Vrh i dno na skali muške potentnosti, u očima žena koje se u muško "razumeju".
Vrh primer
Srbija 2028. godine. Već par godina u Evropskoj Uniji. Javna kuća za žene. Ulazi gospođa od svojih pedesetak godina. Na recepciji takođe žena, možda su i školske drugarice, par godina gore-dole, nebitno...
- Dobar dan, imam samo 300 evra (inflacija učinila svoje), šta mogu dobiti za te novce?
- Imamo na drugom spratu, soba 201, jednog dekicu, dobar je, liže kao dete sladoled od kupina!
- Izvinite, da li imate nešto mlađe, ja sam ipak za neku akciju, pa jebala sam se u svoje vreme sa svim izviđačima iz srednje škole...
- Gospođo! Šta bi ste vi za te pare? Kamiondžiju, možda?!Dno primer
Dve profesionalne kurve, na "jutarnjoj" kafici, oko dva popodne, prepričavaju sinoćnji posao i ogovaraju mušterije...
- Pa, ti si lepo prošla, kamiondžije su zakon...a mene pokupi sinoć jedan intelektualac. I odvede me u njegov stan, baci me na krevet, i reče: "Sad ću da ti pokažem svoj penis!"
- I?
- Izvadio iz gaća nešto što liči na kurac... samo mnogo manje.
Naravno da znam kako, ali način na koji bih to sad uradio i situacija u kojoj se nalazimo izazvaće preveliko nezadovoljstvo i ogromno razočaranje tebe u mene, pa ovim izrazom kupujemo vreme dok ne smislimo adekvatan način.
- Šta bi sa tobom juče, baš si mi trebao a nigde te nije bilo?!
- Šta se desilo?
- Ana mi se nije javljala, baš sam se bio zabrinuo, pa sam mislio da možda znaš nešto?!
- Pa jel sad sve u redu? Nisam imao pojma.
- Siguran si, teta Mira mi reče da ju je videla kako ulazi u tvoj ulaz?!
- A tvoja Ana, pa tako reci, da, bila je. Znaš da ima ispit uskoro iz matematike pa smo malo duže vežbali, između ostalog i ti si jednom prilikom rekao da bih mogao da joj pomognem.
- Znači, ipak je bila kod tebe? I to ni manje ni više nego 6 sati. Šta ste tačno radili?
- Jeste, ne znam kako da ti kažem...
- Kako bre ne znaš, Ana mi je već sve rekla, samo da vidim jel se priče poklapaju?!
- Paa...
- Šta je bre sa tobom, odrasla si osoba a tu mi mucaš, k'o da krijete nešto, i Ana je mucala, jedva sam uspeo da saznam da niste proradili diferencijalne jednačine?!
- Nismo to stigli.
- Sutra da si se nacrtao popodne kod mene, da pređete to, ja ne znam kako vi mislite da ona položi ako ne pređete sve?!
- Važi, vidimo se.
Vrhunska dokoličarska nirvana.
(na jugu Srbije)
Kad na poslu igraš minesweeper i solitaire; kad gledaš sve turske serije na svim kanalima, sa akcentom da gledaš Ali Rizu na Prvoj i Ali Rizu na OBNu, ali samo što su na OBNu malo odmakli sa epizodama, a tebe boli briga, kul ti je; kad ustaješ u 3 popodne i prvo što ti padne na pamet je: kako onaj komšija može u jedan sati da opali Rokere s Moravu, pa jel on normalan?; kad iz dana u dan ideš na espreso i uživaš u tome; kad sediš sat vremena u WCu posle pražnjenja creva i smišljaš pesme; kad supu koja se kuva za pet minuta, kuvaš 15 jer i onako se ne žuriš nigde; kad zoveš po deset puta telefonom Miju Kulića u njegovu dvosatnu radijsku emisiju i to svaki put mu pričaš neki masan vic; kad gledaš Nikitu 15 epizoda dnevno zaredom; kad sa devojkom analiziraš tekstove iz Blic žene; kad s dečkom igraš kladžu i PES; kad igraš WOW po ceo dan i psuješ nekog Korejanca jer ne ume da bude dobar tenk...
I ljudi jesu li ovo nolajferi? Nisu...ovi ljudi žive život do daske...to je pravo "bolenje kur".
Predstavlja ponašanje jednog naroda u celini, kao i njegove osobine, vrline i mane. Njegove glavne odlike i ono po cemu se prepoznaje u očima drugih. Pre nekoliko godina jedna profesorka mi je rekla da se duh naroda najbolje može upoznati na lokalnoj pijaci.
Lokalna srpska pijaca.
Prvo na šta naletim je brkata baba. Ima vece brkove nego ja, ali se smeje, spremna na šalu cak i na racun svojih brkova.
Posle nje svratim do matorog paora, on mi se žali kako ceo dan radi, a nema para da prehrani porodicu, ali svejedno uvek ima mesta za osmeh.
Tu je i neibežni lokalni pijanac. Njegov moto je, dok ima alkohola, meni dobro.
