Retoričko pitanje upućeno gospodi koja su u deficitu sa sivom masom. Inače, u slobodnom govoru dočarava, tačnije, stavlja do znanja govorniku da je talentovano glup, sa naglaskom na njegovu nesposobnost i ograničenost.

Osjećaj koji se u našem narodu javlja u slučaju:
- ratnog ili predratnog stanja i/ili
- uspjeha naših sportskih radnika.

Iako su mu podložni svi građani, najjače je izražen kod pripadnika nižih klasa.
Tako ćete, u prvom slučaju, biti u prilici da našeg prosječnog patriotu zateknete kako u pet sati ujutru luta oko svog imanja bez cilja i smiraja. U slučaju da udjete u interakciju, vjerovatno će vam objasniti kako mu san ne dolazi na oči od silnih briga koje su ga okupile, a vezano za suverenitet i nacionalni integritet naše države. Ipak, ne dajte se zavarati. U najvećem broju slučajeva, njegov je red da čuva ovce a nije popio svoju jutarnju dozu loze pa je malo dezorijentisan.
U drugom slučaju, patriota dolazi iz urbane sredine. Rođen je i odrastao na ulicama nekog većeg grada ali ga život nije mazio. Iako u školi i nije bio među najboljima, za ortake i kraj daće i život. Vjerovatno ne zna razliku između forhenda i bekhenda te ne može svojim stručnim mišljenjem doprinijeti uspjehu nacije. Međutim, ako postoji nešto za šta je naš patriota talentovan i za šta nije neophodna posebna obuka, onda je to bodrenje sportista u obliku vrijeđanja njihovih protivnika uz obilno spominjanje ascedenata pomenutih.
U zadnje vrijeme se javlja i izuzetak od ove dvije grupacije. Prezentuje se u obliku pripadnika mlađe populacije koji imaju pristup Internetu a samim tim i društvenim mrežama. Iako su vjerovatno pogrešno odgovorili na pitanje na Conquiztadoru - ko je predvodio srpsku vojsku 1389.- , oni će ipak svi odreda kao sliku profila staviti crni kvadrat kao znak protesta zbog načina na koji se tretiraju Srbi na Kosovu. Poslije toga će otići u najbliži klub kako bi se što brže ušljemali.

Pelješenje velikog broja ljudi đuture korišćenjem njihove lakomosti. Slatka zarada. Šišač je obično za nijansu inteligentniji od mušterija, ali sasvim dovoljno da im zdipi vunu.
Prezenter će vas kulturno pozvati na večeru i obećaće vam neki poklon, udeliti vam komplimente na račun izgleda čim vas vidi na prezentaciji, ubediće vas da je sve što vam treba u životu lonac od 650 evra, prodaće vam isti dok grickate pseće krekere i pijete žuti sok u ime večere, potapšaće vas po glavi kao Beni Hil malog ćelavka i ispratiti.
Astrolog, tumač kosmosa koji poznaje nekoliko sekstiliona i kvintiliona nebeskih objekata kao i njihov tačan raspored u toku vašeg rođenja potanko će vam objasniti šta da činite a šta ne, šta vam se dešavalo u prošlosti a šta vas čeka u budućnosti. Izaći ćete iz njegove ''opservatorije'' sa novom frizurom. Nularicom!
Ređač kamena po grbini uzima kintu na vrlo elegantan način. Pokupi neko šareno kamenje, da na znanje da ono utiče dobro na te i te bolesti (pa spisak od jedno sto komata najpopularnijih boljki za tu sezonu) i ovce same dolaze bez psa ovčara ili lame koja bi eventualno ritnula ''kamenjara'' u mošnice.
Zgodna plavuša vam nudi ne 30 000, nego 50 000 dinara ako sastavite najdužu reč od slova K R E T E N i pozovete brzo broj koji vidite na ekranu. Naravno, 215din/min+PDV je tarifa koja stoji napisana u dnu ekrana tako da bih ovo nazvao fer plej. Šišanje po unapred utvrđenoj tarifi pa ko voli..
A ljudi vole. Obožavaju da ih neko sređuje i udešava.
Dok je ovce biće i vune.

Pametno zboriš, al' te ič ne razumem.

Poučna izjava upućena neodlučnim i jako probirljivim osobama, ismejavajući njihovu težnju da u svakom trenutku nešto odugovlače, dodatno analiziraju i merkaju, traže dlaku u jajetu...

