Neki tamo glagolski oblik u već dovoljno komplikovanom srpskom jeziku koji pretvara i najčešće korišćene reči u nešto daleko pametnije i uzvišenije.
Oh, sapletoh se.
Šta to uradiste ?
Igrah igrice, blejah na internetu.
Da li sve naučiste kolege moje omiljene ?
Desetku dobih dragi roditelji.
Dobru ribu opalih prijatelji moji.
Upropastih se od vinjaka policijo moja lepa.
Pitanje postavljeno liku koji mnogo nerazumno priča da ti treba prevod da bi ga skontao. Ili nekom ko koristi neki svoj izmišljeni jezik pokušavajući da nešto objasni.
G :mrmlja: - Neču moči veičeras, treba nefto čalu da promognem.
R - Gde da skinem titlove za tebe?
G - A fto?
------------------------
R - Gde si? 'oćeš na vops?
V - Bratori, vome e dKo moje lema čke. Ćune moći da come house još dos dejs. Ali ićićemo da go na beer seknd drum.
(Brate, evo me kod devojke. Neću moći da dođem kući još dva dana. Ali ići ćemo na pivo drugi put)
R - Gde da skinem titlove za tebe?
V - Well žešmo da find....
R - Neeeka, nekaaa, nemoj mi objašnjavaš. Odoh sam.
To je ona država o kojoj nešto znamo samo ako neki naš rođak radi tamo! Na TV se o Kanadi ne govori, na internetu nije česta tema… Članica je G8 a ipak nikad nije imala neki istaknut položaj na svjetskoj ekonomskoj sceni, članica je NATO pakta a ipak se ne spominje u ratovima... Poglavar Kanade je kraljica Elizabeta II, ali ta žena nikad nigdje ne ide i niko joj ne dolazi u goste. Glavni grad je Otava, i to je jedino čime taj grad može da se pohvali, jer se ne spominje u nekom drugom kontekstu. Službeni jezik nije kanadski (zato što takav jezik ne postoji) nego Engleski i Francuski, ali ko je još čuo za to i koga to uopšte zanima… Kanada nije zanimljiva!
Jedini Kanađani koji su svojim radom i djelom ostavili nekakav trag u ovom svijetu jesu Terrance & Phillip!
Ovakvi smo. Onakvi smo. Neki dobri. Neki baš i ne. Neki otvoreni. Neki zatvoreni. Neki se trude da budu ono što nisu. Neki beže od onoga što jesu. Svako ima svoju priču.
- Ne mogu da gledam onog gada. Stalno nešto zakera. Stalno nešto traži. Te ovo, te ono. Sve on zna. Ništa mu ne valja. Što me bre jednom ne ostavi na miru?
- Znaš, on je dete bez roditelja. Odrastao je u domu. On je navikao na neprestanu borbu sa svima. Možda je zato takav.
- E nisam znala. Sad mi ga nekako žao. Svako ima svoju priču.
Kad pričaš nekom baronu neki svoj doživljaj a on posle mesec dana zaboravi od koga je to čuo i ispriča ti tvoju priču samo sa njim kao glavnim likom.
Nesto sto je ranije oznacavalo jezik gamera i hackera, a sada je potpuno skravljeno od strane facebook ziljavusa koje su samo odjednom pocele da ga koriste (i nazivaju "facebook" jezikom) . Nije bilo tako strasno dok su znale samo osnove...
Dve ziljavuse na facebook chatu:
A: Jao bwe shto si mi swatka na onoj swichichi.
B: Lol, a i ti si swa swatka i mawa.
A: Shta ti znachi to "lol"?
A: Ma neznam bwe, awi swi to prichaju, to je neki nowi facebook jezik.
(Ovako je to izgledalo pre 3 meseca, a sada je, verujte, mnogo gore)
Usled bolne činjenice da ih ima jedva 300.000 i još bolnije činjenice da žive na ogromnoj santi leda u pripizdini severnog Atlantika, Islanđani i Islanđanke su osuđeni jedni na druge i ne mogu da budu mnogo izbirljivi. Jebu ono što je dostupno, neretko i svoje dalje rođake što rezultira rekordnom stopom debilnog potomstva.
Kada neko ima kriterijume kao Islanđanin, to znači da ne pravi pitanje. Metno bi ga slučajnoj prolaznici bez obzira na njeno godište i gabarite, mrtvom četniku u bradu ili Vejnu Runiju u rč. Pomijar. Živi dokaz da su neki preozbiljno shvatili devizu "od birača nema jebača".
