???
Jos jedan u nizu dokaza da mi srbi nismo bas previse cisti....jer dozvoljavamo da nas varaju sve moguce belosvetske fukare i otimaju nam lovu!
Kao sto je poznato,nasa zemlja nije kraljevina,niti parlamentarna monarhija kao Britanija,nego je gradjanska drzava.Monarhije smo se odrekli na prvim posleratnim izborima,na kojima je Tito ,naravno, pobedio.Iako je bilo inicijativa od pojedinaca,monarhija se nije vratila posle sloma Jugoslavije devedesetih,a sve govori u prilog tome da se na ove prostore nikada nece ni vratiti!

Parkovi koji su slične po tome što imaju travu, a u svemu ostalom...

Sve ono što možemo da uvaljamo strancima za neku kintu.

Učestala pojava unutar granica naše bombardovane ali u poslednje vreme stranim turistima i iz drugih razloga interesantne zemlje. Elem, u nadasve teškoj situaciji kada se država bori da merama monetarno-kreditne i fiskalne politike, delujući pre svega u sferi tražnje, a vrlo malo i indirektno na ponudi, vezujući inflatornu ravnotežu za eksternu stabilnu valutu čitaj euro, ovaj lep srpski običaj, teledirigovan od strane ekonomskih stručnjaka putem naših TV prijemnika, sve više zauzima dominantan model ponašanja. Da se tako izrazim, mesta za altruizam i kolegijalnost međ' našim nebeskim narodom sve je manje, da ne kažem bez .
Naime, običan čovek, svakodnevno bombardovan porukama tipa prijavi carinika, lekara, učitelja sklonog konzumiranju mita i naplaćivanju svojih usluga, kao i svakog onog ko bi se drznuo da ne izda fiskalni račun, marljivo prikuplja brojeve i kreće u svoj donkihotovski pohod rešavanja katastrofične situacije, ne mareći pritom za koleteralnu štetu. JER JE TO UBER KUL MODERNO!

Nekada davno je srpski gazda pripadao u redu ljudskih bića. Međutim, po dobijanju ogromnih para (uglavnom od mamice i tatice koji arbajtuju u Njemačkoj ili Ojstrihu) ili dizanjem nekog kredita za pokretanje samostalnog biznisa, munjevitom brzinom postaje najgora noćna mora svakog radnika koji se kod njega zaposlio.

Transcendentalna brbljanja, pametovanja i proseravanja o tome kako treba obaviti neki posao (u koji se inače ne razume), kako treba raspodeliti zaradu (na način koji je gori od najgoreg za radnika), kako treba postupati sa radnikom (da sme postupao bi sa njima kao da je upravnik Golog Otoka). Sve to zaliva pričom o tome kako ovaj narod ništa ne radi (a on bi bio prvi u lelemuđenju da postoji takvo takmičenje), kako svi kradu (a on prvi ne plaća porez i sve ostalo što po zakonu mora da plati), kako radnici samo zabušavaju pa ih zato menja (a zahvaljujući tim radnicima ima tri kuće u selu, dva stana u gradu i vikendicu na tri sprata na moru) i kako je on široke ruke (za sebe naravno) i da se i on patio kod raznoraznih gazda i u raznim firmama pa razume radnike i tu je da im pomogne (on da razume nešto i da hoće da pomogne on bi odavno rešio svet muka i sam sebi presudio).

Izgled varira od debele, masne spodobe koja se "frlja sas padeži" (a ovamo je inteligentan kao "precednik"), pa do fensi seljačića zalizanog kao da mu je Peđa Mijatović otac. Ima ih takođe i urbanih, tipično gradskih likova, koji su tu iz kraja i ono kao ortaci su radnicima i tu su i da zaposle ortake ako nemaju kintu. E, tek tad se pokaže koliko cene svoje ortake. tako ih ujašu i zatrpaju poslom da je to strašno.

Mada. moram priznati da ima zaista fer, korektnih i poštenih gazda (odnosno poslodavaca - lepše zvuči). Njima kapa dole, oni čine sliku lepšom.

Nije problem u kapitalizmu. Problem je što se najgora bagra obogatila u onim ludačkim vremenima kada su pošteni propadali jer su bili vaspitani sa visoko moralnim standardima. ovi bogataši skorojevići su izrodili decu, sa kraterom umesto usta, napunili im glavu najgorim sranjima i dali im da vode posao.

Toliko se napio da ga je napustio osećaj za govor. Nije još dostigao nivo novorodjenčeta, ali zvukovi koje ispušta više potsećaju na mešavinu mandarinskog i svahilija nego na neki prepoznatljivi vid komunikacije.

