Veoma opasan osećaj,najčešće vam se desi u gradu dok ste sa ekipom/devojkom/samim sobom.Prati ga želja da agonija prestane,što se veoma retko dešava.Najčešće se manifestuje oko podneva kad ste obično daleko od kuće i u nemogućnosti da odete na WC šolju (ili školjku čujem da sad i tako zovu).
Naime,Velikonužna kriza nastaje kada ujutru pre odlaženja ne stignete ili ne možete da se ispraznite ali,jebiga,ipak znate šta će biti,i za nekoliko sati nastaje Kriza.
U stvari ona nastaje kada se dan pre toga najedete ko volina,i onda tog istog dana Krize pojedete još više !

Ljudska potreba da se pokaže društvu kako si human i koristan. Ime sledi od čuvenog performansa tadašnjeg PPV-a u istoimenom selu. Nije bitno da li si ti uopšte učinio dobro delo ako to nije ispratila kamera, fotoaparat ili u najgorem slučaju ortak koji će moći da potvrdi kad se budeš kurčio po kraju.

Осветнича народна мудрост, којом се "слави" туђи пад на друштвеној лествици.
Уврштена и у предлог закона о реституцији.

Svako ko je probao ovu psihoaktivnu tečnost prošao je kroz par faza:

1.Labud - posle par časica ruka dodje u jedan čudan polozaj koji neopisivo podseća na već pomenutu životinju

2.Kokoška - Posle dosta uloženog truda oko ispijanja ove lepe i ukusne tečnosti seli ste da se malo odmorite ali glava vam naglo kreće na dole (gravitacijo kučko jedna!). Dok se borite da vratite glavu u prvobitni uspravni položaj ona dobija ritam kao glava kokoške koja kljuca.

3.Nikola Tesla - Kada više ne možete da se borite sa gravitacijom tada nastupa faza mr. Džoni Tesla sa 100 kinti. Ruka vam pridržava glavu dok imate onaj unezvereni pogled.

4.Isterivač djavola - Ova faza podseća na scenu iz istoimenog filma gde dosta ljudi oko vas hoće da vam pomogne ali vi se odupirete i na kraju počnete da izbacujete zlodela iz svog tela u obliku kevine boranije i graška ili štagod što ste tog dana jeli.

5.Supermen - Uglavnom posle naporne noći završite u ležećem položaju sa rukom ispravljenom kao supermen u letu (mada ova poza je više zastupljena u sedećem položaju)

6.Zombie - Poslednja faza, odlazak kući. Čudnim hodom do gajbe idete kao da ste inficirani onim virusom iz filma zombieland. Krvave oči, noge koje se vuku i potreba da pojedete nešto.Napokon kad dodjete do svoje željene lokacije pre nego što legnete na svoj operacioni krevet vi prvo konzumirajte čaroban eliksir koji je delotvoran u 60% slučajeva (kevina supa ili kisela čorba) a ako i dalje imate zombie simptome vi uzmite hard kor steroid - RASOL!

