Stari i davno zaboravljeni izraz, još iz vremena pre VHS plejera kada ste film mogli da odgledate samo na jednom od dva državna kanala ili, naravno, u bioskopu. E, bioskop je bio poseban doživljaj, kako zbog gužve i teškoće nabavke karata, tako i zbog ogromnog platna i tog posebnog ugođaja. I tačno se znalo ko gde sedi: zadnji redovi su bili rezervisani za zaljubljene parove, dok su u prvima bili pravi filmofili koji nisu nikako hteli da propuste ni najmanji detalj filma, često zureći u svaki milimetar tog velikog platna otvorenih usta pred tim čudom tehnike.
Naravno, i žanr filma je odlučivao o publici. Kad bi se emitovali američki akcioni filmovi (kojih je bilo i ostalo na tone do dana današnjeg), trčali bi klinci. Mislim, morali su da gledaju likove u filmovima poput Rambo, Komando, Predator (al' onaj prvi) gde glavni junak na sebe natovari količinu oružja i municije koja bi stala u osrednji vojni arsenal u Tirani i krenuli da praše time po mrskim im dušmanima kako bi im se najebali keve. Osnova radnje je bila pucnjava, a klinci bi se otimali za "plac-kartu" u prvom redu, da ništa ne propuste i da se užive.
I otuda taj izraz kojim su ih stariji podjebavali kada bi se pohvalili da su gledali takav film iz prvog reda, puni oduševljenja. Kada si već bio u prvom redu da gledaš svo to rokanje iz što je veće moguće blizine, jesi li bar sakupljao i čaure za suvenir?
Naravno, kako bi i ta klinčurija dobijala na godinama, tako bi se selili na druge vrste filmova i polako uzmicala u zadnje redove u pratnji suprotnog pola.
- Uuu, ćale, što sam sinoć u bioskopu gled'o novi film sa Švajcenegerom! Ne da je pucao i pucao i...
- Jesi bio u prvom redu?
- Uh, još pitaš! Milina!
- A jesi li sakupio čaure?
- ...
Usresrediti se svim svojim bićem ka ostvarenju zacrtanog cilja, najčešće nakon par neuspelih pokušaja, odnosno padova prilikom savladavanja prepreka na zamišljenom putu. Čvrsto odlučiti da ovaj put idete do kraja, kakav god ishod bio.
-Kako je na faksu?
-Nikako, padoh juče krivično šesti put.
-Nevera. Pa šta ćeš sad?
-Gulim dupe do sledećeg roka, naštrio sam se k'o Rambo nož.
------------------
-Večeras zovem Sonju na gajbu, dosta sam ga bacao u nesvest.
-Sonju radodajku? Sonju koju su Mikica i Filip spavali u rč na haubi Juga 45? Nemam lepe reči.
-Naoštrio sam se tebra, nema nazad.
-Aha, da, da kapiram. Oštrio si ga mesecima, pa si se naoštrio za večeras. Fino.
Dodjes gajbu umoran i nesto da pogledas a keva ,bez daha, na Pinku gleda tursku seriju,i posle pola sata ubedjivanja da pusti nesto drugo,prebaci na Prvu kad ono tamo dve turske serije za redom
ja: kevo mojne mi gledas te balije pusti nesto drugo
keva: ma bezi tamo samo ovo gledam
ja:kevo daj nesto da jedem
keva: ma jedi sta nadjes
ja:mojne me smaras sad ce Rambo na prvoj
(posle otimanja oko daljinskog prebacim na prvu, kad K***C tamo pocinje sledece tursko govno)
ja: A bre kevo ima da nabijes kondiciju ko ronilac na dah od tog turskog maratona...
Poslednja rupa na svirali pri upisu u srednju školu. U fazonu Dpš-a(Definitivno poslednja šansa), ali još gore. Jedina školska ustanova gde je profesorima mrskije da dođu na nastavu nego učenicima. Mnogim profanima na pamet često pada, da saspu bure metaka iz ručnog topa u sve živo i mrtvo u školi i da odu u zatvor, da budu kučka nagruvanom brđaninu sa palamarom do zemlje(ako stoji na prvom spratu). Ili to, ili kanapče pa da se bese.
Škola koju upisuju likovi koji su u 3. osnovne cirkali skivi, jer su vops prevazišli u produženom boravku. Šibali su osmake za klikere i keš za užinu i silovali naduvane tetkice u ostavi za metle. Roditelji su od njih digli ruke davno. Priča se da njihove keve na porođaju vrište kao kad Mesi gleda Jelen superligu i crnac u društvu KKK-a. Ovi žestoki momci sa vrućeg asfalta su rešeni da nešto završe. Da upišu nešto bolje ne mogu, a i ne žele. Tako da je ova škola za njih idealna.
