- Jesi bio kod Đoleta u poseti juče?
- Jesam.
- Kako je? Je l' mrda?
- Pa osvestio se. Ono, prepoznao nas je. Dobro je.
- Stani, nije mi jasno, šta mu se to dogodilo? Otkud toliko da ga oleše panduri od batina?
- A jebiga. Našao se na pogrešnoj strani kurca. Tako to ide nekad u životu.
- Pa dobro šta je bilo? Čuo sam da si bio tu.
- Ma nevera. Sedimo mi na klupici popodne i on izvadio ličnu kartu da nam pokaže sliku, kao kakav je šmekar na slici. Znaš da se uvek nešto pali da je lep i to. I sad svi mi uzimali da je vidimo i da se smejemo zbog slike, jer nema šanse da on ispadne normalno. Uzeo i Drale da vidi, izvadio hemijsku i nacrtao kurčinu po sred lične karte, zatvorio i vratio mu.
- Ne seri. I nije video ovaj da mu je nacrtao?
- Ne. Mi se smejali još malo tu i onda svako svojoj kući. Uveče se našli opet kod Draleta kući, Đole, Sale i ja. Seli, taman smotali, kad ono ruše panduri vrata, uskaču unutra, urlaju, ma Hejsel odjednom.
- Što su upali?
- Drale konj, im'o neku poternicu. I izvedu nas napolje, ispred kuće, poređaju nas na trotoaru jednog do drugog, samo su Draleta izdvojili i šamaraju ga pored džipa.
- Au matori, koja scena.
- Surovo. I tu mene pita pandur je l' imam ličnu kartu, ja rek'o maloletan sam i on naravno, odmah šamarčinu jer mislim ono, očigledno je da nisam maloletan. Tu me šamarali, šutnuli koji put, drali se nešto i tako ta sranja. Koče i jedna patrolna kola tu, mene ubacili u auto i ja sad gledam dalje šta se dešava.
- Smor.
- A jebiga. Šta da radim. Ćuti i trpi. Nema druge. Tada pita pandur Saleta je l' ima ličnu kartu, je l' privođen, osuđivan i to. On kaže da nije, ali da nema ličnu kartu kod sebe, jer je juče izgubio. I tu oni i njega počnu da šamarju, cimaju, viču na njega, sve ono standardno. Dovukli i njega do kola, poseli ga pored mene i došli do Đoleta. On onako stoji nasmejan, nije ništa kriv, ima ličnu kartu, bole ga brige. Vadi ličnu, daje je panduru, smeši se, ma onako laganini sve.
- Pa kako je onda on dobio tolike batine jebem mu mater?
- Ti se baš ne sećaš početka ove moje priče. Otvorio pandur ličnu kartu da pogleda i odjednom boju promenio. Vraća mu nazad, ovaj se i dalje smeši kad ga pandur samo odjednom upita: "Je li dečko. A kakav ti je ovo kurac u ličnoj karti?". Đole pretrn'o. Ja sam se tek onda setio da mu je Drale još popodne nacrtao kurčinu po sred lične karte.
- A joj.
- Ma idi. Još kaže kolegi: "Kolega, ovaj šmekar nacrt'o kurac u ličnoj karti kada nam pokaže, da ispadne kao mangup, jer je policiji pokaz'o kurac."
- U krv ti jebem, baš pogrešna strana kurca, lepo kažeš.
- U-SRA-LI GA.

Jedno obično popodne, nakon ručka. Porodica na okupu, neko bleji u TV, neko drema...zvoni kućni telefon.

Otac: - Da?...da, ovaj...tu smo. Dobro, važi komšo.
Majka: - Ko je to bio?
Otac(prebledeo, izgubljen pogled ka zidu): - Komšija Steva...dolazi na kafu i da mi vrati bušilicu koju sam mu pozajmio prekjuče.
Stariji sin: - Bušilica! Sad sam se setio! Obećao sam Milanu pomoć, postavljaju garažna vrata danas. Odoh ja, ćao svima!
Mlađi sin: - Čekaj, idemo zajedno donekle, ja imam fudbalicu sa mojima iz škole!
Ćerka: - Jel' danas četvrtak? Zadnji dan popusta u "Zari"! Za dva sata zatvaraju, žurim!
Majka: - Četvrtak, kažeš!? Pa, ja imam zakazano kod frizerke, kako to da zaboravim!
Baba: - Sinko, odo' ja malo da protegnem štap, moram svaki dan bar po dva sata, doktor mi naredio!
Deda: - Babo, nećeš sama, neću da rizikujem da te kidnapuje neki penzioner...
Otac(i dalje gleda u istu tačku na zidu): - Ovako brzi i organizovani niste bili ni za vreme bombardovanja! 'Ajd', pomozi Bože, valjda Steva neće dugo sedeti.

