Izraz korišćen za opisivanje osobe koja je malo skrenula,udarena ili glumi ludilo i ponaša se glupo i neprimereno. Može se koristiti za sve što je pokvareno, šteka, ne valja, jednostavno, u teškom stanju.

U američkim filmovima je kad glavni lik deaktivira bombu u zadnjoj sekundi a u stvarnom životu to skroz drugačije izgleda.

Praznici su najlepse vreme u godini, kada vlada ljubav medju ljudima i cak i stranci jedni drugima postaju rod. Praznike ljudi provode sa svojim najmilijima, zahvalni na onome sto imaju, u slozi, miru i sreci...
Kad bismo se lagali.

Zapravo vreme praznika u sebi krije mnoge neocekivane zamke, jer kada je cela porodica na okupu sanse su vece nego ikad da dodje do kurcslusa. Preko godine tako i tako, nekom posao, nekom fakultet oduzima vreme pa se i ne vidjamo cesto. Medjutim, kada dodje neki praznik, protiv svoje volje smo prikovani jedni za druge, ubedjeni da to tako treba i da je u tome smisao praznika.

Zaostavština prošlog vremena. U moru prohujalih doba, tiranija, ratova, događaja koji su potresli ovo parče zemlje u proteklih stotinak godina, postoje osobe koje se poput krpelja vežu za period koji ih je definisao, i ostaju u njemu. Svojim odlučnim odbijanjem da ide napred, da uradi nešto, makar da prekine da kuka, koči ostatak sveta da ide napred. Ako je prestar, neka daje moralnu podršku, umesto da bombarduje sa klupice. Uzeće onaj kratki period kada mu je bilo dobro, i čuvaće ga u svojoj glavi, pritom ne jebavši ni pet posto neizbežnu činjenicu da je neko tada pišao krv kroz bubrege. Konačno svedočanstvo o ljudskoj jednakosti. Svi su isti, bez predrasuda i favorizovanja.

Bravo! Svaka čast! Odlično! Čestitke!

Sve su ovo reči hvale za nešto dobro odrađeno, odigrano, kreirano. Međutim, ako se krene sa rukom kao elementom u odi pohvale, "deduktivno-logičkim" prelaskom na sledeće elemente, može se doći do neočekivanih i smešnih situacija.

Imala je sve što je htela. Mogla je da radi šta želi. Bila je jedinica. Svu roditeljsku ljubav dobijala je samo ona. Nije morala da se dokazuje nikome, niti da traži pažnju. Rođena je u srećno doba. Bilo je i hleba i igara. Bilo je za sviju i bilo je dovoljno. Miljenica roditelja, miljenica rodbine. Jedna, jedina i najmlađa. Slatka, umiljata i sa pogledom koji pleni, mogla je da očara bilo koga, čak i potpunog stranca.

Roditelji se trudiše da joj sve obezbede. Shvatili na vreme da imaju pametno dete, rešiše da joj omoguće najbolje. Za njih, manje - više, nisu morali ništa da imaju, ali ona je ipak, morala bude prva. Prva u uspehu, prva u sreći, prva u životu drugih ljudi. Na ovaj ili onaj način, ona je bila ta, o kojoj se priča. Kako je vreme prolazilo, bila je sve bolja i uspešnija, bitnija i voljenija. Bila je sve lepša. U osnovnoj školi, preskočila je jedan razred. Kažu bila je napredna. Deca su išla za njom kud je htela, svi su gledali i slušali samo nju. Upisala je srednju školu po izboru, postala miljenica profesora, stekla mnogo drugarica i drugova. Svi su je voleli, ali bilo je i onih koji su je gledali kao boginju samo dok je bila pred njima, a iza leđa su joj pravili zazubice. Momci su padali pred njom i druge cure nisu dolazile u obzir. Na sve to samo se smejala i odmahivala nehajno glavom. Bahatila se i bilo joj je svejedno ko će šta da kaže i kako će da se oseća. Bilo je bitno da je njoj dobro.

