Srpski Odbrambeni Pas
Skraćenica / fazon, datira iz devedesetih i vezuje se za kriminalne krugove koji su svoju moć nastojali da demonstriraju i nabavkom što većih i zajebanijih pasa. Te pse su često vukli sa sobom ili držali u dvorištu svojih napucanih vila. Oni su tu vršili "odbrambenu" funkciju sa sve natpisima tipa:
"Ovde ja čuvam"
"Opasan pas / Ulazite na sopstvenu odgovornost"
"Čuvaj se psa!" i sl.

Ipak to je sve samo folklor. Pravu odbrambenu funkciju su obavljale neke druge "životinje" - gorile, kao i oprema: od tetejca, duge devetke, preko kalašnjikova, zolja i drugog lakog i teškog naoružanja.

***

Moram da napomenem da postoji i istinska rasa pasa - SOP - Srpski odbrambeni pas, koja se počela razvijati 1981. i formirana je 1991. Uzor po kome je ova rasa formirana je srednjovjekovni srpski mastif. U njegovoj genetici učestvuju tornjak, rotvajler, napuljski mastif i američki staford terijer, kao i vuk, koji nosi oko 30% genetskog materijala.
Smatra se da je Srpski odbrambeni pas nenadmašan čuvar lica i imovine ali i dobar porodični pas. Izuzetno je snažan i veoma inteligentan. Narav mu je stabilna. Rasa još uvijek nije priznata, jer je relativno mlada, ali radi se na tome da se prizna. Više informacija o rasi SOP možete naći na: www.carski-cuvar.in.rs

Najbolji primjer složenosti srpskog akcenatskog sistema.

U svim riječima je akcenat na prvom slogu! Englezi bi to obilježili ovako: 'gore 'gore 'gore 'gore.
Međutim razlika je u vrsti akcenta i u prisustvu postakcenatskih dužina, što vjerovatno za svakog stranca koji pokušava učiti srpski predstavlja noćnu moru.

Nekada sastavni deo svake rock pesme, solo na gitari je zapravo ono zbog čega se ova vrsta muzike zapravo i proslavila najviše. Tokom '50-tih, '60-tih, '70-tih i '80-tih muzička rock scena nam je plasirala veliki broj pravih virtuoza na gitari (samo par najpoznatijih imena: Jimi Hendrix, Eric Clapton, Ritchie Blackmore, Carlos Santana...).

To je deo u pesmi u kome gitarista dolazi do najvećeg izražaja. Dobra mešavina kreativnosti i tehnike, to je ono što čini solažu dobrom. Ali, tehnika i kreativnost je samo jedan gradivni deo. Dužina solaže je onaj drugi, podjednako ključni, element bez koga solaža ne bi bila potpuna. Ima solaža koje traju relativno kratko, recimo 10-20 sekundi, ali ima i onih koje traju više minuta bez prekida. Čak postoji i dosta pesama koje su same po sebi jedna gitarska solaža.

Sve u svemu, kako se trenutno čini, posmatrajući evoluciju rock muzike i sve ove nove bendove koji se stalno pojavljuju, solaže na gitari su izgleda postale stvar prošlosti. Sada se više pažnje poklanja izgledu muzičara, vokalnim sposobnostima pevača i njegovim tekstovima, prave se kratke i jednostavne solaže (tipično za mainstream muziku)... Jednostavno, ranije su bendovi bili prepoznatljivi po svakom muzičaru ponaosob, a danas se prepoznaju najviše po pevaču.

Krajnje eliptična sintagma čije izgovaranje implictno podrazumeva da ste rekli:
Dobar dan. Kako ste? Vrlo lepo izgledate, moji komplimenti. Ah, ta nemojte biti tako laskavi, odista. Vaša mama voli sir, ma nemojte, i moja tetka voli sir. Vreme? Pa relativno je lepo, predviđaju kišu, ali nadajmo se najboljem. Nikako ne volim kišu, Tada ne mogu da sedim u svojoj vrtnoj garnituri, u bašti, ispod dedinog vinograda čije vino godinama čami u podrumu i čeka svečani trenutak i između ruža koje sam lično kalemio.
Svakoj sam ime nadenuo. Zaista. Smatrate grehota je da vino sedi u buradima sve ove godine? O, pa dozvolite, dakako i sami znate da ono vremenom postaje samo bolje. Dozreva, dobija taj nenadomestivi bukee. Ta, ti burići su iz naše šume, rukom birane letvice, premazane najfinijom vanilom i duvanom koje sam lično donosio sa svojih putovanja.
Da, da, to su te slike iznad kamina. Vidite, taj kamin je jedina stvar koja mi olakšava hladno vreme. Nemam porodicu, ali širi tu neku porodičnu toplinu, pa taj nedostatak retko primetim. Želite da popijete nešto? Ja ću jedan sok od borovnice.