'Oće. Nema tu možda. Znaš da 'oće. Ali ipak, kao onaj jadnik što klečeći sa pištoljem uperenim u potiljak misli da ipak neće povući oroz, tako i ti misliš da se ona nikad udati neće, nego će se ipak nekad javiti i reći da samo tebe želi. 'Oće kurac. Ne misli na tebe uopšte, budalo. Gradi svoj život, dok ti dreždiš za šankom i blejiš kroz prozor hoće li se pojaviti iz ulaza zgrade i proći ispred kafane, sva savršena, torbica na podlaktici, a odnos podlaktica-nadlaktica, naravno, 90°.
Ti ćeš ponosno konobaru, koga inače boli kurac za tim, objasniti kako je to bila djevojka s kojom si bio, tražeći riječ pohvale, koja će dići tvoj ego u očima konobara i još nekog tu, u blizini. Jok brale.
Niti će to, niti bilo koja pobjeda na planu jebanja i svršavanja po facama tebi nebitnih djevojaka ispuniti bezdan u grudima, koji ćeš imati dok si živ.
Šta ćeš sad, a, pičko, udade se mala?!
Propustio si Micu, Cicu i Zoricu, sad bi ih zvao, a? Nećeš brale, i njih boli kurac za tobom. Znaš zašto? Zato što si pička. Po njima bi svršavao, a nju bi volio. E ne mere brale, ne mere. Ćuti i loči pivu. Ni za šta drugo ni nisi. Jer si pizda.
Nadaš sa da ni ona nije srećna, nego se udala zbog para/biološkog sata ili nečeg trećeg? PRC, nije. Nego iz ljubavi.
Ona je krenula dalje, a ti si mislio da si Bog, da će se vratiti. E opet PRC! Neće. Da si valjao, ne bi ni otišla.
Sad sjedi za šankom i opet čekaj da se pojavi sa ćoška zgrade, sa zanosnim korakom, opet sva savršena... Ali sad ne sa torbicom na podlaktici, nego gurajući kolica sa klincom ili klincezom unutra. Muža si zaboravio, izbacio ga iz glave, a? O da, biće i on tu.
Možda će te pogledati, a MOŽDA NEĆE.

Ako je sudeći po uvreženom mišljenju sramotno ogromnog broja ljubitelja onog "mekšeg" - da ne kažem - plačipičkastog zvuka u muzici ( od kojeg vam se čak i u onim najbezazlenijim situacijama abnormalno povraća ), jebeni must have svakog pevača koji iole misle da nešto napravi sa svojom karijerom vokalnog soliste. Zatrovani senzualnim interpretacijama verovatno jedinih metroseksualaca u čitavoj Crnoj Gori - Vlade Georgijeva, Sergeja Ćetkovića i Bojana Marovića - i kao začarani voluminiziranim šaputanjem napuderisanog Saše Kovačevića, pomenuti ljubitelji su se uhvatili za jebeni pesak iz naslova k'o pijan za plot i tvrdoglavo odbijaju da prihvate bilo koga drugog čiji ih glas bar delimično ne podseća na šljunkaru kod Makiša. Plažu da ne spominjem.

Već na prve otpevane reči od strane omiljenih im šodera...pardon - pevača, ženski deo publike provereno počinje da luči značajne količine vaginalnog soka dok onaj muški - neobično inspirisan tim podatkom - radi sve kako bi se makar i malo približio Bogu Seksa sa jebenih zvučnika. To najčešće uključuje konzumiranje pristojne litraže neke žestine a u cilju "grebajućeg" efekta na glasne žice, usled čega već ionako navijački glas postaje seksi koliko i jedan perač mrtvaka u kapeli. Nažalost, TO objasniti istima jednako je teško kao i predstaviti im da postoje i drugi tipovi glasova koji su ( takođe ) kvalitetni i interesantni i ne morate biti jebeni DELFIN da biste ih slušali. Ipak, izbor pesama na karaoka-hepeninzima po gradu jasno govori u prilog tome da će proteći još mnooooogo vode podno jebenog Švarcvalda pre nego neki od tih idiota - kako ovih na bini, tako i onih ispred nje - shvati da taj jeftin trik dudla kurac jednom Tozovcu, Džinoviću, Bebeku, Beri Vajtu, Tom Džonsu, Merkuriju i mnogim drugim fenomenalnim glasovima...