Uzgred budi rečeno, tj srpski BTW (By The Way).

Буни се док чека 10 минута на шалтеру у пошти, а кући 2 сата блене у Фарму, чекајући да Зорица Брунцлик однесе кофу са водом.

Svako prevođenje pjesama sa bilo kojeg jezika na neki drugi, oduzima poprilično od autentičnog šmeka pjesme, kao i od nekih metafora, konotacija i sl. koje se mogu razumjeti samo na originalnom jeziku. Međutim, vrsan prevodilac, koji je uz to i pjesnik, može jako dobro da prevede i prilagodi pjesme za drugi jezik, ili čak i da ih prepjeva, tako da se zadrži i originalna melodija, uz veliku vjernost tekstu.

Međutim, čini se, da veliki broj pjesama, i to ne bezveznih pjesama, već vrlo poznatih, čak slavnih pjesama, kad se prevedu na srpski nemaju nikakvog smisla. A kad se malo bolje udubimo vidimo da ni na engleskom nemaju smisla, ali ih prihvatamo, jer se ni ne udubljujemo u tekst. Tako da prevod i analiza stranih pjesama, nažalost, često dovode do razočarenja. To ide čak dotle, da ponekad pomislim, da su naši tekstovi jednostavno - bolji.

A nije to slučajno! Rock&Roll, pop i mnogi drugi žanrovi muzike na zapadu su nastali kao najniži oblik muzičkog stvaralaštva, često među crnačkom populacijom, koja nije bila sklona velikom liricizmu, ali je zato imala savršen osjećaj za ritam i muziku. Tako da čini se, u muzičkom pogledu, strane pjesme su bolje. Kod nas, s druge strane, i uopšte u Evropi, dugo je postojala tradicija pjesme uz muzičku pratnju, i takve su pjesme obično imale nešto dublji sadržaj, a vuku korijene iz tradicije klasične muzike. Iz toga se u Francuskoj razvila šansona, u Italiji kancona, a i mi smo prihvatili nešto tome slično.
Na takav mentalni sklop, rock'n'roll je došao tek kasnije, kao nadgradnja, pa se u njega inkorporirala naša tendencija za pisanjem dubljih tekstova, samo što sad te tekstove prati drugačija muzika.

U žučnim raspravama se često može čuti ovaj izraz. Uglavnom su to dve situacije:

1) Kada te sagovornik ne razume (ili ne želi da te razume), ovim izrazom mu daješ šah-mat iako nisi izneo nijedan novi argument. Sagovornik će se osetiti niže inteligentim od tebe.
2) Kada ostaješ bez argumenata i svestan si da gubiš raspravu ovaj izraz ti predstavlja penu dok se daviš. Sagovornik može ostati zatečen i preispitivati iskaz koji je prethodno izneo.

Jedan od najboljih, a trenutno najbolji, svetski teniser u dublu.
Srpski teniser, kojeg se svi sete tek kada ispadnu svi srpski teniseri i teniserke u singlu.

Odlikuju ga tetovaže svih mogućih generala iz srpske istorije, iako o njima ne zna apsolutno ništa. Da ga pitate kad je bio Prvi srpski ustanak sigurno ne bi znao. U većini slučajeva glavno zanimanje mu je navijač (huligan). On je toliki patriota da koristi svaku priliku da razbije neki izlog, iskrivi neki saobraćajni znak, ode na miting podrške narodu Kosova da bi ukrao nove NIKE AIR MAX i tako u krug. Mrzi sve manjine koje žive ovde, iako ima bar po jednog prijatelja koji pripada nekoj od istih. Njemu su krivi svi što "loše" živi, kriv mu je profesor što nije završio više od 2 razreda srednje, kriv mu je otac što mu nije stvorio sve, kako bi on imao da troši i uništava, kriv mu je predsednik države što ne može da nađe posao sa svojim CV-jem prepunim kvaliteta koje, zamisli, niko ne ceni, a u kojem stoje naznake da ima "skooorooo" završenu srednju školu, da ima visoko znanje srpskog jezika do 2. osnovne, da je pročitao sve nalepnice na flašama od piva, da od stranih jezika zna bosanski, hercegovački, crnogorski, pa čak malo makedonski i hrvatski. Pritom, "loše" živi, znači da je on parazit, koji radi od 18. godine, a do svoje 30. godine nije stvorio ništa, i dalje živi sa mamom i tatom, svoju mizernu platu koja bi trebala da je bar za 50000 din veća, s obzirom na njegove kvalitete, troši svaki vikend po lokalnim kafanama gde je najveći baja i naravno u kladionici čekajući da se obogati preko noći. Iako je veliki patriota, ne pomišlja da ide u profesionalnu vojsku i da brani svoj narod ako to zatreba, ne razmišlja ni da bude policajac, uh.... njih mrzi jer su mu tek oni krivi za sve. Kad je išao na popravni iz srpskog u 2. srednje sa tatinim autom, jureći 150 km/h kroz grad i slušajući nekog neartikulisanog drekavca iz Grand produkcije, isti taj policajac ga je zaustavio, pisao mu kaznu i zvao njegovog oca, pa je dotični patriota zakasnio na popravni i napustio školu. Kakav splet okolnosti. Mesto okupljanja srpskih "patriota": Pa to je bilo koji "sportski" događaj gde on može da iskaže svoj patriotizam, razbijajući zube nekom drugom patrioti ili najčešće nekoj nedužnoj osobi, koji su mu je taj dan krivi samo zato što nose boje drugog kluba. Nivo znanja: Da nema stadiona ne bi znao ni strane sveta!!!