Sam boravak u propaloj, spermom premazanoj, zgradi nikome nije prijatan. Umesto knjiga nose se rambo noževi, bokseri, buksne, po neka utoka i malo belog. Standardni školski pribor. U krugu od sto metara oko škole može se osetiti testosteron u vazduhu. Jednom u par decenija, tu zapadne i neka bicuri. Obično debela, masna, nedojebana čibuljičarka sa brčići ala Vuk Karadžić, ili muškarača, za koju, dok ne skine ćega, nisi siguran kog je pola. Svejedno, i jedna i druga izađu iz škole izbambusane kao matore cavulje iz šiptarskih pornića, tako da više nikada ne mogu da hodaju normalno.
Ustanova za one sa čeličnim mudima, vakuumom u glavi i nadgrobnom pločom u šteku, kao poklon za neki 18. ili 19. rođendan. Desi se da zapadne i neko ko odudara od stereotipa, ali zato svaki dan bude stereo izudaran. Lik koji najčešće završi u parku ispod klupe u svojim govnima ili na groblju.
Ono što spriječava iznerviranog lika da razlupa njušku smaraču koji ne zna kad treba da zaklopi labrnju. Međutim, kada ta brana više ne može da izdrži film puca. Tada od mirnog kolekcionara mirišljavih maramica nastaje divlji kostolomac i sakupljač ušiju i prstiju svojih žrtava, koji će palicom da ti prefarba facu u blage nijanse plave i crvene. Ugaziće te kao durmitorski brabonjak, začiniće te sačmom, o'kinuće ti glavu mačetom, iskenjaće ti se u utrobu i baciti ostatke u potok. Bolje da cutiš.
...I ovaj ti njemu kaže: "Vi smrdljive izbjeglice treba da se vratite u svoje šumske jazbine i da umrete tamo, ko i sva divljač." Tu ti Mitru pukne film, skoči ti on na njega, tresne mu glavu o šank, pukne ga flašom loze i ovaj padne na pod. Onda uzme da ga šutira u glavu, iznese ga napolje i krene da ga vuče po kaldrmi. Na kraju mu nab'o onaj njegov Rambo nož u šupak i otiš'o u pravcu Đakovice, i više ga nismo viđeli.
RPG (roll playing games) su vrsta društvenih/kompjuterskih igara kojima je jedna stvar zajednička – XP (experience points). U eri Commodore 64 i Rambo TV Games znao si da si na naprednijem nivou tako što su neprijatelji/nebo/okolina postajali drugačije boje (ljubičasta ostaje najzajebanija kroz decenije!), dok u epohi RPG-a neprijatelji (bili oni na strani svetla ili tame) iz svinja polako prerastaju u zmajeve, iz vukova u katapulte i iz devojčica sa košaricom pečuraka u pegaze sa sisatim ribama na leđima!
I kako složenija igračka iskustva nailaze, ti si prethodnim obračunavanjem sa nezakonoljubivim šumskim zverima zaslužio progres, tj. unapređivanje i sebe samog, pa i ne primetiš da je preklati Kiklopa jednako jednostavno koliko i plesati Tae-Kwon-Do sa lokalnim dilerima - prosto si previše SREĆAN što sada možeš da nosiš Sekiru Pravdive Krvi (krivica nasumičnih generatora imena po statistikama oružja) i Netrošene Zelene Nunčake Zeta Od Jednoroga!
Veruješ da si različit, da si oh, koliko samo moćniji od onih neinventivnih igrača koji sigurno i ne znaju da plavi Item-i služe samo da se prodaju kod trgovca (koji je ubeđen da je čistina usred Šume Vrisaka Potamnelih Leprechaun-a najbezbednije i najprometnije mesto za vršenje razmene dobara), kako bi posle mogao da pazariš nešto napravljeno od Afroditine Sline, nego nose kompletan inventar u plavoj boji, i ne primetivši radioaktivno-zelene momente svuda oko ubivenog Boss-a!
Problem (iako je igranje RPG-a dijagnoza samo po sebi) se javlja kada RPG iskustvo poželiš da preneseš u stvarni život. Kada želiš da od svakoga budeš bolji u svemu, kada osetiš poriv da se potpišeš ispod uspeha nekoga drugog. I što je najgore, to mi je samo dobra donelo! Stigao sam do sada u životu dalje nego što sam se mogao nadati, i prešišao sve one sa kojima sam se poredio. Ali je trik u tome što uvek postoji sledeći „level“, i dok si toga svestan, dok ne presečeš kabel – ne možeš da se odvojiš od ekrana. I svestan da postoji više, postaješ nesposoban da uživaš u trenutku.
