Ljudi koji nemaju svoju Andromedu su hendikepirani za čitav jedan svet, galaksiju, svetlosnu godinu, siromašniji za jedno vredno osećanje, stanje duha, vremensku zonu..Za čitav jedan podsistem unutrašnjosti bića. Osudjeni su na najstrašniju kaznu - da ostare.

Andromeda je nedeljivi deo svih unesrećenih i nesnalažljivih, neprobojna samoća u službi opstanka u društvu, štit, oklop i zaklon, kamena tvrdjava sva u lišaju i mahovini, načeta ludost u službi zdravog razuma. Svakoga ko poseduje Andromedu odlikuje i tračak sujete, jer svakome je njegova Andromeda najlepša. Uredjena po sopstvenom nahodjenju a opet mistična i iznenadjujuća, ona se širi i skuplja oponašajući pluća univerzuma, i treba je posećivati samo u trenutcima kada za njom najviše čezneš i žudiš. Druge ne smeš povesti tamo, jer lepotu tudje Andromede nije lako uvideti - na letimičan pogled deluje blistavo, a opet, ta blistavost materije i duha neiskusnom posmatraču može delovati zastrašujuća.

Neki su vekovima gubili vreme tražeći put za Indiju, nalazeći jedino prokletstva ljudske pohlepe i tragičnu patnju postojanja. Ja sam tražio sopstveni put, koji će me odvesti na samo moje mesto, u jedan zaseban univerzum, gde leže sama ideja i početak pupčane vrpce..Mlečnim putem, sa lastama i raspevanim prolećnim pticama ispod pazuha. Tamo jedino mogu biti svoj, sam sebi prekor i sud - mali Bog svog malog univerzuma.

Uplaše se za mene kada otputujem. Kažu lik mi ubledi, brada naraste kao trava u žitu, u očima zasijaju iskre žudnje i zvezde kojima još nisu nadenuli ime. Ne primećujem - otisnem svoj brod na nekoliko nedelja, podignem bela jedra, prekinem sidro, uživam u slobodnom letu i padu, plovidbi u beskonačno, namerim krmu ka nepoznatom pravacu, ćutanju, drugujem sa mislima koje ne trebaju ograničenu reč, zvukovima koje daruju instrumenti koje sam jedino za sebe izmislio. Nema gladi, hladnoće, sujete, prohteva, zahteva, jasno odredjenih pravila, tebe, mene, civilizacije..

Tabula raza. Družim se sa crnom materijom, uzbudjen posmatram supernove, u stomaku osluškujem vetrove sa sunca, i sve ono što mogu doneti iz daleka. Ne zanima me Mars, Jupiter je tačka koja bledi, a Zemlja samo početna stanica sa koje sam krenuo davno, vrlo davno.

Na Andromedama nema ratova jer nemaš sa kim da ratuješ, nema greha jer nemaš kome da ga počiniš..Nema crne mame i crnog tate, crvenih slova i zlobe sitnih duša, krv se uspava i ne razmišlja o smrti u ograničenosti vremena i postojanja, udišeš vazduh sa večnih okeana i planinskih venaca. Tamo je sve istinito, stvari dobijaju druge mere, oblici nova značenja, um neslućene dimenzije a ljudska sudbina jedan novi smisao. Ne postoji ni jedan vid barijera ni iskušenja - samo pobeda.

A onda nekako prokrijumčare zgusnuti snop svetlosti kojim te traže, i skokneš do njih - čisto da vidiš šta ima.

Autor je osoba koja stvara nešto. To nešto je najčešće u pisanom obliku.
Ta osoba uglavnom želi nešto da kaže, ima viziju u kojoj će formi to predstaviti, svoju viziju sprovede u delo uz pomoć dosta truda, strepnje od kritike, želje da to što će biti njegovih ruku delo ne bude nešto čime će posle 5 minuta biti nezadovoljan i onda ubira plodove svoga rada u vidi pozitivnih i negativnih kritika, poštovanja, priznanja za uložen trud i odgovarajućih materijalnih satisfakcija.