Дефинисано на једноставан начин, то је вид такмичења у коме учествују ученици једне или више школа и такмиче се у количини знања које поседују из одређеног предмета. У пракси, све је то много компликованије.
Сами ученици се такмиче из различитих разлога и побуда. Добар део њих се такмичи под утицајем наставника који би успех ученика на такмичењу тумачили као свој професионални успех. Други наступају под притиском родитеља који неретко кроз успех деце лече сопствене комплексе. Трећи су генетски предодређени да буду штребери и да се доказују, па им такмичења заиста нешто значе, уживају да се такмиче и у томе налазе сатисфакцију. Четврти (углавном средњошколци), у такмичењу (нарочито републичком, када се често спава у хотелу у неком другом граду) виде прилику да појебу нешто, пошто сматрају да ће обавезно да налете на напаљену и загорелу вршњакињу, пуштену с ланца и ван домашаја родитеља, која само њих чека да им подари своје тело. У пету групу спадају прагматичари. Они се такмиче како би били ослобођени са што више часова.
Све ове врсте такмичара се могу наћи на било ком од нивоа - школском, градском, окружном, републичком итд. Нарочито је на републичким такмичењима гунгула и не зна се ни ко пије, ни ко плаћа - десетине умоболних наставника који упорно гурају своје кандидате и боре се за њих као да су у рату, други наставници и наставнице (који су такође пуштени с ланца - брачних партнера нигде на видику) су једва дочекали прилику да се зближе, организатори трчкарају горе-доле како би укњижили неки плус код шкоских надзорника, ту и тамо се нађе понеки родитељ да осигура неизлазак детета из стакленог звона итд.
И на крају, при проглашењу победника, обавезно мора да дође до изражаја бар неки вид српског шабанлука. Нпр. на извесном републичким такмичењима деведесетих, главне награде које су се додељивале уз дипломе, биле су медаље - златна, сребрна и бронзана. Али није било довољно да будеш први на такмичењу да би добио златну медаљу. Мора да се штеди - само ако имаш изнад 96/100 поена, добијаш злато. Ако имаш деведесет, добијаш бронзу, без обзира што си први.

Najveci sljam i olos na ovom svetu koji postoji. Navodno se bave razvitkom lekova za dobrobit ljudi a u stvari koriste tudju muku kako bi sebi napunili dzepove.
Veruje se da poseduju lekove za mnoge bolesti ali da ih cuvaju u tajnosti jer im je u interesu da ih ljudi dobijaju povremeno na kasicicu

Подјебавајуће реторичко питање које постављаш инспирисан нечијим неимањем живота у стварном свету, односно префорсиравањем виртуелног света.

Veznik koji na jewtube-u odvaja ustašu od Hrvata, četnika od Srbina, vehabiju od Bošnjaka, huligana od normalnog navijača.
Ako dodate i "pozdrav za sve dobre i normalne ljude" eto vama palac gore.

Razne titule i zvanja od magistra i doktora, preko vođe i paše, pa sve do kralja i cara. U taj metar ulaze i ona smešna obraćanja sa visočanstvo, ekselencijo itd. Dodatak ispred imena koji pojedinca odvaja od mase po logici sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih

Niko ne voli osobe koje ističu svoje zvanje ispred imena jer su obično ego manijaci ali je svako kao klinac poželeo da bude neko mudo. Nešto u fazonu palata, harem sa 'iljadu i devetsto devedeset devet žena, lova do krova i slična sranja. Pošto su šanse da se rodiš kao najstariji sin kralja Saudijske Arabije ravne šansama prosečnog predstavnika Jelen Super Lige da se kvalifikuje u grupnu fazu Lige šampiona ostaje ti samo da svoj ego nahraniš nekim zvanjem iz polja nauke ili religije, a kako život u celibatu nije nešto na šta bi mogao da se obavežeš ostaje samo nauka.

Elem, kako postati jedan dr ili bar mr? Stariji pričaju da je to nekad bilo jebeno teško i da nije bilo zajebancije kao sad. Seru. Kao što sad pišu doktorate na temu prostorno planiranje u jednom vremenskom ciklusu na Megatrendu i Singidunumu tako su i nekad završavali direktorske fakultete po Skoplju i po Prilepu za nedelju dana. Jebi ga, tad narod nije bio ni napredan kao danas, a ni nešto preterano ambiciozan al' ja ih razumem. Ko je lud da se dodatno troši uz kurac? E, da... Zaboravio sam da kažem da se to dr i mr može da se nakalemi na ime i ako se završi neka silna škola al' zašto kad možeš da platiš ko čovek i boli te tuki za štrebanje.

Naplaćivanje kazne za neki prekršaj od strane nadredjenog ili organa vlasti.

Бахатити се.
Искурчити се.
Глумити лудило без потребе.

Glavni razlog sve veće frustriranosti kako ženskih tako muških osoba. Pored toga što autori gorepomenutih rubrika ne da nemaju grama realnosti niti mozga u svom pogledu ljudskog tela nego je evidentno da nisu upražnjavali seks od perioda kada je Isus razapet.

