Liga za koju mislim da postoji samo u Srbiji. Karakterišu je livade koje podsećaju na fudbalske terene, igra koja podseća na fudbal i dresovi stari najmanje 10 godina. Pod starim dresovima Partizana i Crvene Zvezde kriju se imena popularnih okolnih sela kao što su Beloševac, Ogladjenovac, Povlen...

Strategija ljudi koji gledaju samo svoj interes, oni će sve uraditi da dođu do svog cilja ako treba gaziće i po mrtvima. Vođeni time da cilj opravdava sredstvo ili kako bi naš narod kazao: "Ne laje kera radi sela, nego radi sebe."

Nešto slično kao Strndžov samo što strndžika za razliku od strndžova, ne dolazi iz ruralne sredine, već iz okolnog sela, i ne stanuje u gradu već putuje, i ponaša se u principu normalno, mada u praksi ima poneke seljačke ispade.

Uglavnom seoska zanimacija, a podrazumeva gradnju ili izmeštanje iste na neku livadu ili ivicu šume, što dalje od ostatka sela. Cilj je udaljiti se što više od komšije i živopisne seoske idile.

Jedna od novih, a starih, promena u srpskom jeziku koja se primećuje u aoristu kod glagola i u ostalim rečima koje se završavaju na H, a nastala je usled slivanja sela u grad. Vrlo raširena.
Međutim, H vrlo često ne pređe u K, već se prosto samo izgubi. To su filolozi nazvali Nepostojano H.

Mitsko biće (Femina con la barba lat.) koje je preživelo do današnjih dana zahvaljujući sigurnoj kući zvanoj cirkus. Pretpostavlja se da je prva žena sa bradom nastanjivala područje oko Tuzle u današnjoj Bosni, ali se mogu pronaći ostaci izdvojenih jedinki svuda po svetu. Zanimljivo je da i pored toga što su svi pripadnici ove vrste ženskog pola, oni prkose Božijoj volji i uspevaju vekovima da šire svoje seme i da pežive ratove i raznorazne bolesti, od kuge i kolere pa do tupih žileta i kancerogene serije Nivea Shaving gelova.
Žena sa bradom je preživela do danas zahvaljujući simbiozi sa kepecima, grbavcima i ostalim karakondžulama za koje je narod davao silne pare kako bi preplašio nestašnu dečurliju, zašta je danas dovoljno da uključe omalenu svetleću kutiju. Danas je njihov broj prava nepoznanica jer su se u međuvremenu doškolovale i promenile radno mesto, te se ne vodi evidencija o njihovom prirodnom priraštaju, migracijama, gustini naseljenosti, starosnoj strukturi itd.
Nepisano pravilo kaže da gotovo svaka pripadnica ove vrste radi u uslužnom sektoru, bilo da se radi o šalteru neke državne ustanove bilo da je u pitanju lokalna piljarnica. A opet, najčešće ih možemo videti u objektima u kojima nam mogu naneti trajne poremećeaje u ishrani, kao što su pljeskavdžinice, palačinkarnice, sendvičare... Kao za inat, uvek će prilikom stavljanja senfa u vašu pljeju da se pogladi po bradi diskretno kao seoski šarov koga je napao stampedo buva krvopija. Vama preostaje samo da se nadate da će oni padobrančići koji se polako lelujaju kroz vazduh promašiti vašu pljeskavicu i upasti u ortakovo punjeno belo.
Da ne ispadne da je ova pojava tamo negde i da nas ne dotiče, svako od nas ima neku dalju babu, tetku, strinu ili ujnu, uglavnom sa sela, koja pripada datoj nevladinoj organizaciji. A kada ih sretnemo, proklnjemo i opanak i žarko sunce i onoga ko je izmislio da se ljubimo tri puta.

Koristi se isključivo kod osoba, koji se ni u jednom trenutku svog života sluhu nisu ni približili.
Koji kada zapevaju, etnički čiste sva susedna sela.
Kojima je neko magare dok su bili mali pojelo violinski ključ.

ne znam da li ste primetili, ali ova recenica se ponavlja i u filmu MI NISMO ANDJELI, i u filmu LEPA SELA LEPO GORE... u svakom slucaju, zanimljivo je da je recenica izuzetno zarazna, dok ju je primetio i zapamto veliki broj ljudi, ukljucujuci i mene

Glavni lik među likovima bez manira. To što je seljačina, ne znači da je sa sela, uglavnom su to ljudi rođeni u gradu. Možete ga prepoznati najčešće po razgovorima visokog tonaliteta (čitaj: dernjanju poput galeba usred kastracije) i izbacivanju neidentifikovanih letećih objekata iz usta.

Uglavnom se koristi u Srbiji i to u nekim manjim ili većim zabitima iste.U slučaju manje zabiti,uglavnom se nalazi pored nekog većeg grada ili sela poznatog širokim narodnim masam,ali ako se naiđe na veću zabit,onda nastaje prava pometnja.

Postoje dve vrste "seljanke".

1.Seljanka 1 - Devojka sa sela

2.Seljanka 2 - Gradska vrsta

Seljanka 1 (Devojka sa sela) ima tri podvrste.

-Prvi tip Devojke sa sela je tiha i povučena, stidljiva devojka, koja ustaje u 5h, pomuze krave, zalije baštu, završi sve poslove, i nakon škole i svih turskih serija, koje redovno prati, odlazi na spavanje. Takođe je važno napomenuti da uvek sluša kevu i ćaleta, kao i da joj je najbolja drugarica baba i da sve momke u čaršiji gleda isključivo kao drugove. Nosi isključivo odeću koju joj mama bira.