Primer...? Sedim tri dana na Vukajliji i pišem članke koji kurca ne vrede, da bih dobijao neke tamo pluseve za čije babe zdravlje?! Gde ćeš jači primer!
Smradovi koji sasvim sigurno nikada neće izmisliti teleport, neće usavršiti bežični prenos struje, neće otkriti način da pivo uvek ostane hladno... Zbog zato, unaprediće svako moguće oružje do perfekcije, pokušavajući ljudskom rodu da olakšaju milenijumsku tendenciju međusobnog sakaćenja i istrebljivanja.
Još od prvog genijalca koji je zarezan kamen pričvrstio na motku i ubio komšiju da bi mu oteo ženu i komad mesa, razlozi za ratovanje se nisu promenili. Resursi. Dobro, jeste malo smešno da je sedište NATO u zemlji koja je poznata samo po vaflima i pivu, ali šta da se radi. Ajnštajn je rekao da će se četvrti svetski rat voditi toljagama, ja se nadam da ću sa ovim iskustvom preživeti, ne bih li im prodao foru o kamenu na toljagi... Ljudska je nada nenadjebiva, što kaže Rambo.
Još jedna nimalo rijetka pojava u holivudskim akcionim filmovima. Naime, glavni likovi mnogih holivudskih filmova preživljavaju u situacijama iz kojih ni najbolje pripremljeni specijalci ne bi izašli živi. Takvi likovi preživljavaju padove sa više desetina metara, uspješno bježe od eksplozija i uspijevaju savladati i po više desetina pa čak i stotina protivnika bez ičije pomoći. Vrijedi napomenuti da iz nabrojanih situacija ne samo da izlaze živi, već često i nepovrijeđeni.
Ovi likovi ne duguju svoj život sreći, već nevjerovatnoj pripremljenosti za sve prepreke na koje mogu naići. U stanju su da barataju svim tipovima vatreniog oružja od pištolja pa do snajpera a često su poznavaoci jedne ili više borilačkih vještina i uz to još posjeduju nevjerovatnu fizičku snagu. Imaju položen vozački za svaku kategoriju i pritom nerijetko znaju upravljati i avionima, helikopterima, brodovima, podmornicama i mnogim drugim nama manje poznatim prevoznim sredstvima.
"Nedodirljivi" likovi imaju i zanimljivu naviku da se na lice mjesta pojavljuju sa stilom. Ovakav lik, neće otvoriti vrata i uperiti pištolj u negativca, već će radije uskočiti kroz prozor (bolje reći kroz staklo) u prostoriju prepunu naoružanih tipova i pritom naravno pogađate ne zadobiti ni najmanju posjekotinu niti biti ranjen od strane prisutnih.
Sve scene borbe u kojima se pojavljuju "nedodirljivi" obično se zasnivaju na obrascu po kojem je glavni lik brojčano nadjačan i pritom su njegovi protivnici obično još i naoružani do zuba. Uprkos (u realnosti) gotovo bezizlaznoj situaciji, protagonista sa lakoćom savlada svoje protivnike i pritom u većini slučajeva ne biva ni ranjen. Ako je već ranjen, uz bolnu grimasu, po mjestu ranjavanja se počeše kao da ga komarac ujeo i nastavlja se boriti podjednako dobro kao i do tada.
Najpoznatiji primjerak "nedodirljivog" je Rambo (Silverster Stalone) čije ime služi da opiše, tako da kažem čovjeka od akcije, iako ni likovi koje tumače Čak Noris i Stiven Sigal ne zaostaju mnogo za dotičnim.
A: Stivene, sad je ona scena đe ulaziš u onaj hangar i tamo te čeka jedno 50 žutih koje ćeš naravno pobiti. Na kraju, znaš već eksplodira bomba a ti skačeš sa krova dolje na one strunjače kako bi je izbjegao.
B: Da, da. Razumijem.ulazi u hangar, Jakuze ga primjećuju i obasipaju paljbu po njemu. Stiven ih naravno sve savlada golim rukama i raznim priručnim sredstvima koja nađe usput. Penje se na krov i bomba "eksplodira" dok on skače.
A: Odlično, odlično. Ajde Stivene, dolazi 'vamo sad će ona scena đe praćkom i bilijarskim kuglama obaraš helikopter. Stivene!
C: Zovite hitnu! Promašio Stiven strunjaču!
Većina filmova koji se vrte po bioskopima i malim ekranima su snimljeni totalno šablonski, i obraćaju se određenoj ciljnoj grupi. Tek ponekad iskoči nešto drugačije, navodno novo i sveže, oko toga se dignu rasprave, velika prašina da bi se ispostavilo da je i taj film snimljen upravo zato, da izazove pozitivnu ili negativnu reakciju publike, i time dobije veliki publicitet.