Prodavac voca priča kako njemu dobro ide, u priču se ukključuju i ljudi bez posla koji tu pazare i kažu da i pored toga što voće nije jeftino uvek mora da se ima u kući, dobro je to za zdravlje.
Sve mesare su pune. Kakvo je to naše domacinstvo ako bar 5 puta nedeljno nema meso za ručak ? Nije bitno što su novcanici prazni, mesa ne sme da zafali.
Lokalni Cigani se utrkuju da uvale ono od robe što imaju, a nadje se svašta. Od toalet papira do gumica za cesmu. Snalaze se.
Neizbežne, gotovo svuda, su price o politici, fudbalerima, košarkašima i sl. Kao i svadje zbog istih, mnogo je mišljenja, a svi misle da su u pravu.
Mnogo je materijala na takvim mestima, ali može se i na osnovu ovoga zakljuciti kakvi smo mi.
Kakvi smo ustvari ? Neoptereceni izgledom, srecni ako imamo hrane i pica. Sposobni smo da se snadjemo u svakoj novonastaloj situaciji. Kriza nam nije strana, jer mi i ne znamo kako je to živeti bez krize. Uvek spremni za šalu, ali i za svadju, tvrdoglavi do kraja. Gledamo da sebi i svojim najbližima obezbedimo koliko možemo, jer nam je porodica, ipak na prvom mestu.
Jedno od pitanja koja Hašim Tači postavlja svom računovođi dok zaključuju kasu i sumiraju utiske na kraju napornog radnog dana.
- Gospodine Tači, da podnesem izveštaj o današnjem prometu i radu RODA-e*.
- Kazuj, Mirza, da li su agenti pronašli krticu?
- Jesu, gospodine Tači. Bio je to Himzo iz marketinga.
- Kazuj, Mirza, da li je kažnjen?
- Danas popodne je poslat na obradu i pakovanje. Već sutra će biti spreman za distribuciju.
- Dobro. Kad povade iz njega šta valja, oteraj ga i surdukni u Ibar...Nećemo dalje rizikovati sa telima. Već se priča da se širi čudan miris iz "skladišta za reciklažu". A, kazuj, Mirza, šta je sa cisternom kičmene moždine što je juče stigla?
- Na hlađenju je, gospodine. Sutra rano ujutro kreće za Kirgistan, pod paravanom šlepera ajvara.
- A, da li je male bebe RODA donela?
- Jeste, gospodine Tači, samo što su stigle. Već na stolu već imamo ponude nekoliko bliskoistočnih paravojnih organizacija koje su zainteresovane za transfer kroz petnaest godina, pod uslovom da kod nas prođu obuku.
- A Mirza, kakav je izveštaj podneo Koštunica posle one iznenadne posete našim skladištima?
- Nikakav. Rekli smo mu da su centri za produkciju fabrike za preradu vune od Merino ovce, a on je rekao da je to baš lepo i da je on, kad je bio dete mnogo voleo ovce.
- Je li to sve, Mirza?
- Da. Nego, Gospodine Tači, Moje žene i ja smo trenutno u jako teškoj situaciji...Nas trinaestoro živi u petosobnom stanu, a vi ste mi još davno obećali onu povišicu, pa sam mislio...
- Ćuti, Mirza. I sagni se da mi noge opereš.
- Ali gospodine Tači, ja...
- MIRZA!
- U redu, gospodine Tači...RODA* (Regruterska organsko-distributivna agencija) - Organizacija koja se, pod paravanom preduzeća za odlaganje otpada(waste management), bavi pranjem novca, snabdevanjem gerilskih pokreta, uzgajanjem ljudi za prodaju, kao i trgovinom organima i hejtovanjem Dika Martija.
1. Kada je neko uplašen ili blefira, obično čuje ovo od svog napadača.
2. Kad neko nešto prikriva, odnosno taj neko ko ovo upita, misli da taj ko je upitan, nešto prećutkuje.
U nekoj tamo zabiti, gde je i Bog rek'o laku noć, ohrabrio se lik da ide po svoju cupi... Vetar k'o na groblju, pustara i jedna jedina kuća, ne mož' da omaši. Kuca vrata i otvara se samo jedno prozorče gore a kroz njega se naziru samo oči i polako progviruje dvocevka.
- Šta vam treba?
- J... ja sam Žika Čarapić, ovaj tražim Čvrgu Palčića a treba mi njegova ćerka i jedne čiste gaće, ako su vam pri ruci.
- Ja sam njegov brat, on nije ovde. Je li, jesi ti onaj čija je keva najveća kurva u tvojoj oblasti i koja mi još plus duguje pare?
- ......
- Ćutiš, a? Šta je labude, pojela ti maca jezik? E pa vidi ovako, prvo ću da te....
(BOOM!)
Lik vraća svoj cz 99, stariji i od njega samog, al šljaka i kroz trulo drvo na vratima.
- Kad hoćeš da pucaš - pucaj. Nemoj da se proseravaš mnogo. Keva mi nije kurva, a pare nećeš nikad doboti. Labude.
__________________________________________________________- Je li bre Miko, šta si se razgoropadio tako, šepuriš se ko ćuran ispred tog ogledala? Uništićeš ozon tim sranjima što prskaš svaki čas.