Prošle su četiri godine i upisala je fakultet. Ispite je polagala bez većih problema, svi su sijali od ponosa na nju, diplomirala je u roku. Nije joj bila žurba da traži posao, imala je sjajne preporuke, pa je rešila da lagano upiše i postdiplomske studije. U to vreme, nekako, mogao si da stvoriš svoj biznis, da uđeš u nešto i da uspeš, te tako i ona odluči da otvori svoj butik. Počela je sa nečim sitnijim, a zatim je postajala sve bolja, poznatija i traženija. Što za žene, što za muškarce koji su dolazili u njen butik. Kupila je „besna“ kola i isti takav stan. Našla je bogatog momka. Postali su par na koji se svi u gledaju. Zbog njih je počela da se vodi mrtva trka u bližoj okolini ko će da ima bolja kola ili neku nekretninu. Sve joj je išlo od ruke, do jednog dana.

Upoznala je slučajno muškarca, mušteriju, koji se ni po čemu nije mnogo razlikovao od drugih. Dolazio povremeno u radnju, a s vremenom je krenuo da joj se nabacuje. Bio je neotesan i govorila mu je da joj se gadi, a on je njoj uzvraćao rečima da ništa bolje nije ni zaslužila i da će je njena bahatost i lepota na kraju koštati svega. Počeo je da je saleća, a na kraju je uspeo i da spava sa njom. Govorila je da ne želi, a zatim je priznala da je uživala. Kamere su sve snimile. Ipak neko vreme je sve bilo u redu.

Snimci su dospeli na internet. Gradom je krenula da kruži priča, da lepa mlada devojka koja je svima bila uzor, kreće pogrešnim putem. Polako je gubila mušterije. Dečko ju je ostavio, prijatelji su odlazili jedan po jedan, samo je jedna žena svraćala stalno u njen butik. Govorila je kako joj niko ne treba, kako i ona može da ide, a žena joj reče da je njeno ponašanje skupo koštati. „Tvoja lepota je blagoslov koliko i kletva, dete moje“, reče joj žena tad. Nije marila za to. I dalje je gledala ljude sa visine i osuđivala mnoge. Ipak, na kraju nije imala izbora osim da proda imovinu i ode na drugi kontinent čak.

Čak ni tamo nije našla mir. Priče o njoj koje su se prenosile i njeni snimci stigle su čak do Australije u koju je pobegla i uspele da unište ono malo života koji je ponovo uspela da stvori.

Vratila se nazad u svoju zemlju. Prašina se slegla, ali već je bilo kasno. Prijatelje nije imala, porodica ju je napustila. Promenila se, ali za to više niko nije mario. Opet je sretala iste ljude, ali gledali su je drugim očima. Sada su ponos i divljenje ustupili mesto sažaljenju.

Osoba koja deli svoj bol kako bi bio vidljiv svima.
U nadi da će postići određen efekat neprekidno nalazi nove načine i sklop rečenica kako bi dočarala svoju tugu i patnju.
Uprkos svemu što priča u suštini joj nije toliko loše, samo dosadno.

Nekad su naši stari, znali bolje od svakog pedijatra, da procene zdravstveno stanje najmlađih članova porodice. Metodom gledanja u nošu, za par sekundi su na osnovu forme govanceta imali kompletnu zdravstvenu sliku bebaća.
Obično su uz dizanje deteta sa noše, izgovarili legendarnu rečenicu ''Da vidimo, kako smo kakili''

Gledajući crtane filmove svako još u detinjstvu nađe sebe u nekom crtanom liku. Nisu slučajno napravljeni baš takvi kakvi jesu. Individualno je samo da li smo već takvi ili je nam je potisnuta želja da budemo kao neki od njih.

Džoni Bravo: Jak, zgodan i napucan. Nakrkan steroidima i sa tonom gela u kosi. To što nema mozga i što ga neće ribe nije bitno. Bitno je da si širok u ramenima i da preskačeš treninge nogu. Ti si super, a ona je na gubitku što te neće.

Štrumfovi: Deca koja gledaju štrumfove imaju zanimljiv izbor. Da budu pekar, štreber, šminker ili da mrze ceo svet. Devojčice tu nemaju mnogo da biraju šta će da budu, osim sa kojim od ovih će da budu.