Muški filmovi: Filmovi u kojima veliki broj ljudi umire za veoma kratko vreme.
Rambo, Komandos, Od sumraka do svitanja, Kill Bill...Ženski filmovi: Filmovi u kojima jedna osoba bolesna i umire polako, celom duzinom filma.
Jesen u Njujorku, Umreti mlad, Slatki novembar, Beležnica...Blok basteri: Fimovi koji privuku i muški i ženski deo populacije, koji, gle čuda, vole zajedno da idu u bioskope. To su filmovi u kojima umire veliki broj ljudi, a u centralnom zapletu je romantična priča koja završava hepi endom ili pogibijom jednog od glavnih aktera.
Ajvatar, Kitanik, Armagedoni-Hirošime-Perl Harburi i ostale katastrofe.Umetnički filmovi: To su filmovi o kojima svi pričaju a niko ih nije gledao.
Srpski film
Čovek koga karakteriše hronična indispozicija, jer ga sve izreda smara, sve mu je isfurano, sve je lejm, od svega mu se sere i povraća.
To je npr. kad blejiš sa nekim ljudima i uključe da gledaju Ivana Ivanovića i kidaju se od smeha na njegove super fore, a ti, uzdišući duboko, kolutaš očima, jer su ti tako lejm, iako bi se možda nasmejao na nešto od toga da si nekoliko godina mlađi. Ali i to 'možda' je pod znakom pitanja. Ili kad sretneš društvo iz srednje, pa krenu da prepričavaju fore iz škole, kikoću se istim intenzitetom kao pre sto godina, konstantno preživajući neke izveštale fazone koji su te još u trećem srednje smorili, koji bi ti eventualno bili smešni kad bi se dobro nacirkao ili ustondirao. Najjače je što je njima to smešno i dok su trezni, pa postavljaš sebi pitanje kako li im je tek dobro kad se napiju. Ali ipak si fin i glumiš da ti je do jaja, da ne bi nagraisao kad počneš da negoduješ, iako ti je svaki put sve više mrsko da ih gledaš kako nimalo nisu napredovali za sve ove godine. Tad se zapitaš da nije možda i njima sve tako lejm kao i tebi, pa samo glume finoću, ali kurac -- čvokne te po potiljku pitanje 'Jel ima neko DVD sa mature da okačimo na Jutjub?'. Jebote.
Ili npr. upališ TV i koji god kanal da okreneš, a tamo se neko proserava za medalju, imaš utisak da Židovima koji gostuju kod Mire Adanje Polak ispadaju govna iz usta dok drobe o svom tegobnom životu nakon nacionalizacije imovine, a dok hipnotisan gledaš u Mirka Cvetkovića kao kakav krvook, skontaš da ga uvek čuješ kako priča nešto, iako ne možeš da se setiš da je ikad nešto rekao. Čak i ljudi koji su ti bili gotivni, sada su ti patetični, na čelu s jebenim Rambom koji grli drveće koje ionako treba da crkne. Sve ti je sranje. Onda gasiš TV i okrećeš se svojim plejlistama i kutrenju uz muziku, pa ukapiraš da imaš na stotine albuma koje nisi pustio godinama, jer te je više blam od samog sebe da ih slušaš, a kad ih negde van kuće čuješ, doživiš to kao da ti neko prdi u uši, pa te je još više blam što si to nekad slušao.
Popularne stvari su naročito sranje i teraju te da izduvaš stomačni sadržaj kroz nos, a sranje su ujedno i jer ih vole sranje ljudi od kojih ti se takođe baca pegla, pa umesto da se baviš nečim što je in i popularno, ti ideš u boćarski savez da se socijalizuješ s penzionerima, ionako izgleda da si već star.
- Brate, hoćeš da mi budeš kum na svadbi kad se budem ženio?
- Hvala, batice, ali ajde ne. Nisam ti ja za to.
- Što, bre?
- Pa znaš, svi ti naši svadbeni običaji -- znaš da su mi šit. I trubači su mi sranje, a znaš da kum treba da se veseli da bude čovek broj jedan na svadbi, ja bi' se samo skenjao kad vidim sve te leve goste koji su pozvani samo zato što su nečiji muž/žena/tetka/pašenog, a u stvari su izvučeni iz naftalina i nikad ih ne bi zvao, jer su žgadija, plus treba da se socijalizuješ s njima i uz to se i smeškaš i da budeš prijatan, a znaš da sam ja prek čovek i ne umem da budem prijatan, da ne pominjem što svi hoće da te ljube u obraz, a ljubljenje sa 100 ljudi nikako nije higijenski, plus će muzika da bude verovatno neko govno, a ne biva da idem ščepovima u ušima, iako treba izdržati nekoliko sati... Jedino da me napijete.
