Osim sto ima svoju primarnu ulogu kao objekta za pridrzavanje gluteusa, ona ima i svoje specificne osobenosti. Na izgled neprimetne, ali siroko koriscene. Jedna od najkoriscenijih njenih finkcija je upravo gutac mobilnoh telefona. Svojom posebnom energijom magnetne privlacnosti, svoj magnetni pol suprotan polu telefona usmerava ka pravcu istog i privlaci ga brzinom od 23.350 m/s. Sledeca njena funkcija, ni malo zanemarenija je kao stalak za (opet) telefon, sapun, peskir, (ko voli i) casu ili flasu, pikslu...Ne zaboravimo koliko nam je puta pridrzala celo kada povracamo i bila jedini prijatelj i oslonac u najtezim trenucima.

   Debeli, ćutljivi lik koji sedi u strateški odabranom uglu restorana. Uglu savršenom za video nadzor jer se iz njega vidi svaka tačka restorana, ali on nema takvu vrstu tehnološkog sokoćala jer u njegov restoran dolazi probrana klijentela koja ne voli slikanje. Nije to ni sasvim običan restoran, to je mešavina obične kafane sa pravim restoranom. Mesto gde se može pojesti kordon blu, karađorđeva, smuđ orli, ali i čorba od teleće glave ili jagnjećih crevca. Sve ima, samo traži.
   On sedi u svom uglu i diše teško kao Dart Vejder jer mu pluća pritišće teret škembića koji su juče ostali u kazanu, a kod njega se jelo ne podgreva. Nadgleda goste u restoranu i rad konobara i kuhinje i samo povremeno mahne rukom u neodređenom pravcu da signalizira osoblju propušteno delovanje.

Lik koji ne bira. Umocio bi ga gde kod ima rupa. Pickopacenik. Svaka njegova ide u pravcu seksualnog opstenja sa pripadnicama lepseg pola, makar one i ne licile na zensko. U ekstemnim slucajevima, u nedostatku zenskog drustva, paznju neretko usmerava na zivotinje. On zeli da poseduje, nijedna nije za bacanje, on jebe jer se strogo drzi one stare. Lik koji ide na roditeljski, ali ne zbog ocena.
Opstenje se suvom bukovinom je za njega normalan pojam.

Reakcija na haos u enterijeru van granica poimanja. Manji bi krš bio da je tu pukla bomba ili da se u toj sobi vodio kosovski boj. Nemerljivo uobičajenim standardima, uništenje bez premca često sredstvima koja nikome ne bi pala na pamet i naizgled neprimenjiva u funkciji totalne destrukcije, ali eto, ovde se i to desilo i, ne znam kako, ali moguće je. Zidovi izmazani nepoznatom materijom, rupe na sve strane, tepih u fronclama sa flekama od mastila, lovačka puška cevi rascvetane k'o karanfil na podu, spotičeš se o patrone dok gaziš, parčići tanjira rasipani k'o konfete, frižider otvoren, odleđen i razbucan, luster na podu, ugalj po patosu umesto u podrumu, kupatilo poplavljeno, spavaća soba izmazana katranom i perijem, unutrašnja automobilska guma se još kotrlja po sobi, baštensko crevo umotano oko ostataka nameštaja...

Devojka koja bi činila smrtni greh kada bi bila lepša makar za nijansu. Studira književnost. Devojka u koju sam bio tajno zaljubljen kao lud 15 godina. Devojka koju sam, posle najlepšeg poljubca u mom životu, izazvanog povećom količinom alkohola na zajedničkom letovanju u Grčkoj prošle godine, odbio. Shvatio sam da mi njeno prijateljstvo previše znači. Da se situacija razvila u drugom pravcu, za mesec, dva, tri, šest… bismo možda raskinuli. To bi uništilo 17 godina najlepšeg prijateljstva. Ovako, i do danas ne prođe dan, a da ona ili ja ne dobijemo od onog drugog poruku sadržine ‘Šta mi radiš?’.