Situacija u kojoj u kafani čekaš više nego što bi trebalo na kusur:

Završio si večeru, dižeš ruku da ti donesu račun, konobar se pojavljuje za 5 sec i donosi onu kožnu knjišku i unutra račun. Pogledaš račun, na njemu stoji vrednost od X dinara koju trebaš da platiš za uslugu. Pogledaš novčanik, u njemu ne možeš da nakupiš od sitnih novčanica X dinara, a jedina krupna koju imaš je vrednosti Y = 1.5X.
Ništa, ubacuješ novčanicu Y u tu knjižicu, zoveš konobara on uzima knjižicu i ode negde.

E, u tom trenutku nastaje taj period nedefinisanosti bakšiša. U normalnim kafanama, gde konobari nisu džiberi, taj period je relativno kratak, i nikome ne izaziva nelagodnost. Vrati ti pare, ostaviš mu jednu novčanicu otprilike 0.1X do 0.2X dinara i lepo odeš kući.

Ali, pojedine kafane nisu takve. U njima će u jednom trenutku 0.5X dinara nestati negde, i naći se u nedefinisanom stanju poprilično dugo. Konobari će pažljivo i strpljivo iznositi drugima hranu, čistiti tvoj sto, izaći napolje da puše, razgovarati telefonom, otići u kuhinju, a ti ćeš gledati i misliti se šta da radiš sad.

Nastaće period borbe volje između tebe i konobara. Konobar će odugovlačiti vraćanje kusura taman onoliko koliko ti treba da ne odeš i najebeš mu se mile majke bezobrazne, a ti ćeš vagati da li je 0.5X dinara vredno da ti pobegne zadnji autobus, i gledati osobu(e) koju si već izveo na večeru, jer jelte ti častiš, kako se nervozi polagano i počinje da te gleda ko stipsu.
Pobednik nosi 0.5X dinara.

Najzad, kad dođe do situacije da prešlo preko kurca, mahnućeš konobaru, više puta. Možda ćeš morati i da ga zovneš. On će onda da ugasi cigaru i sa izgledom na licu tipa: "šta oćeš? a daaaa, kusur beše, da ne veruješ, skroz sam zaboravio na to, iako ti izbegavam pogled već 10 minuta, i vidim da ti prazan sto dok te obilazim.", da ti donese kožnu knjišku sa kusurom.

Pre desetak godina desila se neverovatna stvar, intertnet je postao dostupan prosečnom srbinu. Nakon što se domogao relativno pristupačnog interneta srbin je pronašao čaroban svet gluposti, mimova i teorija zavere.

Tada je prosečan srbin došao u kontakt sa američkim fanaticima i redneksima i saznao da nas lažu da je zemlja okrugla. Prvi put je čuo izlizane rečenice tipa "Ako smo postali od majmuna kako ima majmuna". Takođe je čuo za kemtrejlz i svetsku masonsku zaveru koja preti da zabrani dobroćudnim belcima da zlostavljaju žene i decu.

Nakon toga naš srbin je saznao za "edgelord" sajtove tipa 4chan gde je čuo za bajate mimove i gde se obrazovao o muškim pravima.

Posle svog tog sakupljanja mudrosti srbin je želeo da ovo novo znanje prilagodi domaćoj publici koja još nije "redpilled". I zato je došao na ideju da napravi domaću verziju sajta Urban Dictionary.

On je sada iznad libernih pičkica, on je opasni nihlista koji čelik logike savija golim rukama. I tako su naši "edgelordovi", nahranjeni bajatim mimovima od pre 8 godina i još bajatijim teorijama zavere, krenuli u boj sa dekadentnom modernom srbijom.

Ja im želim sve najbolje u ovoj ljutoj borbi.