- Mojne brineš za to.
- Ok onda.
Čuli smo šta Bora misli o Obami, a sada da vidimo šta kaže jedan poznatiji svetski antiglobalista. Kusturica je napisao pesmu o Davidu Dabiću a.k.a. dr Radovanu Karadžiću i njegovom junačkom sakrivanju od sila zla. Sada je ovo eksluziva, kasnije možda bude prva definicija hita koji će se možda čuti na tribinama klubova omiljenih boja...
Bilo kako bilo, klučni refren glasi: „Ko ne voli Dabić Rašu, popušio karu našu“. Slede reakcije. Kako je izvedeno na koncertu No smoking orkestra u Nemačkoj, prvi su se skandalizovali Nemci. Za njima braća Hrvati. Međutim, naši poslenici javne reči slatko su se nasmejali (Matija Bećković), poredili sa "Crven banom" (Momo Kapor), a brat po stihovima Bora Čorba je dodao svoj stih: Više volim Mladića od Borisa Tadića!
Sledi obrada Džonija keša, pošto su vremena i dalje revolveraška, oni "civilizovani" su nam namenili takvu sudbinu.
Džoni Keš u Kusturičinom prepevu
Vrijeme je da ti kažem
zbogom, moja draga,
Sačuvaj svoje suze
i poljubi našeg sina
Nadam se da će svijetliti
zvijezda Sjevernjača
Ja sam tražen čovjek
i u bijegu sam
Inkvizicija
Borci za ljudska prava
Kupovanje
i prodavanje duše
Kulturna revizija
Vježbaj, Rambo
i uhvati te zle ljude
Sve te ide uz hamburgere
Holivud i Si-En-En
Počinio sam zločin
Posijao strah
Posijao strah
Za sljedećih 1.000 godina
Vrijeme je...
Da sam golub
Pretvorio bi me u sokola,
Sada jesam sokol
I letim nad brdima Balkana
Vrhunac uživljenosti u nešto. Preuzeti ulogu i doživeti ličnu transformaciju, poistovetiti se sa likom koga oponaša ili jednostavno primiti se.
- Čoveče što sam gledao film. Neki nadrkani marinac k'o prosjak ide od grada do grada, na nekom mostu ga zaustavi pandur pa ga drka, kao ne može da bude u tom gradu. Pa ovaj ispizdi pa im se najebe majke, digne ih ko cigane u nebo. Ma haos. Pola grada spali. A on brate ti je neki napucani marinac specijalac, znaš...
- Ti si specijalac! To što mi prepričavaš je Rambo, i moja baba zna kako kreće taj film, još si se uživeo k'o Daćić na "Miljacku", gledam te i ne verujem.
Legendarna imena kako stvarnih, tako i imaginarnih likova, koja objašnjavaju određenu situaciju, pojavu, karakternu osobinu itd. Koriste da kratko i jasno objasnite određenoj osobi svoje mišljenje o njoj, nekoj njenoj karakternoj osobini, situaciji u kojoj se našla itd., na taj način što je oslovite tim imenom.
"Stanislave!" - kaže se osobi koja u tom trenutku preterano "sere".
"Sumpore, brate!" - kaže se osobi kojoj žešće vonjaju noge.
"E moj Panteliću..." - kaže se osobi koja je propustila jednu ili više izuzetnih prilika (ne odnosi se samo na fudbal, već na život uopšte).
"Izvini Neo nisam te prepoznao" - kaže se liku koji se šepuri u crnom kožnom mantilu, a još ako ima crne cvidže, ime pasuje ko budali šamar.
"Izvini Rambo nisam te prepoznao" - kaže se liku koji se preterano kurči i "mnogo je jak".
"Gle ga ovaj Koštunica" - kaže se osobi koja pati od težeg oblika neobaveštenosti.
"U redu je, Stojanoviću." - kaže se osobi koja se sa posebnim žarom, onako epski unela u objašnjavanje ili komentarisanje nečega.
"Rumenka!" - kaže se osobi koja pod hitno mora da obrati pažnju na ponašanje.
...
Ljudi zaboravljaju brzo, olako, automatski, po inerciji, brišu sa memorijske kartice lica, susrete, događaje, mračne podrume i nakvašene peškire...ali ko još može a da ne pamti legendarnog ćelavog govnara čuvene "kupovine iz fotelje" i njegovu više nego harizmatičnu auru u trenutku dok filetira paradajz ili renda krompir na rešetke, znači, jebote, KAKO??