- Hehehe...
- Ćekaj, ćekaj. Počeo da pere zube triput nedeljno, da se kupa i subotom i nedeljom, zalizuje kosu, mustaće... Da nis' ti priveo nešto, a?
- Pa.. eto, tako se to desilo, neplanirano...
- A ćutiš, a? Jaoj barabo stara, idemo mi to da zalijemo malo, ja častim!
Ugostiteljski objekat nastao zarad smeštaja turista na ne baš visokom nivou. Gazda je želeo da se bavi ugostiteljstvom, a imao je taman malo više para nego što mu je potrebno da otvori kafić i mnogo manje nego što mu je potrebno da otvori hotel.
Vrste gostiju koje posećuju ovakve objekte:
Bekpekeri - Najzahvalniji gosti kojima je dovoljno da mogu u hostelu da se jednom nedeljno okupaju. Prepoznaju se po neprijatnom mirisu, ofucanoj spoljašnosti i baš-onako-kosmopolitskom pogledu na svet.
Lovci na alkohol - Ljudi sa svih strana sveta namamljeni pričama o Beogradu kao evropskoj prestonici razuzdanog noćnog života. Slično bekpekerima nisu mnogo zahtevni, traže samo da se istuširaju pre izlaska u noćni provod i da ih neko sastruže sa ulaznih vrata kada se vrate u sitne sate mrtvi pijani.
Lovci na ribe - Osobe koje su negde od nekoga čuli da se u hostelima često pojavljuju dobre ribe sa svih krajeva sveta. Neprestano se lickaju, ne izlaze iz kupatila po nekoliko sati, a kad najzad izađu odbijaju da nose išta sem peškira ne bi li namamili sexy turistkinje. Veoma naporni po okolinu, naručito žensku.
Domaći turisti - Retka vrsta u ovakvim objektima. Obično su ljudi iz veoma zabitih krajeva koji su u Beograd došli kako bi sredili neka dokumenta. Neizostavno doživljavaju kulturološki šok prilikom susreta sa razvratnim stranim turistima. Veruju da ih molitvom mogu vratiti na pravi put.
Žene - Mogu ući u bilo koju od prethodnih kateogorija, ali ako nisu bekpekerke biće veoma problematični gosti koji zahtevaju posebnu kategorizaciju. Stalno će kukati na loše uslove smeštaja, domaće turiste koje ih spopadaju sa kandilom i lovce na ribe koji ih neprestano saleću.
Poslovno geslo duvanske industrije.
Kompanija Rothman's vam sa ponosom predstavlja svoj najnoviji duvanski proizvod, ovoga puta samo za one najmlađe...jer ste VI to tražili:
CIGA-LIZA™, za decu i infante!
Da, dobro ste čuli! Konačno i vaši klinci i klinceze mogu da vam se priključe u uživanju u jedinstvenoj Rothman's aromi i ukusu: ujutru, popodne, uveče, na otvorenom, u zatvorenom, posle ručka, pre večere, bilo kada i bilo gde! CIGA-LIZA™ pruža verodostojan osećaj konzumiranja pravih Rothman's cigareta ali kroz bezbedno lizanje molekula duvana i nikotina sa lizalice! I to u tri pod-ukusa: jagoda, coca-cola i pizza! Ne morate da brinete da li će vaše dete umeti da zapali cigaretu, otrese pepeo ili ugasi pikavac. Samo je dovoljno da povuče zaštitni celofan i zabava može da počne!
Za vaše novorođene tu je i specijalna Rothman's CIGA-CUCLA™ sa esencijom maka, za brži i lakši san.
I to nije sve! Kompanija Rothman's sa zadovoljstvom objavljuje specijalnu akciju u saradnji sa McDonalds korporacijom - u periodu od 31.1 do 31.3, uz svaki kupljeni HappyMeal vaš potomak dobija i CIGA-LIZA™ promotivni paket sa 3 lizalice i priveskom u obliku mrtvačke glave!
Jer Rothman's voli celu vašu porodicu!
Reč koja u većini slučajeva označava povraćaj nečeg pozajmljenog ili stavljanje nečega uzetog nazad na svoje mesto, međutim u slengu se često koristi i kao reč za osvetu.
Vraćanje kao osveta može da bude različitog intenziteta i sa različitim posledicama. Može da bude vraćanje istom merom, ili kako se drugačije kaže vratiti milo za drago gde se sveti na potpuno isti način ili sa istim posledicama i vraćanje sa kamatom kod kog mnogo više oštetiš subjekt vraćanja i vratiš mu makar duplo.
- Ej brate.
- Ej matori, šta se radi?
- Ništa specijalno, bili kod čika Pere u poseti u bolnici, evo sad smo stigli.
- Što je čika Pera u bolnici, šta je bilo?
- A ti ne znaš?
- Jok bre. Šta je bilo?
- Pa znaš juče popodne kada smo se ubili k’o majke od one rakije što je izneo Peđa Šiptar?
- Kako ne znam matori puz’o sam do kuće.
