Iako nema nikakve veze sa krvlju i krvnim sudovima, iskrvavljenjem i slično, već je vezano za bankovni račun, stvara slične simptome. Nervoza, bledilo u licu, mučnine, konvulzije, visoka temperatura, nesvestica...

Baba koja živi u vašem naselju. Živi sama u stanu najčešće sa još 2345 mačaka. Samo njene komšije znaju gde joj je stan jer je samo oni mogu videti kada veoma retko izlazi u javnost da baci djubre. Poznata je po tome što se nikad ne kupa a i ne češlja i samim tim joj se kosa ućebala i stvorio se jedan ogromni uber-dred. Takvom uber-dredu se možemo diviti samo sa velike udaljenosti zbog vonja koji dotična osoba ispušta.

Nije ovo politički nekorektna definicija, nikako. Ovaj izraz se odnosi na peška kao karakternu crtu (znate ono: "nemoj da si peško") a poštenim pederima izvinjenje ako su se osetili prozvanim.
Dakle, peško je nešto blaža varijanta pizde kao karakterne osobine, a krilatica iz naslova je vrlo zgodna za upotrebu u svakodnevnim situacijama. Jer, nije teško biti peško, teško je biti fin, da ne kažem čovek...

Uskurac prvoborac. Najglasniji, najratoborniji i uvek u prvim redovima kad treba da se šiba, hara i slika za naslovnu. Svaki njegov cilj opravdava sredstvo jer je on na jedinom, pravom i Bogu milom(pod uslovom da trenutno veruje u njega) putu koji nema alternativu. Ako je napravio neko sranje, nije kriv. Upao je u loše društvo i/ili bio hipnotisan.

Poslednji pokušaj učtivosti pre nego što nekoga "spustite" sa doskočicom u vezi brojeva.

Postupak koji zapravo ništa konkretno ne znači, a zvuči veoma ozbiljno.
Najčešće se koristi u formi zaveta koji se obično odnosi na uveravanje sebe i okoline u neke promene na bolje koje će da uslede nakon primene postupka. U tom slučaju se najčešće ne dogodi ništa, jer se subjekat na "preduzimanje koraka" obično odlučuje u trenucima alkoholisanosti, nervnog ili emotivnog rastrojstva, pa kad prespava, obično zaboravi da je išta rekao.
Takođe se koristi u formi pretnje, pri čemu zbog ozbiljnog tona ovog izraza, onaj kome se preti može samo da slegne ramenima, pokunji se, pokrije ušima ili nečim drugim, i uradi ono što se od njega zahteva. Mada, i tu dolazi do odstupanja, ukoliko onaj koji preti to čini "praznom puškom".

Način da nekome staviš do znanja da to nešto što on arči, lomi, ZLOupotrebljava, koristi nije u njegovom ličnom vlasništvu.

Субјекат нечије опсесије. Релација која често превазилази границе здравог разума. Идолопоклонство заступљено и у развијенијим друштвима од нашег. Мешавина паганства и шоу бизниса.

Од керамичких фигурица проћелавог буцка Буде још од пре Нове Ере, преко пошасти за Ливерпулском четворком с почетка 60-их, па до вриске, ките жељних тинејџерки, за Џастином Бибером ових дана, у људским генима је да се нечему диве и чине разне будалаштине како би то своје обожавање обелоданили и поткрепили.

Али, немају сви исти фетиш, у томе и јесте сва драж...

Ludnica. Razvratne, krvave orgije uz usko zbližavanje sa hemijom i hortikulturom. Kućna žurka na koju nisi trebao da ideš. Mesto gde se ne zna ko pije, a ko plaća. Ustvari, znaš da ti ne plaćaš, a piješ. Sa žurke si ispraćen kao da ideš u večna lovišta.

