Nešto o čemu se brine samo u posebnim prilikama.
Pokupi tu mast iz ušiju ako već ideš kod frizera!
Iseci nokte, sramota da ideš s tolikim noktima na prijavu za posao, kao neka karakondžula!
Mogao bi oprati zube kad se već nalaziš sa devojkom, nemoj da ti bude čudno ako počne da okreće glavu na stranu!
Operi se malo, a ne da vonjaš tamo na rođendanu da druga deca beže od tebe!
Idi ošišaj se, treba sutra da se slikaš za ličnu, misliće ljudi da si se sa šubarom slikao!
Iseci te nokte na nogama, sramota kad odeš na more pa te svi vide tamo na plaži, nema više čarapa da to sakriju!
Mogao bi se umiti, ne takav krmeljiv na slavu da ideš!
Britanski rock muzičar, poznat kao frontmen bendova Deep Purple i Whitesnake; dok mu jedni zameraju da je bio slaba zamena za Gillana, neuspešno pokušavao da bude drugi Robert Plant (što će kulminirati saradnjom sa Jimmyjem Pageom) i neinventivnost kada je reč o tekstovima ("seven seas", "don't break my heart" i druge sintagme veoma su česte u njegovim tekstovima), drugi smatraju da je gotovo sam spasao bluesy hard rock u godinama panka i kasnije N.W.O.B.H.M-a - no i jedni i drugi se slažu da je reč o pevaču izuzetnih vokalnih sposobnosti. Karijeru je započeo u bendu Deep Purple, u koji je došao kao zamena za Iana Gillana. Snimivši sa Deep Purpleom tri albuma (Burn, Stormbringer i Come Taste The Band), započinje solo karijeru. Nakon dva solo albuma osniva bend Whitesnake u kojem će se naći i dve petine najslavnije postave Deep Purplea; do današnjeg dana Coverdale će ostati jedini stalni član Whitesnakea. Nakon nekoliko relativno uspešnih blues rock/hard rock albuma, Whitesnake će se album Slide It In okrenuti nešto komercijalnijem zvuku, a planetarnu (čitaj: i u Americi) slavu doživeće album Whitesnake iz 1987, koji je u potpunosti označio zaokret ka glam metalu. Drugi album u sličnom maniru, Slip Of The Tongue je prošao nešto manje zapaženo, ali se glam metal era ionako ubrzo završila. Posle brojnih promena postava, raspuštanja i okupljanja benda, 85. najveći hard rock bend svih vremena (po VH1-u) i dalje gura predvođen svojim osnivačem, verno praćen od svojih fanovima, među kojima je, treba li reći, i zavidan broj Srba.
Od samog početka svoje karijere Coverdale je bio otelotvorenje izraza "seks simbol" poznat po svom "Do You Think I'm Sexy" stavu (koliko je samo frontmena hard rock bendova koji se trude da svakim svojim pokretom podsećaju na Davida - među njima i nekadašnji frontman Generacije 5, Đorđe David Nikolić - ovo David je Đorđe dodao svom imenu, čik pogodite zašto). Neko bi pomislio da publiku Whitesnakea čine uglavnom cure (ili da su je činile 80-ih kada je metal bio "seksi" i "kul"), no to je zabluda. U prvim redovima na koncertima benda stoje momci koji, otvorenih usta, kao hipnotisani, prate svaki Daveov pokret.
U vreme pre ADSL-a požudno smo grabili i rezali svaki koncert i spot koji bi nam dolazio do ruke - nije ih puno ni bilo; uglavnom su to bili kocerti Deep Purplea, Pink Floyda, The Doorsa, Led Zeppelina i ostalih bendova koji uživaju status najpopularnijih međ Srbljem - ne mogavši da poverujemo da će ikad doći vreme kada ćemo koncerte moći da skidamo lako i brzo a spotove da gledamo u svako doba. Tada su meni do ruku došla dva spota Whitesnake: "Is This Love" i "Here I Go Again". Pola dana sam proveo pred kompjuterskim ekranom, opčinjen najviše Coverdaleovom pojavom. Iz zanesenosti me je prenuo moj otac: "Sinko, da nisi ti malo sklon pederizmu?" "Što?!" "Pa vidim ceo dan gledaš tog..."
Ugovorena reč u sado-mazo seansama kojom potčinjeni partner objavljuje da intenzitet bola, neugodnosti ili poniženja prevazilazi njegove limite, i zahteva da se igra prekine.
Primer 1:
Gospodarica: A sada malo vrućeg voska... Voliš vruć vosak, robe, a?
Rob: Ne, ne, nemojte, molim Vas.... (cvrrrrrččč...) ..... AAAAAAA!
Gospodarica: A sada malo bičevanja, da te malo išaram, to me baš pali, ahhhh... (švić! švić! švić! švić!)
Rob: Aaaaaaaghhh, prestanite, molim Vas, ne samo to ne, neeee....
Gospodarica: Imam nešto specijalno za tebe, kupila sam nove štipaljke za bradavice, baš će lepo da ti stoje!
Rob: Smilujte se, gospodarice, radiću šta god narediteEEEEEEEEEEEEEEE!
