Psi svih rasa (uglavnom mesanci) koji se drze u grupi, laju kad im dodje, napadaju kad im se cefne. Kad se pojave radnici iz Zastite, razbeze se glavom bez obzira. Svakim danom su sve brojniji, jer kucni ljubimci ne prezaju da se odmetnu u razbojnike,jer od uvek sanjare da trce slobodno dok im vetar produvava genitalije. Uvek su gladni i iritantni.

Uputiti delimično nezainteresovan letimičan pogled na određeni akt.

Takmicenje koje nema veze sa muskim polnim organom a postoji od pocetka covecanstva. Ucesce dozvoljeno samo muskom polu. pobednik je onaj koji dokaze da je superiorniji u odnosu na protivnika. Sve do 50-ih godina 20-og veka ovu vrstu takmicenja su praktikovali samo clanovi vise klase.

Prodati se skuplje nego što vrediš. Igrajući na kartu korelacije između osobina određene vrednosti i manifestacije iste, ušminkati spoljašnje atribute koji golicajući mehanizam statistike, stereotipa i asocijativnosti mažu oči naivčinama. Spakovati vuka u jagnjeću kožu. Krnuti nekom trojanca.

Brze naočare, braon kaputić i Nikon vrše kupoprodaju vrednosti - sa jedne strane, nudi se iluzija nenametljive prefinjenosti k'o iz reklame za Rafaelo kuglice, a sa druge strane kupuje zaštita i alibi za nestabilan, mašala nadrkan ego seljačkog sina, koje je, stideći se svog akcenta, rodnog sela i đedove oronule štale za tov junadi, izbio oči ocu nadničaru sve dok nije prodana jokšir krmača i u mega marketu za te novce pazaren markirani outfit. Kad ne možeš sebe, laži onda druge.

Obložiti bojler licemernog političara u najfinije odelo nekog žabarskog kreatora šupakmeraklije, da upicanjen izađe pred gladan svet da priča o nemaštini. Zna on da naš svet nije vešt gledati uspravno, navik'o je da šuti i skuplja po podu mrvice sa stola tiranina, kako se koji smenjuje u jahanju zadružne kobile.

Utegnuti sasvim osrednji pičić ziljavuše k'o golfa dvojku pred tehnički pregled. Činjenica da prostitucija nije još legalizovana je dovodi u klinč poziciju serđo-leonevske filmske scene: ona mora nekako zaraditi za novu Šanel torbicu, a momak nakon rintanja kod privatnika mora nešto jebati. Ostaje samo cena da se pogodi.

Poljoprivredna višegodišnja zanimacija pravih srpskih domaćina. Izgradnja zmijarnika počinje tako što domaćin reši da napravi svoj baštovanski kutak u kome će da gaji maline.

Prve godine kupuje knjige, gleda Znanje imanje, ide na sajam poljoprivrede, skuplja savete od izlapelog malinara iz susednog sela.

Druge godine bira lepo, sunčano i peskovito mesto u dvorištu, ima malo kamenja, ali to nije problem, maline vole sunce i pesak, ne piše da im smeta kamen. Postavlja stubove, razvlači žicu, meri šublerom razmake između sadnica, zaleva tačno kao što piše u knjizi. Do jeseni davi prijatelje, rodbinu i kumove pričama o malinama i teoriji botanike i vuče ih za rukav da vide njegovih ruku delo.

Treće godine orezuje maline kao da presađuje bubreg, žena se krsti, deca misle da je izlapeo. Nekoliko meseci zaleva kad stigne, više ne plevi travu i prestaje da golim rukama davi svaku biljnu vaš koja stane na list. Pred kraj leta skroz bataljuje održavanje.

Četvrte godine zaboravlja da oreže maline. Nije povadio nove koje su počele da niču same od sebe. Malinarnik je podivljao. Kad deci upadne lopta, ne kockaju se glavom da traže, odu da kupe novu. Na peskovitu zemlju sa malo kamenja i mnogo sunca se doseljuju zmije koje se u slobodno vreme muvaju kroz neprohodno zeleno trnje.

Do početka pete godine, malinarnik se potpuno pretvara u zmijarnik i tako živi sve dok domaćin jednog dana ne reši da potrsi tu džunglu i zasadi nešto normalno. Kupine na primer. Od njih može da se pravi mnogo dobro vino, bilo je na Znanje imanje, a ima i knjiga o tome. Sledeće nedelje je sajam poljoprivrede, videće ima li tamo nešto o kupinama.