Ćerka Magdalene i Borisa Bizetića i Anitina mlađa seka. Konjautor sopstvene muzike za koju samo ona zna kom pravcu pripada.
Od malena je počela da stiče slavu. Prvo njeno pojavljivanje u javnosti je bilo u nenadjebivom, legendarnom spotu Rokera s Moravu sa pesmom ''Mali Milojica''. Poredili su je sa malenom Širli Templ, što i nije mala stvar. Ma, to se sad može uporediti sa svetskom slavom Novaka Đokavića, eeej bree.
Da ne govorimo o BB show-u. Ma, idi bre u pičku materinu, onomad je trebala da dobije oskar popularnosti ali joj je za dlaku izmak'o. Od tada mrzi Jovanu Tipšin.
Sad peva neku muziku, jebemga šta je ono. Mislim da ono samo Transformersi mogu da razumeju. Dobro, može i Robokap.

Krilatica kojom su se do skora vodili sprski domacini i vodoinstalateri koji su vodokotlic stavljali na minimum 2 metra visine u odnosu na wc solju, razmisljajuci u pravcu da ce voda zbog veceg pada bolje da otera ono sto kasnije poseru...

Da je izvodljivo rado bi vodokotlic stavili i na sprat iznad , kod komsije (u slucaju da je zgrada u pitanju), sve zarad dobrog pada..
U stvari u praksi je potvrdjeno da vodokotlic koji se nalazi tik iznad wc solje ima apsolutno isti ucinak kao "nebeski" vodokotlic, a estetski je lepsi i mala deca ne moraju da koriste merdevine kako bi pustila vodu...

Teritorijalno smo veći i ekonomija nam je razvijenija od vaše

Parče Maldiva, bilo u blatnjavom dvorištu zapuštene vikendice van grada, bilo u nekom prču od bašte iza kuće koju deliš sa još šest porodica. Egzotični srpski užitak sa mirisnom aromom ustajale kineske gume i ukusom kancerogenih materija u ustima nakon duvanja, jer je dovoljno dobra pumpa bila skuplja od samog bazena, a sve dok se čvariš u 30cm vode sa detetom, komšijinim detetom, kerom, nepoznatom mačkom, pijanim komšijom, tri ose, dve pčele, jednim stršljenom, tarantulom i par desetina nesretno udavljenih sitnijih insekata, a da ti prirom ni najmanje ne smeta da celu ulicu konstanto pozivaš da se rashlade u tvom luksuznom raju.

Savršen način da srpska sirotinja može da se pohvali kako ima barem jednu stavku iz svetog trojstva srpskog sna, pored Mečke i plate od 1000€ - bazen u svom dvorištu.

Konstatacija koja se obicno pojavljuje u ranim jutarnjim casovima,kad posle burno provedene noci vidis samo krevet.U takvim situacijama dosta ti je alkohola,kafana,zurki(i svega sto ide uz to).Glavni motiv ti je da se nekako dovuces do kuce,ako imas para,sve ce biti mnogo lakse(hvatas prvi taxi,nije iskljuceno i da pojedes nesto uz put)a ako ne(posto si predhodno popijo sve u gradu) put do kuce bice prava avantura.Dakle stavis ruke u dzepove pa polako uz put mozda imas i srece da naletis na nekog ko je kolima a fura u tvom pravcu.

Pobednik predsedničkih izbora iz januara 2008. (vidi sliku!)

Nit je crno, nit je belo. Pojam koji označava nešto nerealno, nešto čemu se nikada nismo nadali.
Trenutak suočavanja sa ovakvom situacijom je onaj u kojem shvatamo da ipak sve stvari nisu onakvim kakvim nam se čine, postoji primesa iznenađenja koja nas u nekim slučajevima razočara dok u nekim ipak iznenadi do te mere da pustimo suze radosnice.
Poznata izreka "Spremaj se za najgore nadaj se najboljem" nam najbolje oslikava to da trebamo uvek biti spremni na razna iznenađenja i da moramo znati da "medalja" ipak ima svoju treću stranu koja nam se vešto krije od polgeda golim okom.