Žanr filmova iz 60-ih i 70-ih, toliko popularan u svoje vreme da su se i mladi Bušmančići tada igrali kauboja i indijanaca, a svaki od njih želeo da bude Vajat Erp ili Dok Holidej.
Vesterni su opisivali život na divljem zapadu u 19. i početkom 20. veka, i oni su naravno, kao i svi američki žanrovi, imali svoj šablon po kojem je rađrno 90% filmova:

Petoro dobrih prijatelja (ragbista,čirlidersica,učenjak,feministkinja i crnac džanki) inače srednjoskolaca dogovaraju se da provedu početak raspusta na selu koje je udaljeno par stotina kilometara od bilo kakve naznake civilizacije, u vikendici čije je kjlučeve dobio jedan od protagonista od svog daljeg rodjaka koji je van zemlje. Pakuju se u kombi koji je ragbista ućario od "starog",sedaju, kreču, na radiju pici AC/DC,crnac vec pali drugu buksnu,čirlidersica se već napalila ko crvendać pred sezonu parenja. Voze se voze se,učenjak izlazi na svakih 15 minuta da piša ima slabu bešiku,oni ga malo drkaju,on se postidi ipak tu je devojka zbog koje je on i posao na put. Stigli su skoro, medjutim nestaje im "čorbe", staju na prvoj pumpi. Vozač izlazi sam da "naspe" ide na kasu da plati kad tamo matori čiča,koji likom vuce na Boru Drljaču (vidi se da ga je zivot mucio) upozorava da ce ih neko poklati i da se vrate. Ovaj ga ne jebe dva posto,nastavljaju put,crnac duva. Taman sto su stigli pred vikendicu pocinje kiša,provala oblaka,gromovi biju ko da ih sam Sv. Ilija šalje,al nema veze oni ulaze unutra raspakuju se,biće lepše vreme sutra. 'Fala bogu poneli su alkohola,piju piju,crnac duva,ušenjak mokri s vremena na vreme,smeju se šale i na kraju dogovaraju se da prizivaju duhove. Sedaju u krug, skrušena feministkinja (likom podseća na glavnu akterku "Praskozorja") izgovara neko ime,vrata i prozori se naglo otvaraju,malo se ukenjaju al nije nista,učenjak ukazuje da je to zbog razlike u pritisku spolja i iznutra. "Fudbaler" se uzjogunio oce da prcne čirlidersicu,al ne moze pred ovima,njih dvoje idu napolje,crnac sedi u ćošku i purnja. Ovo dvoje vode konverzaciju o starim "Latinima", i taman kad se stvorila hemija medju njima,cuje se motorna testera i vrisak. Čirlidersica uleće sva krvava: "Neko ili nešto je ubilo Brendona!". Ispostavi se da je to neki degenerisani nomad koji je sam u selu koji ne dozvoljava da mu se neko mota po kvartu,nosi masku,dobro rukuje s motornom testerom i sekirom po mogućstvu zardjalom. Ne mogu da pobegnu,na kombiju presečeni kablovi. Crnac ne zna za sebe,naduvan je njega seljak prvi skenja vilama. Ovo troje beže po šumi koja je tu u blizini vikendice. Čirlidersica popušta psihički,ona sledeća najebe. Motornjak samo radi,nikako da mu nestane benzina. Učenjaka stišće "bronhitis" ne radi mu inhalator,završava. Ostala je jedino devojka. Ona skuplja snagu prespaja kablove na kombiju pali ga,pokazuje da dobro pobedjuje zlo,i beži. Vraća se u školu nalazi dečka,nastavlja normalan život,dok joj ne proradi "crv" u drugom delu da ide na zimovanje u Rumuniju.

Napaljenik. Zavoli Partizan zbog dobrog šortsa iz Grobari šopa. Zna sve o slovenskoj mitologiji samo zato jer mu je Arkona do jaja. Pogleda Šišanje i ošiša se. Pogleda i posluša Varga Vikernesa pa se oboji u plavo da bi mu išlo uz plava sočiva. Zbog gotivljenja Čarli Šina oblači se kao maskota. Ma kao dvije i po maskote. Jednostavno napaljenik.

Osoba koja, jednostavno, ne može da živi bez parfema. Obično pre izlaska iz kuće, na sebe potroši čitavu bočicu jednog. A ako tog nema dovoljno? Pa ni to nije problem, snaći će se ona već. Pošto ima više uzoraka, staviće od svakog po malo i problem je rešen. Ali izaći iz kuće bez parfema?! Ma ni pod razno.