Mnogo hejtujem, a? Ok. Ma, pesak je ustvari super! Ne, keve mi. Evo, baš je moja lepša polovina pre neki dan pomenula ideju posećivanja koncerta Olivera Dragojevića i, kad sad razmislim, to zvuči baš kul. I dalje hejtujem? E, jebiga. Šta mogu kad numem da lažem...

Za ljude sa sela i za one koji ne znaju engleski se ne čudim. Ali stvarno se čudim, kako je moguće da ljudi sa svojih 50-ak godina, koji znaju donekle engleski, žive u gradu i još uz to su završili fakultet - apsolutno pojma nemaju o informatici, računarima i internetu. Ali pojma s pojmom - blage veze.
Na primjer, moja majka kao i roditelji većine mojih prijatelja su ljudi intelektualci nekakvi (bar po zvanju), dobri i kvalitetni ljekari, pravnici, profesori itd. (sve osim inženjera, jer oni moraju znati htjeli ne htjeli zbog posla), a pri tome ne znaju čemu služi lijevi, a čemu desni klik. Za Windows, Internet, Google, pa čak i Facebook i Myspace su čuli i imaju neku blijedu predstavu o tome šta bi to moglo biti, ali nikada to nisu koristili. Kada im ne daj Bože zatreba kompjuter za posao zovu djecu da im ona kucaju dokumente u Wordu, prave tabele u Excelu i sl.

Pri tome ko fol "žele da nauče raditi na kompjuteru", a u stvari su apsolutno nezainteresovani, jer da su imali i zrno istinskog interesovanja naučili bi dosad i da su najveći imbecili. Hej, pa sad je 2009, a od 1995. (windows 95) računari su postali totalni mejnstrim - dakle prisutni su već 14 punih godina, a oni i dalje ne znaju kako se dotična sprava pali i gasi. A ako im nešto pokušamo objasniti pokazuju ekstremnu neintuitivnost za funkcije računara, bukvalno im se mora crtati, a i tada često ne ukapiraju. Nakon toga izgube živce i još nas optuže kako ih mi pravimo glupima i nećemo da im pokažemo.
Zašto je to stvarno tako za mene je velika misterija. Ne mogu da zamislim sebe sa 50 godina da ću biti tako apsolutno nezainteresovan i operisan od tadašnje tehnologije.

Naravno nisu svi pedesetogodišnjaci informatički nepismeni, ali oni koji jesu (a ima ih mnogo) su baš ovakvi kao što sam napisao i tu nije bilo nikakvog karikiranja.

Izum koji je najverovatnije konstruisao neki žešći optimista, okoreli vernik u ljudski rod i civilizaciju uopšte. On je, takođe, i neopisiva budaletina obzirom da je svojim pronalaskom na neobično surov način kaznio sve one koji uveliko znaju da je to u šta on veruje - teška i nedvosmislena idiotarija! Uz još par sočnih opservacija na račun njegove čestite majke, pređimo na bit stvari i sagledajmo gde se to naš Proka Pronalazač zapravo preračunao, da ne kažem ZAJEBAO. Pre svega, treba shvatiti da je čovek kao vladar planete Zemlje i najsavršeniji oblik života na istoj ( sirene ne postoje, iskulirajte loma ), isto tako i najsavršeniji oblik teške stoke i đubreta, bez obzira na aktuelne napretke na poljima nano-tehnologije, Higzovog bozona i svemirskih istraživanja. Elem, za nekoga ko je tako moćan, samostalan, sebe svestan i neopisivo razvijenog nervnog sistema, čovek je, paradoksalno, izvanredno GLUPO stvorenje pa mu je, na primer, neobjašnjivo teško objasniti da se u malom WC-u putničkog autobusa za Berlin (firme ''Lasta'' ), NI U KOM SLUČAJU NE SME VRŠITI VELIKA NUŽDA JERBO ĆE DA SMRDI, čak i ako je ta informacija pomenuta više puta preko razglasa a i na vratima inkriminisane kabine veoma maštovito je depiktirano PRECRTANO GOVNO što jasno aludira na neželjenost prisustva istog unutra. Iz ovog ali i iz drugih razloga geografsko-kulturološke prirode, jasno je zašto je ideja instaliranja jedne male higijenske jedinice u prostor kod srednjih vrata u potpunoj koliziji sa pravom prirodom homo sapiensa. Hvala na strpljenju i putujte avionom.