Gospodarica: A vidiš ovaj krastavac? Tako je čvornovat i debe....
Rob: MILOST! MILOST! MILOST!!!
Gospodarica: Sejfvord, a? Dobro... Kakav si ti bedan crv...Primer 2:
Tast: Oooo, zete, pa dobro ti nama došao! Ajd da nazdravimo za ovu slavu i u tvoje zdravlje, rakiju sam ja pekao, živeli!
Zet: Ali, ja, ovaj, meni nešto… Nisam u formi… Ajd, ali samo jednu…
Tast: Aaaaa, momčino, to! Ajd sad za kuću i zdravlje svih u njoj, vidi što je dobra, ali ovo je kum-Perina, žeže kao vatra!
Zet: Ne, molim Vas, nešto me muči kiselina, nisam baš nešto… A i idem na drugu slavu pa sam…
Tast: Nema izvlačenja, sad si naš, ima da piješ kako se ovde pije! Tako, tako, tako… A sad za celo srpstvo i pravoslavlje, aj živeli, zete moj!
Zet: Ali sad zaista, ne mogu, pa vidite li da je tek deset ujutru, nismo još ni doručkovali…
Tast: Doručkovaćeš, polako, da prvo ispunimo red i običaje, valja se. Eeee, too, momčino! A sad da vidiš šta sam čuvao u podrumu dvaes godina, ženo, dodaj mi onu flašu!
Zet: Ne, ne, zaista ne smem više. PIJEM ANTIBIOTIKE!!!
Tast: Nema ovde sejfvord, zete moj. Ovo ti je domaćinska kuća, ne burdelj. Ženo, flašu, more! Ajd zete, uzdravlje!!!
selebovi – skraćeni naziv za selebritije;
selebritiji – slavenizirana riječ , ušla na balkanske prostore preko germanskih jezika kamo je stigla iz neoromanskih u kojima se udomaćila napustivši latinski: celeber , acc. celebrem – (da skratim) onaj koji nosi slavu, slavan.
Selebovi su podvrsta vrste Homo sapiens; Homo sapiens celebris;
najčešće ih viđamo kako izgubljenog pogleda, nerijetko u pratnji tjelohranitelja, lutaju od eventa do eventa (vidi sljedeću definiciju istog autora Event);
kreću se polako, leđa su im blago izvijena unatrag, zdjelica izbačena prema naprijed;
tijela izmučena teretanama, silikonima, sredstvima za depilaciju, solarijima i sl.,pokrivaju odjevnim predmetima s potpisom stilista (podred selebova);
panično traže predstavnike medija, a kada ih ugledaju, pokazuju lažnu iznerviranost zbog navalentnosti i indiskrecije istih;
obrazovanje im je najčešće dokumentirano vrlo upitnim diplomama, potvrdama, certifikatima, uvjerenjima (nastaviti niz 1.. 2… 3… vrlo je težak i gotovo nerješiv zadatak za pripadnike selebova);
funkcija: u sintagmi rimskog pjesnika panem et circenses selebovi predstavljaju drugi dio. Oni su jedna od nada i igara (čitaj: opsjena) koju društveni moćnici nude gladnom puku (kruha im NE daju) upravo da bi puk zaboravio na zvuke što dopiru iz praznih utroba. Gladan puk zabavlja se gledajući kako selebovi prave tužnu farsu od svojih života, zgraža se nad basnoslovnim zaradama selebova čija je profesionalna angažiranost najčešće usmjerena na posve trivijalne, nikom potrebne, nikom shvatljive aktivnosti (sparivanje odjevnih predmeta drugih selebova,iznajmljivanje selebova organizatorima eventa, šetanje špicom subotom prijepodne, iznošenje prljavih, ali sočnih detalja iz vlastitih ili tuđih života, traženje, vrbovanje, regrutiranje naivnih (nevinih) maloljetnika s ciljem popunjavanja vlastitih redova… sudjelovanje u reality show-ima – možda najvažnija funkcija koja ih uvodi u domove onih jadnika kojima je špica subotom san nedostižni)
oa (opaska autora) – pojam je definiran na osnovu konkretnog predloška – selebova koji subotom šeću zagrebačkom špicom noseći u naručju neko nesretno pseto obučeno u dizajnersku pseću odjeću.
P.S. grubom pogreškom u tipkanju izostavljeno je jedno ključno "NE", ispravljeno - zahvaljujem na razmijevanju
Prilika da se nekome najebete keve, uvučete u dupe "slučajnim" potpisivanjem i nalupate gluposti.
Profesorka kod koje pola odeljenja ima kečeve pred kraj godine:
Kako ocenjujete moj rad?1) Mamu li ti jebem krvavu, ti zaista misliš da si dobra profesorka a da smo mi glupi jer imamo ovakve ocene. Trebalo bi te na lomaču poslati kurvo matora!
2)Profesorka ovi časovi su bili fantastični, volimo vas puno... Marko Marković i Mira Mirić
3) Po šumama i gorama, naše zemlje ponosne idu čete partizana, slavu borbe pronose...