Podjebavanje na račun drugara koji je kupio patike sumnjivog izgleda, a usput se njima hvali kao da je pazario Ferrarija. Budući da je danas veoma teško razlučiti da li su pojedini odevni predmeti muški ili ženski, što se najbolje može videti po Sweet Years asortimanu i njihovim prodavnicama gde vam prodavači pristupaju rečenicom ''To je muško-ženska kombinacija, to svi nose.'' - neretko se dešava da se naivnim mušterijama uvale sumnjivi produkti. U savremenim zemljama kič odavno preovladava tako da su se relativno svi navikli na cirkone, roze majice i patike koje izgledaju k'o Pero Detlić u vreme parenja, no u Srbiji ipak vlada konzervativno razmišljanje, a pošto smo povrh svega dežurni zajebanti u svemu, pa tako i u oblačenju - nalazimo način da podjebavamo druge.

Kod odabira odeće ne dolazi do velikog problema, pošto se primedba na gej majicu ili preuske farmerke može lako savladati pukim prestankom nošenja predmeta koji je iskritikovan, no kod patika to ide nešto teže, jer po pravilu koštaju k'o Svetog Petra kajgana, pa ih moderna srednja srpska klasa pazari jednom do dvaput godišnje; te će tako iskritikovani potencijalni dukatljia biti prinuđen da nosi svoje isfeminizirane patike i da trpi uvrede od ekipe tarzana sa kojima se druži.

Žena koja tačno zna šta hoće.
Ona koja me uvek gleda pravo u oči kada se mimoilazimo na ulici.
Nikada me ne gleda u prepone ili na stranu. Ponekada vodi i nekakvo vanbračno dete sa sobom. Dete se uvek nekako landara za njom kao prazna traktorska prikolica po seoskoj kaldrmi, zato što nisu navikli da se šetaju zajedno.
Stil oblačenja joj je skoro uvek isti.
Voli drečave majice na najtanje moguće bretele, iz kojih joj uvek kipe ogromne grudi ili tesne majice sa šljokicama. Ponekad nosi i mini suknje, ali uvek bez čarapa. Tako svi vide njene mlečno-bele i relativno mlade celulitične noge u laganim i kao papir tankim sandalama "na prst"...

Ona je ostavljena, prevarena i razvedena, ali "ne svojom krivicom"! Ona takođe veruje da sezona lova nije još uvek završena.
Ona više nije uplašena. Ona više ne može da pogreši. Ona je sada najzad dovoljno pametna i mudra da zna tačno šta hoće.
Hoće muškarca njenih godina ili starijeg (mlađeg nikako jer taj nema para!), na koga može da se osloni. Hoće nekoga ko će da je razume kao ženu. Hoće nekoga ko će da joj pruži sve ono što ona inače zaslužuje.
Hoće čoveka koji nije kao svi oni prevaranti i jajare u njenom životu.
Hoće čoveka koji tačno zna šta hoće, kao što i ona tačno zna šta hoće.

Naravno, ona nema pojma da na svetu ne postoje muškarci koji tačno znaju šta hoće i da postoje samo muškarci koji tačno znaju šta neće.

...Oni muškarci koji tačno znaju da neće baš nju.

Tema o kojoj se ne prica (kilogrami, godine, problemi u porodci, velicina alatke)...

Redovna situacija u klubovima, kafićima i drugim mjestima gdje se ostavljaju kišobrani, obično veliki broj njih u jednu zajedničku posudu. Zapravo ne radi se o trampi, već o dvije krađe, koje efektivno imaju isti rezultat kao da je izvršena trampa. Prvo neko, na izlasku iz datog objekta, umjesto svog kišobrana, uzme vaš, mazne vam ga. Onda vi, kad vidite da vam je kišobran maznut, a napolju kiša pada, maznete ko zna čiji kišobran. Zatim ta osoba, kojoj ste vi ukrali kišobran, ukrade od neke četvrte osobe njen kišobran, i tako dalje... na kraju dođe do opšte trampe kišobrana, i bitno je jedino da na kraju svako dođe kući sa kišobranom.
Ova "igra" se može igrati na četiri nivoa poštenja odnosno kvarnosti.
1) sasvim pošteno: Ukradu vam kišobran, vi kad ga ne možete naći ne uzimate ničiji drugi kišobran, odete kući mokri.
2) relativno pošteno: Ukradu vam kišobran, vi uradite to isto nekom drugom, pritom gledate da uzmete kišobran koji je što sličniji vašem po izgledu, a i po kvalitetu
3) na kvarno: Ukradu vam kišobran, vi uradite to isto, ali gledate da uzmete što bolji kišobran.
4) vrlo kvarno: Niko vam ne ukrade kišobran, vi ste ti koji inicirate kompletnu igru, umjesto vašeg kišobrana, kome možda fali neka žica, ili se totalno razjebao, uzimate neki drugi, mnogo bolji.