Voditelj, moderator, promidžbeni guru, lik koji ima svoju stranicu na Wikipediji i fan-klub na Fejsbuku...a pre svega neko ko izgleda kao da je upravo izaš'o iz švapskog porno maratona na Pro Sieben-u sredom (i to možda ponajviše zbog svog stajlinga istočno-nemačkog makroa, sa sve havajskom šuljom i kravatom, gomilom zlatnog prstenja na rukama i zatamnjenim cvidžama), ovaj simpatični čikica godinama je svojim kezom krasio male ekrane naših TV-prijemnika, smešeći/smejući nam se sa raznoraznih reklamnih spotova i prezentacija u kojima bi domaćim potrošačkim ovcama nudio uvek samo još jedan "neverovatan proizvod po neverovatnoj ceni od X, 999 dinara", uz onu čuvenu koncepciju "matori, samo mu ga daj loma po mlazu mlake vode i ćao-zdravo" lakog održavanja istog. Super-secko, oni Rambo-noževi za povrće i živinu, onaj sokovnik što mož' i beton da samelje, onaj šmrk što ima čitav varijetet mlazova, ultimativna četka za krečenje što ne mora da se pere (znači, lol)...samo su neki od produkata koje je ovaj Austrijanac rodom iz Frankfurta na Majni uspeo da uvali nebeskom auditorijumu a usp'o bi on, reala, verovatno i mnogo više...tojest da mu roba ipak nije bila toliko govno.
Tek - pre neki dan sam mu po prvi put čuo glas. Vid'o ga na tv-u ovde, valja neke ogrlice i ostale đinđuve, izgleda da se prešaltovao na "women only" ciljnu grupu kupaca. Zna, bre, čovek u kom grmu leži ovca, znači, svaka mu dala...
- E, ženo, 'el beše ovo onaj lik iz Telešopa što je reklamir'o turbo-rende ili kako-se-već-zvaše?
- Jaooo, jeste, hihi, što je smešan, vidi ga samo, hihi...Uh, što je lepa ova ogrlica, a i ne košta puno...Naravoučenije - kome jednom dozvoliš da ti uđe u glavu, dao si mu ključ za sva vremena.
Sloboda je predivna stvar kada je neko zaista poseduje, nema lepšeg osećaja na svetu. Ni od koga ne zavisiš, nikog ne diraš i niko tebe ne dira.
E, a onda postoji redit i ostala gamad koji prodaju naloženoj deci bez mozga neku iluziju slobode, kao da slobodan si ali ako se uniformišeš, kur moj.
Tad se moroni(deca ili odrasli na nivou dece) skupljaju u neke grupice, lože se da su 'rebeli, umetnici, revolucionari, vizionari' I slična gamad dok ih hrane roditelji ili rade u pekari ili tako neki slab posao. Njihova ideologija se manifestuje uglavnom postovanjem retardiranih art/rebel mimova na Instagram ili neka depresivnija varijanta, poezija itd. Ko je ovo video zna o čemu govorim. Naravno od muzike se sluša sve što je na foru 'sistem te laže'(ili ako su u 'alt' fazonu,emo sranja, takođe pink flojd I bitlsi obavezni u većini slučajeva ) I oblače se kao metalci/emosi/šta god ili kao rambo I to tu otprilike staje. Nema treće dimenzije. Nikad ne napreduju i ostanu uniformisani dronovi bez trunke ličnosti dok sanjaju i seru o slobodi, a zapravo su potpuni robovi svoje gluposti. Da bi digli sebi ego na neki veći nivo krenu da se lože na npr francusku i stare besmislene filmove, ili na vojni neki fazon i ta čudesa. Čitaju knjige da bi rekli da ih čitaju i, opet da se lože da su sad pametniji.Toliko zavise od odobravanja drugih, da nije tužno, bilo bi smešno. Samo zato što čitaš nekog filozofa ili koga već ne znači da si iznad bilo koga nego si arogantno umišljeno govno koje nije spremno da prihvati da je puklo u životu i da treba da se makneš s mrtve tačke.
Takođe, ako se deca nađu u priči sa starijim/iskusnijim retardima, onda ih potpuno odvoje od njihove ličnosti(kakvu god da su imali) i distanciraju ih od voljenih osoba jer ONI SU SLOBODA(a roditelji koji deru kožu s leđa da bi im nešto omogućili su zlostavljači) , i prodaju priče o prijateljstvu i ljubavi i čemu god.Tuga. Rade tada s decom šta hoće i polako ih pretvaraju u robove. Ironično.
Naravno sve pomenute prilike se lože na mentalne bolesti kao da je to privilegija a ne problem I kako su oni DRUGAČIJI i Posebni.