Nedelja popodne, prosetali ste se sa drustvom da se otreznite jos malo od subote, i da svi zajedno sklopite mozaik od sinoc, posto se slika svima polupala oko pola 12-12, i sada je polako ali sigurno sastavljate.

Mile: brate, nije tako bilo, ja sam joj prisao, kao sta ima ovo-ono, ona do jaja, tu me uhvatila oko struka, kontam primila se, znaci malo je falilo da je zovem odma' da idemo kuci kod mene, moji jos otisli na selo, samo svecu imam kuci, a za nju bi lako.
Vlada: kako kenjas, mamu ti jebem, pa ja sam te video kako spavas na onoj stolici u cosku, cim smo krenuli od kuce, nisi mogao da stojis!!
Mile: ma otreznio sam se bre, cim sam je video, rekla mi je da je zovem ovih dana da se vidimo, da dodjem do nje kuci, kao da gledamo neki dobar film.
Vlada: kako kenjas,mamu ti jebem, opasno si poceo da mi se penjes na kurac u poslednje vreme!!
Mile: ?!

Student1: Ne znam brate, nisam bio na predavanju, spavao sam od 9 do 3 popodne pa malo jeo paštetu i prilegao da dremnem.
Student2 : Ako brate, i ja sam uradio isto. Šta ti je studentski život!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Student1: Matoriiiiiiii!!! Položio sam ispit!
Student2: Ohoho, mora se zalije!!!
Student1: Što volim ovaj studentski život!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Student1: Pao sam.
Student2: Pao ili prošao, mora se zalije!!
Student1: Naravno, pa to je prvo pravilo studiranja!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Student1: Ne pitaj, gazda 'oće da me izbaci. Nisam platio kiriju 4 meseca, sve puk'o na pivo i rulet!
Student2: Boli te tuki, bio si mu u stanu besplatno 4 meseca! Aj' kod mene!
Student1: To ti je čar studiranja druže moj, dolazim za pola sata sa rakijom šlogovačom!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Student1: Kresnuo sam onu koleginicu sa velikim dudama!
Student2: Prevario si svoju devojku?!
Student1: A kad ću ako ne sad? Smo studenti ili ne?!
Student2: Vaistinu brate, zajebavam te. I ja sam ovu moju prevario sa tri koleginice!
Student1: Masturbiranje je zakon!
Student2: Molim?
Student1: Ma, studiranje je zakon!
...

Žile: Momci, da vas upoznam. Ovo je moj drug Miloš.
Dejan: Dejan, drago mi je.
Miloš: Miloš.
Dejan: Poznat si mi od nekud.
Miloš: Hehe, pa ne znam.
Žile: Kad si stigao iz tuđine, nema te da se javiš, i šta ti je to sa licem?
Miloš: Juče popodne sam stigao, sedeo sa rodbinom ceo dan, kad Kizi, mom bratu od tetke zazvoni telefon. Zove ga Ivan, mlađi brat, kaže da se nekoliko njih spremaju da ga biju. Mi brzo sednemo u moj Mercedes Es tristadvaes' , terao sam ga u proseku sto osamdeset od kuće do kafića, ali to sad nije bitno, i nas dvojica istrčimo sa palicama i udri one jajare, ali mi se neko prišunjao s leđa i zveknuo me flašom u glavu. Sreća te je naišlo obezbeđenje, inače bilo bi jebeno.
Žile: U jee...
Dejan: Mercedes sa austrijskim tablicama? Crni?
Miloš: Da, bio si sinoć?
Dejan: Jesam. I nije bila flaša nego pesnica, ali to sad nije bitno. Odoh ja, vidimo se.

