Oralno zadovoljavati mušku jedinku. Za razliku od bukvalnog značenja ovog glagola gde osoba koja doji zapravo trpi radnju, u slengu je osoba koja doji u stvari osoba koja sisa.

Najskuplja materija na svetu. Jedan gram - stohiljada evra. I vredi svaki dinar.

Problem u prvom trenutku oko osobe koju napada načini brisan prostor. Pomoći niotkuda i problem napada kvarno, iza leđa, na brzaka. Ljudi osete da je tu zanimljivo i počinju da defiluju. Kurtoazno i nekonstruktivno seru i usuđuju se da tapšu po ramenu (dižu pritisak i arče snagu i strpljenje).

Čovek se strese da se ne bi ispovraćao, otkači budale i sagleda sa čim raspolaže: problem i on.

Brisan prostor je sada sablasno tih i prazan.
Počinje nešto da se komeša. Nailazi neko od porodice, neko od prijatelja i neko nezvan proviri i zadži se (u tom trenutku deluje kao slučajnost, mnogo kasnije se vidi da nije tako). Nema saveta, nema tapšanja, racionalno se procenjuju sve opcije, skuplja se snaga. Nalazi se put do rešenja.

Prostor sada čine ljudine, malo ih je, ali svako radi «svoje».
Sada smo na startu . Problem je ispred nas, ljudine su oko nas.
Idemo!

Kuća napravljena od kartonskih kutija i drugih sličnih otpadnih materijala. Kao krovni pokrivač ima najlonske kese preko kojih su postavljene stare automobilske gume. Pod je obložen bačenim tepisima i/ili tepsonima. Pijaća voda se donosi u kofama od preko puta. Struja je ukradena sa bandere, pa kad se uključi javna rasveta onda je ima.

Grade je i koriste isključivo Cigani, i to pretežno na građevinskim lokacijama na Novom Beogradu, mada i druge strateške lokacije nisu za potcenjivanje. Ispod Gazele, na primer. Tako, kad god neki investitor dobije dozvolu da gradi bilo šta, i bilo gde na NBG, prvi i najteži posao je porušiti kartonjare i oterati Cigane.
Pomenuti pripadnici romske nacionalnosti, su uglavnom došli iz svakakvih nedođija privučeni mogućnošću "velike zarade" sakupljanjem i prodavanjem otpada. Kad nema otpada - skuplja se sve ostalo: telefonski kablovi, poklopci šahti i slično. Ali, pretežno zanimanje je šaniranje.

Genijalni izum koji može uzdrmati svet. Iako mu ime asocira na olimpijske krugove šarenih boja on to svakako nije. Mada možda ima neke veze. Genije koji je ovo smislio može se lagano nazvati šampionom i momentalno mu se može dodeliti zlatnja medalja za lakovernost. Ljudi budite srećni, čovek koji je ovo smislio je naš zemljak. Srbin ljudi!

Pored činjenice da je naša nacija pametna, moramo se pomiriti i sa time da smo rođeni hipohondri. Na Zadušnicama se pored razmenjivanja recepata i degustiranja hrane drugih domaćica, vešto razmenjuju recepti i osluškuje se ime najboljeg doktora. U Domovima zdravlja redovi kao devedesetih za gorivo, šećer i ulje. Možda je za te bolesti kriva neka druga sila, možda su nas dušmani bombardovali jer smo najbolji pa im krivo, a kad su već sejali uranijum posejali su i klice za mnoge bolesti. Ali Srbin ima lek. Uvek je imao odgovor na sve nesreće koje su ga spopadale. Kostolomci, nadrilekari, babe bacačice olova i ostali stručnjaci su uvek bili tu kada Hipokratova diploma postane samo izgužvano parče papira, koje skuplja prašinu na polici pritisnuto viskijima i ostalim poklonima.

Čarobni krugovi su u hijerarhiji nadrilekarstva siguno na vrhu. Ne zbog toga što su nastali poslednji već zbog toga što su genijalni. Kod drugih alternativnih metoda potrebno je neko naprezanje, prizivanje i velika želja za ozdravljenjem. Sa krugovima je drugačije. Ne morate ništa raditi, na vama je samo da nađete svoj krug. Iskreno ne treba vam ni to mučenje jer ga je neko već našao za vas. Usred trave, odjednom, preko noći nastao je krug. U njemu više nije bilo trave, ostala je samo zemlja. Mora da je neka viša sila to stvorila, kako bi drugačije odjednom bio tu. Onda vlasnik tog imanja koji je imao sreću da viša sila poseti baš njega, ogradi taj čarobni prostor i raširi po svom mestu da onaj ko tu provede 15 minuta može očekivati izlečenje od svih bolesti, pa i onih najtežih. Pošto smo hipohondrična nacija, u momentu se pred kapijom ovog gospodina nađu ljudi kojima je jedino krug ostao kao uteha.

