Poseban tip žene. Lepa, zgodna, duge kose i krupnih očiju, a duša širok. Ona prava slovenska. Da ne znaš osnovno gradivo iz biologije mislio bi da niti sere niti piša. Osim očigledne lepote ovaj primerak lepšeg pola odlikuje to što nije laka roba, a i onako je fina i ume da se priča sa svima. Što bi se reklo materijal za u kuću.

Retko se nađe u prirodi, a i kada se nađe onda je verovatno u srećnoj vezi od šestog razreda osnovne škole. Nađe se i poneka slobodna ali šta vredi kad u razgovoru sa njom umesto reči iz usta izlaze bale pa nemaš priliku da joj objasniš da je ne bi jebao nego da bi vodio ljubav sa njom. A da bi je posle toga odveo kući na slavu da je tvoji upoznaju, oženio i napravio joj blizance Stoju i Ostoju kao u narodnoj pesmi. Možda bi je i prvo odveo na slavu, pa onda vodio ljubam. Dok konačno smisliš rečenicu, ode voz. Pobeže od paćenika.

Osoba koja vam je do pre par dana u svakom razgovoru trubila o svom lošem finansijskom stanju,o tome kako jedva sastavlja kraj sa krajem;o velelepnim računima za zimsku struju čiji su repovi dugovanja ušli u pakleno leto;o tome kako ne može da otplati ratu(kredita,školarine).
Svaki izlazak sa nemačom para praćen je njegovim opsežnim finansijskim izveštajima,čime se stiče utisak da je crkveni miš izuzetno bogato stvorenje u odnosu na vašeg sagovornika i da je eto vašem prijatelju koji ispija sitne gutljaje kafe još jedino duša ostala(a možda i nju duguje raznim potražiocima).Prosto krene da vas obuzima osećaj krivice što ste ga izložili dodatnim troškovima,pa makar i kafa bila u pitanju.Hronični nemač para nije klasična cicija,ne lepi se za druge u nadi da će se ovajditi,ali zato svaki put kad nešto plaća održi opsežan monolog o svom finansijskom stanju.
Istina je da nikada svom prijatelju niste proverili finansijsko stanje u banci i slamarici da bi utvrdili verodostojnost njegovih izraza,pošto vam je prijatelj verujete mu na reč-ako on kaže da je stanje loše,onda tako i jeste.

Bluz bakarne žice.

Djevojka koja čeka posljednji voz za udaju. Nema više vremena za bilo šta, dodijala ćaći, još ako ima brata koji je doveo snaju koja može pomagati materi, jednostavno, vakat joj je da mijenja ključeve na privjesku s likom Žare, ili Bore Drljače.

Kad dođeš na sahranu posle 10 godina izbegavanja rodbine ili prijatelja zbog ko zna kojih razloga.

* predstavlja svaki moguci broj
Cene koje se mogu naci u svakoj prodavnici, supermarketu, megamarketu i sl. Mi smo valjda jedina drzava koja ima cene u parama,a pritom da ta valuta ne postoji. Prodavacica nema kako da vrati cak iako bi uzeo 5, 10, 20 i 50 para iz nekadasnje Jugoslavije.

Muško detence, roždeno u januaru, bilo gde, makar i na slami, neće biti spasilac i preporoditelj. Neće mu doći tri mudraca sa istoka, već tri pakosne orisnice, iliti suđaje. Krvavo i sluzavo, pašće na ponjavu iza vrata, u ruke bradavičave babuskare, kojoj je ime Divna. Imaće crnu kosu, na priliku duše. Nikakav znak budućnosti i pozvanja neće mu krasiti čelo, i ništa. U godini trinaestoj, koja je baksuzna, pašće, ali će ustati, i nakrivo hodati. U šesnaestoj ješće suze svoje sa hlebom, nauka radi. U sebi sažimaće žir, hrast i opet žir, zid, ciglu i mistriju, beden snage, i sam biće lisnato i granato drvo nad zemljom. I tecijaće mnogoplodno seme njegovo iz kojeg nastaju narodi i gradovi, bića lakog daha i svetle krvi, seni bez budućnosti, ako ne zaradi protivnosnu prokazu, koja se zove sifilis. Trpeće glad i siromaštvo, kao šugu, i zavideće sitome i bogatome Gavanu. Otići će u dalek grad, u tuđu zemlju, možda samo u mislima, i čeznuće za rodnim gadalukom. Biće cenjen među strancima, preziran međ svojima. Potomstvo će ga zaboraviti, kao lanjski sneg, i duša će mu samotna lutati praznim podnebesnim prostranstvima koja se zovu očaj i beznađe.