Profesorkini odgovori:
1) Mariću tebi se baš omililo da dolaziš u avgustu, ajde evo da ti ne prekidam niz vidimo se tad (1)
2) Markoviću, Mirićeva ovo je trebala da bude anonimna anketa (5, 5)
O pa nismo znali profesorka :ulizivački osmeh:3) Petre ti nisi normalan (napomena: upućen na psihijatrijski pregled)
Vrsta savremene zene i istovremeno jedna od najzastupljenijih bolesti modernog doba poznata i pod latinskim nazivom Tunus kompleksianus.Ove zene sastoje se od velikog broja vestackih delova nakalemljenih na nekad postojecu prirodnu osnovu koji zajedno cine funkcionalnu celinu.Uobicajeno je da je jedina stvar u njihovoj anatomskoj strukturi koja ostaje u osnovnom obliku mozak(to je velika greska)koji sadrzi fabricku gresku i koji u ovakvoj vestackoj sredini ima ulogu stranog tela.To dovodi do toga da mozak sve teze odrzava korak sa stvarnoscu.Ova zene karakterisu se viskom kompleksa svih vrsta u organizmu i potpunim odsustvom samopostovanja.Postoje brojne karakteristike kojima se odlikuju ove zene:
-vecito nezadovoljstvo sopstvenim izgledom
-vise plastike na njima nego u Lego fabrici
-lice im je zategnutije od izraelsko-palestinskih odnosa
-vise vremena provode pred ogledalom nego ona kraljica sto nije gotivila Snezanu
-lice im izgleda kao oguljena narandzina kora ili ugljenisani komad mesa
-uvek su sredjene kao predsednicki apartman
-omiljena rec u vokabularu im je operacija
-mozak im je prazan kao budzet Grcke
-kao slavu slave Svetog Hirurgija
-sveto mesto je solarijum gde odlaze jednom svake nedelje ostavljajuci dobrovoljne priloge
-krecu se coporativno,obicno ponosno jezde glavnim gradskim ulicama
-tri puta kazu fensi prije nego sto sastave prvu recenicu od ukupno pet reci
-izlaze na ekskluzivna gradska okupljalista
-okruzeni su napaljenim predstavnicima suprotnog pola koji su suvise zaslepljeni belinom njihovih zuba da bi videli stvarnu sliku i koji poseduju dzep dubok kao arteski bunar
Najpogodnije tlo za razvoj ove vrste zena je bogato okruzenje,a novac je osnovno sredstvo koje podstice razvoj.Bolest koja dovodi do nastanka ove vrste zena se u pocetnom stadijumu obicno javlja u mladosti,a jedan od glavnih faktora koji uticu na dalji razvoj je popustljivi bogati tatica(kasnije ovu ulogu preuzima bogati muz).Bolest koja se stekne u mladosti tesko se lijeci i obicno napreduje do najtezeg stadijuma koji nastaje obicno nakon 50.godine.Tada zene koje odbijaju prirodne tokove starenja zapocinju fazu konacne destrukcije.Ona se sa sastoji u potpunom pretvaranju ovih zena u vostane lutke.
Ne, nije. Da jeste, uradio bi umesto tebe. Kada ti neko traži pomoć, a suviše je sujetan da kaže hvala.
Baba: Deder, sine, izmeri dal' može ona komoda sa vikendice što je deda konfiskovao Nemcima posle rata da nam se uturi u kuhinju, ne vidim ja ništa na metru.
Unuk: Saću ja to očas posla da nacrtam u AutoCad-u.
Baba: Ih, mogla sam i ja tako!Baba: Deder, sine, vidi ovde broj od Radmile Milojkove da je zovem da pitam za broj Žikicine Radojke da joj javim da pozove Živoradovu Milunku na slavu.
Unuk: Sad ću očas posla da pustim Milunkinoj Ivani preko fejsa da joj kaže.
Baba: Ih, mogla sam i ja tako!
Autor tuđe nervoze. Majstor-kvariš dobrog raspoloženja pojedinca ili društva. Poželjan kao i bilo koja vrsta čira, pa odatle i nadimak...
- Gazda, jutros te tražio Čeda kasapin.
- Opet taj čiraš! Od njega mi je jedino draži Steva bojadžija zvani "suvi triper". Šta sad hoće?
- Ne sviđa mu se jedan deo reklame na našem TV-u, za njegovu kasapnicu.
- Koji deo?
- Ono kad iskaču kobasice i salame u crno-beloj boji.
- Joj, evo proradi mi čir na želucu...uhh...zar on ne zna da je Čarli Čaplin sve svoje filmove snimao u crno-beloj tehnici?! I svetsku slavu stekao! Kaži mu da nam nestala boja u kameri, i da uskoro stiže iz Engleske, pa ćemo promeniti. I zovi mi Mišu montažera, koliko odmah!
Najaktuelnija srpska samoobmana.
Tradicionalno “neka bude što biti ne može” prepakovano u odoru ljigave dnevnopolitičke parole.
Nudeći vešto projektovanu i savršeno tempiranu laž da je moguće ne prodati kosovski mit a kupiti ulaznicu za podelu mitskog zlatnog EU runa, promućurni strip junaci koji vladaju Srbijom vešto sebi kupuju vreme za još jedan krug samoubilačkog srpkog političkog ringišpila.