-Drugi tip devojke sa sela je izopačena devojka, koja je bila sa svim momcima u selu, a trenutno je sa najvećim badžom u selu, inače sinom Miće mehaničara, jer je njenim roditeljima hitno potrebna popravka traktora. Ona nikada ne ide "u njivu", niti pomaže majci oko bilo kakvih poslova, ima status buntovnika u porodici, a u selu status devojke niskog morala. Nijedna majka je ne voli i ne žele je za svoju snajku, dok se seoski frajeri, kao i njihovi očevi lože na nju. Ona ne zna, niti želi, da kuva, jer će se po njenom mišljenu udati bogato i imaće služavke, baš kao i Šarpanda iz istoimene turske serije. Da ne zaboravim da se svakodnevno opija i puši samo Marlboro, čiji naziv čita baš kao što je napisano, jer je tako Vuk rekao. Njen standardni outfit je šorcić, u kombinaciji sa majčicom, koja je naravno do pupka, a kada je zima, šorc je zamenjen farmerkama, a majčica je naravno tu. I da ne zaboravim da ima dugačke nokte, koji su naravno fluorescentno zeleni.

-Treći tip devojke sa sela su one devojke koje su nekako uspele da se izvuku iz svoje selendre i da dođu u grad. Te devojke se mogu ponašati ili kao muškarci, ili su izuzetno povučene. Ove "muške" su naravno uverene da su najzgodnije i najlepše i sve svoje prijatelje dozivaju sa "B'ate". Njihove poze za slikanje i da nje spominjem. Ove povučenje su primerne učenice i imaju dosta sličnosti sa devojkom sa sela prvog tipa.

Seljanka 2 (Gradska vrsta) - Postoji više podvrsta, ali su sve iste. One uvek imaju dugačku kosu, jer je kratka neprihvatljiva. Skoro uvek je plava, a ako kojim slučajem nije, onda je obavezno cela u kikicama ili ima takozvanu "rajf" kikicu. Uvek su crne, što je rezultat stalnog kvarcovanja i imaju , naravno, dugačke nokte. Kratak šorc je obavezan, a tu su i Slims cigare. One se uvek voze na skuteru i svih njihovi momci su desetak godina stariji od njih. Mnogi od vas će u Gradskoj vrsti prepoznati Devojku sa sela 2, a neki primerci ih mogu podsetiti i na Devojku sa sela 3, što u većini slučajeva i jeste primerak Devojke sa sela 3.

06:00-07:00 Spanska serija
07:00-08:00 Reklame
08:00-10:30 Veliki brat
10:30-14:00 Blok spanskih serija
14:00-16:30 Veliki brat
16:30-17:30 Reklame
17:30-18:30 Tv shop
18:30-22:00 Reprize spanskih serija
22:00-00:00 Grand
00:00-06:00 Veliki brat (reklame na svakih 18 minuta)

Ljudi koji, naravno, umiru od dosade i jedva čekaju tu prokletu nedelju i fudbal sa timom iz susednog sela, onda skontaju da je utakmica dogovorena (zbog nekog, kao, višeg ranga, šta li?) ali im to ne smeta da ipak odu na stadion i još navijaju. Dno.

Vreme potrebno da saznate ko je negativac, ko glavni lik, a ko lokalna pijandura i predmet ismevanja u seriji.

Recenica koju su mnogi od nas culi ranim jutarnjim casovima za vreme dok su bili u srednjoj skoli.Dobija se na pitanje profesora zasto nema pola odeljenja.Tako svi oni koji kasne makar i ne bili zitelji nekog od obliznjih sela dobijaju na vremenu.

Nešto kao laptop u nizu generacija ljudi na selu kod pravoslavnih Srba. Sem primarne svrhe posedovanja evidencije svetih dana u pravoslavnom kalendaru, ovo predstavlja dnevnik u kome žitelji sela upisuju svoje ekonomske delatnosti, zgode i nezgode, sve u svemu, evidenciju bitnih stvari za domaćinstvo. Najčešće postoji jedan glavni kalendarčić koji se nalazi u posedu domaćina.

Pojava u pesmama brđanske narodne muzike(one koja se pušta u autobusima na dugim relacijama-od jednog sela do drugog). Da bi se postigao ovaj zvuk treba ispuštati zvuk malo kroz nos, malo kroz usta u kojim je jezik savijen prema gore.

Čuvena rečenica iz filma "Salaš u malom ritu". Izgovara je Dušan Poček (poznatiji kao Jezdimir Uskoković) kada ga Šicer privodi zbog odmetnika iz sela koji su zapalili žito. Koristi se da jasno i nedvosmisleno stavite do znanja sagovorniku koliko vas zanima tema o kojoj vam on govori.

Od cele ideje olimpizma, nama Srbima se nekako najviše sviđala ona ideja sa plamenom koji treba da prođe kroz sve zemlje, a naročito onaj deo kada prolazi kroz hrvatska, bosanska i kosovska sela.

Naravno, čak i tu našu ljubav prema sportu je međunarodna zajednica pokušala da nam ubroji u zločine.

Jedan od fenomena današnjice, osoba čije su reakcije neprimjetne. Njemu sve do mora ravno. Jebao Adrianu Limu ili neku šumarku sa sela, njemu svejedno. Ne zamara se glupostima. Sve što radi radi sa lakoćom, opušteno i bez nerviranja.