Film koji bi kad bi bio snimljen ponizio originalni film toliko da bi Stalone lično došao da popuši glavnom glumcu. Bio bi to film sa mnogo krvi, jer prosečan Srbin inače ima mnogo neprijatelja, pa dok ih sve ispegla i natakne na kurac i 10 delova bi bilo malo. Materijala ima na pretek.

U volumenu br.12 počeli smo sa obradom onih običaja koji se ne gaje iskjučivo pod vazdušnim prostorom naše ponosite zemlje već se sa velikim ponosom praktikuju i VAN granica iste ili, u ovom slučaju, na putu PREKO jedne. E sad, iako naslov ovog teksta zaista govori sve za sebe, ja ne bih imao obraza da se nazovem profesorom ukoliko vam ne bih pružio i jedno, nažalost, EMPIRIJSKO objašnjenje za pomenuti fenomen. Jer, naš čovek je k’o i svaka druga divlja životinja:

1. mnogo jede,
2. ne kupa se previše,
3. voli otvoren prostor.

Analizirajući ove, usudio bih se reći, više nego pouzdane statističke podatke, jasno je kako na istog neprijatno deluje sredina jednog autobusa - bio on na sprat ili, čak, dva - koji se lagano trucka u pravcu mora, planine ili pećine zvane “majne haus in Dojšland”, sa sve pride prikolicom punom suncobrana ( 5 eura dan, jel’ su oni normalni, bre?! ), ski opreme ( 20 evra dan ) ili onih krmača u koje mirne duše možete strpati čitav ragbi tim i još par rumunskih gimnastičarki odozgo a da pri tome niko od njih ne oboli od klaustrofobije ili, ne daj Bože, nastrada ( za Rumunke ne bih garantovao, bile one daskare ili ne ).

Tu, razume se, svakako moramo pomenuti i značajan uticaj tačke br. 1 na, kako mentalno, tako i probavno stanje primerka u biti, koji počinje da ždere već pošto je ušao u vozilo a prestaje tek onda kada mu ozarena lica njegovih sapatnika...hoću reći – SAPUTNIKA – stave do znanja da je putovanju konačno došao kraj. Nervoza, napor, umor, ali i ta Tirolska koja se sve vreme tamani u abnormalnim količinama – sve su to faktori koji našeg čoveka inspirišu na pojačan rad sfinktera. Mis’im - i najhrabriji bi se usrali. Elem, u zavisnosti od dužine trajanja puta, on ili ona su u stanju da i po nekoliko hiljada puta unakaze delikatnu ispostavu WC-a na srednjim vratima, bez obzira na brojne puš, piš i ostale pauze koje čestiti vozači rado prave zarad istovara smeća koje se nakupilo u toku vožnje. Brojne molbe, upozorenja i pretnje da se toalet korisiti “ISKLJUČIVO ZA MALU NUŽDU” a da će i na najmanji znak crevne uzbune “autobus stati na najbližoj pumpi ili parkingu”, nailaze na opšte nerazumevanje kod putnika a posebno kod onih koji su svoju kartu do jebenog Braunšvajga platili astronomskih 56 eura. Zato je, valjda, i toliko jeftina...

Radno mesto. Bilo koje radno mesto. Makar i na crno.

Ракија у пластичној флаши од Кока-Коле са чепом од Књаз Милоша.

Učestala pojava unutar granica naše bombardovane ali u poslednje vreme stranim turistima i iz drugih razloga interesantne zemlje. Elem, Homerova "Ilijada" je, pretpostavljam, mešovito poznata međ' našim narodom a ta činjenica bi možda i imala nešto bolju statistiku da komunisti nisu pomenutog autora proglasili "negativnim reakcionarnim elementom" čije "monarhističko svedočanstvo" nema šta da traži u "kolevci radničke klase". Ili tako nešto.