Preovlađujuća Misao radnika na rekonstrukciji jedne od mnogih zgrada koju je Supermen uništio u borbi.
Nije taj radnik neki nezahvalnik. Svjestan je svega šta je onaj sa, doskora , crvenim gaćicama preko helanki uradio za čovječanstvo. Ali je isto tako svjestan nehumanih i opasnih uslova u kojima sam radi. Ostaci ruševina prijete da mu padnu na glavu. Osjeća se sigurnije kad je u svom bageru, jeste, ali takvu sigurnost osjećaju i oni što čačkaju nos u kolima, pa ih ipak svi vide! Nije to staklo neka zaštita, naročito ne od tone armiranog betona. Još se bager kvari svako malo. Stalno mora ulje da dosipa. Prozor ne može da se otvori. U rikverc jedva ubacuje. Ne pomaže mu ni to što je jeo neki pasulj, pa prdi kao Slitin. Jebemu mater, Supermene. Je li moglo to nekim razgovorom da se riješi? A ove ruševine pune azbesta, govnjivih čestica i čega sve ne mogu da mu sjebu zdravlje samo tako. Pa sjeća se, dok rga mjenjač, šta se izdešavalo onima što su čistili poslije 9/ 11. Gled’o u nekom dokumentarcu. Svi oboljeli od astmi i čuda. A liječenje u Americi, hvala Bogu, skupo. Kako će kupovat te silne ljekove? Evo mu se već pomalo kašlje i grebe ga u plućima. Možda je to na psihičkoj bazi, ipak. Da, grebe ga na psihičkoj bazi. Moraće izguglat da vidi gdje se ta baza tačno nalazi i može li je kako počešat'. A i tlo je nestabilno. Svaki tren može da propadne. Pa onaj se Gari iz druge smjene strmeknuo sa svojim viljuškarem. Pao na zatrpanog preživjelog. Srećom se nije povrijedio. Zamisli ti tu sudbinu; preživiš kataklizmu epskih razmjera, može ladno film po njoj da se snimi, ležiš zatrpan danima i konačno čuješ iznad sebe nešto. Žedan, gladan, upišan i posran, pomisliš : ’’ Spas ’’. I ona budala te ubije. E moj Gari. Kako se nagrdi. Mogao je i on biti taj sa viljuškarem, ali su zamijenili smjene. Treba ujutro da ide ćerkici na priredbu. Kakve priredbe sad uopšte organizuju, ovoliko ljudi pomrlo. Mada treba tu đecu štitit’ od trauma. Makar njihov svijet da nije crn, kad ovaj naš jeste.

Zadnjih pola sata muči se s ovim k’o od stijene odvaljenim od zgrade odvaljenim dijelom. Treba prići sa one tamo strane, a tle krto. Supermen da mu je tu, misli, mogao bi sve ovo za minut podić’ i počistit’. Oduvat prašinu na Meksiko i podgrijat mu hladni pasulj. Ne na Meksiko, dovoljno je njima prašine. Nego na Kanadu, mamuim kulturnu losovsku. Ali kod njih liječenje jeftino, jebiga... Počinje da prdi. Pomaže Supermen sad nekom u nevolji, ne smeta meni da radim, govori u sebi.
Izlazi na svjež vazduh. Prdi i dalje.

Istovremeno u gornjim slojevima atmosfere, na samom rubu svemira. Vazduha gotovo da nema. Lik sa crvenim ogrtačem otežano diše. Počinje da drka. Zajapurio se. Pročitao je negdje skoro da gušenje pojačava uživanje. Od tada i ne nosi gaćice. Da mu ne odlebde kad se skida. Drka i dalje.