Film se prekida negde oko keca. Šta je do tad bilo, bilo je. Da li si se posle toga spanđao sa brkatom nakazom u pocepanom, kevinom miniću iz ćoška, da li si joj gurao svoj jezik na mesto gde bi trebao da joj bude sekutić, da li si jebao ili si jeban, sad nije bitno. Šta si pio ne znaš. Beše nešto zanimljive boje. Neka domaća, pravljena s ljubavlju. Beše tu i travar sa Gledićkih planina koje je doneo nekog Gedžu. Lekovita biljka. Zdravlje pre svega. Od njega mesec dana namiguješ izblajhanoj skangrbi sa drvenom nogom, iz šalterske službe na faksu. Ali, sad je došlo vreme da se dovučeš gajbi.

Svanulo je. Pali se autopilot-alkos se vraća kući. Kola nemaš, a i da imaš, verovatno bi ih parkirao na prvoj banderi, eventualno drugoj. Na taksi ni ne pomišljaš. Koristiš prevozno sredstvo tipa noge. Gegaš se kao pingvin koji je celu noć taslačio vlažnu pingvinicu. Vodiš konverzaciju sa dva nepoznata lika oko tebe, i čudiš se što te ljudi gledaju kao pomahnitalog paraplegičara na dopu.

Šiba te hladan vazduh, polako dolaziš sebi, a i gajbi. Fatamorgane polako nestaju. Samo je jedan nepoznati lik tu. U daljini ti Dača, koji se pomirio sa Natašom, namiguje, u fazonu to-kralju-lud-si-za-medalju. Ulaziš u gajbu. Skidaš sve sa sebe, jer te je neka budala gađala blatom i povraćkom. Jebaćeš mu majku kad saznaš ko je. Izbacuješ sve iz sebe na sred hodnika. Smučilo ti se sve. Gledaš pod nogama nepoznati potočić u sobi, koji sinoć nije bio tu.

Ležeš u krevet. Sanjaš Mr. Propera i Mr. Muskola kako su došli da ti pospreme stan, ali su umesto toga, kada su videli količinu sranja, nabili bacač plamena i nagaznu minu sebi u rč i progutali kašikaru, za svaki slučaj. Moliš se Bogu da budu tu kada ustaneš.

...a ustvari, veliki savet. Malim ga zovemo iz lažne skromnosti prema sagovorniku i očajne potrebe da jadničku skratimo muke sa Sizifovom rabotom.

Pajdati se. Biti na konju. Sleng za konzumaciju heroina široko rasprostanjen na ovim prostorima.

Pridev koji često ide uz neki glagol, skoro uvek bez potrebe jer sama misao nema veze sa kulturom.

Izreka koja nam govori da ne treba da se družimo sa vlasnicima dugog bobana, jer se u prisustvu istih možemo osetiti inferiorno.

Preduslov za najbolesnije situacije "ili-ili", one za koje "Da ti neko ponudi milion dolara" jednostavno nije dovoljno.

Neodvezivi čvor na trendži kad kreneš u žuborenje...

Kada komercijalno postane analno. Kada analno postane banalno. I kada to banalno na najmaštovitije moguće načine počne da opšti sa širokim narodnim masama koje u svojim jazbinama iole poseduju televizor. Kondoma bez.

Jer upravo se ovo poslednje najviše i nameće iole inteligentnoj individui po relativno inicijalnom registrovanju pojave iza transferogene floskule u naslovu...a pošto, razume se, nepoznatog autora iste pošteno izjebe imaginarnom zarđalom štanglom po predelu ničije zemlje. Opet imaginarno. I treći put ću iskoristiti pridev "imaginarno" ali će ovoga puta on stajati uz NESTVARNO veliku i NESTVARNO smrdljivu gomilu GOVANA koju su, u poslednjih deset i kusur godina, najviše izasrali g-din Šotra i ekipa vrljavo-entuzijastičnih izgovora za glumce koje je narečeni jednog jesenjeg dana pokupio svojom pik-ap Dačijom na BAS-ovoj stanici u Beogradu i tako ih spasao sigurne smrti od beogradskih pasa lutalica. Nažalost.