Naime vecina rubrika polazi od pretpostavke da muskarci nemaju blagog pojma o ženskom telu niti da mogu da nauče išta o gorepomenutome. Ovo se direktno kosi sa drugom pretpostavkom a to je da žena u krevetu ne treba da radi ništa sem da uživa dok ju njen muškarac (koji pri tome nema pojma šta da radi) zadovoljava. Naravno pričanje sa vašim partnerom o seksu te o tome šta vas zadovoljava je strogo zabranjeno jer će on to shvatiti kao povredu svog "muškog ponosa". Doduše dozvoljeno je i čak poželjno davati partneru suptilne pokazatelje vaših preferenci. Po mogucnosti izrazom lica ili pomeranjem očiju jer vaš partner to neće sigurno direktno primetiti a što je pokazatelj suptilniji to je bolji.
Ako ništa drugo bar ćete se vi osećati bolje jer ako vas vač muškarac ne zna zadovoljiti to možete pripisati njegovoj bivšoj devojci koja je sa njim (Bože me prosti) pričala o tome te je on pretpostavio da to zadovoljava svaku ženu ne shvatajući da ste vi poseban delikatni cvet i da samo vi znate sta vas može ili ne može zadovoljiti.

Naravno za kraj dolaze i preporuke autora za neku seksualnu pozu koja će uz manje lomove kostiju i iščašenja zglobova pomoci da oba partnera dostignu vrhunac i ta poza je univerzalna za sve žive i mrtve bez obzira na celi prethodni članak.

Загорели ликови које је мука толико стисла да морају да упале ДМ сат телевизију и пошаљу поруку која на крају испадне дужа него неко рендом просеравање Јована Деретића о срБској историји дугој 19.000 година. Лакше пронађу предмет за онанисање него Бранко Коцкица малољетницу на улици јербо је њихова циљна група све од 6 до 96, али ипак конкретно саопште жељене изгледе ђевојака или (неријетко) момака са којима би општили у добру и злу.

Самци који сродне душе траже преко ТВ порука су на скали иритантности далеко испред Амиџића, Ивановића, рендом бабетина које се појављују на локалним телевизијама након 23h и задњи динар истерују из џепа малоумном народу како би му прорекле судбину, те гласа Лее Киш. Срећа је што ови самци ријетко излазе у јавност, срећа је такође што су углавном мирне ћуди па их нећете препознати међу свијетом и кад изађу у јавност, несрећа је што њихова количина уопште није мала, у ствари све их је више и више; наравно због чињенице да су локалне вонабифејмс фуфице подигле своје критеријуме па мирис њихових пичока кошта мало више него раније, а поштен свијет нема пара у овим злим временима па је изгледа ДМ сат телевизија једино што преостаје дркачима који сате и сате дневног свјетла троше на балављење поред укључених монитора.
Самац који сродну душу тражи преко ТВ порука не воли себе, у ствари толико мрзи себе да му то слање порука уопште није испод части, он суштински не воли ништа, не осјећа страст према многим стварима осим према влажним дојкама и набубрелом вагином, свему око себе приступа крајње површно и боли га курац за све, он живи јер се родио а нема ништа друго да ради.
Ако, не дај Боже, прочита неку књигу то је зато што му је обавезна за лектиру и не гине му зациментирани кец ако је није протурио кроз прсте, са друге стране ако не иде у школу, неће прочитати ту књигу осим ако није нешто попут "Педесет нијанси сива" или нека друга Бачићалимпићка којој ће исквасити корице у необузданој тежњи да своју течност подијели са остатком свијета који је није жељан, или мисли да ће тако набацити неки штос за мување из тог назови "књижевног дјела".
Неки од ових самаца су толико упорни да број свог телефона у поруци напишу и по петнаестак пута, можда због тога што их константно игнорисање од стране траженог пола више нервира него кад вукајлијашу нестане струје у сред писања дефиниције па му сва говна оду узалуд или због тога што је виђење пичоке за њих одавно постало плусквамперфекат па жуде да сладуњави мирис осјете још један пут.
О самцима као ликовима се у народу не зна пуно, углавном су познатији бројеви њихових телефона него они сами, не истичу се превише, могу то бити возачи аутобуса, улични свирачи, инжињери, адвокати, гимназијалци, оперски пјевачи, али ће увијек бити ту да вам покваре и онај један једини пут кад наиђете на једну од ових несрећних телевизија које њима служе као курвама огласи.