Izabrati lakši put. Put kojim krenu oni slabi karakterom i podložni propagandi, lenji, razmaženi, kao i oni bez svesti o postojanju drugih jedinki. Kada neko proda dupe, čast i/ili ponos za pare ili neku drugu relativno kratkoročnu dobit, čime gazi po onima koji svoje dupe, čast i/ili ponos nisu prodali, nego pošteno gmižu kroz život. Od političara koji ''štancuje'' pare od privatizacije u bankama na Karipskim ostrvima, preko doktora koji prima mito da bi stavio pacijenta na Coca Cola Top 10 listu čekanja za transplantaciju jetre, pa sve do ubogog konobara na nekom od Beogradskih splavova koji pijanoj gomili Pils Plus naplaćuje 500 dinara komad. Neki idu čak toliko daleko da u grupu ''palih'' uračunavaju i građane koji ne poništavaju BusPlus(nema nikakve veze sa Pils Plus-om(osim što su i jedan i drugi sranje)) karte, one koji pišaju u Adu, dok se u njoj kupaju, ljude koji jedu meso, itd. Uzimajući u obzir ove kriterijume, koje društvo postavlja samo sebi, možemo zaključiti da nijedan njegov član ne može sebe nazvati ''Džedajem''. Iz toga se može zaključiti da svi spadaju u grupu prodavaca sopstvenog dupeta, časti i/ili morala, pa ostaje nejasno ko predstavlja onaj pošten svet što se stalno buni.

Titula koju dobijete kada konačno kupite motorno vozilo pod nazivom automobil i postanete večni rob i dužnik zbog imanja istog. Vozački već imate i godinama maštate da imate svoj automobil u narodu poznatiji kao auto.
Došao je i taj dan, zaposlili ste se, uzajmili, ukrali, dobili na nagradnoj igri-to je već nebitna stvar. Šta da vozite-staro dvadeset godina ili novo? Hm takođe nebitna stvar jer...ako kupite staro ode on stalno na popravke a samim tim i vaše pare a bogami i živci jer...više je u nevoznom stanju tj. kod majstora nego u upotrebi. Ako kupite novo, sve pare spiskate da bi uzeli novo ili relativno novo...sačekajte...par meseci, nepunih godinu dana jer...ode kompjuter na njemu, brava na daljinsko otvaranje, polupali vam zavidnici stakla i eto...vi nemate pare za zamenu jer su delovi(a tek kompjuter, ovlašćene servise da ne spominjem) tooooliko skupi da...jebiga...on stoji parkiran a vi hodate okolo peške ili alternativnim rešenjima. Ali zato ratu za eventualni kredit od banke ili rodbine plaćate uredno. Bilo kako bilo potpuno je svejedno da li ste ponosni vlasnik starog ili novog automobila-sve su prilike da ćete ipak hodati pešaka ali ovaj put i praznog džepa.
Jer više ne prave nove stvari da bi trajale a one što su nekada pravili da bi trajale ipak su dotrajale.