Takva je žena. Uvuče se pod kožu, nalik na miris ili nemir, ni sam ne znaš kada i kako je tu dospela. Ušunja se tako i zauzme samo središte, i središta svih središta – vremena, suštine, i samog zbivanja i postojanja. Popije pamet i pohara srce, otvori dušu i istera iz nje sve što joj ne odgovara i ne treba, napuni je čežnjom, sujeverjem i vradžbinama, i tako blistava i strašna, načini od sebe polazište svakog lutanja i razlog svakog povratka. Preotme volan i okreće oko sebe čitavog čoveka, njegove nagone i misli, odluke i postupke, istine i obmane. Zavrti ih i okreće dok ne načini sklad, ili se zaigra i razbije sve u paramparčad.
Takva je žena : ulazi u život, naglo kao nevolja il požar ili – prirodno i tiho, kao svetlo što nahrupi u sobu ispod vrata. Udje u njega nehajno i lako kao u svoj stan; gledaš je, začudjen, nepoverljiv, i pitaš se odakle li je zalutala. Čudi se i ona, posmatra prašinu što se taloži po sećanju i paučinu gde se niže po ćoškovima duše – sve to posmatra i misli se – koliko posla ima ovde...
- Hej! Ovde sam, zar me ne vidiš?
Ne čuje.
- Zaista me dugo nije bilo.
Skida mantil i prebacuje ga preko fotelje, razmiče zastore davno navučene, i pušta unutra svetlost i dan, pušta zaboravljene, zabranjene boje, da zaliju zidove i razmile se pod krevetom i ormanima, kud koja.
- Nemoj! Ne znaš šta činiš...
Vezuje kosu u rep, skida bele čaršave bačene na strasti i osećanja.
- Ne može, Ne dozvoljavam ti! Ovo je moj stan!
Uzalud. Otvara fioke jednu po jednu, pronalazi lepak i popravlja oštećene snove. Poravnava rubove na tepihu, skida kutiju, vadi šarene konce i krpi poderana nadanja i čežnje. Gledaš nežne gipke prste kako ih nagriza lepak i bodu igle – gledaš je i misliš – imaš li ti imalo stida, dokle misliš...
Katanci na davno zabravljenim vratima – pordjali, užasni, ključeva namerno slomljenih u njima – razoružava ih pogledom; penje se na tavan, silazi u podrum, pretura po ostavama.
- Ma čuješ li me bre – ne dozvoljavam ti! Ne dam, to je moj mrak!
Ne čuje me, ne vidi, ne postojim – mene nema, ni podruma ni mraka više nema – mesto svega, sad je samo ona.
Takva je žena : zadje ti u baštu, a ti se i ne sećaš da imaš baštu. Gleda uvelu lepotu, gleda ogradu poleglu u travi; podiže je, prstima vadi iskrivljene eksere iz natrulih dasaka i meće nove, farba je, jača i učvršćuje. Zasuče rukave i, sva od namere, divnim belim rukama čupa korov i lomi trnje, i sadi namesto njih nove misli, nove želje i ideje – gleda ih gde niču, bokore se i pupe, i cvetaju i rastu od same njene blizine.
Takva je žena. I daleka, i kada je nema li zauvek ode – tu je - odsutna i sveprisutna, sve je od nje. Tražiš je u razumu – ali razuma više nema; tražiš je u srcu – no ni srca više nema, odnela ga je, obrala opustošene grudi. Uzimaš revolver i prislanjaš na slepoočnicu – kad ni glave više nema; mesto nje, mesto duše i srca – sad je samo ona. Tvoja je još samo koža – sve što je pod njom, sad pripada jednoj ženi.

Strašni Balrog se izdigao iz provalije nakon što ga je Gandalf zajebao uz pomoć Kapetana Amerike i Supermena. Bio je ljut. E sad, nesreća Šabanova je ta što je on baš tad prolazio po bespućima Morije u nameri da snimi svoju prvu ploču.
Nosio je trapez pantalone koje su bile sastavni deo plavog odela ispod kojeg se presejavala bela košulja sa čipkastim reverima. Pantalone mu je držao kaiš sa srebrnom kopčom i sitno ispisanim Prvi glas Mačve. Lakovane cipele su činile da ionako elegantan korak bude još graciozniji. Stalno mu se pričinjavalo da ga neko prati. Bio je u pravu. Pratio ga je jedan golum po imenu Evro Ojdanić.
Šaban je osetio neki smrad. Bio je to izmet Balroga koji nije kenjao eonima. Olakšala se strvina. I pored smrada krenuo je dalje. Golum Ojdanić ga je pratio u stopu dok mu je neki unutrašnji glas vikao "tupe, uzmi mu čarobni tupe".