U vremenu kada je Srbija doterala od Cara Dušana Silnog do duvara sadašnjeg bednog, kolektivni srpski duh, u ogromnom strahu da se suoči sa istinom da je sjebo sve što se sjebati dalo, postaje lak plen profesionalnim varalicama – političkim opsenarima koji, manipulišući tim strahom i duboko ukorenjenim srpskim šizofrenim i infantilnim crtama, nude ono što Srbinu treba: laž da ništa nije izgubljeno, da je i dalje moguće sve dobiti, da spasa nam ima i kad propasti hoćemo, da smo najači kad najteže je i da ćemo u zaustavnom vremenu očas posla nadoknaditi tih pet, šest golčića manjka, da je moguće pojesti oba plasta sena i ne crknuti od gladi kao Buridanove magare i da smo na samom kraju kraćeg lošeg perioda od stotinjak godinica i da eoni srpske renesanse samo što nisu ...
Cijena, prava sitnica – glas na izborima.
Ukoliko se logika, Ustav, realnost... ne slažu sa ovom utopijom - utoliko gore po njih.
I tako se Sorabi i njihove vođe,u sreći i veselju spremaju da mučenu Srbijicu udaju za đuvegiju iz Brisela, onog istog koji joj nogu amputirao 1999., a koji će joj za svadbeni dar zlatne cipelice darivati. Nogu će joj, naravno, vratiti, a kao bonus daće nam i Augentalerovu. Nebo će se otvoriti, car će Lazo sa Fileom rujno vino piti, a Obilić rasparat' utrobu djeve Eštonove, sve na radost Tači barjaktara...
Srpsko političko biće pod totalnom anestezijom ove bajke – snom mrtvijem spava.
Buđenje iz bajke “i Kosovo i Evropa” u realnost “Nit Kosova nit Evrope” biće gadno. U pičku materinu gadno.
Ko ga jebe – nije nam prvi put.
Što voli Srbin sebe da laže, čudo jedno!
Lakše mu da primi ladan kurac u vruće dupe nego da istinu u oči pogleda. Voli da misli da „još se nije rodio ko je Srbina zajebo“ pa takav neprejebiv očas umisli da ako on srdito kaže „ma šta kurac realnost, nataknem je na ovaj moj nadrealni“ da će se stvarnost povući postiđena i izjebana.
Hoće Srbin i ženu i švalerku, I Mamon i Nomokanon, i da se jebe i da mu ne uđe, i platu i da ne radi, i da klinke jebe i da nevinu ženi, i Ratka Kandića i Natašu Mladić, i da potroši i da mu ostane, I da jebe kadinicu i da kadiji piše molbu da bude zamenik sudije i tužioca, i Agape i Farmu, i Tita i Dražu, i da se ne muči i da nauči, i Slavu i Partiju, i da se ne bori i da pobedi, i Svetog Savu i Satana Panonskog, i da pretekne i da slavno pogine, i Ruse i Pruse, i azil za pse i svinjokolj, i Legiju i Zorana, i rat i pakt sa Nato paktom, i 1244 i 1389, i Silvanu i Nirvanu, i na istok i na zapad na sever i jug , i Kosovo i Evropu...A šta ako uspemo, ako bude što biti ne može? U Londonu muk, jebo te...
Nedostaješ mi.
Nedostaješ i više nego što možeš da zamisliš. Nedostaje mi tvoje milo lice, sunce mog života. I tvoja kosa, da se zaplete u mojim rukama kao muva u paukovu mrežu. Nedostaje mi svaki tvoj zagrljaj, kao hiljadu plišanih medvjedića mekan. Svaki tvoj poljubac u noći, kada me košmari probude. A takvih noći je bilo dosta, i nije ti smetalo da sa mnom ponekad probdiš budna, dok ne zaspim. Ti si ta koja me umiruje. Sam tvoj dodir učini više nego bilo koji bensedin. Ti si moj vjetar u jedrima. Ti me pokrećeš. Ti si moj izvor i bez tebe nema rijeke kojom plovim. Samo suvo korito, suva zemlja ispucala na suncu. Bez tebe, ne postojim. Ne tečem. Ne idem nigdje. Dani prolaze bez mene. Ne izlazim iz našeg stana. Da, našeg stana, koji mi se čini kao kartonska kutija, mali i fragilan. Muziku više ne slušam. Svaka pjesma je bila naša... Ma čitav svijet je bio naš! Imali smo sve što smo zamislili. Imali smo jedno drugo...
Onaj dan kada si otišla... Taj dan sam i ja otišao. Od tada me više nema. Gubim se kao odraz u vodi uzburkanoj. Od mene je ostala samo ljuštura, samo kosti i meso koje se drže na okupu, bez ikakvog smisla, tek, eto, da postoje. Nećeš se vratiti. To me izjeda. Boli svako jutro kad otvorim oči, jer znam da te više nema u mom životu. Svaki pokret bilo kog mišića je naporan, čak i treptaj da ovlažim oči usahle od suza. Košmari i dalje izjedaju moju noć, a tebe nema da jednim dodirom svojih usana smiriš sve orkane i tornada u mojoj glavi. Tutnje po mojoj glavi svaki dan. Nekad ne spavam i po par dana... Umoran sam, ne želim da idem dalje... A znam, moram da živim, moram da nastavim sam. Tako bi ti htjela... Tako bi ti htjela...