Brate. Brate. Slobodu imaš kad si najjači I najsigurniji kad si SAM. I ni od koga ne zavisiš. Sve ostalo je bonus.
Digni dupe I ne tripuj se više mamin i tatin sine.
Nešto što je zaista krenulo iz pozitivne želje, da pobudi kod članova ovog sajta sećanje na detinjstvo, a zatim se pretvorilo u puku trku za "preko potrebnim" plusevima.
Novi poster sa slikom:Transformersa, Super-Maria, sladoleda koji niko dugo nije jeo itd.
Naslov:"Transformersi/Mario/Sladoled koji niko dugo nije jeo - Budi sećanja!".
Stotinak pluseva i dvadesetak minusa.
Komentari tipa:
"Toooo, care, tooo je bio crtać/igrica/sldoled!",
"Nije mi jasno kako neko ovo može da ne voli! Hejteri!"
...Sutradan, što bi rekao Rambo:"Nije više DJ Ovaj, no DJ Onaj"!
Slika: Nindža-Kornjače, Neka druga ultra-popularna igrica sa starih konzola, ovog puta ČOKOLADICE, koje niko dugo nije jeo itd.
I sasvim novi originalni tekst:"Kakavi Transformersi/Mario/sladoled - Ovo je prava stvari!".
Stotinak pluseva i dvadesetak minusa.
Komentari isti, kao i na prethodnom posteru.Zatim novi poster...
Crtani/igrica/slatkiš koji niko dugo nije jeo itd.
Tekstovi opet novi i originalni, a publika jedno te isto.Evribadi, dens nau!
Fudbalski velemajstori sa najviše navijača. Nenadmašni u driblinzima, spektakularnim golovima-topovski i precizno, sa pola terena, u rašlje, pod prečku, golmanu kroz noge, idealnim dodavanjima...Bili čak i šampioni sveta...Ostavljali srce na terenu, budili najjače emocije i često izazivali respekt kod mnogih protivničkih navijača...Nosila ih pesma vernih navijača i profesionalnih pevača, a o glumcima i političarima da ne govorimo.
A kad bi pokušali da karijeru zaokruže u „voljenoj Zvezdi“ na nekoj upravljačkoj funkciji, pokazali veliki nedostatak-loša igra glavom.
Preuzeto iz Blica:
Predsednik samo zvezdašZahtev grupe bivših asova potpisao je i bivši predsednik Dragan Stojković Piksi, a svodi se na sledeće:
1 Budući predsednik Zvezde mora da bude zaslužni sportista i veliki zvezdaš
2 Da polovinu budućeg Upravnog odbora čine bivši igrači, a drugu polovinu predstavnici države i sponzora
3 Klubom ne smeju da upravljaju pojedinci samo na osnovu činjenice da su pozajmljivali novac
4 Podrška stavu navijača da se Skupština održi već tokom maja
Među potpisnicima su: Jovan Aćimović, Dušan Maravić, Petar Krivokuća, Stevan Stojanović, Boško Đurovski, Dejan Petković Rambo i drugi.Opet zaigralo srce i ljubav prema parama, a mozak još davno ostao na terenu.
Za menadžere u sportu važi jednostavno pravilo: na mestu gde treba igrati glavom-podmetni glavu, ne podmeći nogu i ne nudi svoje srce. Neefikasno je.
Bum! Grom iz vedra neba koji je definitivno pokazao pravo stanje tvog društvenog života. Neobrijan, krmeljiv i umrtvljen, pao si još niže, da te rođena majka tera da ideš u grad. Zbogom živote, vidimo se na drugoj strani, ja sam svoje odigrao. Igrao sam 3+, a već je 2:1 u tries drugom minutu. Moje je samo da sačekam da sudija odsvira kraj, bukvalno.
Gde nestade mladi, poletni klinac iz komšiluka, odlikaš, talentovani basketaš kojem se nazire svetla budućnost. Kako pade još jedna zvezda u korov, zaboravljena i od onih koji su joj se dodvoravali do iznemoglosti. Da li ga je slomilo društvo, da li je zastranio, ili samo čeka novu priliku da pokaže svoju blještavost?
Eh, davno to vreme beše kad ga je majka prenjama uvlačila u kuću, kako bi makar nešto stavio u usta ili odspavao...sad ga motkom tera napolje. Da l' ga je škola slomila? Devojka? Kako se odjednom sve promeni?
• Sine majkino, ustani malo s kompujera, nije to zdravo toliko...
- Daj kevo, pusti me sad, vidiš da mi je poster ušao u popularne...nemoj da mi malerišeš sad...