Naj efikasniji način da pridobijete publiku kojoj upravo NE preporučujete dotični program. Postoje tri varijante koje mogu da ulaze umesto ove tri tačke:
(18)- Iako deluje, ovo NIJE pornić. U filmu će najverovatnije biti par golih riba, biće nekoliko ubistava sa krvavim detaljima, i podosta psovki. (Glupost je da scene relativno umerenog nasilja i golotinje mogu da izazovu neke loše posledice po razvitak mladog čoveka u tim godinama.) Zašto ne stave taj znak na, recimo, boks?
(16)- Par ubistava, BEZ krvavih detalja(samo čovek koji se stropošta na zemlju), eventualno može da se vide sise tu i tamo i to je to. (16 godina?!)
(14)- Smrt može biti samo prirodna, negativci iza rešetaka, pozitivci jašu ka zalasku sunca, mala deca nadmudruju odrasle ljude, devetogodišnjaci 'ladno polome od batina odrasle sirovine. Sve psovke su na fazon: ,,Dođavola"'', ,,Prokletstvo'', ,,Sto mu gromova!'' (Samo još da podsetim da je dete sa 14 godina ide u osmi razred!:) )
(12)- Isto kao crtani, samo sa živim glumcima. Nema smrti, nema psovki, u najgorem slučaju negativci idu u zatvor ili se transformišu u pozitivce. (12 godina, pubertet, a tebi se preporučuju samo Pokemoni, Digimoni, Teletabisi itd.)
Zaključak: Šljašteći crveni krug sa brojem unutar njega služi samo, ali samo, za ismevanje onog ko ga je stavio. Po njemu, ako imaš 17 godina, treba da čekaš godinu dana da bi pogledao film kao što je recimo ,,Kum''. Glupost. I,da još jedna stvar, Američko rvanje, praaaavi izvor nasilja, se na FOX-u pustao u udarnom terminu!(ne sećam se koje je ,,ograničenje'' bilo,ali sam 100% siguran da nije bilo 18 godina!)

Ovo je vrsta WC solje(?!) koja nema klasican pad na kome nastaju tragovi kocenja, vec ima malo udubljeno dno i rupu za odvod koja se, iz muske poze za mokrenje, gotovo i ne vidi. Konstruisana je bez logike (ili je ja ne vidim). Tacka najmanjeg odbijanja ne postoji jer kada musko pisa, prska na sve strane, gde god da ste usmerili mlaz. Jedini nacin je da sednete ili, ako ste macho, da pokusate neku gimnasticku figuru nad ovim izvitoperenim parcetom keramike i potrefite onaj sakriveni odvod. A to nije ni pola problema! Sa velikom nuzdom je jos zabavnije! Dok, kod klasicnih WC solja, govno, gotovo odmah, upadne u vodu i, odatle, relativno manje smrdi, ovde ono ostaje na dnu piksle koje nema pad i tu stoji i smrdi sve dok ne pustite vodu (odatle analogija sa pikslom) kao da cete da gatate u njega. Ali ni tu nije kraj! Kada pustite vodu posle velikog olaksavanja, voda iz vodokotlica na putu do kanalizacije nailazi na prepreku u vidu vaseg govneta, odbija se o njega i opet prska naokolo. Ne moze covek ni da povraca posteno, a da se ne uprska. Nikad nisam gutao pare i ne radim nigde gde je sanitarni pregled redovna stvar pa da mi govno bude potrebno posle trenutka kad me napusti, ali i u tim slucajevima bih se snasao, tako da zaista ne razumem ljude koji ovo kupuju i stavljaju u svoje kuce.

Najmlađe vrste dijalekata koje počivaju na istoj kulturnoj podlozi: nepismenosti. Zanimljivo je to što se, za razliku od ostalih, mogu primetiti samo u pisanom obliku. Evolucija našeg maternjeg jezika dovela nas je do ovih spektakularnih fenomena i pokazala da mogućnosti istog nemaju granice.

Nebi - dijalekat koji je ime dobio po nepravilno napisanom odričnom obliku glagola biti u prvom licu jednine aorista u kojoj se sparivanju rečce ne sa glagolom dodaje i nemarno isključivanje h, karakterističnom za aorist. (naime, ispitanik je želeo da napiše "ne bih")
Princip ove kategorije zasniva se na nepoznanicama. Ispitanik NE ZNA da piše i NEMA pojma sa gramatikom. Tako se nivo izopačavanja jezika proteže od "relativno u redu" (npr. nepoznanica je da je treba bezličan glagol) do "ne dao bog" (nepoznanice su osnovne pravopisne norme, koji-koi i slično)
Najčešće izmene ipak su ne i glagol, bespotrebno sparivanje, bespotrebno razdvajanje (ne moj), apostrof gde ti je ćef (s', nikad') i književni daltonizam koji ih sprečava da uvide razlike, nijanse i smisao nekih reči (jer-je l')