- Pokreni se Milane! Nije ona jedina! Ajde, izađi iz stana, danas Sveti Trifun, idemo kod Radovana na slavu.
- Idite bez mene, ja... imam druga posla...
- Opet ideš njoj?
- Kako znaš?
- Nisi bio već mjesec dana, prošao sam juče kraj nje, a cvijeće je bilo isto ono koje si onomad ostavio.
- Da... Cvijeće... Trebalo bi ga zamijeniti novim... Ponijeću i kosu, da raskosim malo.
- Kosili su juče, nemaš potrebe. Čisto je... I oko njenog spomenika.
- Dobro. Odoh, znaš da nije voljela kašnjenje. Čućemo se...
Kad se dvojica komšija zavade oko neke sitnice, pa krenu jedan drugom da prave pakosti i smeštaju zvrčke čime onda eskaliraju sukob, a zaborave problem pa se nakon deset godina sećaju samo da je onaj drugi bezobrazno govno koje treba izbegavati.
- Komšija, jebiga, svađamo se već deset godina. Danas se moja ćerka udaje za tvog sina, red bi bio da se pomirimo radi dece...
- Važi komšija, ne mogu da se setim ni oko čega smo se svađali, a ranije smo se baš družili...
- Ma sećaš se kad smo seli da popijemo ono vino što si dobio na poklon od sestre za slavu, pa ja prosuo čašu na tvoj novi beli tepih...
- Jeste bre, a tek sam ga kupio, žena mi još uvek zvoca zbog te fleke, taj tepih sad držimo u sinovoj sobi jer se tamo najmanje vidi... to ću da mu poklonim...
- E smrade jedan, mojoj ćerki poklanjaš flekav tepih pičko jedna, zato si mi i dao to vino pre deset godina! Znao sam da si govno!
Vrsta tzv. umetnosti u kojoj status umetnika dobivaju među ostalima mračne ličnosti i po svemu sudeći sociopati, koji sami po sebi nemaju talenat za npr. slikanjem ili pevanjem, ali zato mogu veoma dobro i kvalitetno masturbirati pred auditorijem, prditi, buljiti u jednu točku, valjati se po podu i time će Marko Mandić ili Marina Abramović postati ravnopravni s velikanima kao što su Van Gogh, Picasso, Mozart itd.
Shvativši kako nema talenat za crtanje, pevanje i glumu mladić je odlučio da se okuša u tzv. konceptualnoj umetnosti. Poveden za primerom gorepomenutog Marka Mandića, shvatio je da je zapravo vrlo nadaren timaritelj gliste, te je uzeo stolicu i uputio se u centar grada. Očekivao je aplauz, mjesto u rubrici Kultura, večnu slavu. Međutim, doživeo je vrištanje devojaka, manito sklanjanje dece ispred njega, rubriku u Crnoj Kronici, pendrek po rebrima. Uzalud je vikao policajcima koji su ga tukli kako je on umetnik i da su pogrešili, jer oni očito nisu shvatali umetnost.
Jedini koji je voleo umetnike, bio je njegov istetovirani prijatelj iz ćelije. Ali, on ih je malo previše "voleo"...
Ili dobro, dobro lik.
Čovek iskuliro lepo sve. Imao brkove negovane, naočare zlatne i smeškao se divno. Gde sam ja, kaki rat, kake sankcije, kaki kurci, palci, odsečeni, drekavci, tuneli, sve je ustvari ok. Prototip Borisa Tadića, al mnogo bolji, sa dušom, imo onaj komunjarski šmek za babe. Svi vole Slobu al mora da postoji i neka lajt vezija, manje agesivna, kulerska. Najbolje delovao u tandemu sa Momirom Bulatovićem. Zajedno jeli po celo jagnje i pili po tri litra vina. Momir tu prednjačio, pa se i napije, Zoki jok. Smejali se Slobi što ozbiljno shvata vlast i život uopšte, a ženu pogotovu. Ne zna se ko je imo lepše brkove i ko se više smešio. Pogledaš te ljude pa pomisliš ovo bre neke dobričine. Ovi isti ko moj teča i njegov komšija kad su veseli. Divota jedna.
Može se smatrati uspehom ako u životu postaneš Zoran Lilić. Putuješ po svetu za džabe al ne smrzavaš se ko Memdović. Blizu si vlasti, imaš sve, super ti, karaš Vesnu Zmijanac, a nemaš nikakvu odgvornost. Prinčevski. Postojao izraz lilićevski za nešto opušteno, bez sekiracije.