- Dobro večeeee, jaoo malo kasnim, da se ne pozdravljam sa svima...
- Sedi kumo, sedi, evo tu, pored našeg poznatog...
- Ijaooo dobro veče, drago mi je, Žaklina!
- Drago mi je, Vasko.
- Hehe Vasko, baš neobično...
- (Hehe Žaklina, baš kurvanjski...)
- Molim?
- Ništa, kažem, hoćete malo vina?
- A, može, može...
...
- I tako, prepodne nadograđujem nokte, popodne pravim nakit, imaš me na fejsu, dodaj me, lajkuj molim te, ima i nagrada, a čime se ti baviš?
- Paa ja sam pesnik...
- Pesnik?! Pa da, imaš dugu kosu...(!) Haha pa i ja sam pesnikinja, imam izdatu zbirku, onaj kritičar mi pisao kritiku kako se zove... Lampard... Ja sam ti baš umetnička duša... Znači mi smo i kolege...A jesi ti nešto objavljivo? Mogu ja da ti sredim... A čime se ovako baviš?
- Pa pišem... a i s vremena na vreme prevodim...
- Ma pitam te gde radiš?
- Ne radim nigde, Ždraklina, povremeno imam...
- Ijooo mukica, pa dobro šta ćeš, biće bolje, težak ti je život nas umetnika heheh aj videću ja preko muža nešto, ako oćeš, mogu da te zaposliM u trafici...

Obicno srpsko selo,4 popodne,setio si se da odes da posetis ujnu koju nisi video cirka 3 godine,mezio si,popio par domacih rakijica sa ujakom i burazerom,pokupio kevu i kreces kolima kuci.Usput naravno moras da prodjes pored jedine prodavnice u selu..
Keva:"Sine,trubni im jednom,evo vidis ovaj tu u crvenoj majci,taj ti je ujak,a ovaj pored njega ti dodje brat."
Poslusas kevu,trubnes,pojacas gas kako ne bi morao da stajes i ulazis u nepotrebne razgovore.
Lik 1:"Ko je ovo bio u ovim kolima sa beogradskim tablicama???"
Lik 2:"U meni se ucini da neko trubi,ali nisam video ko je..."
Lik 3:"Ma ja mislim da je to Branka,Binina sestra,od Lola gore iz brda,sto se odselio u Nemacku cer'a.."
Lik 1:"Ma musko vozilo,nego brzo prodje nisam video ko je,lebac mu jebem u picku."
Lik 4:"Ma ja ja,Branka i njen mali,pu jebem mu dete,zaboravi sam kako se zove,rod mi dodje..."
Lik 5:"Ko je rek'o ziveli???"
Svi u glas:"Ziveli,ziveli!Ja ja,zapricasmo se,ne valja pivo na ovoj vrucini da stoji!"

Vukao sam se do bara sav kljakav nakon što sam cio dan vukao kolica sa poštom do brda iznad grada, što radim jednom nedeljno, i donosio prokletnicima njihova pisma od najdražih iz Teksasa ili Luizijane. Mokar i znojav istovremeno, dokotrljao sam se do šanka i naručio viski, da potjeram slatku kaljugu iz grla ka stomaku. Počeo sam da tučem po viskiju dok nisam spazio visoko, nezgrapno derište sa ružno lovačkom kapom na drugoj strani šanka kako pilji u mene. Koliko god se čovjek trudio, nikad nije sasvim sam. Stalno se nadje neki ružnjikavi kreten da gura slinavi nos u tuđa posla. Nastavio sam da gomilam viski i gađam šankera dolarima, polako zaboravljajući malog degena. Taman kad sam pomislio da je odustao, prišao je i počeo nezgrapnim glasom da šapuće. Skinuo je kapu, raspitivao se o meni, rekao da je napustio školu i još gomilu baljezgarija. Platio mi je piće. Gospode. Bilo mi je žao jadnika. Davio se u svom viskiju sa sodom. Bilo mi ga je dosta. Ali prokleta krtica nije odustajala. Onda je naglo ućutao. Okrenuo sam se ka njemu, vidio kako nabija onu istu ružnu, crvenu kapu preko bezveznog lica, i pitao se da li da ga odalamim preko vilice. Odlučio sam da dam šansu bogatom skotu. Pozvao sam ga sa mnom da dokrajčimo karton vina koji mi je ostao u sobi. Razmišljao je par trenutaka i krenuo za mnom.

- Jaooo, gospodine svekre, jesam vam stoput rekla da ne dajete malom tu vašu...slaninu, pa znate da je INTOLERANTAN NA SVINJSKE PROTEINSKE LANCE?!
- Pa, kad mu nisi davala sisu, snajo, nije siroto dete krivo, hehe...
- To uopšte nije vaša stvar! JA sam njegova majka a ne vi...Uostalom, mogli biste malo da smanjite i sa tim sirom, znate li vi koliko adrenalina krava pusti u mleko kad je muzu?!
- Ne znam i ne zanima me. Znam samo da je onaj moj klipan treb'o odaaavno tebi da pusti krv pa da ne sikćeš k'o zmija otrovnica, ščula!