S vremena na vreme svraćajući iz SR Nemačke u svoju otadžbinu ili se potpuno vrativši u istu da bi u njoj proveli najzasluženiju i - u najvećem broju slučajeva - najkonačniju etapu u svojim životima, srpski gasterbajteri (i ne samo srpski; prim.prev.) su sa sobom doneli ne samo nemačke marke, automobile i nova arhitekturalna rešenja u vezi sa dvorišnom kapijom (vidi ovde) već i reči i izraze germanske provinijencije koji su im u svakodnevnom životu na „dalekom severu“ ubedljivo najviše ušli u uši, so zu sagen. Vremenom su, razume se, te reči i izrazi ušli u uši i življu trajno nastanjenom unutar granica zemlje iz koje su ovi prvi pobegli i na taj način postali stalnim i neobično popularnim delom žargonskog rečnika koji jedan prosečan primerak može koristiti u svakodnevnoj komunikaciji sa svedocima svog postojanja. Navedimo samo neke od njih: Aufiderzen, Ende, Zo-vi-zo...

Izraz koji danas imamo zadovoljstvo da vidimo u naslovu je još jedan od takvih, a moje zadovoljstvo je još i veće jer sam baš ja taj koji će vam objasniti njegovo značenje i upotrebnu vrednost.

Elem, na nemačkom jeziku se on zapisuje sa Bitte, zahlen Sie... („Molim(o), platite...“ ili „Molim(o) vas da (u)platite...“) i nikad ili veoma retko se sreće u pretumbanoj verziji kakva je ona nastala usled srbizacije istog. I dok se na teritorijama na kojima se „Dobar dan“ kaže Guten Tag a „Jebi se!“ Fick dich! pomenuti koristi u administrativno-kurtoaznom smislu, u domaćem slengu, pak, on poprima sve nijanse prezira svog imigrantskog korisnika prema novcu i postaje, zapravo, sinonim za isti. Šaznam. Verovatno se našim gastosima do jaja popelo na kurac to plaćanje svega i svačega u Švabiji + što to moraju da rade sa osmehom, pa kad već ne mogu da ne plaćaju - onda da seru. Elem2, u određenim situacijama može se koristiti/prevesti i kao pandan izrekama „Kol'ko para – tol'ko muzike“ i „Plati, pa klati“, ali je to Srbinu već daleko prijatnija i logičnija kategorija...Aj', tchüss.

Na samom početku želim da objasnim nešto da ne bih stvorio zabunu. Ne, pod ovim terminom se ne misli ni na kakav politički pokret levog bloka već na stil života koji i dan-danas živi dobar deo stanovnika ove napaćene zemlje. Na pomen socijalizma ljudi u svetu obično prvo pomisle na Karla Marksa, rusku revoluciju, neke afričke i azijske gerilce koji se kolju po svetu za boga pitaj zašto, a ovi naši na neka "lepša vremena" kada je sve bilo zdravije, lepše i bolje.

Dakle, kao što sam već pojasnio naš, srpski, socijalizam nema nikakve veze sa bilo kakvim političkim težnjama i promenama, već se danas ogleda isključivo u nekim navikama koje se jedino mogu objasniti nekom vrstom nostalgije, žalom za prošlim vremenima. Populacija koja praktikuje ovaj "stil" obuhvata pretežno one generacije koje nisu imale puno vremena da uživaju u čarima bivše države, nego su svoju mladost potrošile na ratove, inflacije i tranzicije. Dešava se da ovaj fazon furaju i mlađi ali to su neki hipsteri, budale. Prvima je nametnuto, drugi misle da su kul.

Sam taj "srpski socijalizam" se ogleda u svakodnevnom ponavljanju određenih aktivnosti kao što su na primer: rano ustajanje, jeftin duvan i ispijanje kafe i rakije na prazan stomak, kenjanje i odlazak na posao. A tamo radosti. Firma koja je u govnima zadnjih n godina. Sjebao ju je Sloba, žuti su je privatizovali jednom, a sad ovi hoće ponovo. Radnici nisu primili platu od kako je firma pukla poslednji put ali se ne žale. Plavi mantil na leđa, pa ispred firme i tu malo štrajkuju malo organizovano prodaju domaće prozvode koje im šalju roditelji sa sela. Rakija, kajmak, suvo meso itd. Matori su ali još uvek mogu da šljakaju. Na kraju krajeva, ipak su oni radili u ono "radio - ne radio, radi mi radio" vreme i nije da su se nešto potrošili.