- E godinama idem kod teče na slavu i tamo je svake godine jedan lik, isti Zoran Lilić, al isti! Znači smeška se celo veče, ima isto brkove, obuče se onako ko za prijem džibutanskog ambasadora i sve mu dobro, Zoki jel dobro pečenje, a dobro izvrsno, vino, izvrsno, izvrsno, ren, jel ljut, dobar, dobar, baš kako treba i samo se smeje celo veče i jede ko provaljen, al na finjaka, ne vidi se. Neko se i napije neko se malo posvađa al Zoki jok. Sve je dobro, dobro, rešićemo to. Al pizda mu materina neko mudo je u opštini i svake godine mi obećava poso i kao ma u redu, u redu je to, i ništa. Ma pravi onaj Lilić, nit šta radi, nit je šta ikad radio, jeo govna ceo vek, i prošo u životu samo tako...
- Ma ima sigurno i on neku muku...
- E pa jedino... Žena mu je brate rospijetina samo takva...
Poreklo: Usled slabljenja patrijarahlnog uređenja ovaj kućni duh se vremenom stopio sa samim domaćinom kuće u isto vreme dodavši u svoju leguru i komponentu zadušne babe: tup trup u mestu - mrmljmrmlj u avanu smešano. Došlo je do restrukturiranja odnosa unutar jedne kuće, dobijeno je tri u jedan: ličnost omatorelog domaćina, domaćeg i jedne obične babe – u prevodu što bi narod reko – gadan čiča rasteš.
Pojava: Zbaboso se, pogurio, rastrapavio. Vuneni džemper pa preko kožuh pa prsluk i gunj pa pocepana radna bluza, što više belog luka, crnog, pihtija i zaprške ostalim ukućinama: gasi svetlo, ne bojler na skupu, kuda kolima imaš poni biciklu u garaži, itd iz već uobičajenog asortimana duge tradicije domaćih.
Osnovne odlike: Na sve ima primedbu, prigovor i amandman; preterana štedljivost,
često izlišna i suluda – broji šibice u kutiji, psuje kratkoveke sijalice, ne pušta vodu za sobom. Gunđa kućom, mrndža nešto na dijalektu kašupskih Slovena, mrzi sve nekom pokoričnom mržnjom: to su te godine rabljenja od njega učinile baksuza i namćora: ispod te površine nije on loš starčić nego, eto, malo se probaksuziro pa zaboravio u zanosu – kvari stvari po kući, gega se zaludan ko prijatelj Garac, gricka potkorušene zidove, iza njega paučina gušća ostaje i brže se hvata prašina.
Posebne odlike: Ponekad se približava podvrsti špajzara, liže neku brlju krišom al nikako da se našteluje, loše ga radi, ne izbija iz kuće u hladne dane nego se zamotava u ponjave, krpare i prljave jorgane: grumpf furmp mrzim zimu, kolki račun, ženo samo gledaš farmu, država nam propade, šmrvlj mumlj opet sam sanjao da sam krompir koji mrzne.
Za slavu uštedeo je – kupio je vino: proizvodi i puni doo Otrov Svrljig umesto Tikveš SR Makedonija, celih 73 dinara sve ukupno uštede – napisano u ukrštenim rečima u poljima gde treba da se upiše ime i prezime našeg pozantog glumca sa slike. (_ _ _ : _ _ _ _ _ _ _ _)
Gosti ga posle ogovarali on sladostrasno uživao u zamišljanju tih ogovaranja.
Ko to tamo čangrlja, pretriša, nered čini, lompoće po kuhinji oh pa to je domaći et hiz best zavirimo u stan Lepšanovića (Ah Gala konačno sami), L E P Š A N O V I Ć I:
- Ostavi čoveče taj tiganj, što se mešaš u ženske poslove, ajde skloni mi se, uplićeš mi se oko nogu, idi pleti džemper neki il paučinu, o bože pa jel moraš sve da pokvariš: ostavi to, fuj iz ruku, fuj, fuj, a uzmi popravi ovo što treba: roletna se zaglavila, veš mašina ne radi dvaes dana, internet secka, jel znaš ti nešto u kući da uradiš vrećo jedna i zašto nosiš te krpljene čarape kad sam ti kupila tri za 100 onomad? I daj taj daljinski zalepio ti se za šaku neću da gledam bilijar po ceo dan, mrdni, uradi nešto... U stvari kad bolje razmislim ne, zasraćeš, ne, ne, idi uzmi novine stavi ih na glavu i samo sedi i ćuti molim te....
- Grmlj mrmlj šnuf snif snif leleeee kolko zejtina stavljaš...vruuumlj
- (tras tiganjom behend paralela izuzetna - gorbačov na ćeli)
- jauć jauć mrmlj frmlj snivlj leleeee nov tiganj ulubi... u njem baba pržila jaja za četnike... mogo još da traje...
- (tras tras tras smeč dovrš tiganja o domaćeg)
- unji unji grmlj frmlj farenhajt
(smanjuje se do veličine palca u domaćeg pauka brblj brblj brblje i beži u muškatle da odrema jednu partiju pod suhim listom.)
Sve one krasne situacije zbog kojih ste mislili da će da vas strefi srcka (sa posledičnim gurkanjem belih rada odozdo), ali na kraju se samo začuo podrig nekoga ko se pošteno najeo vaše džigerice.
Ja spavam, otprilike 6 ujutru. U sobu mi uleće baba.
''Jel' spavaš?''
Ja: ''Spavam.''