- I Đole ode kući tako pijan, a teta Dragica i čika Pera nisu bili tu. I legao on da spava, a oni se vratili nazad i zvone, kucaju, lupaju, a ovaj ne čuje ništa. Spava k’o zaklan.
- Pa šta se čika Povredio dok je razvaljivao vrata?
- Ma ne bre. Palo njemu na pamet da od komšije pozajmi merdevine, taman ima neke što mogu da dohvate do prvog sprata, i da mu lupa na prozor od sobe.
- Au, već vidim belaj.
- Popeo se čika Pera i počeo da lupa, ovaj se probudio i onako pijan i sanjiv odjednom vidi ćaleta na prozoru na prvom spratu kako mu maše da otvori i urla na njega kroz staklo. Istripovao se Đole da sanja, jer otkud ćale na prvom spratu na prozoru i maše, prekrstio se, otvorio prozor, gurnuo merdevine i vratio se nazad u krevet. Polomio se čovek sav, još upao u neke ruže. Ma unakazio ga.
- A da mu nije to vratio za ono kada je ukrao dedi mobilni iz sanduka, pa ga čika Pera prebio k’o konja i poslao u urgentni?
- Moguće da mu je vratio, budala je on. Cela ta porodica je malo prehlađena.
- Vratiće mu ovo čika Pera s’ kamatom.
Svestranost! Ali, ne ona u smislu "o svemu znam po malo", već ona "o svemu znam sve!" Pevač (jedino to poštujem kod njega), Čkolovani pravnik (nedavno tužio Andželinu Džoli), fudbaler, ribolovac, glumac, vlasnik radio stanice, polupolitičar, menja Mocarta po potrebi, stručan po svakom pitanju!
Krajem devedesetih radih u jednoj lokalnoj radio i TV stanici. Nedelja popodne, voditelj sam TV emisije relaksirajućeg i humorističkog sadržaja. Iz studija mi emituju jučerašnju utakmicu između lokalnog fudbalskog kluba i pevača narodnjaka. Nisam prisustvovao toj utakmici, tačnije, kamerman je poslat da snimi materijal, nakon montaže to je bio prilog od samo par minuta. Sećam se da su za ekipu "narodnjaka" između ostalih igrali pokojni Zoran Jovanović, Radiša Urošević...
Sve što sam uspeo videti u tih par minuta je bilo nekoliko padova, promašivanja lopte, promašivanja gola sa dva metra, jedna opšta smejurija, generalno gledano!
Morao sam reći nešto, nakon emitovanja priloga. Moj komentar je bio u smislu onoga što sam video:- Evo, dragi gledaoci, iz ovog priloga sa jučerašnje utakmice smo mogli zaključiti da neko ne zna da igra fudbal, a neko nema pojma...
Nije prošlo par minuta, zazvonio je telefon u kancelariji sekretarice...
- Dobar dan, radio-televizija "ta i ta", izvolite!
- Ovde Radiša Urošević, ko je ona budala od voditelja koja onako komentariše jučerašnju utakmicu!? Hoću da pričam sa gazda-Milovanom, ja ću ovoga da...(cenzurisano)!!!Umalo ne dobih otkaz!
Počasna titula koju ponekad stiče problematični otac problematičnog muškog mladunca. Davalac titule je keva, a dodela se vrši u vidu srednjovekovnog rituala u kome senior oklagijom dodiruje glavu vazala.
Mlađahni Laza i ovog petka u društvu svog oca Bože ide u kafanu Volan. Po tradiciji svraćaju do komšije Smradoja i brata mu Bazdoja. Sledi obredno pričešće mučenicom, a zatim se nastavlja do željene destinacije. Ture belog i kisele se smenjuju kao na traci. Tri piksle su već razbijene, pa je gazda kafane dao dozvolu cenjenim gostima da pljuge gase na podu. Atmosfera se usijava, više nema ni razgovora, samo nasumična razmena reči, tipa:"Ćale pocep'o si novi sako jebo sako ne znam ni koji će mi moj vako dobar sako jedino da me sarane u njemu e neće me majci u tebi saranjivati dajde upaljač da zapalim govno..." Kući se dolazi oko frtalj posle četiri. Časni otac pokušava da se teatralno strovali u krevet pored žene mu, ali maši postelju za po metra, ruši stonu lampu i posle par sekundi zahrče na patosu. Žena je, naravno, sve čula, ali odlučuje da se pravi da nije, nema se vremena za pravljenje scene, valja rano ustati. Mali Laza je uspeo da se uvuče u krevet koji je već posle par minuta zapovraćao k'o komodo zmaj. Buđenje je popodne, Laza se praćen monstruoznim mamurlukom izvlači iz kreveta i ide u potragu za mamicom.
- Mamaaa, je l' može jedna gorča, živ ti ja?
- Das terate u četr pičke materine i ti i tvoj ludi otac!!! Ček samo dok se probudi, da mu ja ispostavim račun za živce što mi je pojeo i krv što mi popio!
Transseoska komunikacija putem radija gde se, u nedostatku drugog medija, prosleđuju razne, kao što naslov kaže, čestitke, želje i pozdravi u najrazličitije svrhe od venčanja, davanja zaveta i veridbi preko ispraćaja, slava, većih kućnih radova i povrataka iz inostranstva do sahrana, parastosa i pomena.