Pristup lečenju je jednostavan. Uđete u krug i tu trebate da ostanete 15 minuta. Ponašanje bolesnika se razlikuje. Neko sedi na stolici tih 15 minuta i čeka da vreme prođe, obavezno je koncentrisan i priželjkuje ozdravljenje. Neki čitaju novine, rešavaju sudoku i ukrštene reči. Oni koji su malo zdraviji i poletniji čak i odigraju kolo, a kada se uhvate za ruke osete još jaču energiju. Neverovatno, ali istinito, ako ih niste probali, pohitajte ka nekom, ima ih puno na ovoj geografskoj širini i dužini, ta viša sila je baš blagonaklona prema nama. Čulo se da je dobro i za zdrave osobe, ali vi možda samo mislite da ste zdravi, posle korišćenja kruga ćete biti još zdraviji! Naravno, nemojte zaboraviti da ostavite neki dinar, valja se! Ima i kutija!

Neočekivane stvari koje se dese s vremena na vreme a koje niko ne očekuje,poput padanja garnišne od zavese na metar od vas,pucanja točkića na stolici,kidanja cevi sa vrućom vodom na bojleru.Slične pojave su glavne u zapletu gore pomenutog horora gde vas faktički može ubiti i gumena loptica.

Osobina nekih ljudi (a i ja spadam u njih) da u nekim situacijama, kada su nečim drugim zaokupljeni, jednostavno NE VIDE bačene čarape u ćošku sobe, dve-tri prljave čaše na stolu, mrve i prašinu po podu, ostatke kaladonta po lavabou i sl.

Ovo sljepilo redovno dovodi do šokova kada osoba, najčešće ženskog pola, koja ne pati od ovog poremećaja uđe u takvu prostoriju (keva, cura, žena) gdje se nalazi ovaj selektivni slijepac. Njegovo blaženstvo i harmonija biva prekinuto naglim deranjem, zvocanjem i gunđanjem pomenute ženske osobe, i stoga indirektno, ovo selektivno sljepilo može da dovede i do gubitka sluha, pucanja bubnih opni, nervnih poremećaja, pa čak i PTSP-a (post-traumatski stresni poremećaj) - sve u zavisnosti od intenziteta gunđanja.

No, bez obzira na intenzitet gunđanja, selektivno slijepa osoba takvim gunđanjem uvijek bude krajnje zatečena i iznenađena, jer sve dok ta osoba nije ušla u sobu sve je bilo u SAVRŠENOM REDU, i nije bilo ama baš nikakvog razloga za nervozu.

Pojam poznat po filmu Boj na Kosovu, gde je verovatno jedino i izgovoreno ovako nešto.

Srpsko selo iz koga su na "privremeni" rad u inostranstvo otišli bar po dva člana domaćinstva iz svake kuće.
Naravno, odatle su doneti najsavremeniji audio-vizualno-džidžabidžasti uređaji koji većinu vremena provode neupotrebljeni.

Fora. Subliminalna uvlakuša u "Želim da ti se uvučem u gaćice" smislu. Taktika pre svega.
Prvo, da bi te uopšte uzela u obzir moraćeš da joj prineseš žrtvu. Njoj, paganskoj boginji.
Svile i kadife, baršuna i kašmira. Zlata, srebra, dukata i svega što svetluca. Par generacija volške jesetre, što da ne. Jeste, skup je kavijar. Skupo je sve, al' ona stvar je skuplja. A vredi. Vredi tačno onoliko koliko košta. Pogledaj samo onu Silviovu malu. Je l' ono Rubi beše? Eto vidiš, čak i ime joj je skupo a kamoli pica, a mislim da je izlišno konstatovati da su u Italiji najbolje pice.
Ah, digresija. Tako je neizbežna kada je ona stvar na komunikacijskim marginama. Ne možeš a da te ne ponese u stranu.
Elem, italijanski specijaliteti na stranu, druga stavka.
Moraš da stvoriš iluziju nepostojanja nazadnih namera. Maziš i paziš zato što si tako odgojen. Zadnji primerak svoje vrste. Džentlmen iz 19-og veka. Niks trpanje, niks predavanje animalnim instinktima. Samo mažnja i pažnja.
Tetošenjem do konačnog cilja.

Šizofrenija kod ljudi koji su privatno mirni, ponizni, pa čak i papučari, ali imaju tu sreću da rade na šalteru, gdje mogu ispoljiti svu svoju nadrkanost i nadmenost.

Autobusko Pevacko Drustvo "Ciganmala".

Glavni vokal: mali ciga starosti 2-12 godina; gaji jedinstven imidz musavog deteta sa sarenom kapom. Dok peva, kapa je na glavi, kad prestane, kapa je u ruci i sluzi za skupljanje kesa po basu.

Harmonikas: malo veci ciga starosti od 12-xy godina. Takodje i prateci vokal. Dok mali skuplja pare od tezge, on pici instrumental.