- Brate, ko je ova krezuba ciganštura kojoj si se javio malo pre!?
- Ma neka riba koju sam tretirao pre neki dan.
- Ri.. rib... jesi ti to rekao riba!? Gospođa ima pet banki minimum, prilično je korpulentna, nema zube, puši Drinu bez filtera i gleda u dlan!
- Brate, mora neko da se zauzme i tu. Uostalom, u mom tefteru se i ona broji kao jedan.
- Jebao te tefter, pomijaru onaj islandski...
Jezik koji je izmislila Vesna Vukelić Vendi. Veoma je bogat pridevima i pripada turboslovenskoj grupi jezika. Dakle, u pitanju je srpski jezik u miksu sa najčešće tunguskim, a ponekad i drugim jezicima.
- Kakvo mišljenje imate o Ceci Ražnatović?
- Zašto mi postavljate pitanje o tom orbitalnom nanoorganizmu? Ja sam koherentna žena koja je u direktnoj proporciji sa uzvišenim visočanstvom, i smatram da je taj nanoorganizam sa facom kromanjonca ekstremno ispod mojih skuta. U translejtu: nije vredan pomena.
- Da li biste ponovo otišli na farmu?
- Ne bih se usudila da se vratim u taj grandiozni plićak pun kedera lajavaca. Osetila bih se veoma turbulentno kada bih morala ponovo da im ekološkim putem izazovem hirošimu moždane mase, ali to nije hrišćanski.
- I za kraj, šta biste poručili gledaocima?
- Nemojte nikada biti morbidni termiti koji vole razoravati kubičnu prostoriju. Budite ono što se kreativnom prečicom postiže, a ne ono što vam pojedini nanoorganizmi sa facom kromanjonca serviraju preko masovnih medija.
Naš maternji jezik, onako kako ga zovu strani lingvisti. Skraćeno od: Bosnian,Croatian,Serbian.
Naime, posle sloma Jugoslavije u kojoj je srpskohrvatski bio oficijalni jezik, izmišljene su nove republike sa svojim "novim" i "originalnim" jezicima koji su postali zvanični. Srpskohrvatski je nestao jer ga nijedna zemlja više nije koristila.
Kako bi se odbranili od najezde profesora pa i katedri za svaki taj jezik posebno, univerziteti koji imaju slavistiku na svojim fakultetima izmislili su ovu skraćenicu kako ne bi upadali u političke probleme i recimo, terali Bosanca da uči srpski jezik kao njegov maternji, dok on ima sasvim drugi maternji jezik koji se zove bosanski...:-))
Čovek koji je najpotrebniji subotom i nedeljom u ranim jutarnjim časovima kada litre i litre alkohola u krvi od maternjeg jezika naprave neki nemušti jezik pa se čak ni rođena braća ne mogu sporazumeti.
Brat 1: E, da mnj sssadm idmmma d eejmo...
Brat 2: Ma štć bree d ajimoo...
Brat 1: Njjem brrrrmn..
Brat 2: Ti s bdallla..e
Strategija u muvanju cura koja se dvojako primenjuje u zavisnosti od toga da li je izlazak na selu ili u gradu. U koliko je radnja, stanje i zbivanje prilaska curama tipa muvanja locirano u gradu, tada grupica tvojih drugara prilazi devojkama, napravi od sebe maksimalne budalčine i seljobere, a da bi ti kasnije prišao krajnje galantno i fensi (od stajlinga ovde neki kaputić leže kao budali šamar) šatro izvinjavajući se, dok se infiltriraš sa težnjom pozadinskog napada na lakovernu čeljad. Ukoliko muvaš ženske na selu, onda ideš u prvi plan napada, tj. da glumiš konja - seljančice to jednostavno vole.
Prilazak u gradu
Drugovi koji glume konje: "De ste male, š'a ima ovo, mis'im kako 'e, a? Vidim da ste uzgorele, kopalo se uoči Petrovdana, a?"
Devojke se zgledaju, zgroženo, dok ti smoothy u stilu Mračnog Viteza prilaziš...