Elem, sve je počelo davne 2002. godine, sa tada još i pristojnom "Zonom Zamfirovom", a nastavilo se kroz jebenu "Ivkovu Slavu", "Mogsivideo" i slične derivate debelog creva srpske kinematografije, isprdnute usled kreativne krize nakon "Boljih Ljudi" i "Srećnog Blaga". Eksploatacija bizarnih uspeha pomenutih ostvarenja sprovedena je mučki i preko noći pa se tako, na primer, uz samo par sati ekstra snimljenog materijala (neretko i onog nastalog kao posledice pijanog kamermana koji je (opet) zaboravio dugasi kameru; prim.prev.) i uz dinamičnu montažu iole trez(ve)ne kafe-kuvarice zaposlene u zgradi RTS-a, od jednog prosečnog ali i onomad frapantno popularnog periodnog filma sa polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom a koja bi sada trebala da se obesi obzirom na šta liči, čovekolikom gledaocu-fanu u aktuelnoj programskoj šemi i u više mesečnih rata servira ispodprosečna periodna serija sa istom polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom, sada, međutim, prisutnom i u par novih, uzbudljivih, nikad pre viđenih i nadasve SUVIŠNIH jebenih scena i kadrova svinjca, kokošinjca i ostalih kategorija okolokućnih objekata. A da se obesi - zaista trebala, bi.

Elem - glup si bio, čika Šijane, mog'o si opasne pare da zgrneš na ovoj komercijalizaciji, jebem i tebe i onu tvoju babu u usta ona umetnička, glupa.

Deo stopala, efikasan u odlaganju velike nužde.

Izum koji je najverovatnije konstruisao neki žešći optimista, okoreli vernik u ljudski rod i civilizaciju uopšte. On je, takođe, i neopisiva budaletina obzirom da je svojim pronalaskom na neobično surov način kaznio sve one koji uveliko znaju da je to u šta on veruje - teška i nedvosmislena idiotarija! Uz još par sočnih opservacija na račun njegove čestite majke, pređimo na bit stvari i sagledajmo gde se to naš Proka Pronalazač zapravo preračunao, da ne kažem ZAJEBAO. Pre svega, treba shvatiti da je čovek kao vladar planete Zemlje i najsavršeniji oblik života na istoj ( sirene ne postoje, iskulirajte loma ), isto tako i najsavršeniji oblik teške stoke i đubreta, bez obzira na aktuelne napretke na poljima nano-tehnologije, Higzovog bozona i svemirskih istraživanja. Elem, za nekoga ko je tako moćan, samostalan, sebe svestan i neopisivo razvijenog nervnog sistema, čovek je, paradoksalno, izvanredno GLUPO stvorenje pa mu je, na primer, neobjašnjivo teško objasniti da se u malom WC-u putničkog autobusa za Berlin (firme ''Lasta'' ), NI U KOM SLUČAJU NE SME VRŠITI VELIKA NUŽDA JERBO ĆE DA SMRDI, čak i ako je ta informacija pomenuta više puta preko razglasa a i na vratima inkriminisane kabine veoma maštovito je depiktirano PRECRTANO GOVNO što jasno aludira na neželjenost prisustva istog unutra. Iz ovog ali i iz drugih razloga geografsko-kulturološke prirode, jasno je zašto je ideja instaliranja jedne male higijenske jedinice u prostor kod srednjih vrata u potpunoj koliziji sa pravom prirodom homo sapiensa. Hvala na strpljenju i putujte avionom.

Ovom rečenicom Ana Ivanović počinje svoje traktate i jadikovke kada se pojavi na televiziji. Obično nakon priloga o njenom ispadanju u prvom kolu/kvalifikacijama.

Nije baš najbolji. Ne može da prođe. Pa čak ni da uđe... u uži izbor. Ne vredi ni da razgovarate.