Siguran nacin da se istraumiras!

Vuk Drašković.

Beavis and Butt-Head, poznata crtana serija, nastala u produkciji MTV-a na kome je i počela da se prikazuje karajem osamdesetih godina dvadesetog veka. Sama serija prati dva lik, od kojih jedan nosi majicu Metallice (Beavis) a drugi AC/Dc-a (Butt-Head). Tokom svake epizode, priča se svodi na njih dvojicu koji sede ispred TV-a, gledaju Metal/Rock spotove i komentarišu ih svojim poremećenim poimanjima sveta i pogleda na isti. Takođe, svaka epizoda ima i neku radnju, odnosno prati dogodovštine ova dva zgubidana kroz srednjoškolske dane.
Sama serija je parodija. Ali, ne na metalce generalno (kako svaka šuša misli) već na predrasude koje postoje o metalcima (glupi, retardirani, kreteni, maloumni, uvrnuti), a naravno i parodija na šačicu onih koji misle da pojam metalca predstavlja razlog da prave budale od sebe.
U svakom slučaju, sama serija je bila vrh (mislim da se nove epizode više ne snimaju) i smešnija mi je od gomile komedija koje su nekima toliko urnebesne. Takođe je snimljen i dugometražni film "Beavis and Butthead Do America" gde se ta dva klipana totalno najebu američkim šerifima koji, kao i većini jenki filmova, zbog zabune jure pogrešne likove.
Isto tako je urađeno i par epizoda gde su njih dvojica kao pankeri, kao hip-hoperi, ali nisam imao prilike da ih pogledam.

Jedite, ali požurite.

Zapamtiti neku misao u prolazu, na brzinu.

Mistična sposobnost akademika, DrMr-ova, profesora i ostalih deda/baba-prdonja koji su svoju – ako ne plavu – onda sigurno “kultivisanu” krv isuviše ozbiljno shvatili. Ono što po vasceli dan radi cenjena Mira Adanja-Polak, pa čak i kada ne intervjuiše nekog Ješu fosila u omiljenoj nam TV-emisiji.

Uglavnom, posprdan komentar na svaku osobu čije uzvišeno ponašanje, delanje ili govor više priliči jednoj predstavi Vilijema Šekspira nego li realnom životu na planeti Zemlji. Univerzalna depikcija svih oblika arogancije, bilo da je ista porodično-titularnog porekla ili, pak, nema ama baš nikakvog utemeljenja u realnosti. Ciničan spust za sve one koji svojim dizanjem nosa naveliko paraju oblake iznad svojih glava, duboko ubeđeni da hodaju po nekakvom uzvišenju koje ih uzdiže iznad govana pod nogama. Bog je samo jedan, dame i gospodo Prokenjatori. A i naš narod voli da hejtuje, realno...

Centar antičkog Rima na kome se odvijao celokupni javni život carstva. Mesto na kome su govorili najveći besednici toga doba. Nikako slučajno. Za čast da održe govor morali su da se dokažu. Danas je forum dostupan svima. Nema potrebe za nikakvim dokazivanjem niti rangiranjem. Od mesta na kome bi se video pluralizam mišljenja i stavova postalo je mesto na kome se vidi pluralizam nepristojnosti, neobrazovanosti i sveopšteg potisnutog besa i neobuzdane sujete. Neki ga porede i sa onim starim dobrim pisanjem u školskom veceu. Jednog dana bi jedan učenik napisao nešto na zidu, a onda bi učenik iz popodnevne smene odgovarao na "post" svog kolege. Naravno, ne postoji zabluda da su razmenjivali mišljenja o antičkoj filozofiji. Tema je više bila nalik na prostakluk koji nije viđen još od antike. Pravilo na osnovu kojeg fukcioniše je jednostavno i nimalo dvosmisleno. Masa neobrazovanih i primitivnih uvek zatrpa i zaseni obrazovane i kulturne pojedince. U raspravi sa budalom moraš da se spustiš na njegov nivo, inače ćeš ti dobiti etiketu budale. Opet, nije bitno sredstvo kojim mišljenje izražavaš već mišljenje samo, a mišljenja i stavova ima sve manje.