Desilo se nešto nepredviđeno i nesvojstveno tebi. Šta znaš, možda je Jupiter u konjukciji s Alfa Kentaurom izbombardovao nekog Belog patuljka pa se to sad odrazilo na okolinu u kojoj obitavaš otvorivši ti vrata ka nečem nepoznatom. Tvorac matriksa nije trenutno onlajn, a dežurni moderatori preko kurca brišu spem žgadije sa Zemlje. A ti, ni kriv ni dužan, nekako im promakneš, kao bezopasna botina u tom savršenom sistemu probijaš do sada neprobojni fajervol, nesvesno, kao da su se složile kockice, pa je tvoj lični krupije, lično tvoj kurvar sudbinac, rešio svojevoljno da te počasti dobitkom na - pajsad - račun kuće, i to u igri u kojoj kuća uvek dobija.
A tebi ništa nije jasno. A i ne buniš se nešto naročito oko toga. Ma bole te brige.

Opaska upućena obično od strane starih ljudi, u pravcu jedinke današnje nejači (14 - 30 godina) koja pičkeće nezadovoljna razvojem situacije u zemlji i svetu, materijalnom osnovom, perspektivom svog života i drugim sitnicama i krupnicama koje istu svrstavaju u onu hronično nezadovoljnu i depresivnu većinu našeg življa. A da je na mestu - na mestu je.

Nije problem što su školarine skupe, nema mleka, čestitog posla za poštenu platu, nove garderobe..Problem je taj što ne znamo da cenimo mnogo toga i što neke bitne stvari previdjamo, a za to su u jednoj meri odgovorni i naši roditelji, pička im materina. Lepo deda kaže - mekano si ti sine zamešen..

1) Lik koji ne voli da upada u kadar na raznim slavljima, maturama i sličnom, pa se prosečni gledalac zapita da li je taj uopšte i bio na tom slavlju.

2) Lik iz senke. Lik koji vuče konce i objašnjava stvari, a niko i ne zna za njega, jer on ne otkriva svoje postojanje ljudima koji nisu dostojni da saznaju istinu. Iza svakog posla stoji jedan Azamat.

"Izraz" potiče iz filma: "Borat i njegovo kulturno usavršavanje u Americi sa ciljem da prenese što dalje slavu velike nacije Kazahstana", gde debeli reditelj ovog dokumentarca Azamat Bagatov beži iz kadra svaki put kad kamera pokaže u njegovom pravcu.

Neodlučna osoba, osoba koja je spremna da promeni odluku na meču zbog pritiska lokalnih seljaka - takozvanih navijača, koji meč prate prego žičane ograde. Uglavnom je sudija na udaru domaćih pristalica tokom celog meča. Pominje se ime svih u familiji, pa čak zahvate i peto koleno. Sudija na terenu najčešće strahuje od univerzalca. Od jednog igrača, koji ni sam ne zna koja mu je prava pozicija. U tim je ubačen zbog toga što jedan igrač nije mogao da dodje jer ima posla oko poljoprivrede. Istog su sakupili ispred zadruge, dok se borio sa šestim unučićem - vodkom. Taj borac je spreman u svakom trenutku da se pobije sa sudijom, ukoliko njegova odluka ne zadovoljava kriterijume istih. Koncentriše se samo na zglobove, zbog toga je i uvršten u timu. Takozvana trselica. Gde on ukliza na fudbalskom terenu, tu ni detelina više ne raste, već samo korov. Na meču uvek je više plastičnih flaša od 2l Apatinskog piva nego li navijača. Jer svako ko dodje donese po 2 bombe, neko pljosku, neko brlju, izuvaču, utepuvaču, mučenicu. Sam naziv Alkoholih pića govori o tome kako utiče na osobe koje ispijaju isto, i na kakve borilačke veštine ih tera, i ujedno kakave posledice ostaljaju sudiji. Posle nezadovoljstva lokalnih pijanica tj navijača i samog sudjenja njih 20ak utrčuju u teren i počinje pesničenje, zatim kreće proces uzimanje raznoraznih rekvizita, jer niko nije glup da ga bole pesnice, a i može što efektnije da se olubi od tepanje sudija. S' tim se uzimaju paradajz, tikve i ostala roba koja nije prodata na pijaci. Udaraju o glavi sudije, kamenica koja drži stativu na terenu, motka kojom su potprli prečku da ne padne i tako dalje. I tako, dok ti neko savija prečku oko kičmenog stuba sudije, ovaj se izvlači iz mase ćopaveći beži u nepoznatom pravcu kukuruza, koji se nalazi tik iza gola, posle ulaska u kukuruz gubi mu se svakakvi trag, tu je kao Roki kada u onom filmu ode u šumu. Jer se najbolje snalazi u istom, niko nema srca da uđe da ga traži jer postoje šanse da se već preselio u nekom voćnjaku ili da je uspeo da otrči u do šume duboko.