Koji je razlog postojanja tako besmislenih prijevoda nisam baš siguran. Svakako da je jedan od razloga to što imamo glupe, neobrazovane, i neodgovorne prevodioce, kojima je prevođenje ustvari stvaranje novih naslova, ili bubanje takvih budalaština da čovjek naprosto mora da im se divi.

Čuveno pitanje dotične osobe koja brzinom svetlosti uoči da neko u društvu ima digitalni aparat ili neku bolju verziju mobilnog telefona. U tom trenutku taj neko u društvu, instinktivno poželi da poseduje staru dobru Nokiu 3310 ( da bi osobu koja postavlja to pitanje lupila njome) i tek onda sa žaljenjem shvata šta je nekada imao u životu.
Dotična osoba koja prva postavi to čuveno pitanje ( prema statistici čak 99, 9 % ) je pripadnica lepšeg pola, koja se ulepšavala upravo sa nadom da će neko poneti taj božanski uredjaj.
Dakle, kad predloži tu genijalnu aktivnost, tom nekom koji poseduje taj božanski uredjaj, se prevrne želudac jer će cele večeri biti zadužen za fotografisanje.
Broj fotografija je srazmeran broju prisutnih devojaka+ broju prisutnih momaka+ broju mogućih poza za slikanje+ broju mogućih izraza lica.
U ovu jednačinu ulazi i vremenski faktor- samo trajanje okupljanja široke narodne mase, što dovodi do zaključka da će memorija na kartici sigurno biti popunjena kolika god da je.
Osoba koja pristane da bude fotorgaf ima i dodatna zaduženja:
Da jedini bude trezan da bi slike bile što lepše;
Da te slike ( sve do jedne ) u što kraćem mogućem roku izbaci na Fejzbuk ( ako je moguće pre svitanja novog dana );
Da na tim slikama taguje sve prisutne te večeri ( što može potrajati nekoliko sati );
iii poslednje ali ne i najmanje bitno:
Da lupa srca, poljupce, baca komentare i ostale gluposti koje život znače….
Time je čar fotografije zauvek uništena a samo to pitanje kod pojedinca, koji treba da slika, dovodi do brojnih tegoba, nervoze i negativnih posledica po ogranizam.

djevojcica od otprilike 10ak godina koja je (previse) uzivljena u trenutna zbivanja u drzavi (svijetu) pa joj se cijeli zivot odvija na facebooku i svaku novost mora napisati u status,za svaku novu sliku napravit nov album, mora postati fan od svega sto ima veze sa trenutnim zbivanjima i uclaniti se u svaku grupu
posljedica:manji broj prijatelja kojima je to sve dop******

Disciplina pokrenuta od strane Shabana i MaWeeX M@ChKeeTza A.k.a ziljavih tinejdžerki. Pioniri slikanja patika šire svoje umeće po Facebooku ili nekim drugim socijalnim mrežama.

Čist k'o majčina suza. Bez grijeha, bez prljavština. Nevin kao novorođenče. Abdest se gubi ako se načini neki grijeh, kao npr. psovka, gledanje golotinje i slično.

Inače, muslimani "uzimaju" abdest prije namaza, a to je ritual kojim se pere tijelo.

Dragi Gojko,

pišem tebi, jer stvarno više ne znam kome drugome da se obratim. Dara je prevršila meru u tvojoj branši, zato se najpre molim te probudi dok ovo čitaš.