Balrog je odjednom iskočio pred Šabana!
- Kuda si krenuo Gandalfova pičkurino!
- Šta pričaš čoveče? De si naš'o tako ružan kostim leptejebo!
- Ja sam Balrog, najmoćnije biće podzemlja!
- Aha, važi! A ko je taj baja Gandalf?
- Je l' te Galadrijel poslala đubre jedno ljudsko?
- Smanji s pićem čoveče, i mani se vređanja! Idem bre da snimam ploču! El viiš da sam obuk'o respektabilno odelo, sjajim se k'o Ajfelov toranj!
- Spržiću te!
Balrog pođe da bljuje vatru i ostale đakonije! Šaban je video da je vrag odneo šalu i odskoči u stranu! Ipak Balrog je usmerio svoj plamen prema njemu! Na trenutak Šaban se nije video od plamena.
"Ne!!!! Otiće tupe, arghghghghghghghh" - pomislio je golum Evro Ojdanić.

Ipak, upravo je tupe spasio Šabana pošto je bio od vatrostalnog materijala! Balrogu nije bilo jasno šta se dešava. Udario je snažno svom snagom o tlo i zadrmao zemlju koja je počela da puca. Međutim, Šaban se nije pomerio! Njegovi trapezi na pantalonama su upili sve vibracije. Šapke se sad već poprilično bio naljutio poštu mu je palo malo prašine na rever. Mahnuo je desnom rukom skidajući prašinu sa revera i skinuo je tupe. Zablistala je ćelava glava. Odsjaj koji je nastao usled požara od Balrogovog plamena zaslepeo je balroga i on je izgubio orijentaciju! Šaban je tad počeo da peva DVA GALEBA BELA. Balrog se izgubio i odjednom ga je prožimao osećaj tuge i briznuo je u plač. Golum Ojdanić je iskoristio dugo čekanu priliku i Šabanu, koji je sve od sebe davao da pesmom tera na suze Balroga, uspeo je da iz ruke istrgne magični tupe i pobegne. Šaban nije mogao da ga prati pošto je imao veliku opasnost od Balroga. Balrog je počeo da kida sopstveno meso. Tada se desio neočekivan obrt i Šaban je zapevao HAJDE MALA DA PRAVIMO LOM. Takva nagla promena raspoloženja učinila je da hladno srce Balrogovo pukne na sitne komade. Balrog je pao!
- Jebem ti sunce, ost'o sam bez tupea!

Posle par sati Šaban je stigao na snimanje.

- Šapke de si dosad?
- Malo kasnim. Saobraćaj jebiga!
- De ti je tupe?
- Odsad pevam bez tupea?
- Zašto?
- Duga priča! Daj prvo nešto malo emotivnije! Ajde prvo onu BIO SAM PIJANAC.

Pokajao se ko god je mene prevario.

Mogao je da radi mutne poslove iza leđa, ali kad-tad istina izađe na vidjelo, te dotičnom ne preostaje ništa drugo do podvijanja repa i kobejnovanja sa lica mjesta, jer mu je vraćeno dvostruko više.

Izraz označava stanje kad neka voćka (ili povrćka) izgubi svežinu, kada iz nje ispari voda i ostane onako brašnjasta ili trula.U suštini je spržena toplotom i deluje kao da je šlogirana.Najčešće se manifestuje leti, kad je jako toplo.