Prava nocna mora, nekada pozelite da ste krenuli pesice nego sto ste seli u vozove "Jugoslovenske zeleznice"

Izraz koji je potekao od sitnih glodarskih porodica, koje po dolasku jeseni, i najavi duge i hladne zime, polako pocinju da skupljaju u svojoj rupi sta ce jesti, piti i zameziti za vreme hladnih zimskih dana, kad nece bas biti preporucljivo da guraju svoju njusku van rupe na minus 20. a u njihovom slucaju, postoji izraz koji se zove krtožiti. naime, misevi, pacovi, hrtovi, i ostala familija nakrtože svega i svecega, da bi mogli mirno i bericetno da odmaraju tokom zimskih hladnih dana.
A izraz krtožiti se uveliko koristi po selima, kada su ljudi u pitanju, i kada neko ima toliki talenat da skuplja sve i svasta, sve ono sto ni Bogu nikad zatrebati nece. Slucaj sa mojim dedom. Kod nas u supi ima stari zardjali motor iz 55t-te godine, tomos t-10, pokvaren rucni prekrupac za kukuruz koji ja mislim da nije radio ni kad se deda rodio, neidentifikovan broj guma za kola, koja verovatno ni jedna nije cela, bure za pomije, koje stoji tu od 2002-ge, iako od tada svinja vise nemamo, zadnji trap od stare lade, koju je deda prodao jos pre 5 godina na otpad, i na pitanje sta ce mu to, uvek sledi odgovor " da se nadje" bolje da ima nego da nema... na sve to, dodajte neodredjen broj zardjalih kosa za travu, pokvarenih klesta za sisanje zivice, cvik cangli, lopata, vila, asova... i naravno jedno 5 meteri drva u cosku, da stoji... tih 5 meteri stoji stalno, a svake godine se kupuje 5 za lozenje... "ako zima bude duza". ne bitno sto u supi moze mis kurac da polomi.

Potiče iz neke čuke Bogu iza nogu, iz siromašne bezperspektivne porodice. Nije se školovao dalje nakon osnovne škole, a i nju je jedva završio. Gastarbajterisao je veći deo svog života po razvijenim zemljama Zapada, radeći na poslovima koje niko drugi nije hteo da radi. Novac koji je zarađivao, delom je slao svojoj porodici u zemlju porekla da prežive zimu, a delom je pažljivo štekao, pazeći na svaki dinar, jedući konzerve i spavajući u najjeftinijim smeštajima. Jednom godišnje, nostalgija i želja da pokaže selu kako je eto ipak uspeo u životu su ga vukli u rodni kraj, gde je počeo da zida gipsani dvorac megalomanskih proporcija kao spomenik na svoj rad i svoj život, ali i kao prst u oko svojim komšijama, kako bi pukli od zavisti.

Iza petometarskih gipsanih slavoluka koje drže kapije od kovanog gvožđa, a na kojima počivaju lavovi, orlovi, labudovi, konji i druge kičerajske gipsane statue - puca pogled na travnjak sa nasumično raspoređenim gipsanim Snežanom i patuljcima, sa središnjim jezercetom u kome nepomično stoje plastični flamingosi roze boje. U centralnom delu poseda se nalazi megalomanska kuća na 2-4 sprata, sa obaveznim ogradama sa gipsanim stubićima na terasama i gipsanim fasadama po želji, te kvazi dvorskim ulazima u kuću ispod terase koju drže dorsko-jonsko-korintski stubovi.

Iza ovog megalomanskog zdanja sa 50 soba koje zvrji prazno, skrivena od očiju znatiželjnih komšija i putnika namernika, nalazi se sklepana straćara ili ne dozidana nusprostorija. U njoj živi domaća megalomanska seljačina zajedno sa svojom porodicom - jer nakon cele ušteđevine uložene u sopstveni dvorac i 4 besna nemačka rent-a-car vozila, ostalo mu je taman dovoljno para da plaća račune, greje i briše prašinu samo u toj straćari. A i porez na nepokretnosti je porastao...

Najcesce se koristi kao sredstvo u svrhe izvlacenja- poenta je zamoriti sagovornika do tacke kajanja sto je uopste zapocinjao raspravu.

Mnogo zajeban cvet. Više nego sam komšija. Ruža je uvek tu. Ona ne spava. Nikada. Možda je komšija odlučio da iskoristi priliku za popodnevnu dremku i ti možeš da izađeš na ulicu sa loptom, ali ruža to ne dozvoljava. Sjebaće ti loptu dok kažeš keks.
Ona nema osećanja ni simpatije za bilo šta. Makar ti bio rođendan. Makar ti to bio jedini poklon koji si stvarno želeo (jer ostatak poklona su duks koji nikada nećeš obući i 14 setova za ličnu higijenu, koje ćeš ti nekome da uvališ u istoj prilici, jer, jbg, tebi je 7 godina i ne kapiraš za koji će ti toliki parfemi i šamponi kad ti je dobra i kopriva).
Ona koristi svoje mistične moći da ti, taman kad si počeo da shvataš lepotu posedovanja sopstvene lopte, stane na put i sjebe ono malo dečačke sreće koja je mogla da te spasi toga da i sam postaneš nadrkani komšija koji će sledećoj generaciji da buši lopte.
U mnogome sve to podseća na srceparajući film, samo sa nesrećnim krajem. Kad tad će zlobnica da zarije kandže u najbolju stvar koju si ikada posedovao, pa ćeš samo da gledaš kako se lopta polako skuplja i nestaje.
Prvo ćeš da pokušaš da je spasiš. Lepićeš selotejp po njoj, ali to neće imati efekta. Potom ćeš da uzmeš onaj ćaletov žuti lepak što se prvo namaže, pa čeka 7-10 min, a potom, uz snažan pritisak, spoji. Mislićeš toeto, ali čim je napumpaš ima da krikne kroz onu rupu i zauvek ode. Kod tvog kera, koji ni sam ne zna šta će s' njom, ali dobra je za žvakanje kad ga ne naraniš 3 dana zaredom.