Znam da si ti old school, što će reći da je stepen smorenosti kojom komentarišeš utakmicu veći i od onog kojim je svojevremeno zračio i Zvonko Mihajlovski. Zapravo toliko smoran da se ja smaram dok kucam ovo, no dobro, valjda ću izdržati do kraja. Enivej, zapazio sam te za vreme SP 1998, kad sam tek počeo da radim. Mislim, bilo je teško ne zapaziti nekog iole normalnog posle Milojka. Zapalo ti je da komentarišeš finale, i to si jako dobro odradio, onako baš šeretski, ("Bliži se kraj utakmice, ustao je i predsednik Francuske, Žak Širak").
Narednih godina, generalno mi se to dopadalo: onako, 96,8% si usresređen na tekmu, 3% ćutiš kad nemaš pametno šta da kažeš, a sa 0,2% dodaš neki šmek. Smatrao sam te najboljim komentatorom na RTS-u. Profesionalno sam ti oprostio i povremena navijanja za Zvezdu, pa čak sam prešao i preko onog "Neee!" koje si izgovorio kada je "Bajern" pobedio u poslednjim minutima na "Marakani" 2007.
A onda ti ode. I to se odmah zapazilo. Mi koji smo te nasledili, nemamo pojma kako se to radi, pa moramo da pričamo o narko-kartelima koji će odseći falus nekom nju-ejdž Andresu Eskobaru ako im ne prođe tiket. Šta nekog gledaoca zabole tutankamon za to!
Mislim, nije da on ne može da prebaci na "Sport Klub", ali brate, realno, lakše mu je da gleda RTS kada mi je na početku tjunera, nego da mota do "SK" koji je na 56. mestu. A i realno, jebali te Englezi: da li će Fulam igrati u Evropi me zabole koliko i za to da li u prodavnici nota imaju prvi klavirski koncert Sezara Franka.

Svašta sam čuo o tebi. I da si se kockao. I da si posle nešto muljao sa kreditnim karticama i čekovima da otplatiš dugove. I da su te hapsili zbog toga. Ali ako edukuješ nas tvoje kolege sa bivše ti kuće, biću ti zahvalan do kraja života.

Sluga tvoj pokorni,
A.S.

Oh, dragi moji, evo nas kod još jedne zastrašujuće zanimljive kombinacije!

...Mirišljavi čika je tatica u solidnim godinama, proš'o je svašta, malo je isfrustriran vremenom koje neumitno prolazi, i ima blagi mentalni poremećaj koji, doduše, lako prikriva. Mirišljavi čika je samo naizgled pribran i uglađen. Samo u retkim trenucima (čitaj : hotelska soba ili jeftin i mračan prostor zabačenog švalerskog lokala), ispoljava svoju pravu prirodu. On žudi za ljubavlju i divljenjem. U njegovom lagano-bolesnom pogledu se može videti veliko životno iskustvo, ali i psihijatrijska opsednutost mladim mesom.
''Studentkinja'' s navodnicima, jeste samo naizgled nevina i naivna curica iz kraja. Ova je sorta lukava da lukavija bit' ne može. Studentkinja je završila frizersku školu sa prosekom 2,67 i najveći cilj u životu joj je bio da upiše fakultet, što je, nekako, i ostvarila. Pošto su joj, dakle, svi snovi ostvareni, ona se prepušta životu i svim njegovim čarima. Njeno studiranje traje godinama, dok ona u međuvremenu savladava sve moguće tehnike, primerke ''čika'' i poza koje čikama najvise prijaju. Posebno je bitno istaći da Studentkinja ZAISTA uživa u vremenu provedenim sa Mirišljavim čikom. Nju istinski fascinira njegov ''Armani-Cavalli-Navali-Versaće na gaće'' miris parfema, ručni sat poznate marke i pločica ''zamenik direktora'' na reveru. Studentkinju neviđeno pali i njegov opušten pivski stomačić, i rastuća ćela. No, povrh svega, Studentkinja dobija najveći napad adrenalina kada se sa Mirišljavim čikom skriva po zabačenim rupama, jer on ipak nije toliko lud da je vodi na luksuzna javna mesta. S obzirom da se ovde sasvim lepo zadovoljavaju potrebe i jedne i druge strane, predlažemo da se ova kombinacija proglasi za sasvim opravdanu.