Pojava koja se javlja u najgorem mogućem trenutku. Preduslov je naravno biti u teškom alkoholisanom stanju.

Iskonska istina. Najveća od svih. Sve što kažeš prije onog čuvenog ali sve zaboravlja i biva poništeno nastavkom rečenice. Kratko "ali" mijenja sve. Obrće naglavačke.

Grupa ustaša na izmaku snage.

Neugodna situacija u kojoj učestvuješ ti i tvoj poznanik s kojim si išao u srednju, eventualno u osnovnu, ili ga znaš iz komšiluka. Za nastanak ove situacije je važno da idete u istom pravcu i smeru. Ako idete istim pravcem, a različitim smerom, ovakva neugodnost se neće desiti, jer, ovakvi slučajevi se obično završe sa:
- E, 'de si! Jesi dobar?
- Evo, gura se.
U suprotnom ovo neće biti dovoljno. Za bestemicu je neophodno i da ti i dotični nemate dodirnih tema, što i jeste najčešće slučaj. Ti slušaš rok, on sluša OK bend. Ti voliš horore, on je romantična duša. Ti voliš crno, on belo. Ti si nolajfer koji provodi 24 sata uz komp, on izlazi i pijanči svako veče. Voleo bi da možeš da pobegneš kad ga ugledaš, ali to ipak nije u redu (jer te je on već spazio). Ostaje ti samo da se moliš da put što kraće traje ili da skreneš u obližnje sokače pod izgovorom da treba babi da odneseš lek, jadna, boluje od gastritisa. Ukoliko je put kratak, ova situacija se može izbeći kežual pitanjima.

Prevozno sredstvo napravljeno da po najsocijalnijim cenama, a shodno tome i u najneljudskijim uslovima preveze finansijski uskracene slojeve stanovnistva(citaj-studenti) od tacke A do tacke B.
Buka je veca ili jednaka onoj u masini za ves punoj kuglagera, dok je temperatura kao na povrsini Sunca.
Jedini tracak svetlosti u mracnoj prici o Beovozu je simpaticni gospodin koji svojim povicima ''Piiiiivo! Sooookovii!'', prekrati svako trocasovno putovanje na 80-kilometarskoj relaciji.

Prevedeno sa desetarskog narečja vojničkog jezika: "momci, najebali ste k'o žuti. Ima, bre, da propišate majčino mleko, svi vi - i vi koji se niste obrijali kako treba i vi kojima nije jasno kako se to hvata korak. Što ste se zajebavali, zajebavali ste se - sada idemo ozbiljno!"

Dakle, tmurni oblačići koji su došli najverovatnije iz pravca Mordora i pljusak koji najavljuju neće četi na grbaču naturiti Orke i Uruk-Haije, već nešto mnogo gore - čišćenje vašeg dela kruga kasarne.

Jao, kako će desetar da vas cima, pa to je prosto nezdravo! Kakav hardkor pornić, kakvi bakrači - za ovako nešto još nije izmišljena reč u srpskom jeziku. Možda i jeste, al' je najbolje da je niko ne izgovori, za svaki slučaj.

Nema, posle kiše, ni jedan jedini listić da se vidi na betonu, ni jedna jedina grančica. Ima da sve izgleda kao da je kasarna tek otvorena - kao da je debeljuškasti general-potpukovnik tek preseko vrpcu, odigrao ORO i za obraz štipnuo mladu pionirku.

A posle, kada dođe sređivanje vojničkih čizama, kako će tad u sitna crevca vaš dragi desetar da vam pregleda čizme. Iiijaaaooo - štapići za uši će samo tako povećavati broj ostava.

U rukama nemača pojma, sve žice na žičanom muzičkom instrumentu bilo da se zvuk proizvodi trzanjem ili gudlanjem.

Cats(macke)je rec koju sadrzi naziv svakog srednjoskolskog kosarkaskog/ragbi tima u americkim filmovima.

Maksimalno prefrigan i pronicljiv. Čovek sa neverovatno jakim odbrambenim mehanizmom kojeg je nemoguće preći. Čita između redova bolje nego bukvar što je čitao. Ukoliko je seljak ne možeš ga prejebati da kupiš prase ispod cene pa da ti je Bog ujak.