Nindža Kornjače: Najbolji test ličnosti. Mikelanđelo zajebant koji igra igrice, sluša muziku, neodgovoran, Donatelo štreber, genije, povučen i načitan. Leonardo odgovorni vođa sa čvrstim karakterom koji uvek dvaput misli i jednom seče, Rafaelo nadrkani brat kojem sve smeta. Tu ko se ne nađe onda taj ni nije živo biće.

Pingvini sa Madagaskara: Slično kao sa kornjačama, samo što su nova vremena pa su se i opcije promenile. Sad umesto nadrkanog brata Rafaela imamo Vojnika, malog pederčića koji voli jednoroge. Major kao Leonardo vođa samo što više asocira na Legiju po biografiji nego na crtani lik. Kovalski je možda veći štreber od Donija, ali Riko...ko bi normalan sebe pronašao u Riku? Jedino neki gutač predmeta iz cirkusa.

Sunđer Bob: Svi smo mi nekada Patrik. Svi imamo te njegove momente, ali kad poželiš da budeš Lignjoslav ili Kraba, znači da si odrastao i da ti više nije do zajebancije.

Ren i Stimpi: Kako god da okrneš ne valja. Ili ćeš da budeš mršavi, nadrkani, nervozni tip koji izgleda da nikad nije spavao ili debeli tupavko kome je sve ravno.

Simpsonovi: Širom sveta se citira Homer, ali ne onaj slepi već ovaj ćelavi. Muškarci bi verovatno voleli da imaju jednu Mardž u kući. Da pere, pegla, kuva, može se primetiti da su grudi čvrste i posle troje dece. Jedino da malo promeni frizuru. Mada ona služi ženama kao upozorenje da se čuvaju potencijalnih Homera. U liku Barta će se pronaći oni koji se pronađu i u liku Mikelanđela, a u liku Lise oni koji su se pronašli u Doniju i Kovalskom.

Petar Pan: Dokaz večite želje za igrom. Bežanje od stvarnosti i neprihvatanje odrastanja. U njegovom liku će se mnogi pronaći, ali neće mnogi to da priznaju.

Bananamen: On je za sve one koji se osećaju jačima kada jedu.

3 praseta: Još jedan test gde se može lako dokazati da li ste zajebant kao najlmađe i srednje prase ili ste odgovorno i pametno najstarije prase. Bitno je da shvatite da ste prase.

Barbi: Kalup fizičkog izgleda koji nikada neće proći. Nije bitno šta je u glavi, već šta je na njoj.

Betmen: Usamljen, povučen, jedino što će mnoge takve da odbije od njegovog lika je to što mnogi nisu milioneri kao on.

Supermen: Za sve one koji se osećaju kao da nisu sa ove planete.

Tom i Džeri: Tu će se pronaći svi koji imaju nekog koga ne vole, ali bi mu pomogli da je u nevolji.

Garfild: Idelan za lik u kojem će se pronaći svi koji ne vole da rade. Svi kojima je hrana prva, a i druga misao kad ustanu. Za sve koji su mrzovoljni, sarkastični i za koje svet misli da su seronje.

Hulk: Kao što svi imamo Patrikove bisere nekada u životu, tako bi nekada voleli da možemo biti i Hulk na nekoliko minuta. Sve da razbijemo i da iskalimo bes, a ne da nam se desi da budemo Besan k'o leptir.

Ne bi crtani filmovi postali toliko popularni da se ne pronalazimo u njima, ali popularnost istih je danas opala. Možda se klinci ne pronalaze u njima kao što su se starije generacije pronalazile. Moguće da ove nove generacije sebe zamišljaju kako su čupavi Japanci, da bacaju loptice dok iz njih iskaču zmajevi.

1.Inteligentni: To su učenici/studenti kojima je logika jača strana. Vole da uče kroz razmišljanje ,upoređivanje, povezivanje, analiziranje... Ne vole teorijske predmete, jer se oni uče napamet („bubaju”),a i u njima se trude da uče na svoj način. Budući da njima dobro idu predmeti sa kojima se ostali muče (matematika i fizika) u odeljenju važe za pametne. Dobri su i u hemiji, ali manje je vole pošto je za nju neophodno i učiti napamet teoriju. Ostali im često traže pomoć i objašnjavanje.U odeljenju ih najčešće ima nekoliko. Profesori uglavnom vide njihov talenat i cene ga.