Muzicki stil: vole sve sto vole mladi. Zato najcesce sviraju Grand hitove (nema veze da li je 8 ujutru ili 8 uvece, Grand za budjenje, Grand za fajront). Omiljeni izvodjaci: Ljuba Alicic, Dragan Kojic Keba i naravno Dzej. Omiljena pesma - "Djurdjevdan" i "Plava ciganko" (ovo se obavezno svira, makar jednom)

Mesto i vreme nastupa: razne linije GSP-a, u svako doba dana.

Nagrade: najveci uspeh postigli kad im je NN muskarac dao 500 dinara da vise ne pevaju.

Planovi za buducnost: prijaviti se na Zvezde Granda, i naravno pobediti (racunaju na siroku pomoc publike)

Najčešće drug koji nema svoje Ja

Najveća laž naših roditelja. Izgovaraju je kada ih mrzi da oni nešto urade. Rezultat-ti šljakaš dok se oni zajebavaju, gledaju TV....

Komsijsko informativna agencija

Događaj u životu studenta, pred koji on uvidi koliko je, zapravo, neophodno generalno srediti stan.

Specijalac. Čovek koji vas oduševi brzinom obavljanja nekog zadatka. Veština takvih ljudi vas natera da pomislite da film o "Supermenu" nije plod naučne fantastike i da možda još negde čuče sakrivena deca sa Kriptona...

Postoji više razloga da nabaviš sebi perkusije, i svaki od njih je u neku ruku dobar:

1. Oslobadja od stresa i napetosti, i manje su šanse da ćeš ukoliko udaraš u perkusije poželeti da udaraš po ljudima koji su ti nešto skrivili.

2. Perkusije su instrument, tako da komotno možeš da se kurčiš da si muzičar i da znaš da sviraš makar jedan instrument.

3. Više riba ćeš pokupiti na gitaru, ali dobra gitara je znatno skuplja i potrebno ti je mnogo više vežbe kako bi naučio na njoj solidno da sviraš. Perkusije je jednostavno uvežbati, potrebni su ti samo malo sluha i improvizacije kako bi uživao. A i dosta devojaka smatra da je udaranje dlanovima u perkusije kul.

4. Verovao ili ne, ukoliko budeš uporan i istraješ, zavoliš perkusije, od toga ćeš moći i da zaradiš solidne pare u nekom džez orkestru, muzika trećeg sveta je ponovo aktuelna i u povoju.

5. Vraćanje milog za drago ćaletu, komšijama i ostalima koji ometaju tvoj san je neprocenljivo, a perkusije su idealne za to.

Kada se kaže student, odnosi se na studente poljoprivrede, biologije ili šumarstva, to jest sve one koji kao obavezu imaju izradu insektarijuma u sklopu predispitnih obaveza.

Izraz je pandan onom koštalo ga k'o Svetog Petra kajgana. Koristi se u studentskim krugovima (a i šire) i označava koliko je nešto nekoga (studenta) skupo koštalo.

Naime, uvedena zabrana ubijanja leptira kupusara, bubamare i drugih insekata, uz sankcije po važećem cenovniku i do par hiljada dinara, najviše je pogodila studente koji imaju obavezu pravljenja insektarijuma. Primera radi, lišavanje života leptira kupusara košta 10.000 rsd, dok je bubamara nešto skuplja i košta 15.000 rsd. Uz trud da se pomenuti insekti ulove, potrebno je truditi se da vas niko u tome ne vidi. Pogotovo ne komšija baksuz koji lelemuda po čitav dan ili komšinica voajer sa drugog kojoj ništa ne promačinje. Baksuz takođe.

Otkad se pojavio u obliku u kojem je i danas - a to je bilo prije tridesetak godina, pa sve do sada, internet je izrastao u jedno nepregledno, sveobuhvatno okupljalište. Postao je dostupan svima, mreža raste iz časa u čas, rastu i apetiti al ponuda vodi. Svako ko se pridruži mreži srasta sa njom, daje joj je neku svojinu, ili briše prašinu sa nekog značajnog djela, prepisuje ga i dijeli sa narodom. I opet, koliko god taj svijet kolosalno izgledao, prelazi se u nekoliko klikova. Tako danas na Youtube-u postoje tutori koji nas uče izbacivanju krugova od dima - kroz nos, Google-ov pretraživač iz arhiva, na crvenom jastučiću, iznosi svežanj u kojem se nalazi objašnjenje kako da izazoveš pijetlove na borbu do krvi, klik, ''Vrela Una, 23 godine, diplomirani stomatolog, živi 4 km od tebe, željna'', klik, ''Prodajem kartice za telefonske govornice'', i tako dalje, i dalje, dalje nego što možeš da zamisliš. A zamisli na kojoj se tek kurčevoj dubini nalazi ono čega nema ni na internetu.