Ti: "Ajmo, momci bežanija, dosta je bilo smaranja ovih lepih, divnih devojaka!"... Dramska pauza, menjaš glas i lagano podižeš pogled, pogled koji govori "da, ja sam taj, romantični ratnik vitez, za kojeg ne znaš da sam isti kao i ona trojica konja koji su ti prišli" ... i počinješ priču: "Izvinite, ali ja sam stvarno izblamiran, znate ja budem u Luksemburgu, na ovo stvarno nisam naučio, pa čak ni u Njujorku ovo nisam viđao..." Podižeš obrvu, nastupa presudni trenutak, pauza od 3 sekunde... : "Nego, dame piju Mohito?" Poentiraš!Prilazak u selu
Ti glumiš konja: "De si mala, nisam te ranije viđ'o, a takva lepot'ca k'o Seka Aleksić posle drugog albuma za Grand Produkciju..." Čačkalica ti je u ustima, drpaš se za kurac... "Uh, al' sam izudar'o neke gradske mangupčiće, skoro da sam razjeb'o tetovažu kokarde na bicepsu, lebgajebo"! Napinješ biceps da može da šatro da vidi, a u svrhu da se ona napali. "A ove gradske pičke, ovo fini momci se prepali dok sam sam onu šestoricu džibera Boš motorkom po kukuruzu ganj'o"! Pokazuješ na drugare koje glume, fine, kulturne momke, tj. pičke u očima seljančice dok simultano rokaš šlajmaru na pod seoske diskoteke Monako.
Seljančica: "UF, AL' SI LEP - GLOOOVAAA ME ZABOL'LA, MEŠČINI MOOOALI DA SI TI IZ ZVEZDA GRANDA, A?"
Ti: "Ma, nisam ja - Boban Rajović mi brat od tetke, ako 'oš idemo nekad na koncerat, a?" Poentiraš!
Kaže se za družinu koja ni po godinama, ni po karakteru, ni po interesovanjima ne bi trebala biti zajedno.
-Dogovorili ti se Ivan i ja da idemo u neku kafančinu da se opijamo ko ljudi, dokurčile nam više ove diskoteke, odem ti ja kod njega a pita nas njegov ćale “Je li momci gde ćete?”, ja rekoh idemo u onu kafanu “Oračeva sreća”, i tu ti on kaže nama “Jao, pa ja tamo nisam bio 10 godina”
-Ne seri da je ćale krenuo s vama?
-Ma ćuti, nije to najgore, odemo ti mi tamo, kad Šomi sa curom i sestrom
-Šomi dileja?
-Upravo on, zapeo on da sednemo kod njih, i mi ti sednemo, krenuše Ivanov ćale i Šomi da se opijaju, a Ivanu glupo da se opija pred ćaletom, a meni glupo da ja pijem a on da ne pije. Tu ti Ivanov ćale pozva nekog kolegu koji živi tu blizu da dođe, i čovek dođe i dovede ženu, i taj njegov kolega se napi, kao i Šomijeva riba. Njih četvoro pijani, Šomijeva riba ne zaklapa, a seka mu neka darkerka i celo veče pije guaranu, reč ne progovara, i sve nas osmatra, samo čekam kad će da izvadi neki nož da nas pokolje onde sve, ovi počeše da razbijaju čaše, ona žena se zgrozila, a ja i Ivan sedimo i pijemo sok.
-Ahahaha ludilo, koja ekipa, pa vas kao Pižon da je sastavljao...
Poseban oblik podjebavanja na internetu. Svoj smisao ima isključivo na forumima, blogovima i sličnim sajtovima gde se dešava komunikacija.
Smisao trolovanja je da lupiš neku žešću otrcanu frazu, davno prevaziđenu, stotinu puta prežvakanu i onda se udobno smestiš u fotelju i gledaš kako ljudi zapenili da ti dokažu da grešiš. Naravno, da bi trolovanje bilo uspešno, moraš da izabereš pravi forum za svoju nesuvislu izjavu.
1. Na forumu B92:
- Mislite vi šta hoćete, ali za vreme Miloševića smo svi živeli mnogo bolje nego danas, pod ovim dosmanlijama. Hleb 3 dinara i uživaš !2. Na EliteSecurity / Linux podforum
- Probao sam taj vaš linux, i mogu vam reći da je Win XP mnogo bolji3. Neki forum koji posećuju ljubitelji techno / trance/ house / grange /
- Ako broj prodatih CD-a nije merilo kvaliteta šta je onda ? Ceca je prodala bar 10 puta više od ostalih.
Redovno pitanje onih koji su izvalili da je kondukter u autobusu kada su već ušli unutra i onda ih je blam što su hteli da se švercuju, pa se vade na to da su ušli u pogrešan autobus.