-Halo?
-Dobar dan, da li je to stan porodice Radovanović?
-Jeste.
-Zovem da vas obavestim da ste izvučeni dobitnik našeg specijalnog plus bonus popusta na proizvog fruškogorske fabrike prerađevina od ćilibara..
-Čega????!!
-Pa čekajte nisam vam još rekla..dakle, prerađevina do ćilibara i srodnih ruda-jedne narukvice za potkolenicu protiv grčeva u vratu..
-E baš mi je to trebalo!
-E pa drago nam je, dakle samo treba da dođete na našu šesnaestočasovnu prezentaciju u restoran "Fićko" i tamo vam je plaćena večera, da posle prezentacije preuzmete proizvod..
-A koji je beše proizvod u pitanju?
-Pa, rekla sam vam-to je, dakle, proizvod fruškogorske fabrike..
-Znam, znam, šalim se..
-Samo još da vas pitam ovo-da li ste zaposleni?
-Da, obično mi zaposleni blejimo kući u jedan popodne..
-A kažite mi da li ste udati?
-U vanbračnoj sam zajednici sa šest muškaraca i jednom devojkom..
-Ahmfamrf onda ne može..neophodno je da budete udati..
-Marš!
..tit tit..

-Halo?
-Dobar dan, da li je to porodica Radovanović?
-More marš!

Postoji više tehnika.
1) Ako imate bar i malo pritiska, ugrejte vodu u malom bojlerčiću pa prenesite vodu u kofama do kupatila-Tome dajem prednost.
2) Ako ste od onih koji vole prirodu i štede energiju balone od po 5 litara vode (za koje ste išli do Vatrogasnog da natočite) stavite u oluk, na prozor, terasi (ako je imate) i sačekajte do 6 popodne da se voda ugreje.
3) Kada nemate drugi izbor (ne curi ni kap vode, zima je) vodu, prethodno donešenu od komšije ili iz Vatrogasnog, ugrejte na svom šporetu. Dve šerpe u kojima se kuva džem su dovoljne.
Kada ugrejanu vodu prenesete u kupatilo sve što vam treba su lonče, sapun i šampon (na kupku ne pomišljajte) i lončiranje moze da počne. Vreme koje vam je potrebno za ovaj proces dobićete ako vreme koje vam je potrebno za klasično kupanje pomnožite sa 5. I kada konačno budete izašli čisti i oznojeni ujedno, sa bolom u leđima od savijanja i nošenja kofa, očekujte komšiju odozdo na vratima, jer ste poplavili celo kupatilo.

Kada sam pročitala oglas u kom tražite kasirku za vašu radnju, odmah sam znala da sam ja prava osoba za vas sa svojim dugogodišnjim iskustvom i položenim kursem za advanced nivo sabiranja i množenja.
Pored mog fenomenalnog izgleda (namjerno sam priložila sliku u bikiniju sa ljetovanja iz Herceg Novog, kako bih otklonila sve sumnje vezane za moj izgled) mogu da se pohvalim i zavidnom komunikativnošću (toliko pričam da uspjevam ljude sa kase da otjeram a da ni kusur ne uzmu).
U slučaju da otkaže digitron na kasi, vješto se snalazim sa računskim operacijama i uz pomoć hartije i olovke (malo mi teže ide djeljenje, ali to nije ni tako loše, što se više djeli to manje ostaje nama).
Od stranih jezika, pored ovih ex domaćih, ne govorim ni jedan, ali ukoliko dodjem u dodir sa strancima, vješto se snadjem, tako da mi ni jedan do sad nije izašao iz radnje a da nije pazario bar 200 evra.
Kafu pijem samo ujutro, popodne i pred kraj radnog vremena, pušač sam, ali na random mjestu uspjevam da broj cigara svedem na minimalnih 20.
Od mene možete očekivati sve angažmane osim onih koji nisu u opisu mog posla (čukanje po kasi i brojanje novca) a ukoliko dodje do povrede na radu u smislu lomljenja nokta i kvara frizure, smatraću vas dužnim da mi načinjenu štetu nadomjestite.
Ako ste ikada poželjeli da na ključnom mjestu imate nekoga ko je sposoban da drži sve konce u rukama, sigurna sam da ćete izabrati najbolju tj. Mene.