Xwala je složena mutacija. Naziv je, prema tome, nastao od mutacije reči hvala u kojoj se h pretvorilo u x, a v u w. Po mišljenju stručnjaka, ovo nije ni približno najdalje dokle je ova reč mogla da dopre (krajnji rezultat bio bi, najmanje, xw@llx@). Ova reč je izabrana kao predstavnik, jer je najčešće ponavljana, kao skromno pozdravljanje komplimenata atributima ispitanica.. Ova mutacija je toliko složena, i toliko se razvila da ima potpuno novo pismo(debilazbuku) i bezbroj varijacija.
Međutim, najlakše ćete je prepoznati po podržavanju replike "mašta čini svašta", tako da, nemojte se zbuniti, svako slovo može biti bilo koje, pa čak i najmanje očekivano, sve to u cilju uvlačenja zapadnoj kulturi. Česte su i američke skraćenice (lol, omg, wtf).
Ova vrsta ima i specifičan ksaksa smeh koji kod kucača sa drugih područja budi strah poput krika upozorenja.
Najčešće mutacije: mawi, swatko, wepo, wooojim tee, extra, itd.

Primenjuju se i kombinovane metode.

Oba dijalekta se koriste na području idiotizma.

...k'o da si mi kurac drk'o?

(Da, znam da znate. I 'mesto da definišete ovakve fraze, sleng, idiome ili šta se već ovde u međuvremenu života radi, vi kenjate na Forumu, kačite sise na četu (što vam i ne zameram toliko) i - rečnikom odgovarajućim za virtuelne korice 'međ kojima, nažalost ili ne, trenutno delimo stranice - na svaki mogući način transferišete a da vas pritom za to niti ko plaća, časti, dok je potencijalno mesto u koledžu po vašem izboru s onu strane bare od anonimne nevladine organizacije (sa vrlo verovatnom reči youth u tom nevidljivom imenu) krajnje nepostojeća eventualnost. Pa, dobro, kolege autori. Ako nećete vi - ja ću se žrtvovati. Ionako sam jeb'o juče pa imam ceo mesec pred sobom...)

Jedna od onih nešto starijih fraza koje se mogu čuti u svakodnevnom govornom repertoaru jednog muškog oblika života sa ovih prostora. Najčešće upućivana muškom obliku života od prekoputa a iz logičnih razloga zakonitosti jedne rime i rimovanja uopšte, pomenuto retoričko pitanje je ništa više do ortačka fora za podjebavanje koja i ne zahteva neki specijalni šlagvort objekta sa druge strane, sem relativno snuždeno-namrgođeno-smorene face istog.

Uglavnom - složena sintagma iz kategorije "Pozdravi&Prozivke" od koje se treba čuvati jedino ukoliko se nalazite u društvu jednog ili, nedobog, više članova pozadinskog udruženja Peškir. Ugodno popodne.

Da bi ste dobili crnu rupu morate prvo da uradite nešto krajnje neobično. Ne, nije cveće, ni vino, nisu ni komplimenti … Morate prvo da urušite atom. Ne da ga POCEPATE, rasturite, razbijete … već da sve njegove “delove” spojite u jednu celinu. To nije lak zadatak, jer problem je u devičanskoj tvrdoglavosti elektrona. Koliko god da ga privlači proton udobno smešten tamo negde u dubini jezgra atoma, elektron neće tek tako da “padne” na njega. Femka se ama baš kao seoska mlada, i to tvrdoglava. Naterati elektron da se “sruši” u jezgro i kopulira sa protonom zahteva specijalne uslove za koje mi ne znamo u potpunosti kakvi su ali znamo da SUPER NOVE to rade odlično. Seks između elektrona i protona zahteva mnogo više od grube sile (gravitacije), recimo samo da su potrebni specijalni uslovi i mnogo kosmičkih “začina” jer to nije običan seks. Posle ovog seksa neće postojati ni elektron ni proton, nestaće zauvek u samoubilačkom orgazmu oslobađanja energije. Rezultat ovog, i bukvalno burnog, seksa je njegovo hermafroditsko visočanstvo - NEUTRON.

Ako se radilo o masovnom seksu elektrona i protona, dobili ste mnogo neutrona. A mnogo neutrona na jednom mestu čini najveći deo neutronske zvezde uz manje prisustvo nekih čudnih materija kao što je kvark-gluon-plazma … kako izgleda kvark-gluon-plazma? Pa upravo tako kao što je baš vi zamišljate na osnovu njenog imena. Zapravo, niko ne zna, a i oni koji kažu da znaju - foliraju se.

