Mnogi će pomisliti ''insomničari nemaju snove'' i da, to je delimično tačno, zaista nemaju, iako i imaju to su kratka košmarna nejasna priviđanja koja samo pogoršavaju nervno rastrojstvo, ali daleko od toga da oni ne sanju. O da, sanjaju i te kako. Samo što njihovi snovi nisu stvarni, zato što je smisao njihovog sna sam san i ništa više. Oni nemaju velike želje oni ''sanjaju'' san.
Ima i nas ''normalnih'' koji nemamo problema sa snom a opet imamo sa snovima. Opet traćimo živote u željama, maštanjima, prikrivenim pobudama koje će ostati samo to - ništa. Gubimo dragoceno vreme maštajući o nečemu što nemamo, što možda i nikada nećemo imati ili pak o nečemu što možemo veoma lako imati a opet ne pružimo ruku da ga dohvatimo. Ne dozvolimo sebi spoznaju sebe samih i istinskih vrednosti života sve zbog straha od nepoznatog, lenjosti, gluposti, jebem li ga čega već.
Pada mrak. Vraćamo se u svoju toplu postelju i nastavimo spavati i ako nam se posreći možda i nešto sanjamo - stvarno. Jutro, novi dan, novi san. Nova jutra, novi dani, stari snovi, veliki planovi, mali život, spušta se veče i večni san.

Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.

Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.

Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.

Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.

Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.

Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.

Krajnji stadijum nespretnosti. Biti kompetentan za neki posao kao đubretar za servisiranje bespilotne svemirske letelice.

Sarkastičan odgovor na nečije hvaljenje i kurčenje, posebno ako se taj neko kurči bez pokrića ili ako se kurči da je dobar u nečemu što vas apsolutno ne zanima.

Jedno od najznačajnijih sjećanja na dobra stara vremena svih Jugo-nostalgičara čije prepričavanje služi kako bi se mlađim generacijama stavilo do znanja kako je nekada vladao red i mir za razliku od današnje anarhije.
Da je jedan prosječan omladinac svaki put kada je čuo tu priču poslao CV i dokumenta za neko radno mjesto, do sad bi našao posao.

Standardni hejterski komentar na blog postove.

Nakit, modni dodaci. Minđuše, narukvice, ogrlice i sl. Obično se kaže kad ih ima u većim količinama.

Dobiti od nekog informaciju o tome kako stoji sa faksom, da li je šta polagao u posljednje vrijeme, da li ga je završio i tome slično.
Glagol je prelazni... faksovati koga, tj. jadnog, nesrećnog studenta, koji je u trpnom stanju, trpi faksovanje.
Interesantna je stvar to da student ne mora da vam da nikakav odgovor na vaše pitanje, jer izostanak odgovora govori više od riječi.

Jok. Nije to ona po učiniocama s dve pripadajuće stolice, negde pokidana, negde ne, izlepljena žvakaćim gumama i stolnim tetovažama tipa Sara mwah, Žjole kralj i slično.
Školska klupa je ona klupa u dvorištu škole, uopšte nije nužno da ima oblik klupe. Mogu biti dve letve naslonjene jednom stranom položenih na neubetoniranu gomilicu gvožđa i cementa a drugom stranom naslonjenih na koznašta, moguće i samu travu ili ono što je od nje ostalo ugaženo godinama što tvojih što tuđih tabana.
Na toj klupici si gledao druge mangupe čekajući svojih pet minuta slave. Sedeli su tu, dodajući jedan drugom čašćenje matere, prvu cigaretu, prvi džok, fore zajebanih, dodavao im flajku vode, šta god treba, išao si. Nekad oko mrakače tu bi padao mrak, padale bi žvake.
Došao si i ti jednom na klupicu. Kralj si. Prosipaš fore, gledaju te junoše.
Kratko bilo trajanje.
Al uvek ćeš se nasmejati kad kraj nje prođeš. I nećeš dati da je ruše makar da grade najveći tržni u blizini. Jebe ti se i za posao koji gubiš i ostale male sitne a logične nepravde. Ne daje se školska klupa, ostalo nek' ide u pičku materinu.

Univerzalno i efikasno opravdanje za bilo koji propust, glupost ili zlo koje napraviš. Izaziva čitav spektar reakcija, od sažaljenja do još jednog afekta, i u sudnici i van nje.

Opis ne baš ženstvene, ali ipak ženske osobe. Kako se, naime, brom koristi u vojsci da ćuna ne bi bila prava pionirska, poređenje sa istim nije neki kompliment.
Ipak, i pored blagotvornog dejstva broma, niko se nije usuđivao da ga baš ispita i podigne sapun na zajedničkom tuširanju.
Vojske više nema, ali brom je zauvek.

Sa svakom novom generacijom, svaka postaje sve gora. Puše, drogiraju, jebu i ubijaju se mnogo ranije nego što smo mi uopšte krenuli da razmišljamo da to radimo.
Možda je to prirodni tok stvari.

Ali on, on je drugačiji od svih. Dok njegovi vršnjaci skidaju mrak, on se žali kako je u frendzoni. Ali ne, nije on kriv, nego su one, jer ne mogu da razumeju njegovo ispoljavanje ljubavi. Žali se kako devojke jure samo slepce sa kajlama i dubokim džepom. Previše je on fin, zato on ne može da jebe.