- Mamo evo ga kondukter.
- Ovaj Gospodžo, koji je ovo autobus?
- 75.
- Pogrešili smo. Izalaz' napolje Avatare, nama treba drugi neki.
Osoba koja neće da nauči engleski jezik.
...a pritom-ne zna ni ruski.
Na vest o otkazu Dušku Vujoševiću u ruskom klubu, oglasio se i legendarni košarkaš Goran Grbović, odbacujući mogućnost da je glavni problem bio taj što Vujošević ne zna engleski jezik:
"Sumnjam da je to bio nepremostiv problem. Uostalom, kako se niko ne zapita zašto Vujošević ne zna engleski. Možda neće da ga nauči! On je rusofil, baš kao i ja", rekao je Grbović.
Opisuje se neki nevidljivi lik u društvu. Stalno zaboravljaju na njega, niko ga ne voli ali niko ga ni ne mrzi, niko ne primjeti kada on uđe ili izađe iz prostorije, kao nindža, ali nije nindža jer da jeste bio bi kul, on nije kul, a možda i jeste, ko će ga znati.....
Zašto Fulam?
Pa jer i ovaj tim, baš kao i gore opisani lik, predstavlja oličenje neupadljivosti!
Navijaju ljudi za uspješne klubove, Fulam to nije, iako je jedan od najstarijih, nikad nije osvojio titulu. Navija se i za Vigan, ili Vest hem, ne jer su uspješni, nego jer su borci, svake godine se bore za opstanak i uspjevaju, Fulam se ne bori, on jednostavno preživljava. Navija se i za Sanderlend, Stouk, Volvs i Blekburn koji su kostolomski timovi, koji ne igraju fino ali ugaze protivnika, ali ne i Fulam, oni ne gaze nikog, oni bivaju gaženi. Navija se i za Blekpul čiji cijeli tim vrijedi 2 miliona a opet su četvrti po broju postignutih golova. Fulam? Ne, oni ne daju golove, oni te smore do smrti.
I tako baš kao i Fulam, i naš lik preživljava iz dana u dan ne ostavljajući ama baš nikakav utisak, ili trag za sobom.
:ispred oglasne table na faksu:
1: Auuu, koji masakr! Svi smo popadali....Ali ono, SVI!
2: Šta sereš bre, vidiš da ima neko da je položio.... U jee.... ko je ovaj Marko brate?
3: Pa išao je sa tobom u osnovnu i srednju školu brate, kako ne znaš?!
2: ?? Ne znam da ga jebeš....
3: Ja sam Marko bre!!!
2: Aaaa pa što navijaš za Fulam koje pizde materine da ne mogu da t'upamtim nikako! Ajmo na pivo Nikola moj školski druže!
Ako su kojim slučajem to neki obični ljudi, koji su došli kod nas da sklope neki posao, održe neki seminar, obiđu neko kulturno dešavanje, a ne ona vrsta divljaka koja se okuplja po Guči i Egzitu, onda je san svakog prosečnog Srbina da napije tog lika od jedne čaše šljive i plus da ga natera da uđe u kolo. Čisto da zna gde je došo.
D: "Milutine, došo nam neki Francuz u firmu da održi neki seminar."
M: "Pa jel ste ga napili?"
D: "Normalno, olešio se ko letva od jedne čaške. Onda je odigrao i jedno Emčino za svaki slučaj. Kreč!"
M: "Tako je, Dobrivoje, Srbine najveći!"
Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije.
Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji.
I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!"
Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!"
Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa.
I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema.
I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.
Srpski jezik je bogat dijalektima, ali su u pojedinim dijalektima razlike izraženije. Južnjački dijalekt je poznat po jedinstvenim izrazima, brzini izgovara i nepostojanju padeža. Ali i on se razlikuje od mesta do mesta.
Šta radiš? - Književni jezik
Leskovčanin: Ko`e rabotiš?
Vlasotinčanin: Kvo rabotiš?
Vranjanac: Što praviš?
Izraz zabezeknutosti, u najvećem broju slučajeva praćen krštenjem sa obe ruke. Često se koristi kao pandan izrazu Džizas Krajst od strane starijeg i srBskijeg dela populacije.
- Žika: Vi ipak imate neki gen, je l‘ to neki porodični gen ili ste ga nasledili od roditelja?
- Ja: Vo imja oca.