2.Vredni: To su učenici/studenti koji su spremni da se trude, imaju volju da čitaju gradivo dok ga ne zapamte. Oni su najčešći tip uspešnih učenika/studenata. Nemaju neku specijalnu sposobnost, samo su radni i ambiciozni, njima se ostali obraćaju kada je potrebno ukratko prepričati neku lekciju, javiti se da profesor ne pita nespremne i sl. Pošto su marljivi,najčešće uče konstantno, a ne samo pred neki test, ispit ili odgovaranje. Dobro im idu teorijski predmeti (istorija,biologija,geografija...) i jezici. Profesori ih cene,ali manje nego prve.

3.Preko veze: Ovo su učenici/studenti čiji roditelji lično poznaju veći deo profesorskog kolektiva, ili nekog uticajnog odatle (npr.direktora). Da ne bude zabune,oni nisu nužno lenji,glupi i sl, ali realno je da će dobiti visoku ocenu bez obzira da li su je zaslužili. S obzirom da je jedan deo njih nesposoban za život jer su im roditelji sve dali na tacni, neki od njih nakon završene škole/fakulteta izvuku deblji kraj u daljem školovanju i životu.

4.Srećni: Oni nemaju jako izraženo ništa od prethodnog (što ne znači da nemaju ništa), ali se okolnosti često tako nameste da dobro prođu. Npr.kad ne nauče profesor ih ne pita (a trebalo je), nauče mali procenat potrebnog gradiva i baš to bude na testu ili odgovaranju, dobiju visoku ocenu jer je profesor dobro raspoložen, čuju odgovor od nekog drugog, ne urade domaći i to ne bude pregledano... Oni nisu tako česti,ali većina odeljenja ima najmanje 1-2 ovakva.

5.Snalažljivi: Samo ime sve kaže, oni se nekako uvek snađu.Bilo da prepišu od nekoga na testu tako da ne budu primećeni, naprave kvalitetne puškice i pametno ih sakriju, sažmu 10 strana domaćeg na 5 i to prepišu za mali odmor, čitaju iz knjige ili sveske dok odgovaraju tako da profesor to ne vidi, nađu nekoga ko želi i može da im pomogne u razumevanju gradiva ili pisanju domaćeg,suptilno se našale sa profesorom da ga odobrovolje i dopadnu mu se... Oni su zapravo inteligentni kao i prvi tip, ali se mnogo manje trude i svoj intelekt drugačije koriste.Najbolje prolaze u životu.

6.Kampanjci: Oni se trude samo pred neki test, ispit ili odgovaranje. Mogu imati više prethodnih karakteristika ili manje,ali generalno najgore im idu fizika i matematika jer su to predmeti kod kojih kampanjsko učenje najslabije funkcioniše (izuzev ako nisu talentovani). Relativno su česti. Ukoliko je škola/fakulet na koji idu zahtevan, kada se približi ocenjivanje neretko ovakav stil učenja dovodi do celodnevnog sedenja nad knjigom, neprospavanih noći, stresa, besa...

7.Zainteresovani: Iako su vrlo retki, ima takvih koje nauka jednostavno zanima, vole da uče i stiču nova znanja, krasi ih radoznalost.

8.Mito: To su oni čiji imućni roditelji materijalnim sretstvima žele da im obezbede diplomu i visoke ocene. Zbog ubrzanog načina života i postojanja interneta (mogućnosti da se inforamacije publikuju), ovaj tip je danas mnogo ređi nego nekada kada su ovakvi bili vukovci, studenti sa najvišim ocenama na fakultetu i sl.

9.Kombinacija: Uspešni mogu biti i oni koji nemaju ništa od ovog u jakom intenzitetu,nego više toga po malo.Ako neko ima sve ovo izraženo zajedno,to je svetsko čudo!

Hteo - ne hteo, svako u nekom periodu dođe u situaciju ozbiljne nejebice prouzrokovane brojnim internim i/ili eksternim faktorima. Takva nejebica dovodi do stanja u kom standardne priče ne prolaze, samopouzdanje je srozano, a sve radnje s pozitivnom istorijom bivaju devalvirane. Elem, u svakom vidu života, samopatetika nekad može poslužiti kao sredstvo izlaza iz određene nelagodne situacije.

