...je kada neko pokuša da definicijom definiše definiciju u širem smislu koja definiše definiciju uopšte.

Eto, sada kada smo i to definisali...

Gratis slog slova srpske azbuke za sve one koji nemaju srpsku tastaturu te provociraju debele višestruke minuse zbog upotrebe kombinacija zh(ž), ch1(č), ch2(ć) i sh(š).

svaka aktivnost koja se ikad dešavala u Agostina Neta 52. podrazumeva neograničene resurse u vidu pića i hrane, ponekad i lakših droga. legenda kaže da jednom bleja bila prekinuta od strane domaćinovog brata, ali se to uglavnom pripisuje mašti zlurade komšinice.

Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Odličan primer toga koliko je nesmisleno bukvalno prevoditi sa engleskog na srpski. Ova rečenica se nalazi na reklamama za Tursku avio agenciju.

Kisa pada trava raste,mi je susimo pa je pusimo
karoserija
Oluk
besomucno spemovanje

Ljudi koje danas nazivamo fenserima su totalno promasili poentu fensi drustva i upali u neki šablon koji je fino opisan u definicijama ispod...
(Dodacu samo jakne sa krznom, ali to dolazi na videlo tek na jesen)

Problem je sto svaki klinac danas hoce da bude fensi, ali zbog nedostatka keša u vecini slucajeva, roba koja se nalazi na pomenutim, je loseg kvaliteta i zasniva se na kopijama... Zato ih je sada previse, jer je lako postati fake fenser, otici na buvljak i kupiti majicu sa cirkonima i biti "IN" i tripovati luksuz...
Tako da je taj FENSERAJ, potpuno izgubio svoje cari, ili ih pak nikada nije ni imao u nasem drustvu, ali fenserima definitivno ne mogu da nazovem raju koju svakodnevno vidjam na ulici, a ima ih ko govana...
Pravi fenseraj podrazumeva eleganciju, raskosan nacin zivota, firmiranu garderobu i uzivanje u sitnim bahanalijama...
To se ne moze reci za klince koji izlaze u klubove u COPY-PASTE izdanju i celu kevinu platu daju na flasu viskija pa posle gajbi peške...

Osobe koje jedu govna. Govnojedi.

Ne gledaju kako da porade na sebi. Ne gledaju kako isprave iskrivljeno. Njima je drago što je iskrivljeno, ali ni to im nije dosta. Kopaju da nađu uzrok iskrivljenosti. Kopaju sve dublje i dublje. Uglavnom na pogrešnom tlu. I uglavnom nađu neki razlog. I onda počnu da smaraju...

Osoba koja podučava svoje učenike/studente,ali pored toga deluje i vaspitno na njih. Prosvetiteljska figura,čije ime bi trebalo da se piše velikim početnim slovom.

Kulturan izraz koji zamenjuje rec "kenjaš"
Koristi se za davanje do znanja da osoba koja priča dosađuje

Pitanje koje postavljaš ženi/devojci kad preteraš sa sranjima pa popizdi na tebe. Obzirom da je s pravom besna, ti samo ćutiš dok se ona istutnji, a onda postaviš ovo sudbonosno pitanje. Odgovor deluje kao lakmus: ako hoće, nije više ljuta - ako neće, sačekaj još malo pa ponovo pitaj.

Naziv za inoficijalni(oficijalni naziv Republika Srbija) naziv države u kojoj zivimo, na čelu sa vlastodršcima koji su u potpunosti poprimali osobine izmišljenog, gore pomenutog lika iz poznate nam serije, ali nažalost oni nisu samo fikcija.

Devojačka sprema za udaju.

Porno-glumac karijerista.

Gotivite sport? Navijate k'o imbecili za omiljeni vam klub? Eventualno turite i neki dinar na isti protiv apsolutnog autsajdera? Ne i zbog batice iz naslova, tog svojevrsnog krkele i kiksare zbog kojeg kršite ruke i grickate nokte do poslednjeg sudijskog zvižduka, ne znajući da l' će i kad će nešto da usere...mamu li mu u pičku jebem ja.

Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.

Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!

- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!

I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.

Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.

Preneti odgovornost i gorući problem na drugo lice. Ratosiljati se balasta. Uvaliti kosku i to onu oglodanu, funjarski, intenzitetom sisice.

Rečenica koja nam, iz plejade kolektivno podsvjesnih opšteprihvaćenih formi, iskače iz usta kad poslije prisnog pozdrava pri prvom susretu, blagog smješkanja uz prijateljsko dobacivanje pri drugom suretu, treći put naletimo na nekoga koga baš i nebismo da iskuliramo i da od njega upadljivo pobjegnemo prelazeći na drugu stranu ulice a nije baš i da nam se nešto naročito kafeniše, pa uz dobro osmišljenu doskočicu, dobijamo na vremenu da usvojimo drugu liniju kretanja sa minimalnom vjerovatnoćom susreta.

Čovek naleti na Jutjubu na uskopištenu pesmicu nekog benda koji svira samo u hašišarama Grinič Vilidža ili budžacima Bario Gotika i to malo zadovoljstvo ga pukne skroz pogrešno, tako da pomisli da je to nešto što samo njemu pripada zbog toga što i inače mnogo jede govna ne bi li nekako ispunio svoju ljušturu od postojanja.

Sledi zajebanija megalomanija začinjena samoobmanom koja se prodaje kao samosvest a samo je "samo". On ga je otkrio, on je lično iskliktao taj sled URL-ova, on je bio prvi bez obzira na to šta piše pod "pogledano puta" i to je zato njegovo i bolje mu ne prilazi jer navukao je šal do brade i gleda te odsutno ali ipak nekako nedefinisano hostilno kroz cvikere debelog plastičnog okvira, i da znaš, vidi te savršeno jer dukatlija u stvari ni nema dioptriju. Ovo se može izraziti i jednostavnom formulom:

d(ukatlija)-D(ioptrija)x1/i(ronija)=H(ipsterija), izražena 0-1

Ako je stepen opasno blizu 1, kao jedina terapija ostaje nulta tolerancija (vidi pod: roditeljska). Kao rehabilitacija se preporučuje izmeštanje grobalja po kolubarskom ugljenokopnom basenu to jest posao koji je najdalje moguće po horizontali od prodavca u Urban Outletu. U suprotnom, ostaje samo institucionalizovanje: znači, fluorescentno zelene kroksice na noge i pravo put NGO sektora.