1. Vi ste gubitnik u nekoj srednjoj školi, potajno gledate kung-fu filmove i deset godina već znate da bijete na deset najrazličitijih borilačkih stilova, uprkos tome vi ste i dalje gubitnik...
2. Drevno magijsko/vanzemaljsko/od komšije sa trećeg sprata zlo biva oslobođeno u svet i zove se Gr'šmljuk Trta, ionako se vidi da je izgrađen od plastike i zna da psuje na ruskom on svo vreme tvdi da nije čovek
3. Vas i četvoro ostalih likova iz iste srednje škole bira Intergalatička Federacija Za Međugalaktičke Odnose Sa Javnosću koju vodi loše kompjuterizovani lik Gordan, da sami samcati zaustavite Gr'šmljuk Trtu pre nego što svim ljudima na planeti zgadi ceo život
4. I dolazi do neobičnog obrta sudbine, od sedam milijardi ljudi na planeti zemlji, vas uguraju u tim koji čine vaša simpatija, njena sestra sa kojom ste išli u osnovnu, drugar gubitnik koji sa vama gleda kung-fu filmove i vaš najgori siledžija u odeljenju
5. Daju vam gumena odela ofarbana jarkim bojama, i prozovu vas Ultra-Mega-Giga zaštitnički odred Operacije Megalomanije Moćnih Rendžera i strogo vam naređuju da sve to izrecitujete kao borbeni poklič pre nego što krenete u borbu, čak ionako vi ne znate da vozite i kompletan ste duduk za volanom daju vam ogromnog robota koji može da ispali nuklerku koji se vozi po sistemu ruske Lade -udaraj u prepeku dok je ne prođeš-
6.A za to vreme Gr'šmljuk Trta skuplja internacionalnu ligu zloća koju čine najgore budale univerzuma : Leteća Gorila koja se zove Ajd'LupiMeDaDođePamet, Najružnija žena na svetu Šerifov'Držkalja koja je i veštica pride, ogromna buljiva orlušina ČikMiDođi'KrozMeneProđi i njegov pas Jaroslav. Trta sa njima planira da osvoji univerzum ionako nema pojma kako to da izvede ali zato ima odličan talenat da pravi Ogromne Tuti-Fruti Godzile koje mogu da mirno šetaju po gradu pre nego što ih spiči neki od Moćnih Rendžera
7. Posle silnih borbi, u kojima su Tuti-Fruti Godzile uglavnom mirno šetale po gradu dok su ih Moćni Rendžeri gađali laserskim bazukama koje užasno nervirajuće pište i prave odličan lajt šou, dolazi do konačne borbe između Gr'šmljuk Trte i Moćnih Rendžera. Trta se uveća jedno hiljadu puta i gazi Moćne Rendžere bez imalo muke. Al' cvrc dolazite vi u tom trenutku sazovete svog robota i trtljate o pravdi, pobedi, slobodi, i izgleda da sve to što trtljate ima gori učinak po Trtu nego što ga vi lemate k'o fića banderu.
8. Onda iz vedra neba vaš robot vadi ogromnu mačetinu koja počinje da sjaji svim duginim bojama i Trta počinje da se plaši dok vi pravite krugove po vazduhu sa svojim mačem dok crtate neke demonske i satanistčike znake, ponekog ponija i ceo Van Gogov pejzaž. Onda svi ti crteži se sjure na Trtu i on usled prevelikog priliva boja i herojske pop rok melodije koja je zasvirala u pozadini on eksplodira, dok se vaš robot okrene u kul fazonu da se pokaže u što boljem svetlu gledaocima koji se pojave na sceni.
9. I na kraju, sve se vrati u normalu usput se otkrije da ste naslednik trona jednog davno izgubljenog vanzemajskog/magijskog kraljevstva, uspeli ste da dobijete da izađete i sa vašom simaptijom i sa njenom sestrom, postanete najbolji drugari sa vašim omraženim protivnikom a onaj drugar koji je sa vama gledao kung-fu filmove je poginuo negde u toku četvrte epizode ili otišao na daleku planetu Svemirskih Manekenki, ali ga je zato zamenila strava riba koja je postala devojka vašem omraženom protivniku. I svi su srećni i veseli do početka novog serijala kada dođe Trtin stariji brat da se osveti...

Baš kao što u prostornim dimenzijama događaji iz pičke materine mogu uticati na život tinejdžera, slično je i sa četvrtom, vremenskom dimenzijom, gde događaji iz pluskvamperfekta takođe imaju svog uticaja.