U redu, mnogi će reći da svaka žena za sebe želi dobrog, jelte, jebača i da ne želi trošiti vreme na nekog metiljavog balavca. Ima smisla, ali amatersko frojdovanje može dovesti i do drugih zaključaka. Zamislimo, na primer, nekog krezavog seljaka Miku Glavonju iz Kličevca kod Požarevca, koji je prvi skinuo mrak tada nearifmisane cakane Rade Manojlović. Verovatno je sad već pijan, nema pola zuba, ali je bio na pravom mestu u pravo vreme kad je maloj Radi uneo novu notu u život. Istom analogijom možemo zamisliti neku raspalu droljetinu iz Oklahome na kojoj je Bred Pit arčio pre holivudske karijere. Ko zna ima li zdravu nogu, ili kuk, ali ona ima šta da priča svojoj deci i unukama, ako me razumete. Ovi primeri su esencijalni za razumevanje mehanizma na koji se ovaj metod oslanja, a to je buđenje Mice Trofrtaljke u ženskoj osobi od koje želiš dobiti jebačinu iz sažaljenja. Mica Trofrtaljka, kao metafora, predstavlja ženu koja daje, al' onako prijateljski i s poštovanjem, da nekome nešto lepo učini i unese na bilo koji način radost u nečiji život.

Elem, da pređemo na praktični deo. Ključna stvar - identifikovanje tipa žena. Po modernm životnom obrascu, ljudi su izopačena i sebična bića, što znači da se ne može od svakog očekivati da učini lični napor samo da bi trećem licu ulepšao život. S toga, ciljna grupa su žene 25-35 godina starosti, koje uglavnom sede same, ili u društvu nekom, ali kao pojava deluju tužne i povučene. To je tip žene koja je imala dve ozbiljne veze, koje su zamalo dovele do braka, ali je u zadnji čas bila šutnuta ili prevarena s dobrom drugaricom. Ona je duboko povređena, ali se neće sad potpuno pustiti u promet i 'vatati prvog na kog naleti, već će se nadati da postoji neko ko je razume, a takav se jedini u trenutnom emotivnu statusu dotične može nadati pogotku.

Akcija može početi. Prilaziš hladnokrvno, jer nemaš šta da izgubiš, u suštini - nejebicu ti niko neće oduzeti. Naravno, ovaj metod podrazumeva da si do sad nešto, jelte, opalio, ali se standardne metode već neko vreme ne pokazuju efikasnim. Elem, trudi se da započneš kakav-takav razgovor, tek toliko da se priča razvije. Gutaj knedlu i postavljaj joj šablonska pitanja tipa "Šta slušaš?", "Šta studiraš?" i slično. Nikako nemoj reći da si nevin, već je pametno navodi da sama uvidi da joj se "otvaraš". Opcija "nevin" je u ovoj situaciji mnogo bolja od situacije "i ja sam prevaren", jer se uspostavlja u startu veći nivo otvorenosti i podele intime. Na njene žalopojke pravi neku Odri Tatu facu sa blago telećim pogledom, ne bi li pokazao kako je razumeš i kako ti je žao. Svoje žalopojke moraš ozbiljno maskirati. Nemoj direktno govoriti da si u kurcu, već joj ostavi prostora da ona to baš tako protumači, jebi ga, ipak si ti muško. U određenom momentu, kad se seti kako ju je prethodni šutnuo, plakaće ti na ramenu i tu je kraj. Ako je zadovoljena referentna doza patetike, ovo je zicer. Odvedi je gajbi na čaj (ne kafu!) i teši je kako je sve u redu. Spontanost će učiniti preostalo.

Ako ti ni ova ne da, onda stvarno imaš ozbiljan problem!

Sveska, gde osobe uglavnom zenskog pola pisu o svojim osecanjima, simpatijama i slicnim budalastinama i gde skoro svaki opisani svaki dan pocinje sa "Dragi dnevnice". E sad sto se sadrzaj dnevnika menjao iz godine u godinu to je vec kompleksno pitanje.