Aktivnost koju smo svi upražnjavali kao klinci, dok još nismo imali petlju da odlučno odbijemo da nešto pojedemo i sopstveni keš da potom kupimo nešto što volimo.

Eskivirali smo uglavnom kuvana jela koja, osim što grozno izgledaju i mirišu, nose i grozne nazive koji zvuče nekako ljigavo - đuveč, bećarac, kelj, prokelj, pasulj, čušpajz, paprikaš, kuvani kupus, sočivo, boranija, grašak ...svako je imao poneko jelo koje ga tera na povraćanje i za čije eskiviranje se unapred temeljno pripremao.

Amateri su odbijali da jedu pod izgovorom da nisu gladni i da ih boli stomak - što je retko kada prolazilo.
Oni malo sposobniji su mrljavili po tanjiru satima u nadi da će se roditelji sažaliti i dati im nešto drugo.
Sposobni su ostajali napolju satima u nadi da će se ručak pojesti dok dođu kući.

Eksperti za eskiviranje su igrali na kartu "i vuk sit i ovce na broju" i razvijali fenomenalne taktike kako bi ubedili roditelje da je ručak pojeden. To je uglavnom bilo pakovanje kesa u džepove i prebacivanje ručka u te kese kad niko ne gleda, presipanje supe i tečne hrane u sakrivene flašice od acetona ili eventualno dodavanje životinjama koje čuče ispod stola i čekaju da im se nešto udeli.

Problem se rešavao u višim razredima, kada bi ostajali sami kod kuće, što je otvorilo mogućnost da neželjeni ručak završi u WC šolji.

Fraza koja se obicno koristi kada zelimo da utesimo nekog zbog trenutnog neuspeha ili da ga ohrabrimo na nove pobede a moze posluziti i kao opravdanje za demonstraciju ''zakona jaceg''...

Specifičan vid nagazne mine, koji se ne koristi u vojne svrhe, svako ume da je napravi i može biti ljudskog ili životinjskog porekla.

U većini slučajeva ne cilja se da baš posebno zacrtana osoba na'ebe od njenog efekta, nego uglavnom stradaju nedužni, osim u jako retkim slučajevima, ali tada je potrebno dobro isplanirati napad, jer nije baš lako navesti određenu osobu da ugazi u nju.

Efekti ove mine su psiho-fizički, s tim da je fizički ipak primarni, a sastoji se iz izuzetnog smrada kombinovanog sa psihičkim efektima, to jest prvobitnim šokom kada stopalo ugazi u gnjecavi sastav mine, pa zatim besom koji se javlja prema nepoznatom mineru, dok je krajnji efekat užasan smor dok se razmazana materija čisti sa đona patike.

Da, verovatno ste pogodili, u pitanju je govno.

Kolosalno se šokirao!
Napravio je korak, zamahnuo rukom i odjednom se skamenio. Telo mu je ostalo u položaju mađioničara Alabame, kada mu Duško Dugouško odbrojava "je'n, dva, tri, četr'... STOP!", uz izraz lica u poređenju sa najneprirodnijom džimkerijevskom grimasom...
Jednostavnijim rečnikom, ukipiti se iz nekog razloga, baš onako kako je nekada prema legendi nekada stajalo svetsko čudo koje je krasilo obalu tog prelepog grčkog ostrva. Još prostije - iznenaditi se k'o Nataša Kandić kada ugleda pozitivan komentar na svom jutjub klipu, izbečiti se k'o mače na barenu slaninu.
Sve jasno...