Žitomiru iz sela Vrničani kod Čačka srećna ugradnja kuka od prije Kosomirke, prijatelja Borosava i njihove mnogobrojne porodice uz pesmu "Oj Žiko, ljubi l' tvoja mala, te tvoje vite, noge od metala"
ili
Brat sestri čestita 13. rođendan uz pesmu "PRVI SAM TE LJUBIO NA TRAVI"
Sretan odlazak u vojsku pesmom "Kad bi bio ranjen"
Sinu jedincu srećnu operaciju očiju uz pesmu: "JOŠ NE SVIĆE RUJNA ZORA".
Čestitam mom komŠiji srećno telenje krave sa pesmom "Rodio se sin".
Zetu ginekologu srećan 100-ti abortus uz pesmu "GDE ĆE TI DUŠA".
Unuci čestitamo treći rodjendan, uz želju da doživi još toliko, uz pesmu "KRALJICA TROTOARA"!
Pesmom "Odrastao sam sa ovcama" svojim sestrama želim prijatno popodne!
Srećno preseljenje u drugu kuću dragoj svekrvi uz pesmu "DA TI BRZO IZGORI".
Srećnu amputaciju noge unuku, žele baba i deda uz pesmu "Ne klepeći nanulama"
Bratu Faruku, srećno obrezivanje, želi sestra Fatima, sa pesmom:"Šta te boli brate moj?"
Srećan odlazak u penziju svekru sa pesmom "Da ti dani brže prođu"
Srećno sklapanje braka drugarici uz pesmu "TRI BUNARA JEDNA KOFA SLUŽI".
Srećno useljenje u novosagrađenu kuću - uz pesmu "SIĐI MUNJO UDRI GROME" -želi komšija
Pokojnoj baki izgoreloj u požaru želimo pokoj večni uz pesmu "Sve još miriše na nju".
Srećno sklapanje braka sinu Milutinu želi otac sa pesmom "Dotako sam dno života"Zahvaljujem onima koji su neke od čestitki smislili umesto mene pesmom "Nije više tvoja stvar..."
Smetati,stati tamo gde vam nije mesto!
Kalemegdan,nedelja popodne,dva ljuta rivala gospodin Raka,inače devizni
penzioner,i gospodin Mića živahni penzioner,bivše vojno lice,pikaju partiju šaha.Situacija je krajnje napeta,živahni Mića je u nezavidnoj poziciji jer se polako nazire kraj partije,i polako mu postaje jasno da su sanse za pobedu male.
Onda ide zoom na Mićino lice,gde se graška znoja palako sliva niz njegovo
naborano čelo,situacija je uzavrela,ovaj potez je odlučujući!
Mićina nervoza je na vrhuncu, o da li će to njegovo srce izdržati?!Na svu muku nailazi i vremešni gospodin Mladja,inače penzioner Mladja je poznat po tome da voli da gura nos tamo gde mu nije mesto,da daje razne komentare,klasičan provokator, i u svakoj čorbi mirodjija.
I onda se situacija zakuvava:
Mladja:"Mićo bolje predaj partiju,nisi ti za to,šah je za inteligentne ljude,bolje idi hrani golubove"
Raka:"Daj Mladjo pusti čoveka da igra"
Mladja"Ma šta da igra kad nema pojma,nek se zanima sas sudoku"Mića se "pretvara na monstruma" od besa.
"Ma more da se teraš ti u tri lepe,šta si mi se nadžodžio tu dišeš mi za vrat,
ne mogu od tebe da igram,mršš odatle da ti ne izbijem te veštačke zube"
Jedan od omiljenih tandema u američkim filmovima koji je uspešno posejan kao model širom zapadne kinematografije. Dakle, jedna matora sirova drtina u svojim pedesetim nasuprot mladog i školovanog junoše u svojim kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim.
E, sada, pošto ovakvi filmovi uglavnom imaju barem tri plus dela, glavna poenta je na evoluciji odnosa ova dva potpuno različita karaktera, ili bolje rečeno, kvarenju mlađeg kolege i prevaspitavanju starijeg. U prvom delu, do pet minuta pred kraj, ne mogu da se smisle, a tada mladi partner spasava matorom guzicu iz situacije u koju ih je ovaj obojicu uvalio, ne poštujući šefovo naređenje da se ne mešaju u krizu sa taocima, već trči da se sam sukobi sa stotinak terorista iz Arapske Republike Rusije, čiji stanovnici su Srbi.
U drugom delu su već kul, o trećem da se ne priča, a u četvrtom je mlađi kolega kum na trećoj svadbi matorom.
Prvi deo
Šef: Roberte, ovo je tvoj novi partner, Denis!
Denis: Denis, drago mi je!
Robert: Ova pičkica!? Bolje da si mi našao neku pravu ribicu, da imam makar šta da ševim dok čekam krimose u marici...
Šef: Denis je bio najbolji student policijske akademije. Treba mu malo prakse, ali ćete se dobro slagati. Hajde, imate sada slobodno popodne da se malo bolje upoznate.