• Kakav poster, pa pusti poster, pa nije to toliko bitno valjda? Čuj se malo sa društvom, promuvaj se malo po gradu, ajde daće ti majka i para...onog tvog drugara, malog Savu više ni ne poznajem, a do skoro nam nije izbijao iz kuće...
- Njega mi ne spominji! Zbog njega ni ne izbijam iskuće. Kad smo ob...odrađivali smenu u trafici, njega nahvatali i on me odma' druknuo...ja šta ću krijem se, sreća pa budala nije mog'o da se seti prezimena, inače bi me do sad zaprašivali protiv vaški. Nego pristavi mi kafu, noćas nema spavanja, moram pratim skor.
_______________________________________________________________________
• Sine, slušaj, majka je nešto razmišljala...da ti kažem...
- Aa? Nećeš valjda u vojsku da me šalješ? Joooj kevo, ti znaš da sam ja pacifista.
• Ma nije to...nešto drugo je u pitanju...
- Da šljakam? Kevo breee, pričali smo o tome...tek mi je dvaes sedma, polako, ćivot je preda mnom!
• Ama pusti me da završim! Razmišljala sam, ooouuuvaaj, što se malo ne središ, upicaniš, pa da se malo procunjaš u gradu, neki diskać, nešto...? Evo i ćale ti daje ključeve, da ideš Šervoletom, a ne da se smucaš trolejbusima...
- A? Otkud to odjednom, pa sinoć ste mi rekli da više ni na pišanje ne smem, k'o da sam se ja namerno ispovrać'o po ćalovim lakovanim cipelama. Bio mokar spid kevo, loš, nisam ja tu kriv ništa!
• Ah, jesi u pravu si...al iskreno...ćale ti se napalio k'o četnik na rambo nož, oće da me spava!
- Hah, kevo idukurac, prvo sam pomislio da si našla moje tabletice...opušteno, odoh, al' da mi ćale lično kaže da mogu kolima!
• Nemoj tamo, rek'o je da sprema nešto specijalno, (skin'o gaće i leg'o na leđa, prim. aut.), nego ajde ti polako...
- Ok, meni još bolje! Navalite, otiš'o saaam!
• Ček, ček, i evo ti para, natoči pun, znaš ti njega, kad navali, ne silazi...
- Znam kevo jašta, znaš da su nam zidovi od medijapana...
Tekstovi obiluju glupim stihovima, strofama i slicnim stvarima. Seljastvo izbija na sve strane. Kad pročitaš, a ne čuješ, smeješ se. Kad cujes, PLAČEŠ i proklinješ dan kad si pustio pesmu. Primeri:
Ovu kulu ni Napoleon
ne bi osvojio.
Nisi devica, ni kaludjerica
da ti ne pase sve sto zelim ja
imao sam pre veze i vezice
ali sa tobom zelim da skrasim se
(In Vivo - Devica (ft. Mitar Miric))Bombonice, lepotice, kuco, dušo, srce, mače
znam da sve to već smo prošli i da ne voliš ponavljače
Ali pogledaj - Terminator, Supermen, Roki i Rambo
prvi, drugi, treći deo hitovi su ultra jumbo.
Kada mogu to da rade Holivud i Ameri
pa možemo i nas dvoje ko će da nam zameri?
Da snimimo ovu pesmu buđav lebac ja bi jeo,
narod hoće da napravimo 'Cile Mile 2 deo'!Od kad se to noćni život
zove tajna misija.
da vam nije i Cak Noris
sad predsednik žirija.( Mile Kitic i Djogani - Dva drugara dobra stara (Ludnica na Balkanu))
Živ.
Trauma psiho-fizičke prirode vrlo verovatna.
- E, komšija, dobar dan, šta se ovo dešava ovde? Što je došla policija?
- Mile Rambo ubio ženu pa se sam prijavio miliciji. Ma, upozoravam ja na njega već 15 godina i, eto, danas je konačno eksplodirao...
- Pa, dobro, bio je i moj stric na ratištu 90-ih pa je danas relativno normalan čovek, lud koliko i svako drugi u ovoj zemlji...
- Jeste, komšija, al' verovatno nije bio oženjen s onakvom aspidom od žene kakva je bila Bogdanka, Bog da joj dušu prosti. U redu i rat, i ubijanje, i zarobljeništvo...ali ta je žena bila minsko polje koje je, siromah, preskakao još od dana kada se oženio s njom. Sad kad razmislim, dobro i da je do danas izdržao u jednom komadu...
- Eh, komšija, ko da je baš toliko teško izaći na kraj sa sopstvenom ženom...Ovaj, ništa, vidimo se kasnije, treba nešto da trknem gospođi a ne voli kad se predugo zadržim napolju...N. B. Nastavak primera za cirka 15 godina. Autor.