Iskreno vaša.

Zvoni mobila :crna ženo, prokleta bilaaaa:

- Hoću da se pomirmo!
- Ivana ti si?
- Da... Ti si meni sve, ti mi daješ sve i ka...
- Šta pričaš ti, jesi nenormalna?
- Lepo ti kažem, hoću te nazad.
- E sad mi je gajba u haosu, navrati oko osam, pa ćemo pričati.
- Želim te! Dođi ti kod mene, odmah.
- Dobro, rekao sam ti već, znaš kako ide, zalutalu ovcu najviše želiš nazad.

:zvrrrrrrrrrrrrr: ko je sad u pičku materinu, u dva popodne!

- Oo, ćao ćao. Odkud ti sad? Jesam ti rekao u osam da dođeš, tj. ti si rekla da dođem ja kod tebe. Ne možeš ni dva minuta bez kurca, što sad nisi kod Marka otišla kad si mogla onu noć? Vidi je, još fura majčicu što sam joj za dan zaljubljenih kupio.
- Ma bila kevi da kupim peglu, crkla joj ona.
- Pa gde ti je?
- Nemam dovljno para.
- Šta ti sad i pare trebaju?!
- Ne, nego hoću da popričamo, kad sam već u blizini.
- E pomirićemo se al' nemoj više Ivanu da pušiš, msm jeste imenjaci i sve ja to kontam ali...

- Haha, vidi cara, ima bure s pivom na leđima i slamku od dva metra direkt u usta! Brate, vidi koliko cica se okupilo oko njega! Jao, sad im deli plastične čaše... ahahaha, ne verujem, nataknute su mu na nakitnjak! E, ajmo tamo!
- Ma daj bre, pored njega će biti bolno očigledno koji smo proseci! Ja brate ostajem ovde s mojim pivom u ruci da klimam glavom u ritmu muzike!

- Jovane, pedesetdvogodišnji moj supruže sa povišenim pritiskom, izvuci iz te potrošačke korpe onu prašku šunku, daj mi deder onu kesicu “Dijamanta” i jogurt “Kravica”, sebi sipaj “Jelen” i požuri, vidiš da je gotov Dnevnik 2 RTS-a, sad će da počne rijeliti šou, a ti Jovane Koji Se Namerno Zoveš Isto Kao Otac, moj dvadesetosmogodišnji sine, kad već ne vataš knjigu u šake da najzad posle osam godina upišeš četvrtu godinu prava i kad nisi sposoban ni da se zaposliš ni u kladionici u kojoj ionako provodiš 15,5 časova nedeljno, ugledaj se na svoju dvadesettrogodišnju sestru Milicu koja je završila lepo frizersku i ima posao na kome zaradi 353 evra mesečno, eeej 353, pa makar popričaj malo ponekad sa svojom babom Radmilom, sedamdesetčetvorogodišnjom udovicom, ipak živite pod istim krovom u 43,2 kvadrata! E, grdna ja, a lepo sam mogla da se udam za Ariela, pogle kake jebačke definicije on piše!

***
Baka: ...Crvenkapica je ušla u kuću i zatekla prerušenog vuka u bakinu odeću i pitala ga-Bako zašto su ti tolike uši...A on joj odgovori...Ide deda sutra na pijac...zzzzZZZZZ
Ja: ???

***

Popodnevna dremka,samo što sam utonula u prvi san zvoni telefon...
Ja: hh..alo?

Ortakinja: eeeeeee de si ribo,jesam te probudila?

Ja: Ma jok,šta ti je,štrebam ( ko bi još priznao da knjava popodne :) )
O : e super,aj onda svrati do mene na kafu oko 8 da istračarimo,pa ćemo se naći sa ostalima posle...
Ja: Važi,vidimo se na kafi... zzzzZZZZ

(sutra...)

O: kravo mogla si bar da mi javiš da nećes doći čekali smo te do 10 !!!
Ja: Aa?! O čemu ti...?