Robert: Ok. Idemo negde na piće i krofne.
Denis: Zapravo, ja bih radije u đus-bar...
Robert: Je li, zvekane, jesu li tebe na toj akademiji učili gde dolaziš? Da li, recimo, znaš kako je poginuo moj prethodni partner?
Denis: ...
Robert: E, pa, najeo se kirgistanskog tetovca i prdnuo u nagaznu minu, ako te već zanima...
*
Četvrti deo
Svadba, već svi pijani
Denis: E, Roberte, kuronjo stari, ako meni u tvojim godinama bude mogao da se digne, kunem ti se da ću jebati sve svatove, neću birati otvor...
Robert: Hej! Šta bi sa onim finim akademskim građaninom koji je hteo u đus-bar!? Osim toga, uživaj dok nemaš problema sa prostatom!
Denisova žena: Denise, kakav je to rečnik!?
Robert: Hajdemo gore u našu sobu da ti demonstriram!
(kraj)
Južnjački način da se izrazi vrhunac nezadovoljstva postupcima i osobinama nekog člana porodice, potomstvom najčešće.
Naime, zakonska procedura za zvanično odricanje propisuje i da se to javno objavi, makar preko lokalnih novina čime se uz sve ostale zavrzlame dodaju i troškovi za izdavanje oglasa. Normalno da su oglasi "masnim slovima" pisani (bold, podebljano) skuplji, ali privlače više pažnje. Upravo se u tim rečima krije i poruka; ne žalim para to da uradim i želim da svi to vide i znaju.
- Jeb'o me pas kad ne bacih ovog bizgova k'o u Sparti što radili!
- Dobro, bre, Milovane, pa zar opet tako za dete?
- Kakvo, bre, dete, ženo?! Dva'es osam sprcao u guzicu i ništa uradio nije! 'Oće gospodičić na fakultet. Dobro, 'ajde, trpeli smo k'o kučići da mu plaćamo stan, školarinu, knjige... I? Pet godina studirao prvu godinu i nije je ni očistio! Onda to zajeb'o i već godinama samo sedi kući, spava do 2 popodne, razvlači se od kreveta do kauča i zakera samo nešto! Nek' ide negde da radi!
- Nemoj da si prestrog, znaš kako je danas teško za posao...
- More, idem odma' ujutro do Joce u "Reč radnika" da dam oglas! Ima ga se odreknem s' masna slova u novine. Dokle da ga čuvam k'o mezimče? Od Džekija bar imam neku vajdu, tera poštare, Jehovine svedoke i one što traže staro gvojze iz dvorište da mi ne dosađuju. A ova nesreća, na koga li je povukla?
- Milovane, prestani, sad si preterao! Ne možeš tako da pričaš za dete!
- More, sad kad smo već kod toga, isto hoda, a i lenčuga je k'o komšija Mita, čak ima i iste obrve. Pa kad već dajem oglas za njega, da dodam i tvoje ime u oglas, još i tu da prištedim, dva odjednom!
Slično kao i brazilska s tim da se, za razliku od latinoameričke gde se brije ONAJ trouglasti "žbun" na glatko, ovde brije bukvalno žbun. Svo žbunje... I svo drveće... I sva trava... Ma, ne muči mozak: ako sadrži zeleni pigment, brijaj to na nulu. Potom nakokaš brdo betona preko, poravnaš na glatko. Neretko se zatim preko toga naređaju razne ploče i kocke od betona ili nekog kamena, čisto da se bude siguran da za njima više trava ne niče!
Da li to zelenilo ima neku istorijsku ili drugu vrednost, pa i neku ekološku funkciju? Ma, ko ga jebe!
Po svemu sudeći, ovu vrstu depilacije sprovodi jedna te ista firma koju vodi jedan te isti čovek, bez obzira gde ste u Srbiji. Isti materijali se koriste, iste "kocke", isto se ređaju, po istom nacrtu, pa ako na slici vidite neki grad, neće biti lako da pogodite koji grad je u pitanju jer svi izgledaju isto. Često se garnira i nekom nepotrebno skupom i komplikovanom fontanom koja uz to i ne radi veći broj dana u godini i više ima sati popravke na njoj od nekog starog Alfa Romea.
Sinonimi: SNS šiz-friz, Vesićevka itd.
- Brt, jel ovi opet uveli policijski čas?!
- Otkud ti to?
- Pa, sad prođoh pored glavne ulice... Nigde žive duše, čak ni po kafićima!
- Aaa, pa nije to... Nego otkako odradili depilaciju, nigde ladovine. A već 5-6 dana je temperatura oko 40 stepeni. I sad se sav onaj beton i kamen napeko, akumulirao toplotu i isijava. Kao da si u rerni. I niko se živ ne usuđuje od 1 ili 2 popodne da mrdne napolje.
- Hmmm... Efikasnije razjurili narod od policijskog časa...
- Ne verujem da je to bio cilj, ali eto... A možda i nije to loše jer ionako moraju da opet to raskopaju i prepakuju jer zajebali bandere i nisu po planu...