Muški organi za razmišljanje, daleko češće u te svrhe korišćeni od mozga. Falinka u tom načinu razmišljanja je što umeju drugi organi da stradaju, a uz to još i njihov ženski pandan gotovo uvek preuzme primat i usmerava nas po svom nahođenju. Iskustvo može donekle da prevaziđe neke nedostatke.

Amerikanci. Govna koja su isplivala iz septičke jame Evrope, preplivala Atlantik i naselila najbogatiji kontinent na planeti Zemlji.
Bog. Vrhovno Biće apsolutne energije, Tvorac pomenute planete i svega ostalog što se nalazi na njoj.

Šta je spojilo ova dva entiteta - teško je razabrati i objasniti u trenutnoj verziji stvarnosti, ali je smela pretpostavka ovog autora da bi to svakako moralo d'ima nekakve veze sa fiks-idejom ovih prvih da ih ovaj potonji voli, razume i, što je najbizarnije, podržava & štiti u onome što oni rade, obzira bez šta u pitanju je. Dobro - svaki narod i nacija na ovoj kugli zemaljskoj se uzda se u određenu višu silu na svojoj strani u borbi za opstanak, ali kao američka govna - NIKO.

Jer, da je Bogotac dobio dinar svaki put kada bi neki Amer podrignuo Njegovo Ime, do danas bi, fazon, nakupio škea u količini 3 nemačka budžeta...da ne kažem 117 srpskih, samo Milo zna koliko crnogorskih. Mislim - na stranu ono što nam se servira u medijima i globalna indoktrinacija uopšte, ali cenim da se jedan prosečan stanovnik SAD u životu TRI PUTA VIŠE pozove na Boga u odnosu na - na primer - jednog Talibana-kamikazu koji Kuran drži u srednjem prstu...a 10 kila C-4 u rancu na leđima. Ono, jeste da to "tri puta više" verovatno ima veze sa narečenim rancem i dijametralno suprotnom upotrebnom vrednošću istog sa životnim vekom samopregornog Talibana, ali opet - za nekoga ko se konstantno guzi da je svetski mirotvorac, humanista, pacifista, štali (pritom vršeći ciljanu agresiju nad ostatkom planete)...eee, to je već potez licimura bez ikakve granice i konkurencije, obraz i da ne spominjemo.

Zapravo, to on, ja da ti kažem, vrlo dobro i zna. Zato i tura Gospoda na nacionalnu valutu, provlači ga kroz Ustav k'o baba iglu kroz goblen i moli se pred ručak, večeru i odlazak na spavanje, sve nadajući se da će mu ovaj sprati krv na rukama, kako onu genetski akumuliranu, tako i onu aktuelnu. 'Oće kurac, što se mene tiče...

Poslednji bastion zdravog razuma, zatišje pred buru. Molitva bogovima prisebnosti, da podare strpljenje i razuvere agresivnost u čoveku, udalje od ideje masovnog pokolja.

Uzvik kojim rođak sa sela izražava frustraciju i očaj u koji ga dijalog sa mnogobrojnom familijom iz grada dovodi.

Rodio si se u moru debila. Oni provode svoj život prateći utabane rute, prateći onog ispred sebe, ne razmišljajući. Ceo život provedu u jebenoj grupi, gde ne vide dalje od leđa onoga ispred. Po nekima seru, neke neguju, neke svesno ubijaju, ali oni ne razmišljaju. Jebeno su tu, danas, i ne vide sutra, ne smeta im da budu u govnima, i da čekaju svoj sudnji dan.

Od malena si video to. Znao si da mora da postoji nekuda život i bolji od ovog. Nikada nisi želeo da pratiš jebenu grupu leminga, koji će rado leći mrtvi samo da bi drugi lakše prešli. Zašto? Zato što ne znaju za bolje. A ti, ti si znao si da si jači od toga. Izabrao si svesno drugi put. Ne želiš da pratiš grupu, dovoljno si jak da sam sebi utabaš put i skrojiš sudbinu. Poslednji put su ti servirali govna.

Nije lako ići sam protiv svih, znaš to. Nije lako biti drugačiji. Osudiće te, prokleće te, odreći se se roditelji, društvo, riba će ti reći da si skrenuo, postaćeš trn u oku mnogima. Ali možda, možda će se ipak naći neko ko će te pratiti. Kome ćeš bar biti inspiracija ako ništa drugo.
Na kraju boli te kurac za ostale u tom stadu. Skloniće te, izolovaće te, pustiće te. Neće te razumeti - neće te dirati. Boli te kurac za njih, i onako su glupi da te razumeju.