Fala bogu, on sluša Mejdene i Ganse. Tu on pronalazi svoju vrednost. On samim tim piša po svim ostalim vršnjacima koji slušaju bilo šta drugo. Mentalno je uzvišeniji od sve bagre koji provode život slušajuci Acu Lukasa. Kako su oni samo slepi, da ne vide lepotu u njegovoj muzici, jer ona nije samo muzika, nego je to njegov indentitet.

Jedino što u njemu stvara tugu osim toga što nema devojku, jeste to da nije rodjen u zenitu pomenutih grupa. Ne može sa svojim pravim drugovima, koji su vec omatoreli, da sluša svoju svetu muziku. Ovo najcešce ispoljava u obliku YouTube komentara. Vredjanje Biebera ili tako nekog je uvek neophodno.

O ne! Ne opet, ne podsećaj me na tog stvora! Ima i slika!? AAAAAAAAAAAAAAAAa!!!!!!!.......

Verujem da se mnogi od vas i danas prisećaju papirnog brodića koji plovi niz ulicu, i kog vija devojčica u žutom kišnom mantili, juri za njim, sve do slivnika, a u slivniku je on..Oličenje straha, jeza, zazor, sa onom na neki čudan način bol esnom i zastrašujućom maskom, slatkorečivi klovn koji manta malu decu, odvlači ih u mrak podzemlja gde nemamame i tate, gde se ne čuje vrisak i zapomaganje..

Film Stivena Kinga koji i danas proklinjem, kad se samo setim..Majka izlazi iz sobe, gasi svetlo misleći da je sve u redu i ostavlja te da spavaš, i strahovi počinju da izlaze iz mraka. Ispod kreveta odavno nema mesta, natrpao si tu igračke i kutije i tu se ne može sakriti. Ali možda je nekako iz kanalizacije dospeo u orman? Čekaj - nešto se čuje kroz prozor, dole u dvorištu..I tako mnogo mnogo noći, strah te ruši u san.

Zbog njega smo zamrzeli klovnove iz dna duše, i to više nisu bile smešne čike u šarenim odelima koje žongliraju i deci dele balone. Babaroga, duhovi, drekavci i Cigani koji kradu decu bili su samo u jednom od njegovih oštrih i jezivih dest prstiju, koji su ostavili neizbrisive ožiljke u sećanju.

Specifično osećanje koje prožima ženski pol nakon iskazivanja romantične i erotske naklonosti od strane njene muške polovine.

Muvanje lepseg pola u nasoj zemlji zna da bude jako ponizavajuce i blamirajuce. U vecem broju muvanja bices lagan a u malom ponizen i uvredjen nekad i javno ispred cele ekipe. U trnucima ponizavanja i vredjanja moras reagovati pametno ili ces zadobiti zajeban kompleks samoce.

Nadimak koji nas je fascinirao kad smo bili deca. Inspirisan predratnim hajdukom Jovom Stanisavljevićem Čarugom. "Operisao" je između dva rata po Slavoniji, pod parolom borbe protiv kapitalizma, koja se ogledala u tome da se otme od bogatih i sve zadrži za sebe. Može se povući paralela sa nekim današnjim ministrima i tajkunima, koji otimaju sa istim žarom u očima, kao i Čaruga, samo od sirotinje. Jovo je imao milosti prema sirotinji, i sam je rano ostao siroče bez majke. Ova nova hajdučija milosti nema.

Doskočica za muškarca koji ima samo levo probušeno uvo i nosi cirkonsku minđušu što se presijava, pa mu to uho šljašti, drugo ne.

Ps. Ako kojim slučajem ima probušeno samo desno uvo, onda je situacija obrnuta.

To su one pantalone koje ste nosili kada ste bili najzadovoljniji svojom figurom (ne samo kilogramima, već i merama)...nakon tog zlatnog, mladalačkog perioda obavezno dodje faza kada se , iz više mogućih razloga malo izobličite (a tome je uzrok obično trudnoća, mada je suština problema kao i uvek nekontrolisan unos hrane )...Kada se butine do te mere počnu sudarati, da vam koža pomodri, počne da boli ili vam se , ne daj Bože noge počnu deformisati (za priču o stanju gornjeg dela tela trebalo bi iskoristiti mnooogooo karaktera, što ovaj prostor za def. verovatno ne bi mogao podržati)...glas razuma se budi i vi krećete u akciju, rešeni da popravite što se popraviti može... Od čega krenuti, nego od stimulativnih pantalona... Naravno, ovog puta ste ih navukli ..hmmm...skoro pa do kolena, ali nakon nekog vremena upornosti , vežbanja i dobre volje..stižete i do struka. sledeća prepreka je nesavladivi raspon imeđu rupice i dugmeta!!! Mrak! kako dalje? Šta dalje? Dalje sledi uvlačenje stomaka, toliko siloviti da postoji bojazan da se pojavi i po neki bruh...
dalje znate
Nekome krene za rukom da sagori višak i vrati se savršenim merama, a neki imaju manje sreće i pored truda koji ulažu

Trandža

Pitanje koje postavljamo osobi, prilikom loženja vatre, koja nema "osećaj" za kvantitet žara koji je potreban za klasičan roštilj u prirodi. Uglavnom baca sve živo u vatru od plastičnih kesa i flaša do istrulelih greda komšijinog ambara. Upravo takva osoba izbegava da sedi, leži ili spava pored iste jer je i sam svestan da takav plamen tera vukove, šakale, lisice i ostale životinje u okolini. Glalama, kao i glasna muzika, ovde je suvišna.