- Aha... A fontana?
- Jebemliga... Svaki dan neki radnici prčkaju nešto oko nje. Ili vodoinstalateri ili električari... Neko će još i da pogine! Mada, znaš Mareta? On ima stan iznad... On zahvalan kad ne radi fontana.
- Što?
- Pa, kaže kad radi da mu se na svakih 20 minuta ide u WC zbog zvuka...
- Au, jbt... Da se ispeče narod!
- Možda zasad, ali kad rokne malo jača kiša zato imaš džabe bazen u glavnoj... I u radnjama... I u podrumima zgrada... A zimi klizalište.
- Toliko loše?!
- Sine, čuo sam da murija trebovala sonare umesto radara, za kišne dane... A ortopedija trebovala više gipsa od lokalnog stovarišta građevinskog materijala...
Tekst koji bi svaki moderan čovjek trebalo da ima kod sebe. U dobu depresija, razočarenja, nervoza, neuroza, stresova i tako dalje, čovjeku često prilazi, u prvi slučajevima stidljivo, a kasnije sve smjelije, misao o tome kako bi sve bilo bolje kada njega ne bi bilo. Međutim, otići tako naprasno, nestati sa lica zemlje, bez poslednje riječi, bez završnog čina, malko je neukusno. Zato treba imati, za takve slučajeve, unaprijed pripremljen govor poslednjeg časa. Sročite tako, u jednom takvom inspirativnom trenutku, par rečenica, opišite razlog, kažite svojima da ne tuguju, pozdravite tu i tamo po nekog, poručite NJOJ da ona nije kriva; onda sve to uentostručite, pa pohranite u onaj maleni džep na farmerkama koji se nalazi unutar klasičnog džepa. Pošto ne znam koja mu je druga funkcija, kapiram da je baš tome namijenjen. Mislim, taj džep ni majka ne provjerava prije nego ubaci odjeću u mašinu za veš. I eto, pismo je u džepu, život je opet kučka, dobavio si revolver/cijanid/konopac, uvjerio sebe da ovako dalje ne može, i učinio svijetu uslugu.
:
Pišem sve bez uvoda jer ne znam kako da kočnem. Pišem brzo jer se plašim da stanem. Plašim se sledećeg čina, ali sam siguran u njegovu postojanost. Majko, oče... Ne pitajte se ko je kriv, ne pitajte se gdje ste pogriješili. Lakše mi je sad, budite uvjereni. Budite spokojni. Sve je jednostavno, ovaj svijet nije bio moj. Mrzio sam ovaj vazduh, ove ljude, ovo sve. Previše sam se pitao 'čemu sve to?'. Pet dana nedeljno posla, dva dana odmora. Za šta? Nizašta. Bez ljubavi, bez druga. Svi srećni ljudi, nadaju se nečemu u životu, čekaju nešto, bore se... Žašto, pobogu. Svima na kraju dogori svijeća, i samo izmučeni i pregaženi ispustimo i poslednju ratu duše koja nam je ostala. Previše uzaludnosti je u svijetu, šta god da uradim, nebitan sam. Previše je laži, previše ćutanja i podvijanja repova. Umoran sam. Umoran od toga da budem umoran. Vi ste mi dali sve što ste mogli, sve što ste ikad imali. Znam, i žao mi je. To je sve što imam da vam kažem. Ne tugujte za mnom. Ja sam već na nekom boljem mjestu. Ako ona dođe, kažite joj da sam je volio... Da sam pamtio svaki dan proveden sa njom, da je, uz vas, bila jedna od rijetkih djelova mog života vrijednih pomena. Još joj kažite da ne plače, da je ovako najbolje, da mi je sada lakše, i da joj želim sve najbolje u životu. Da zaboravi na mene što prije. Nije nam svima bilo mjesto pod ovim Suncem. Ovo je moja volja i moja sudbina. A sada do viđenja, na nekom boljem mjestu.
Vaš sin,
.
Ponekad čoveku dođe da ne želi nikoga da vidi, nigde da ide, ništa da ne radi...
Da ceo vikend provede sam u stanu. Da ne čuje telefon niti zvono na vratima.
Kao i u svakoj firmi koja nije državna, radio si i u subotu.
Kao i u svakoj firmi koja nije državna morao si da ostaneš na poslu malo duže.
Nema veze što je subota. Subota je redovan radni dan.
Dokobeljao si se nekako do stana, mrtav umoran naravno.
Srušio si se u krevet. Hteo si malo da pogledaš TV, ali si zaspao u roku od odmah.
Probudio si se u 10 uveče. Izlazak u grad? Jurenje pički? Druženje sa ortacima?
I tako će se sve završiti teškim pijanstvom koje briše sve događaje iz sećanja.
Tuširanje? Jebeš tuširanje. Da vidimo šta ima na TV-u. A na internetu?
Cigara po cigara. Svanulo. Hajde da se spava. Svlačenje? Jebeš svlačenje.
Buđenje u podne. Treba da se kupi nešto da se jede. Nema veze.
Ima nešto u frižideru. Nema. Bajat hleb od pre neki dan. I džem. Gozba.