Molba ortodoksnog papučanera upućena dominantnoj ženki, kada ga ona "zamoli" da se baci na neki drugi kućanski posao.

Način na koji vrsni hvalisavac-jebač objašnjava kako on jebe kao životinja. Krik savane varira od rike losa za vreme parenja, preko zavijanja vukova u novembru, pa do dreke šimpanza u suton.

Temeljno i detaljno očistiti. Oribati da se sve cakli. Opajati u pizdu materinu. Pomesti k'o četa spremačica.
Aluzija na jezik je sasvim odgovarajuća obzirom da on najbolje prianja na radnu površinu.

Kao sto:
-turcizmi vode voreklo iz turskog jezika,
-kurcizmi poticu od reci "kurac",
-klipizmi su izrazi koji poticu iz poznatih video-klipova, a
-artizmi izrazi koji za osnovno značenje imaju neku umetničku aktivnost,
-jebizmi izrazi koji potiču od reči "jebati",
tako su "klozetizmi" izrazi koji potiču iz klozeta, i čije je izvedeno značenje sledeće:

Prekretnica kada "dragi dnevniče" devojčurak postane sinonim za parolu "primam, ne pitam". Trenutak u kome se baca Barbika i počinje potraga za kuratim Kenom koji više ne menja sličice Pokemona već macka kosu zejtinom u nadi da će dočarati kako je seksualno dostupan. I sve to jer Helou_KitI princeze postaju Helou_KitO grabljivice kad prođe Drugi Dnevnik i krene veliko spremanje za noćno ludilo. A do juče je nosila roze, gledala "Ranjenog Orla" i stavljala Jagodica Bobica uvijače na svesku.

Kupovina na tezgama najčešće je zastupljena gde god postoji neka tezga, a to je uglavnom na pijaci, na buvljaku, ili kod kineza.
To je jedna veština, koja se prenosi sa kolena na koleno, igra u kojoj se uvek nadmeću dve strane: strana koja prodaje sranje, i zna da je sranje, i strana koja kupuje sranje, unapred znajući da je to što kupuje sranje.

Proces kupovine se gotovo uvek odvija tako što kupac stidljivo krene sa postavljanjem standardnih pitanja o kvalitetu, polako prelazeći na cenu. Prodavac uvek odgovara uopšteno, što je moguće pozitivnije, trudeći se da ubaci istinu tako da eliminiše eventualnu žalbu i naknadnu zamenu artikla. Dok bira šta da kupi, kupac pažljivo pregleda moguće defekte i nastavlja priču ka ceni, ciljajući pravi trenutak. Prodavac taktički postavlja nekih 30ak posto višu cenu, kako bi posle standardne procedure, bio u što većem plusu. Obično se svaka kupovina završi povoljno za obe strane, iako je i zarada prodavca ništavna, a i zadovoljenje potreba kupca minimalno.

Kupovina kod kineza dodaje poseban šmek, pošto je veliki procenat prodavaca naizgled slabo naoružano srpskim jezikom, te dolazi do namernih greški i nesporazuma, naravno, na obe strane.

U primeru je jedan ekstremno brz i jednostavan slučaj kupovine bluze na buvljaku.

Nazad.

Lokalizam ili regionalizam za vreme koje je prošlo.

Slično se i "kraj" koristi kao početak...

Da li svaki prut ima dva kraja, ili su ove starine znale nekad za put kroz vreme, to niko ne zna...

otprilike nesto kao ucestala pojava izmedju bliznjih ( o kojima je vec navedena definicija). Lagano i sigurno i vrlo prefinjeno dokazivanje cinjenice da je neko na neki nacin superiorniji od vas. Ponavljanje istih fraza u cilu da vam nametne svoj rezim rada.

Ime za polumitski narod gde sve stima, svima su ovce na broju i niko nema nikakvih problema, pa se tako kod nas koriste kao parametar u svemu mogucem.

Situacija koja momentalno stvara onoliko osumnjicenih koliko ima clanova porodice.