Teško je danas, mlade ljude ogrezle u raznim vidovima digitalne zanimacije naterati da se ponovo late starih dobrih društvenih igara kao što je "čoveče ne ljuti se".
Ako nam to ipak nekako pođe za rukom tokom neplanirane restrikcije struje ili prekida interneta obično se ispostavi da je vredelo truda.

Izraz koji se koristi posle nekog nadprosečno odrađenog dobrog dela, pogotovo ako je trenutno bilo preko potrebno. Kao takav, trebao bi da izigrava šlag po vrhu kojim kvazi-suptilno ukazujete na još jednu vašu vrlinu - skromnost, izraženu kroz neočekivanje bilo kave nagrade ili znaka poštovanja. Međutim, apsurdnost sugestije vlastite skromnosti ubrzo ukazuje na šaljivu prirodu ovog izraza i opet unosi dobar duh u situaciju, a vas čini šmekerom.

Dosta nalik onome "Nešto sam razmišljala..." samo daleko gore. Nezamisliva katastrofa po muški rod! Jer, razmišljanje je prevaziđena stvar, zašto se time mlatiti kad imate gugl da to obavi umesti vas? 'Beš logiku i te gluposti, neko je već oko toga lupao glavu. I to ne jedna osoba. E, tu je problem!

Koliko god zaguljeno bilo, zna se da jedan um može svakakve idiotarije da smisli. A ovde imate na stotine takvih, prave trustove uvrnutih mozgova koji slobodno pišu po toj džungli bez ikakve kontrole šta god požele, svakavu devijantnu ideju koju (ne)možete da zamislite.

Priča se da, ukoliko vam nežnija polovina to izgovori tri dana za redom, ne možete u pakao iz dva razloga:
a) u tom slučaju ste upravo okajali sve svoje ovozemaljske grehe (retroaktivno i avansno) koliko god gadni bili;
b) čak ni rogati sadista u svom domenu za celu večnost ne može smisliti perverznije načine da vas muči i zlostavlja, te nema tamo mesta za vas jer biste se osećali kao na prvomajskom uranku kod njega. Jebiga, loše mu za reputaciju, pa te jednostavno izbaci.

Počinju i urbane legende da na vratima pakla stoji znak da je zabranjen ulaz onima koji su "Nešto sam izguglala" iskusili. Naravno, to se još uvek vodi kao nepotvrđeno, ali vrlo verovatno.

Odlazak na poklonjenje na Hristov grob u Jerusalim.To je put koji bi trebalo da ucvrsti veru u coveku koji na njega krene....
Hadziluk nekada:

Pre nego sto se spremis na put,opalis zenu,poljubis decu i ostavis im testament posto si krenuo na dugacak i neizvestan put u Svetu zemlju,koji ce trajati od vise meseci do vise godina.Prvog komsiju uhvatis i ustrojis,posto je velika verovatnoca da ce on da ti taslaci zenu dok se ti jebavas na putu ,a onda opalis njegovu zenu,onako u inat!
Kreces na put peske,posto nijedan razuman konj toliki put ne moze da izdrzi,a da ne crkne,usput spavajuci po kucama dobrih ljudi koji ce ti pruziti prenociste i hranu,iako kod sebe imas love da kupis i njih i pola komsiluka,ali je slatko kad se ogrebes.Usput sreces razne ljude i zene i sto se vise blizis cilju,verovatnoca da ces fasovati sifilis postaje sve veca.Ako imas srece i prime te na neki brod,putovanje moze trajati znatno krace.Na brodu se odajes alkoholu i lakim zenama u usputnim lukama i dobijas sifilis.Kada konacno stignes u Jerusalim i poklonis se nad Hristovim grobom,za koji ,istina,niko ne zna gde je,ali nije bitno posto si u Svetoj zemlji,konacno si postao pravi hriscanin.Posto si ispunio cilj,vreme je da se ide kuci i tada resavas da odresis kesu koju si ljubomorno cuvao u nedrima ,svih onih meseci koji su iza tebe i da se sa stilom vratis u rodni kraj i to sa barem jednom kamilom,zato sto Mercedesi jos ne postoje.Ukrcavas se na brod i kreces prema rodnom kraju,ali tada i sifilis pocinje da razara tvoj organizam,praveci grozne rane po tvom telu,sve dok ne pocnes da ludis i dobijas bozanske vizije.Od sifilisa ti telo toliko propada ,tako da ljudi misle da imas barem 80 godina ,iako imas svega 30 i odjednom svi pocinju da postuju tvoje imaginarne godine i smatraju da je pametno i mudro sve sto kazes.Uskoro ti ise od bolesti susi kita i otpada,tako da o jebacini mozes samo da sanjas i tako se prepustas celibatu.Kada konacno stignes kuci,shvatis da su ti deca porasla,zena omatorila,a svi misle da si posto mnogo duhovan zato sto si bio dovoljno blesav da se lomatas po svetu i postuju te kao velikog strucnjaka za svet oko njih.Svom prezimenu dodajes "Hadzi",tako da svima das do znanja da si se lomatao po svetu....