Dve ili više osoba učestvuje u komunikaciji. Približi im se neka "n" osoba, sluša šta pričaju i ništa ih ne razume. Zašto? Pa, oni govore nekim čudnim jezikom. Dobro, nije nerazumljiv, to je i maternji jezik te iste "n" osobe, ali ništa ne konta.
To je zato što osobe koje komuniciraju rebusima uspevaju da govor zagonetkama podignu na viši nivo, da ga učine još većom atrakcijom. Takve osobe niko živi ne razume (bar onaj ko nije iz njihove "intelektualne kaste"), teme o kojima oni raspredaju se graniče spojem nuklearne fizike i pravljenja pravog lovačkog gulaša. Širm krugu ljudi oni deluju kao "udareni" likovi, štreberi i slične varijacije opisnih prideva koijma ih drugi časte. Mada, često rebusima komuniciraju dva ili više pijanih likova koji se neverovatno dobro sporazumeju na taj način. Neverovatno je da će dva totalno trezna čoveka manje razumeti jedan drugog nego dva pijanca koji komuniciraju rebusima.

Osobe od čijih reči bukvalno ne možeš da pobegneš, nakon što si već na sve verbalne i fizičke načine pokušao da ih ućutkaš.
Oni koji te hladnokrvo prate po stanu/kući/faksu da ti završe svoju započetu bujicu misli i zbog kojih se osećaš kao u zatečen u horor filmu-srljaš, trčkaraš i saplićeš se o stvari sa prestravljenim izrazom lica uz poklike: "Prekini, Molim te!" i "Ne mogu više da slušam tvoj glas!", dok oni iza tebe hodaju sigurno i smireno, savim polako i ne prestaju da govore.
Neredak opis svađe sa suprotnim polom uz vrlo objektivan osećaj da rasprava traje satima.

Veoma mudro i duhovito sročen sinonim za određenu reč ili pojam. Nastao je tako što je u srpskom jeziku, kao posledica "ropstva" pod Kaizenovim carstvom, ostalo dosta reči i pojmova koji su se uvukli u svakodnevni govor. Iako je sleng njegov osnov nastanka, vukajlizam se razlikuje po lokacionoj identičnosti i sigurno vam prilikom korišćenja donosi beneficije, za razliku od npr. NEzemunskog slenga upotrebljenog u Zemunu, koji vam samo može doneti batine. Svi vukajlizmi se nalaze u "online" rečniku VUKAJLIJA i dostupni su svima.
U strahu od ugrožavanja bezbednosti srpskog književnog jezika, Vlada RS je u saradnji sa MUP Srbije organizovala akciju u kojoj su najbolji "undercover" agenti MUP-a, poznatiji kao moderatori, infiltrirani u sam centar Vukajlije, sa zadatkom povremenog brisanja vukajlizama i banovanjem autora. Ovim pokušavaju da zaustave rastući trend upotrebe vukajlizama, spreče razne rasprave o autorskim pravima, plagijatima itd i donesu mir Srbiji.
Al' što bi rekao Filip Višnjić, "SRBIJA SE UMIRITI NE MOŽE".

Ustaljen završetak govora većine direktora prilikom palamuđenja o boljem sutra, koje nikako da stigne, stavljanje tačke na i.

Izraz nastao na prostoru Republike Srpske, od strane bosanskih Srba usled nerešenog nacionalno-religijskog pitanja većinskog muslimanskog stanovništva. Naime, svaki pravi Srbin za Bošnjaka nikada neće reći da je Bosanac, jer se isti termin koristi za pripadnike svih nacionalnosti unutar BiH. Takođe, Bošnjak zvuči previše formalno, te još nije jasno zašto bi jedan narod koji se do početka '90-ih ponosno zvao Muslimanima sada odjednom menja ime.

Musliman označava religijsku pripadnost, Turčin je ipak prejaka reč, a Turska suverena država već postoji na prostorima Evrope i Azije, tako da se izraz ''Naši domaći Turci'' udomaćio. Pre se više koristio kroz govor mržnje, a danas i od milja, jer je dostigao nivo političke korektnosti. Možemo ga čuti u raznim situacijama, u zavisnosti od konteksta.

Osoba koja se često može sresti u sredstvima javnog prevoza GSP Beograd. Najčešće muškarac srednjih godina, ređe žena. Vozi se od prve do poslednje stanice i drži glasan monolog koji mogu da čuju svi putnici, iako nije najjasnije kome je taj monolog upućen. Ovakvi ljudi su po pravilu jako retorički sposobni i bez greške ponavljaju svoj govor nekoliko puta u toku vožnje (iako nisu uvek pod uticajem alkohola). Obično govore o temama kao što su ekonomska kriza, dnevna politika, religijska i filozofska pitanja... Njihove reči kritike svega postojećeg proročki odzvanjaju, uz često pozivanje na božju kaznu, koja će pasti na ovaj svet i na nas grešne (tako mu ovi govornici dođu kao neka vrsta božjih glasnika). Uglavnom zbunjeni slušaoci, prave se da ih ignorišu. Nekima od njih, ovi govornici su smešni, nekima žalosni, ali niko u sebi ne ostaje ravnodušan. Jedino što do kraja ostaje nejasno je da li su ovi ljudi stvarno poremećeni (pod uticajem tranzicione krize), ili samo dobro glume.