***

On: Jao što je divno kad možemo da provedemo noć zajedno...volim te...
Ja : jeste,samo šteta što više niko ne koristi telefonske govornice (?!) zzzzZZZ
On : Spavaj dušo,poludela si od silnog učenja

***

I jedna redovna,skoro svaku noć,moj dragi dobija sms-ove sličnih sadržina : vln tw jghnna i j dwa cskm najvise nna svetu

(primeri su živa istina =) )

Nemam svesku iz elektrotehnickih materijala, a u ponedeljak imam kontrolni i to prvi cas. Danas je nedelja. Ne zelim da ucim - trebaju mi puskice. Od ortaka, iz drugog mesta inace, trazim da mi skenira svesku i da mi posalje e-putem pa da natenane ja to sebi ispuskam. Medjutim sjebe mu se skener i nije u mogucnosti da to uradi. 3 su sata popodne. Setim se da i drugi ortak, iz mog mesta, pise kontolni. Trazim od njega svesku, on mi kaze da pise puskice na fon, ima toga dosta (30ak poruka) pa ce mi poslati, ja mu dam kintu za kredit sutra i mirna Backa. 21:38h stizu poruke! Ali posedujem Nokia 3400 pa u sanduce staje samo 11 poruka. Mukom pokusavam da sabijem to, obrisem nepotrebno, ali bezuspesno. Uzimam mobilni od sestre, mecem svoju karticu ali njen fon ne prikazuje moje dosad primljene poruke. U kurac! Kontaktiram se sa mojim kolegom iz klupe i dogovorimo da ovaj njemu posalje poruke pa on meni napise puskice za sutra i na konju smo. 22:31h posaljilac ide na uplati kredit ALI ne radi mreza. Nece da uplati. Ometeni opet shvatamo da imamo 2 solucije:
1) Da ujutru pokusa poslati poruke pa da se snadjemo na kontrolnom.
2) Da mi pozajmi mobilni na prvom casu pa da se snadjemo na kontrolnom.
Sad sta ce biti...
Naravoucenije: Ucite deco!

- Au, šta sam napravio!
- Na šta misliš?
- Na ono što se naziva mojim sinom, eto na šta!
- Ih, da nisi malo prestrog?
- Prestrog?! Ceo život ne mogu da ga nateram nešto da uradi, od detinjstva propast! I u školu dok iš'o bio je k'o mrtav konj! Azbuku učio do četvrtog razreda, a tablicu množenja ne zna ni danas sa dva'es i kusur! Nekako ga progurao i kroz osnovnu i srednju, upisao i faks i? Tri godine studirao prvu i nije dao uslov za drugu!
- Dobro, faks je drugo, tamo si mu plaćao stan, mlad dečko, koleginice...
- Da bar jurio pičke pa zato ga izduvao na faksu, manje bi mi bilo krivo! Upadnem ja tamo iks puta nenajavljen i šta zateknem? Ili spava do tri popodne i ne stiže zato na predavanja ili samo sedi i zuri u zid! Ništa ga ne zanima, k'o zelena salata u mojoj bašti je. Davno ja sumnjam da je nevoljan, ali kad god bih tako nešto rekao, ona moja žena oči da mi iskopa što tako kažem za njeno zlato, ljubi ga majka!

-Pogodim ja tezgu u kafani Čarda, ima tome mesec, mesec i po.
-Aha, znam gde je. Malo je van puta, al dobra kafana.
-Jeste, i dogovorim se sa gazdom da spavamo tamo, jer radimo četri dana nedeljno pa da se ne cimamo.
-Pametno...
-I taman negde oko 6 ujutro, kad mi poležemo, gazdin klinac ustane i baba ga posadi na nošu, a minimum pet puta ponovi ''ajde da kakimo'', ''sad će beba lepo da kaki'' i tako to, pa ga ostavi na noši i dođe posle desetak minuta, a mi taman počeli da tonemo u san.
-Čekaj, a kako vi to čujete?
-Pa dele nas samo ona velika harmonika vrata, čuje se kao da ih ni nema. I onda dođe i digne ga i počne ''Jaaao kako smo kakili'', ''što smo lepo kakili'' i ''kako naša beba lepo kaki''
-Čoveče, to je da se ubiješ...
-I jedno jutro ludi Miki basista ustane kad je baba otišla, skine malog sa noše i donese je kod nas u sobu.
-Što jebote? Ne kapiram...
-Iskenjamo se nas trojica i vratimo je nazad pod klinca.
-Auu, ne mogu da zamislim.
-Ulazi baba pa sve po protokolu, ''da vidimo kako smo kakili'', ''jesmo kakili'' i digne malog i samo čujemo TUP, pade baba u nesvest.
-HA-HA-HA-HA!!!
-Nego, jel hoćeš da odeš do Čarde da nam doneseš instrumente? Ono kao, tvoji su i te fore...