Napravili ste neutronsku zvezdu koja nije ništa drugo do neutronske kaše neverovatne gustine. Ali vi naravno nemate pojma koliko je to neverovatna gustina. Zamislite da sve ljude sveta smestite u zapreminu kockice šećera, e toliko je gusta neutronska zvezda. Sada ste stekli predstavu (kada bi se šalili) o gustini neutronske zvezde, ali je i ta gustina još uvek nedovoljna da neutronska zvezda postane crna rupa. Neutronska zvezda nije crna rupa, ali poseduje istu lovačku ćud kao i crna rupa. To je zvezda lovac na materiju. Svojom teragravitacijom privući će svaki atom ili nebesko telo, samleti ulovljene atome i pridodati ih svojoj neutronskoj kaši. I sve tako dok se ne utovi dovoljno da postane crna rupa.

A tada, nastaje mrak.

Ono što je nekada bila neutronska zvezda sada je crna rupa i mi više nismo u mogućnosti da saznamo šta se unutra događa. Svi naši instrumenti za merenje i “gledanje” takvih objekata postaju beskorisni. Neutronska zvezda se “sakrila” u crnu rupu i jedino naše oružje za saznavnjem stvari je list papira, olovka, formule i MAŠTA. Da li je unutra još uvek neutronska kaša?, kvark-gluon-plazma? ili nešto treće? pojma nemamo. Možemo samo prokleto i nesrećno da nagađamo. Ipak, srećni smo što znamo da gravitacija u crnoj rupi teži beskonačnosti, kao i zakrivljenje prostora i usporenje vremena. Crne rupe postaju tajanstvene i nedodirljive i sve što saznajemo o njima činimo posrednim putem - na osnovu vasionskih distorzija koje one redovno prave slično prolasku metka kroz kartonsku metu. Ne vidimo metak, ali vidimo rupu od metka. Čudna mi čuda, rupa ko rupa, ali to je gotovo sve što je u našoj moći.

Definiciju da je crna rupa nebesko telo toliko jake gravitacije da ni svetlost ne može da joj pobegne znaju i vrapci na grani. Ali ima tu nešto mnogo interesantnije. Crne rupe su vasionski i galaktički redari. U centru svake galaksije postoji crna rupa koja sve te silne zvezde drži u savršenom poretku kruženja oko crne rupe. Inače bi se bezglavo razbežale prostranstvima svemira uz neizbežne sudare. Bez crnih rupa svemir bi ličio na autoput bez saobraćajnih znakova i bilo kakvih pravila. Pravi vasionski zvezdano-saobraćajni haos. Naravno, zvezde uredno plaćaju reket svom galaktičkom makrou tako što se povremeno jedna po jedna žrtvuju i bivaju usisane u crnu rupu i tako je hrane i uvećavaju njenu gravitacionu moć. Senzacionalistička imena Discovery kanala kao što su “monstrum i čudovište u centru galaksije” su obične novinarske baljezgarije, jer kada bi bog postojao sigurno bi i sam napravio crne rupe da održavaju vasionski red i mir.

Crna rupa koja milostivo drži i organizuje Mlečni put (naša galaksija) u savršeno lepom geometrijskom obliku spirale zove se prilično zagonetno “Sag A*” i spada u relativno “pitome” crne rupe čije usluge (računato u broju progutanih zvezda) i nisu tako skupe. U Vasioni ima i mnogo gorih stanodavaca.

Odraz stanja kulture, higijene, obzira i tolerancije ljudi koji žive u jednoj zgradi. Velika je greška tvrditi da stanari koji najviše prljaju zgradu žive u najprljavijim stanovima, da su obavezno doseljenici u grad i da su nekulturni i neobrazovani - to je samo stvar domaćeg vaspitanja, nema veze ni sa društvenim statusom ni sa godinama.
Verujem da je skoro svaka zgrada zaprljana raznim papirićima, fekalijama i iskorišćenom ambalažom koja je usput bačena. Ne znam koliko drastično je zaprljana vaša zgrada, ali u mojoj se po hodnicima i na stepeništima mogu naći opušci, papirići, prazne kutije od cigara, zgužvani flajeri, štapići za uši, krvavi ulošci (jutros osvanuo i inspirisao definiciju), špricevi, jučerašnje novine i svakorazno drugo djubre koje nije stiglo do kante, koja se uzgred nalazi u prizemlju. U liftu se neko često ispiša, na veliku radost stanara sa gornjih spratova koji ujutro žure na posao. Zidovi su išarani i pečatirani djonovima, a sandučići za poštu naravno obijeni.
Što je najcrnje, zgrada je relativno nova, stanari se uglavnom ne menjaju i može se reći da je većina njih u dosta dobrom materijalnom stanju, sudeći po načinu oblačenja, kvadraturi stana koji iznajmljuju i dobrim automobilima na parkingu ispred..
Situaciju donekle vade nepismena i nečitka obaveštenja i opomene na ulazu u zgradu ili lift, ali sama pomisao da češ na peti ići peške skida sarkastični osmeh sa lica, izazvan nečijom teškom nepismenošću.