Smrtna fraza.

Uvek se dešava da se dve vremenski uzastopne turističke grupe- koje dovodi jedna agencija- susretnu u hotelu/pansionu. Tom prilikom, iz stare grupe se nađe jedna ekstrovertna osoba, posebna podvrsta u okviru sorte najeb-likova, koji momentalno uzima banku, nalazeći za shodno da novopridošlima daje savete u vezi sa smeštajem, cenama u mestu, agencijom, salinitetom mora i sl.
Mada i među takvima, sasvim izuzetno, ima dobronamernih, koji će reći i neku lepu reč o svemu, uglavnom se radi o isfrustriranim pesimistima kojima je i samim odmor propao (mahom sopstvenom krivicom), pa sada žele da bes iskale na pridošlice, verujući da se na taj način svete.
Govor obično otpočinju sami, plotunom na račun agencije, a potom sledi unakrsno ispitivanje novopridošlih- koji postupaju po filozofiji "došli smo sa agencijom samo zato što sami nismo mogli nikako da pronađemo smeštaj, a te lopove ionako nećemo da slušamo, pa hajde da nam sve lepo objasni jedan od nas".

Sleng koji se koristi u situacijama kada se ne slažeš sa govorancijom kojom baron pokušava da te obasipa. Spust na zemlju liku koji ubija u pojam i čija priča preljeva ko patriotski govor Bogoljuba Karića. Način kojim daješ do znanja ortaku da mu je spika trula ko list u jesen, a da su šanse da se ostvari san koji ti prepričava toliko velike, da ih ni metuzalem neće doživeti. Malo morgen služi za gašenje radioaktivnih gluposti koje ni Gajgerov brojač ne može da izmeri, gluposti koje se šire kao tifus među našom vojskom u I svetskom ratu. Priloška odredba za nikad.

Malo morgen će američko zlo doveka da hara svetom, malo morgen će Ana Ivanović da se vrati u formu od onomad, malo morgen Tom Kruz nije sektaš, malo morgen je Merlin Monro ubijena, posle 7000 tableta za spavanje koje je popila u svom životu. Morgen Pižon sam sastavlja reprezentaciju, morgen Džon Malkovič nije najluđi glumac ikada, a Norton najharizmatičniji. Morgen će Bred Pit I Di Caprio da dobiju Oskara nekada, kao i Dule Vujošević da izgubi meč, a da na konferenciji ne krivi korumpirane sudije. Morgen Čeda forsira jednakost iz ubeđenja.

Windows Explorer i Internet Explorer. Ovi programi se razvijaju od ranih devedesetih, postojali još kod Win 3.11. I pored toga prosto je neshvatljiva njihova tendencija ka padanju, posle čega se dobija poruka Program not responding. Ima i ono da se šalje obaveštenje, i toplo preporučujem opciju send - spamujmo ih kad za bolje nisu!
Ima teorija da je to baš zbog dugotrajnog razvitka ovih programa, što nije netačno, jer naravno da ih mrzi da rešavaju stare bagove i način razmišljanja. Uostalom, nije li stara američka demokratija funkcionisala u robovlasničkom sistemu, a Srbija je 30 godina ranije formalno ukinula ropstvo, iako i dalje deo neevropske Turske. Da ne idemo u te sfere, možda hoću reći kako je bolje koristiti i neki eksperimantalni besplatan programčić u svrhe pretraživanja interneta ili sopsvenog sokoćala.

Kada na ulici vidiš klinku koja ide ruku pod ruku sa nekim matorcem i pitaš se da li joj je tata ili dečko.

Brzo i nadahnuto otkucati neki tekst, bilo na kompu, bilo na telefonu. Nije zabeleženo da se misli na pisaće mašine.

Ovaj malo čudnovati izraz koristi se kada neko žvalavi, baljezga i lupeta o koječemu, bez naknadnog uzimanja vazduha ili zastajkivanja.

Američki superstar Paćino se uzima kao jedinica mere za laprdanje, zbog svojih dugih i upečatljivih monologa u zadanjih 10 min. njegovih ostvarenja