koji su podigli da bi to odradili. I tako sve u krug...
Životna veština koja olakšava opstanak slabim ljudima. Veština je gnusna samo ako se primenjuje u svesnom stanju.
Na nesreću, mnogi koji je dugotrajno praktikuju prebacuju realnost na svoj kolosek tumačenja gde su oni moralni i intelektualni gorostasi:
"Ma ne može on mene, znam ja bolje od njega. Iha, pa taj nije znao nos da obriše dok sam ja...!
Konci života takvih ljudi su u nemilosrdnim rukama.
Cinculiraš šefu, cinculiraš mužu/ženi, cinculiraš....
Narodski od akademskog naziva 'crni humor' (nastalog u pokušaju da se jedintveno srpsko osećanje približi stranim prevodiocima).
Dobra fora, smešno je jako, ali u pitanju je mrtva ili hendikepirana osoba. I sad, smešno vam je, valjali biste se po podu i propustili piće kroz nos, ali ne biste nikoga da uvredite. Onda se nasmejete, date sebi oduška i na zbunjene poglede, uglavnom stranaca koji to ne kapiraju, kapirati, nonšalantno dobacite: Crnjak!
Smorio se ko Saša Matić u bioskopu.
Spava ko zaklan.
Umro Minja Subota - smorio sebe do smrti!