13 godina - otkriva malo 'jači' zvuk (Guns N' Roses, Deep Purple i ostale rok bendove) i shvata da će biti apsolutno i savršeno kul ukoliko se ne uklapa u sredinu. Ukoliko, nažalost, živi u sredini gde je vrhunac dobrog ukusa Doktor Igi (a to se dešava u većini slučajeva) biće surovo odbačena od strane svojih poznanika iz odeljenja i povremeno padati u depresiju, ali i dalje neće odustati od ideje da bude drugačija.
14 godina - kada je izlazak po kraju i parkovima smori, odlučiće da sa drugaricama koje takođe gotive rok i pank (sad je počeo i pank da se sluša) ode malo do grada i otkrije nove stvari, što je čini uzbuđenom. Otkriva čari 'bleje na Konju' i 'bleje kod Muzeja' i shvata kako prosto obožava ekipu koja se skuplja tamo, a naročito one malo starije momke, srednjoškolce. Ubeđena je da je savršeno kul sedeti napolju i cirkati pivo (prvi put se 'napila' od pola limenke piva).
15 godina - upisuje srednju školu nadajući se da će tamo upoznati normalne ljude iliti one koji slušaju istu muziku kao ona. Baš kao i 'raspale fenserke' sklona je predrasudama prema istim, iako još uvek nije svesna toga. Uspeva da namoli roditelje da ode na svoju prvu svirku i tamo upoznaje dečka u koga se momentalno zaljubljuje - ima dugu kosu... I da, ima dugu kosu. Započinje vezu sa njim, ali ona propada posle tri do četiri meseca, jer zbog prevelikog problema koji je nastao (nisu mogli da se dogovore da li će da bleje u Studenjaku ili na Muzeju) shvata da jednostavno nisu jedno za drugo i da nemaju svetlu budućnost.
Sa toplim vremenom dolaze i pčelice koje donose novog dečka, ovog puta se stvarno zaljubljuje i smeje se kako je pre samo par meseci mislila da će se udati za Dečka 1.
16 godina - polako otkriva nove pravce muzike. Shvata da je goth metal 'hc' i počinje da fura korsete i suknjice koji otkrivaju njeno mlado telo u dovoljnoj meri da bi isti oni 'kul' momci sa Trga balili. Sada oni više nisu zanimljivi, pa bože, to su obični pozeri i prljavi pankeri. Ona je sad fina riba, ide na Gothic-Doom večeri po klubovima.
I dalje je zaljubljena i shvata da je krajnje vreme da izgubi nevinost sa dečkom koga voli.
17 godina - Smorio je goth metal. Sada je prešla na experimental. I dalje je sa dotičnim dečkom, ali je i on nekako smorio. Više ne misli da će se udati za njega, kao na početku veze. Ocene joj opadaju enormno, i 'matorci' joj zabranjuju da izlazi dok ne popravi keca sa polugodišta. Mrzi ih. Oni su tu da joj upropaste život. Oni vole kad je ona nesrećna.
18 godina - Ostavlja dečka sa kojim je izgubila čednost i shvata kako su svi muškarci govna i nek se teraju u tri pizde materine. Zaključuje da muškarci svakako kasnije sazrevaju od devojaka i da nema vremena da se bakće sa balavcima. U obzir dolazi samo dečko koji studira ili je završio studije, jer ipak ona želi da priča sa njim o nekim ozbiljnijim temama (smislu života; da li živim da bih radila ili radim da bih živela!?).
Što se tiče muzike, sluša sve što ima veseo ritam, gade joj se i pankeri i rokeri i gotičari, jer su to, jebote, i dalje deca koja tripuju neki fazon.
19 godina - postaje studentkinja i više joj nije bitno da li joj je sagovornik metalac ili okorela splavaruša. Bitno je samo da može da se ispriča uz kafu i cigare. I dalje nema dečka, ni jedan nije dovoljno dobar i ni jedan je ne uzbuđuje dovoljno da bi mu posvetila dva sata svog dragocenog studentskog vremena.
Sa dvadeset godina prestaje da bude tinejdžerka i setno gleda na svoje 'mlade dane' - njeno doba zajebancije i uživancije je prošlo, sad je ozbiljna devojka.

Može biti interesantna razbibriga ukoliko ste u stanju da bar privremeno potpuno isključite mozak. U suprotnom može vam spržiti kompletnu sivu masu.

Kaljeva peć – jedno od sredstava koje vas oslobađa brige od zimskih komšijskih svađa između Rusije i Ukrajine, ukoliko imate s čime da je naložite (uglavnom na drva, ali ide na sve, od tužbi do uglja).