Jebena rabota. Treba u isto vreme da ostavi snažan utisak, zvuči kreativno i deluje praktično, te s toga u dve reči moraš da navedeš kakvu uslugu prodaješ, ubediš potencijalnu mušteriju da dobija najbolje za najmanje pare a opet ne deluješ jeftino, garantuješ da medju zaposlenima nema nekrofila, da saosećaš sa njihovim bolom a opet ga i ublažiš, izraziš da je pokojnik bio dobar čovek i da će mu duša spakovana u sanduk vaše izrade i prevezena vašim opelo karavanom sigurno biti dostavljena na Nebo - i sve to u dve reči.

Pošto je smrt siguran biznis a i postaje sve aktuelnija usled stresa, nezdrave ishrane, progresivnih bolesti i na ovim prostorima uvek mogućeg rata, pogrebna preduzeća niču na svakom koraku, otimajući se u grčevitoj konkurenciji o svakog preminulog, jer pogrebnicima su svi jednaki i uvek dobrodošli. S toga ona najzvučnija, proslavljena imena kao na primer armagedon, had, večni mir, crni petak, večni život.. Već su razgrabljena i nalaze se u procesu konstantne eksploatacije. Ne sme zvučati ni veselo ni previše tužno, već odmereno, ohrabrujuće i pouzdano. U sebi ne sme da sadrži prizvuk reči kao što su nevernik, pakao, lopov, grešnik, pizda od čoveka..

Bačje zbog koga je Ron Džeremi prestao da snima pornjave. Iskusan je, taman toliko da svojim bližim i daljim pripadnicima plemena otvori mejl! Čak su ga i zvali da otvori jedan za mesnu zajednicu! Od tad ceo svet je njegov. Jebe pa rastura, kako bi slikovito rekli u njegovom selu. Jebe jebe, pa promeni porno sajt! Provalio je da na netu može da bude ko kog poželi i to je postao. Oduvek je maštao kako će jednog dana otići iz zabiti u kojoj je obitavao i otisnuti se u veliki grad.
Ali kako to obično biva veliki grad pored svojih velikih prednosti ima svoje mane. Te mane jedu male ljude. Te mane se hrane kompleksima sitnih duša.
Naš bačije je postao opasan jebač sa močugom od 26 u ladnoj vodi.
Problem je bio što se ta ista močuga jedino dizala i mogla videti, ali na internetu!
U početku mu to nije smetalo da ide po sajber prostoru i maše svojom imaginarnom Qrčinom. Nikog nije poznavao, ali se trudio da njega svi zapamte! I njegoovu močugu! Ali na internetu...

Pecaroški sleng za pribavljanje informacija o količini i kvalitetu riba u dotičnom klubu u datom trenutku.

Ah, ta jesen, to zlatno godišnje doba...

Pa još u mom kraju! To bre nema nigde.
Ta čarobna boja sunčevih zraka koja prolazi kroz krošnje drveća... ples žutog lišća na povetarcu, poslednji koncert žaba kod potočića i sve u duhu prirode.
Brda počinju polako da se pokrivaju braon ćebetom.
Božanstveni cvrkut kanarinaca, slavuja, lokera, cajzli koji vragolasto lete na nebu, oplemenjuje dušu i telo. Ma, kao da na svakom koraku slušaš Vivaldijevu jesen. Prirodni melem za mozak.

Neubrani kukuruzi se njišu... snajke se vataju za klipeve i jedna drugu podjebavaju istim u vidu cajpera. Ali, niko se ne ljuti. Vremešne domaćice vredno sa svojim komšinicama spremaju zimnicu jer mlađe neće. Nije njima teško za svoju decu i unuci ništa. One se zezaju tako što ćoravoj Radi ubace šećer u pinđur ili Stani stave pola kila džinki u blagi ajvar.

Veselih travara je na svakom koraku. Miris livadskog cveća prosto ih opija. Svačega se tu nabere a naročito po nepristupačnim obroncima. A, zima je duga...
Drugari sa pašnjaka se rastaju sve do proleća. Ovce, krave, sitna telad, svi plaču... čak je i konjska muva pustila suzu. A u mom kraju, te živuljke su se zezale i sa kurjacima i lisicama.

I sve je to tako lepo do, otprilike, polovine oktobra. Onda krenu kiše i loše vreme...
Al' mene bole kurac, ja sam do tada već daleko na jug.

Primite puno toplih i sunčanih pozdrava sa prelepog Madagaskara
Laki lasta