Hadziluk danas:
Odes do poslovnice "Jat"-a i kupis kartu do Jerusalima.Posto Jat ne leti za Izrael,uvaljuju ti kartu za bugarski Malev,koji leti do Frankfurta,a onda presedas na avion za Tel Aviv.Placas kartu i polazis na aerodrom "Nikola Tesla",normalno taksijem.Do aerodroma taksista ti uzima 3640 dinara,umesto 1000,zato sto si bio dovoljno glup da mu kazes gde putujes i koliko je kostala karta do tamo,a nisi stigao da primetis da je upalio turbinu.Iako nema guzve na aerodromu,avion kasni 3 sata u polasku,zato sto je magla.Kada se konacno magla razidje ,poleces sa bugarima i dolazis do frankfurta.Avion kojim si trebao da ides za Tel Aviv,je normalno,posao na vreme,tako da moras da cekas neki drugi,koji ,srecom, polece za 20 sati.Posto nemas sta pametnije da radis,legnes na torbu i pokusas da odspavas.Dok dremas,prolecu cigancici,koji ti kradu prtljac,ne znajuci da si iz Srbije,zato sto ti na torbi stoji markica "Malev",ali ti ,srecom,ostaju dokumenta i pare u unutrasnjem dzepu od jakne.Doz zavrsis svu pricu sa aerodromskom policijom dolazi i Avion koji ce te odvesti u Izrael.Posto je u pitanju "EL AL",put protice bez problema i kao bog zapoveda.Kad sletite i zavrsis sa carinom ,ukrcavas se u autobus za Jerusalim i konacno stizes na odrediste.Tek kada stignes i vidis da je sve pretvoreno u cirkus za turiste,shvatis da su razlozi zbog kojih si uopste i posao besmisleni i otvaras konzervu piva,palis cigaretu i pitas taksistu da li ima neka javna kuca u blizini!
Kad se posle deset dana vratis u BG,odmah ides u opstinu i podnosis zahtev za promenu prezime,tj. za dodavanje Hadzi istom...

Ne živi se lošije. Samo kupuješ više usluga za više para:

Sve napornija, zahtevnija, ljomberskija mladež koja ne može da razmišlja normalno jer ih uticaji vlasti, društva, i novih tehnologija kvari. Ko bi rekao, ali jeste tako, svet ide u propast. Retko ko može tome da poveruje, ali zaista jeste tako. Ovo nije nikakav hejt prema omladini, već istina, i-sti-na. Omladinu najčešće možemo podeliti u četiri grupe, i to one po nivou obrazovanja.

1. Deca od druge do sedme godine -Ova grupa će izgleda najviše propaste u budućnosti ako se sveukupno stanje ne bude menjalo. Mlađe generacije propadaju. Zašto? Zato što oni višu deca, nego oni imaju četiri i po godine.. Oni više ne gledaju Toma i Džerija, već im glavu pune američka govna. Oni ne idu u normalan vrtić, već u privatni vrtić na Medaku jer im tamo najviše odgovara ve ce, i ne igraju se sa kineskim igračkama, već sa ispitanim igračkama nastale u Nemačkoj. Deca postaju razmaženija i očekuju sve na tacnu. Oni ne razumeju da danas sve košta i da to nešto neko mora da plati. Mada ko jebe roditelje kad su glupi i sve to dozvoljavaju da rade. Dobro, znamo svi onu rečenicu: "sve bih dao da mi dete bude srećno bla-bla", ali opet ne možeš mu uzimati nešto van svojih mogućnosti. Nije realno to da deca od pet godina traže 'ejplov' kompjuter, zar ne!? Pa naravno da nije. Roditelji vam crnče po ceo dan, keva čisti po kućama a ćaletu pucaju leđa na građevini. Ali dobro, barem roditelji nisu zahtevni toliko, ćaletu je potrebna samo flaša piva, a kevi da ima da spremi bolji ručak od pasulja koji se jede po tri dana. Ta deca kažu bljak čim čuju reč pasulj, ali zato odu u 'Mek Donalds' i naprave račun dve 'iljadarke. Ovakvu decu treba što pre usmeriti na pravi put, i to treba početi od malena, jer će posle biti kasno.