Baba: ''Ustaj, brat ti je noćas imao udes. Auto je potpuno uništen''
Ja presečena skačem: ''Jel' živ?!'' Velim, ako je auto uništen...
Baba: ''Živ je, u Urgentnom u Beogradu.''
Kad tad nisam osedela, čini mi se neću nikad. Ja se brzometno spremam, budim sestru, ulećemo u kola, kad se neko parkira ispred naše kuće. Iz kola izlazi brat sa ''zajebanom'' posekotinom na čelu. Pobegao je iz Urgentnog centra da može da ide na slavu kod ortaka. Kola su savijena u harmoniku, njemu nije ništa, jel' ima nešto da se pije (?!?!!?) priča on. I još me uzgredno pita da nisam bolesna, nešto sam mu bleda!!!
Neizbežna floskula kada je množina imenice dete u pitanju, provenijencije novinskih stupaca i ziljavih televizijskih reportaža, tipa, iz Ulice Otvorenog Srca.
● "...i prevrnuo na raskrsnici Blagoja Parovića i Požeške. Snegu su se, ipak, najviše obradovali najmlađi sugrađani koji su još jednom pokazali da grudvanje nikada neće izaći iz mode..."
● "Konkurs "Moja recitacija & Ja" i ovoga puta je okupio veliki broj naših najmlađih sugrađana-učesnika, a pobedu u ukupnom plasmanu odneo je Rastko Č. iz Pala sa pesmom Ban, ban, ban, pao mi na oči..."
● "Skupština Srbije otvorila je juče svoja vrata najmlađim sugrađanima iz 10 beogradskih osnovnih škola i tom prilikom najveći utisak je već tradicionalno opet ostavio čuveni skupštinski restoran. Rendom klinac iz rendom OŠ: "Jebote, teto, ja ono ni za Slavu ne viđam, 'nači, keve mi moje!"
Slava - omiljeni praznik u Srba, što zbog ždranja raznih vrsta mesa, mogućnosti uništavanja više litara domaće radže. Porodično okupljanje i ljubav prema bližnjima nekako uvek padne na drugo mesto. Pošto se slava često jedva ,,preživi" od ždranja i već pomenutih konzumiranja pića ,,za starije", koja u stvari svi koriste, te se kući vratiš ličeći na raspojasanu vrstu životinje koju si obilno krkao(svinju). Jedino onda ostaje pitanje zašto se mnogi sredjuju, oblače, šminkaju i češljaju kad i sami znaju u kakvom stanju će se vratiti.
Persida i Miroslav, prosečan srpski par u okolini Beograda,.
M-Persooo, ne bilo ti zapovedjeno, sad će kumovima slava. Da se kupam?
P-Obavezno, Miroslave, da kuma slučajno ne uvidi da je kuća pod hipotekom, da je Mirko(sin) bez posla, i da živimo na mojoj penziji.
M-Da se obučem?
P-Aha, uzmi ono sa 30-godišnjice sinovljeve mature.
Miroslav i Persida se spremili i na slavu otišli. Lepo se proveli, a kumovi ništa nisu posumnjali. Miroslav se napio, a Persida udebljala nekoliko kila kao što pristojnost nalaže. Sutra nikako nisu mogli da se načude zašto tobožnja ,,svečana odela" ne mogu ni najskupljim deterdžentom da se operu.
Mission accomplished.
Svi znamo ko je bio u istoriji Baraba. Lopov, silovatelj, ubica i on je pusten umesto Isusa.
Ali danas su stvari drugacije, danas barabu mozes naci u skoli, na cosku, u gradu, u kaficu, u kafani, u klubu itd.
Uglavnom je kratko osisan, nekada i na "tarzanku". Nosi air max sto sareniji, farmerke nosi jedino za slavu(a mozda ni tada), dok trenerku ne skida(mora biti nike). Gore nosi suskavac, majice sa navijackim obelezijima, dukseve sa "Nike" obelezijima kada je lepo vreme, dok zimi nosi debele sarene jakne iz "Nike"-a koje je kupio od lokalnog sanera(lokalnog svercera od kojeg kupuje ceo kraj). Uglavnom nosi veoma brze cvike da bi bio jos zesci baja.
U skolu dodje uglavnom praznih ruku ili sa jednom sveskom u koju crta kosturske lobanje, pise navijacke pesme itd. Dere se na casu, dobacuje, smeje se svojim glupim stosovima, peva i lupka u klupu da uhvati ritam, kinji one koji sede sa njim ili ispred ili iza njega. Muva "ribe" iz odeljenja nekim barabskim forama npr. hvali se kako je se za vikend potukao sa petoricom i sve ih je prebio(naravno da laze). Kada mu neko kaze da je dosadan ili debil, taj ga je najebao. Em sto ce da ga posle skole saceka on i njegova barabska ekipa(a u toj ekipi sve moj do moga), em sto ce mu celo skolovanje smuci od njegovog zajebavanja. Govori kako je veliki vernik, a zadnji put u crkvi je bio kada su ga majka i otac krstili. Uglavnom mrzi Ustase(Hrvate), Siptare, Balije( Bosance)... Ruse obozava i hvali iako ni na filmu ih nije cuo i video.