Bilo kako bilo, to naš dozlaboga znatiželjan narod ipak nije sprečilo da, iako polovično ili nikako obavešten o događajima iz 12. veka p.n.e., doživi sopstvenu a Homerovom epu neobično sličnu mitologiju. Jer: šta se drugo i dešava prilikom kada se jedna mamina i tatina ćera jedinica uda i ode u kuću izabranika svog srca nego jedan pravi mali rat - kako onaj na psihološkom nivou i verbalni, tako i onaj, bogami, bukvalni, neretko i sa stvarnim žrtvama? ( jer, čemu inače i služi stara puška u ormanu? )

Kada se ZET, taj srpski Paris i sin svoje debele i nesimpatične majke ( svekrva; prim.prev.), usudio da tuđu, nevinu KĆER - sudbinsko otelotvorenje Helene Trojanske, kršteno Milica, Radmila ili sl. - odvede u svoju KUĆU ( iako u mladinoj itekako ima mesta ), time je sasvim svesno i sa predumišljajem učinio nelogičan ali i instinktivan bol u srcima njenih roditelja, tih Menelaja čitave priče ( ali bez incestuoidne konotacije ) koji verovatno do kraja svojih života to neće moći da mu oproste. Doduše, ni proklinjanje sa neba nije isključeno iz mogućnosti. Ipak, do tada će morati da se zadovolje hroničnim sukobima na slavama, nedeljnim ručkovima i dečijim rođendanima. Pa, nek' pobedi najbolji...

Mrziš suparnički tim više nego što voliš svoj!

Врста која се у свом изворном облику појавила још пре неколико деценија, пошто је еволуирала из познојугословенског компјутераша, те је одмах изазвала позорност међ’ народом као… хајде да будемо благи – ударена у вугла. У уобичајеним условима карактерисале су је мањак бриге за физички изглед (у сваком погледу), те вишак љубави према нездравој храни и лакшим дрогама, а надасве потпуна искљученост из онога што се догађа у правом животу.

Пак, своје савремене дистинктивне елементе је придобила у претходних 8-9 година, кад је дошло до неуобичајене фузије са другом врстом – српским метросексуалцем. Ово спајање не би било могуће, да зараде у ај-ти сектору нису порасле несразмерно више у односу на друге привредне гране, па је наш ајтијевац по први пут почео малко ипак да брине о себи.

Од типичног масног момчића (о девојкама неком другом приликом), српски ајтијевац се претворио у опасну зверчицу. Зализао је косу, очистио лице, пустио браду, купио свилену кошуљу, најскупље италијанске ципеле и француску колоњску воду. Уједно, кренуо је у теретану, мало се утегао и набио мишићну масу.

За узоре је изабрао разне месије мудобубрежне трговине, попут Истока Павловића и Милана Маглова, те је приграбио њу-ејџ филозофију о томе како је традиционално радно место „аут“, како су криптовалуте „ин“… генерално, о свему размишља на алтернативни начин. Кад иде на посао, вози се електричним тротинетом, а ако му фирма омогући, свака два месеца иде на „тим билдинг“ у разне европске вукојебине.

Но, као сваки скоројевић, српски ајтијевац није остао имун на модерне трендове (да употребимо његов израз, хњохњо), те је у души остао хомо балканикус. Уместо да улаже у нешто што ће трајније збринути и њега и његову породицу, кренуо је у смеру „курве и кокаин“ лајфстајла, што говори у прилог томе да се у његов генетски код можда умешао и ДНК Тонија Монтане из „Скарфејса“. Но, у правом животу, ајтијевац не слуша ни Тонија Монтана, ни „Пуш ит ту д лимит“, а још мање гледа филм нивоа „Скарфејса“. Уместо тога, он слуша оно што се затекне на „Јућуб“ трендинг листи, плус бинџује сугерисане серије на „Нетфликсу“, које имају шест сезона са по двадесет шест епизода.

Пак, кад смо рекли „фузија“, то не значи да се „ајтијевац“ претворио у метросексуалца, већ да се помешао са њим. И даље је то лузер из замраченог ћошка (друга ствар је што је сада тај ћошак цео спрат нове стаклене зграде), који се не интересује за шире друштвене импликације...

Човек који је давно видео да је умереност го курац, и да су то све измислиле неолибералне ЛДП сероње са циљем да нас омекомуде. Ради и мисли само на велико и гади се оних што све мере и пажљиво одсецају.