Ti želiš da ubediš Njega. Hoćeš da mu pokažeš kako može drugačije. Kako ne mora da se živi ovako. Kako ima i pametnijih u njegovom stadu, koji sami sebi traže put. Put na drugu stranu, suprotno od svih. Znaš da će te jedino On razumeti, da ćeš njemu objasniti, da će te prihvatiti. Ali znaš i sasvim dobro kako se jedino stiže kod Njega.

**

Došao je najzad i taj dan. Znao si da će se desiti, ali si se nekako uvek nadao da će biti sutra, naredne nedelje, godine. Ne danas. Ne sada. Srećom bilo je brzo, oštro sečivo, oštar bol i bljesak jarko bele svetlosti. Najzad vidiš jasno bele anđele o kojima su ti pričali. Letiš, penješ se, polagano shvataš da je kraj. Vidiš Njega! Toliko toga imaš da mu kažeš, da mu pokažeš zašto si krenuo u drugu stranu. Da mu objasniš kako to može... Ali ne, ni nakon smrti nećeš dobiti priliku. Ti si jednostavno drugačiji i zaslužuješ da budeš bačen u dubine prljavog, smrdljivog, bolnog pakla, sa ostalima koji su se drznuli da budu svoji.

Jeben je život urasle dlake.

U nekim slučajevima bi dali sve samo da budemo prozvani.

Biti nepresušan izvor informacija.
Genije, sveznalica, pametnjaković ili, pak, glavna alapača koja kupi sve poput sunđera.

Ljudska greška prouzrokovana nedovoljnim aktiviranjem cerebralnog korteksa svaki put u određenim situacijama. Da, baš svaki put kad naručiš pljesku u Paprici zaboraviš da staviš urnebes, i kažeš "Ma, sljedeći put." sve dok se jednom ne zapitaš šta ako ne bude tog sljedećeg puta. Da li je to zaboravnost, nesposobnost ili jednostavno sistem "na jedno uđe na drugo izađe", niko ne zna. Zna se da ljudima ne možeš dokazati da 4 ujutru nije pravo vrijeme za telefonski razgovor o samospoznaji i drugim psihološkim aspektima svoje ličnosti, kao što se i zna da ako jednom dobiješ nadimak koji ti se ne sviđa, ostaje ti za života. Da ne pominjemo još mnogo drugih ostalih stvari što našu dragu državicu čini sistemskom greškom u očima velesila, što je otprilike i uzrok mnogih nesuglasica na našim prostorima, zanemarivši geografski položaj kao jedan od razloga za iste. Elem, ako je ovakva greška jednom uočena, potrebno je napisati novi program za sistem, koji će istu grešku ukloniti, resetovati sistem i nastaviti dalje kao što je i sistemom određeno. E sad, to što je naš sistem robustan, to je druga priča. Ne možeš ti lako dokazati nekom brđaninu da u vunenom prsluku ne možeš da izađeš u neki otmeni klub gdje vire sisići iz topići i pičići iz minići, iako je to običaj u njegovom selu kad izlazi na prelo. Isto tako, ni gospođi iz grada ne možeš objasniti da motika ne ujeda i da je katkad korisno zamahnuti njome poneki put u pravcu zemlje. Alergija na promjene je, izgleda, najveća sistemska greška svih naših sistema.

Još je Haron rekao da se budala uči na svojim greškama a pametan na tuđim. E, kod sistemskih nema onih koji su pametni. Siguran si da će da se desi svaki put ako se stvore odgovarajući uslovi, kao što si siguran da Džerard neće napustiti Liverpul još pešes godina ili da će tvom drugaru alergičnom na jagode izrasti treći i četvrti rog ako mu iste daš. Doduše, desi se ponekad izuzetak, krv iz donjih, pređe u gornje dijelove tijela, mozak dobije jaču struju, aktiviraju se prašnjavi dijelovi u glavi i eto ga, sjetiš se da si jedno stoput pogriješio na istim stvarima i da je red da se to promjeni. A sutradan, sistem će da se vrati na staro, kad povratna sprega pokaže da je urušavanje sistema samog u sebe ionako neizbježno.

Viši oblik nirvane, ravničarska kulijana svojstvena za Lale. Jednostavno je sve savršeno kako jeste i ništa ne može da poremeti trenutno blaženstvo.

Preneti odgovornost i gorući problem na drugo lice. Ratosiljati se balasta. Uvaliti kosku i to onu oglodanu, funjarski, intenzitetom sisice.