Nema mleka. Glupo je da jedeš džem i bajat hleb. Skuvao si čaj. Odlično.
Nedelja. Mir. Telefon ne zvoni. Sportsko popodne. Arena. Sport klub 1,2,3.
Izgleda da si opet zadremao. Pao je mrak. Treba izaći napolje po cigare. Može.
I da se kupi burek sa mesom i jogurt za večeru. Prava stvar.
Kratka šetnja po burek i cigare. Tuširanje, brijanje. Spavanje.
Zastareli izraz, način da se kaže da je neko bio jako dugo odsutan od kuće. Danas ćete ovaj izraz jako retko čuti, a i ako se to desi, izgovoriće ga neka osoba u godinama.
- Je li, sinko, kad ćeš u vojsku?
- Kakva vojska, ćale, sad to nema. Kažeš da nećeš kao ja što sam i ćao.
- Kako, bre, to?! Nećeš?! I nije te bilo sramota? Šta je, 'oće gospodičić i dalje da spavka do 2 popodne, ne može bez mamine kuhinje? Pu, barabo beskorisna!
- Nije, ćale, nego...
- M'rš! Ja sam mog'o da idem kad bilo dve godine, prvi put me pustili iz kasarne na redovno posle više od godine i po! Bilo k'o što stari kažu, bukvalno! Ja na kapiju, a ono kerče što sam ga ja doneo kući, hranio, trebio od buva i lečio me laje k'o skitnicu! A keva pokojna me prvo pitala "A koji ti beše"! A ti sad... Ne možeš ni par meseci! I trudnice izdrže 9 meseci, a tebi problem skoro upola tog vremena!
- A šta ako...
- Se zarati? Sa kim mi sad da ratujemo, 'leba ti? Stalno puštaju na vikende, izlaske... Bar civilno da si odabrao, da znam i haljinu da ti kupim da nosiš i podviješ je kad čučneš da pišaš! Mindža ratnik, moj sin!
- Šta se dereš na dete, Milovane?
- Ti da ćutiš, ženo, ti si za ovo i kriva! Više od dva'es sprcao u dupe, ne može u vojsku! Ni fakultet završio nije, da me jebeš ako ga nije upisao samo vojsku da eskivira! Branković u mojoj kući! Još samo da mi kaže i dečka da ima i sve da mi bude jasno! Vala, bolje da sam tada na pločice izdrkao pa posle da moram to da čistim da moji pokojni roditelji ne vide, nego OVO što sam trošio trud i energiju da napravim i uzgajam! Pu!
Najveća laž koju možete čuti na pitanje "Šta radiš?", a neposredan dokaz da upitani laže imaćete ako ga pitate pred majkom i onda primetite njen besan, izraz lica pun prezira, umesto očekivanog izraza punog ljubavi prema vrednom potomku.
Ustajete oko podne i to jedva jer ste primetno mamurni od celonoćnog pijanstva. Kuvate kafu da se malo rasanite i palite cigaretu.
Negde oko dva popodne postajete gladni (popustila malo glava) i ručate.
Posle ručka malo da svarite, pola sata, pa onda da malo vidite šta ima na Fejsu (sat, dva).
Negde oko pola pet uzimate knjigu u ruke. Samo što ste otvorili stranu do koje ste stigli, zvoni telefon. Keva vam ga besno dodaje uz komentar: "Skrati razgovor, moraš da učiš"
Posle četrdesetak minuta prisećanja o sinoćnom izlasku i dogovaranja za večeras, prekidate vezu i bacate se na učenje.
Posle dvadeset minuta pravite pauzu (zamorili ste se, brate) i naručujete kevi još jednu kafu da vas razdrma malo. Ovaj put kada vam donosi kafu, vi vidite u njenim očima da je postala sposobna da ubije, samo još nije stigla do toga da bi mogla da ubije i vas. Pravdate se objašnjenjem da učenje iziskuje mnogo koncentracije i umara mozak, što ona ne bi mogla da zna, s obzirom da je batalila školu posle srednje.
Dok pijete kafu, puštate TV da malo opustite mozak laganim humorističkim serijama, kad počinje utakmica! Morate da odgledate bar prvo poluvreme i posle duge svađe sa majkom u pravcu da ćete ostati bez prebivališta, pristajete da isključite ton. Samo ćete povremeno pratiti rezultat, a učenje je na prvom mestu.
Naravno, pažljivo pratite utakmicu, a knjigu držite u rukama i zacepite je svaki put kad se iznervirate.
Ijao, devet sati! Dobro je, utakmica je gotova, jer vi morate da se spremate za izlazak.
Samo što treba da krenete zvoni telefon i čujete pitanje: "Šta radiš?" na koje kao iz topa ispaljujete:"Ma, učim po ceo dan!"(jer za vas to i jeste istina) na šta ceo okrug od 100 kilometara čuje poklik vaše majke: " Ja sam te rodila, ja ću i da te ubijem!!!"P.S. Ova definicija je adaptirana za apsolvente koji su iz finansijskih razloga primorani da se vrate u topli dom dok ne daju poslednjih nekoliko ispita.