"Očevo je carstvo poput Čoveka koji je posejao dobro seme. Njegov neprijatelj dođe noću te poseja korov. Čovek ne dozvoli slugama da počupaju korov, već im reče: Ne, da ne biste sa njim počupali i pšenicu. Jer na dan žetve korov će postati očit, i biće počupan i spaljen..."

Jevanđelje po Tomi, izreka 57

Tako ide simpatična pričica o žitu i kukolju, ta svojevrsna parabola večne borbe između "dobra" i "zla", a koju je prvi u toj verziji ispripovedao lično Isus Hrist, sin lično Božji. Jer, masi je vazda trebalo slikovito - da ne kažem, "plastično" - predstaviti određenu ideju ili misao da bi ista istu nekako i razumela. Elem, priča se - a kako nas gorepomenuti Apostol u svom daljem pisanju obaveštava - završava veoma srećno: Lolium temulentum iliti "korovski busen" biva uspešno odstranjen od Tricium Gramineae iliti "pšen'ce" ( oprostiće mi eventualni prisutni botaničari ako sam se zajeb'o za koje slovo ) i svi su živeli srećno do kraja svog života ( što je bilo otprilike do oko 35-og rođendana, al' punim plućima ). Bilo kako bilo, do danas se ta Isusova pouka relativno zadržala u svom iskonskom obliku ali je, nažalost, sâm Čovek pretpreo promene koje su ga učinile neprepoznatljivim čak i sâmom sebi. Pšenica je postala jebeni GMO, a jedino je mrtvi kukolj ostao isti - gadan, zao i neverovatno uporan za svoje mesto pod Suncem...

Ah, da! I značenje se promenilo iz "Dobro vs. Zlo" u "Bitno vs. Nebitno". E, kad sam znao da ću nešto da zaboravim...

Ples koji izvodite ako kojim slučajem upadnete u relativno prazno(ima mesta za stajanje, nema za sedenje) GSP vozilo. Za ples uopšte nije potreban partner, dovoljni ste samo vi.
Ulazite, plaćate kartu(ili ne), nervozni Miško pokreće grdosiju i... ples može da počne...Naglim startom vozila ples započinje prvo valcerom- dva napred, jedan nazad, hvatate se za ručku sedišta, muzičar prikoči i vi nastavljate- jedan desno, levo dva, hvatate se za šipku iznad ali...kočenje naglo i vi nenadano menjate ritam u ritam tanga padajući u zagrljaj prvog bakutanera pored sebe koji vas šokirano prima na grudi. Vožnja se nastavlja, noge i dalje ne žele da miruju, ritam je to bato! Okrećete se oko svoje ose mešavinom sirtakija i srpskog kola,panično tražeći pogledom prazno sedište sve vreme cimajući glavom u ritmu kloparanja točkova. Ples se nastavlja, makar samo stajali u mestu, naime vaši kukovi ne miruju i za koji sekund bi vam sama Šakira pozavidela na mešanju kukova posmatrajući vašu šotu...
Idemo dalje za iste pare, Miško koči, vi pravite duboki naklon usled delovanja kočionih sila...stanica, slobodno sedište na drugom kraju busa! Krećete dostojanstvenim, samba koracima, ubrzavate rumbom ali...neeee! Neko je već seo na to sedište i zalud vam i ća ća ća i volja i karakter...Još neko vreme igrate tvist pokušavajući da skinete s patika nagaženu žvakaću gumu a onda se prepustite jednostavno pozi Džon Travolte držeći se jednom rukom za naslon nečijeg sedišta, drugom za šipku autobusa i pevate u sebi STAYIN ALIVE do kraja igranke.