Smeje se tudjem neznanju, iako i on ne zna, dok svoje neznanje mu uopste nije smesno. Ne usudjivati se smejanju barabskom neznanju. Duva pre skole, duva posle skole. Kuci ide da odspava malo, pa onda u kraj da bleji i da jos malo duva.
Sve u svemu Srbija je puna ovakvih baraba. Nazalost.
Od pradavnih vremena u našem(dizvine komad1974) narodu bili su primetni izrazit osećaj za ostavljanjem traga u društvu i želja za slavom, poznat još i kao Manekenka da budem sindrom. Kada se to ukomponuje sa vekovnim srpskim idealom – ’lebom bez motike – dobija se ova na svakom koraku prisutna pojava.
Elem, kako je za prosečnog srpskog mladića(ili, u ponekim tužnijim slučajevima, tigritzu) previše naporno da primenjuje formalno upoznavanje sa svakom jedinkom koju želi da obavesti o svojoj malenkosti, on pribegava krajnje jednostavnom rešenju za koje su potrebni samo flomaster i tuđa fasada/ograda/školska klupa/kabina na bazenu i sl. Šta to čujem? To je tvoja fasada? E pa jbg dečko, ona će bar do sledećeg krečenja nositi ime ili nadimak, a možda čak i kraj grada rendom klinca koji je odlučio da je tvoja zgrada u najširem vidokrugu opštenarodnih masa koje bi se informisale o njegovoj kuloći. Neko će možda pomisliti da je tu kraj, da je namera izvršena i da je ambiciozno srce izgrednika ispunjeno samopouzdanjem i zadovoljstvom, ali u većini slučajeva će se ispostaviti da je, što bi rekli braća Hrvati, u krivu, i da se isti natpis šepuri na još dvadesetak mesta u krugu od 100 metara.
Kako je vreme prolazilo, autori su pronalazili sve kreativnija mesta sa kojih bi se njihovo ime smešilo prolaznicima, pa su sa pisanja markerom po klupi za dežurne učenike prešli na ogromne grafite po vozovima, krovovima ili nasipima, a onim kojima to nije bilo dovoljno koristili su svaku priliku da se na ekskurzijama ili proputovanjima potpišu na zid nekog nesrećnog Atile ili Dimitriosa. Počeli su, takođe, da se vode prvi ratovi potpisivača: škrabanje tuđih poruka i ostavljanje potpisa ''egzekutora'' ispod, na još veću žalost vlasnika mučenog zida.
To, pak, nije jedino čemu su ulični pisci vični, jer su, gonjeni željom za grupnom pripadnošću(a verovatno i bejzbolkom u ruci vođe huligana, prim. aut.) na zidovima počeli da se pojavljuju i murali sa imenima raznih navijačkih grupa i prijateljskim porukama poput ''BEZ MILOSTI''. Tu počinje pravi gang war između navijačkih frakcija, i kontragrafiteri postaju avangardni Stefani Mitrovići, koji se uništavanjem obeležja dušmanina uzdižu u očima svojih saplemenika i stiču na početku pomenutu slavu.
Mada, iako se čak ni u ovakvoj šarolikoj enciklopediji tradicije ne može naći mesta za baš sve potklase pripadnika nebeskog naroda, malo prostora se mora sačuvati i za onu drugu vrstu fasadnih potpisivača - one kojima to jednostavno izgleda kul. I zamislite da izađete i na svojoj zgradi ugledate ime nasumičnog klinca - zar se ne biste oduševili? Možda biste, doduše, i vi tada uzeli sprej u ruke...
- Jebem ti sve, mali, jesam ti srdačno rekao da mi ne pišeš po zidu tim svojim farbama, i jesam ti rekao da ću te izmlatiti ko vola u kupusu?
- Ali nisam ja, čika Dušane, to je neki iz drugog kvarta!
- Kurac nisi, sinko, piše sve lepo, BORIS GEDORA III-6...--------------------------------------------------------------
Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Pišač uz vetar koji se ne asimiluje sa većinom i uvek bojkotuje ono što široke narodne mase, iz ljubavi, ili straha veličaju.
Dok su svi nosili štafetu, on je cepao crvene marame, a danas kad se krsti i Kurta i Murta, on neće ni koljivo na slavi da okusi.
Pop čita slavu, ukućani stoje, glave pognute, odzvanja samo ono Gospodi pomiluj. Svi se krstimo, a moja baba gunđa nešto i ne jebe živu silu, a ne popa, koji cvili kao da post još traje. Amin, pozdravi, par crvenih u džep i tajac.
- Baba, pa ti ni da se prekstiš.
- Jes, da se krstim, dok mi lopovi i hulje rodnu i birićetnu godinu žele, a samo gledaju koliko će u džep turiti. Samo preko mene mrtve.
- O baba, pionirko stara, pa što ne kažeš da gineš samo za Tita.
- E moje dete, ja ti nisam ni suze pustila kad je taj bravar otegao papke, a druge su 'itna kola nosila, jerbo su se od tuge presavitili.
- Pa dobro, majku mu, Bogu se ne moliš, Tita ne ljubiš, čija si ti onda?
- Sam svoj gazda, sam svoj sluga i osamdeset nagurah.