2. Deca uzrasta od sedme do dvanaeste - Pardon, oni više nisu deca, već omladinci. Oni mrze školu, pogotovo matematiku. Eh da ste odrasli ranije pa da ste videli kakve su sve kazne bile kad si nemiran. To su bile muke. Oni više ne igraju fudbal, već golf, ej! Oni su stalno mrzovoljni. Stalno smorni. Pa uzmite makar čitajte nešto mudro i pametno, umesto što gledate Sulejmana. Oni već imaju fejsbuk i redovno koriste aplikaciju "Farmville". Pa bolje da ste uzeli da skupite lišće u dvorištu nego da igrate te virtualne zaraze. Jednom rečju, ka-ta-stro-fa!

3. Od dvanaeste do petnaeste - I oni više nisu klinci, već ortaci, burazeri. Oni se ne tuku, već fajtaju. Oni se ne druže već frenduju. Ja ne vidim gde je tu realnost da neko beži sa časova da bi pušio. Mada kažu, ko ne uči teške predmete, podizaće ih, istina. Najčešće tu iskače jedna grupica spojena iz svih odeljenja i koja vlada. Oni ne kupuju da jedu, već pare štekaju da bi išli u igraonicu i kupili Marlboro. Ee, ne znaju oni da je sad kriza jer njih to ne zanima, njima roditelji moraju da stvore pare. Većina njih je navučena na neke igrice. Takođe, većina je obučena u neki vojni fazon, pilotska jakna (za koju su matorci dali pola plate), kamuflažne pantalone i martinke. Oni se šišaju ili na keca ili ćelavo, jer je film "Šišanje" u njima razvio poseban nerv nazvan "kurčeviti nerv". Retko ko se od njih bavi sportom, čast izuzecima. To su ti opaki momci.

4. Od petnaeste do osamnaeste - E sad kad su već shvatili gde su sve grešili u osnovnoj, to žele da isprave u srednjoj, ali teško jer svoj karakter ne možeš na brzinu promeniti. "Ne treba petao kukurikati u ponoć". Njihov fazon i stil se menja. Odeća, fore, razmišljanje nije više isto kao pre. Odeća je uglavno najk ili adidas. Oni koriste humor u tehničkoj školi. U tom dobu se formira svoje JA i počinje začetak mišljenja svojoj budućnosti. Koji fakultet upisati? Da li onaj na koji želite da idete zato što ćete kasnije imati para, da li onaj koji zaista volite ili onaj koji možete završiti preko veze!? kada ste u srednjoj sve zavisi od vašeg karaktera da li želite da izađete na pravi ili loši put. Ovo doba je prekretnica života, jer dosta toga odlučuješ. Neki ulaze u vode kriminala i huliganstva. Oni misle da će se neko uplašiti njih ako nose najk, frizuru na keca i pljugu, a ramence ko u pilence!? Hah, pa ne!

Barem se može pretpostaviti ko je za sve krivac. Roditelji, loša vlas' i i bes koji iz njih izlazi.

I zato, pamet u glavu!

Susret dva ista čoveka, profesionalaca istih poslova, koji rade u potpuno različitim sredinama. Razgovor je najčešće za plakanje...

Prilika da, sad kada si već mator konj, provedeš jedan dan ispunjavajući sebi želje koje si imao kao mali, a koje se iz ovih i onih razloga nisu tako često ostvarivale. Rešiš da se najebeš mame malom džeparcu i vestima koje su ti prekidale crtaće, i da se dvadeset godina kasnije sit nauživaš.