Dakle, kalijeva ili kaljeva peć je velika, zidana (dakle nepomična) peć, koja služi za grejanje ali i akumulaciju i isijavanje topline na duži period, recimo preko noći. Skuplja je, ali bolja alternativa železnoj peći.

Rađena od komada pečene gline sa sjajnom glazurom, koji su spojeni malterom za peći. Iznutra su vatrostalne cigle koje čine kanale za dim.
Ima dvoje železnih vrata. Gornja su veća i služe za ubacivanje drveta. Donja su manja i služe za čišćenje peći i podešavanje dotoka zraka na rešetku.
Na kanalu koji spaja peć i dimnjak u zidu može da se ugradi „leptir“, koji se zatvori kad od drveta ostane samo žar, pa onda duže drži. Samo nemojte da zatvarate leptir kad drvo još gori, jer će se stvara ugljični monoksid, koji je otrovan!
Izvrsna za opuštanje uz ugodnu toplotu, brzopotezno sušenje veša, a u nuždi može da se i kuva kafa na njoj (otvoriš okno i staviš džezvu na žar, zakipi odmah!)

Najčešće radi na drva, ali može da radi na ugalj (samo šta onda smrdi soba). Stari parket je idealan za potpalu. Može da se ugradi i plin, samo treba da se pazi da se ne ostavi jako upaljeno po noću. Ma nije zahtevna što se tiče goriva, može i novine, stari Playboji, a može da bude i krematorij za žohare.
Za grejanje na drva treba da se pazi na duljinu cepanica, jer znaju da budu preduge, a onda bude muke cele zime! Dakle ne nasedajte na oglase o jevtinom pilanju, raspitajte se na koliko režu!
Inače ukoliko se greje na drva isijava „najprirodniju“ toplinu, bolju od centralnog grejanja ili rada na plin.

POZOR! Papagaji treba da imaju zabranu letenja dok je peć vruća, inače....

Priprema drva:
Je jedan od neizostavnih rituala vezanih uz posedovanje peći na drva. Nakon što vam ljubazni čike u subotu u osam ujutro parkiraju kamionom u ulicu i dostave oko tri do pet metara drva, sve slože i odu, drva ostaju da se suše par meseci na suncu.
Neki moraju, zbog nedostatka mesta, da ih stave odmah u podrum, no ipak je pravilno da se ostave na letno sušenje u avliji ili na parkingu u svojoj ulici gde smetate komšijama kad parkiraju, ali oni neće da prigovore, jer i oni rade isto. Oni savesniji drva pokriju debelom folijom da ih kiša ne nakvasi, ali to se većinom ne radi.
Tada se pozove pilare koji obično dodju u subotu u 7 ujutru na svojem banceku (tako se zove vozilo koje koriste za pilenje drveta) i bude susede bukom ARAN-10 diesel motora rađenog pre 35 godina u Rijeci, tvornici Torpedo.
Dok su oni u postupku, već pristignu nadničari, komšije i ili rodbina koja vam pomaže taj dan. Drva se pune u korpe, kace, tačke ili se već na neki drugi način prenose do šupe, gde se slažu slij po sloj.
Nakon pauza za pivu i sok, kad posao završi lepo se ruča, i uživate u saznanju da vam ove zime neće da bude hladno.

Mnogi prave drame oko održavanja peći na drva, ali to sve spada u rutinu na koju se čovek brzo navikne. Uskoro će da vam bude normalno da čistite peć, idete s papučama u podrum po nova drva, i posipate pepeo po ledu pred ulazom.

Pronaći nekog važnog, bitnog. Dočekati nekog, odvaliti ga od batina. Pronaći družicu zbog radi intezivnog razmjenjivanja tjelesnih tečnosti itd.

Uvod a kako ce se pokazati niz razlicitih stvari za koje doticne mogu da posluze

Orkestar malih nemuštih muzičara koji remete harmoniju tišine vašeg stana. Njihov jezik je jezik praznog hoda zvuka, razumijete ga tek kada ste opušteni, izdušeni, isključeni. Jer vaše stresom izmučeno tijelo, isprobadano iglama riječi, događaja, predstava, sjećanja, ne poznaje vrijeme bez napona koji će proizvesti elektricitet u njihovom mozgu.

Dar Bogova čoveku da razume stvarnost. San je senka razuma.