Četvrta, eventualno peta čašica.

Mitsko stvorenje koje ume da se zavuče u kredenac ili natkasnu i da onda godinama gricka sebi put kroz život, nervirajući ljude i kradući im san. Preko dana se ne čuje ili bude nadglasano zvucima automobila, radijskog prenosa derbija kola, dedinog produktivnog kašlja i komšijine interpretacije Vasilije Radojčić. Predveče, kad dan zanemoća i tišina obuzme sobu, začuje se on - crv. Malo radi, pa te malo pusti da se ponadaš, a onda opet.
Crva je nemoguće naći i niko ne zna kako tačno izgleda, na primer da li ima brkove ili ne. Ili da li ima sina, koji zajedno sa njim rije, dok ne stasa, a onda oca ostavlja u prašini i nastavlja dalje kroz očvrslo biljno tkivo?

Jedan prigodan haiku napisao sam

Ustanička 19. Stajalište. Oko visokih borova vijuga tišina, obojena a nevidljiva kao od dima i tuđe ruke. Nije to igra unatraške - samo su malo zalutali točkovi auta od paperja i sna.

Vidim nju, i sav isprebijan sobom, skoro mrtav - udahnem joj malo onog njenog šmeka. I dodirnem zvezdice sestrice, batice.
Kao da varoš spi a čujem glasove tik uha. Odjek njenih štiklica sivih sandalica.
Plešem sam. A držim je za ruku.

Jeo je bunike!- reći će kad me vide od vazduha spravljene da ispijam njene oči što posmatraju kako ih srčem i migolje se
dok mi golicaju usne.

Došla bi kod mene i gledali bi Linča, žvakali kokice, duvali lepak...
A onda se desio mrak.

Nikada više nisam istinski video dan.

To je onaj momenat kada vam se cini da je vreme oko vas stalo, a vasa cula pocela da jacaju i pokusavaju da u vas uvuku sto vise lepote tog trenutka

Vrlo često viđeno hladno polurobotizovano žensko stvorenje na kasi hipermarketa, koje iz svojih skamenjenih usana ispušta par prostih reči tipa "vaš račun je", "hoćete kesu" ili "plaćate kešom ili karticom". Ne reaguje na okolinu niti na bilo kakve promerne u istoj. Sa kase se pomera tek kad joj istekne radno vreme. Nije ispitano kako bi se ponašala u slučaju požara ili nuklearne katastrofe, ali se smatra da ne bi menjala izraz lica i napuštala radno mesto...

Faza pijanstva gde pijanica oponaša prosečnog engleskog "gospodina".

...jedino šta nedostaje je frak...faza u kojoj u unutrašnjosti lobanjske šupljine ili se čuje neka tiha muzika(Mussorgsky-Pictures At An A Exibition) ili je potpuna tišina....stanje poznato i kao pijanski "Zen"...u Zapadnoj varijanti...

Prsa su izbačena napred, stomak blago uvučen(ako je to moguće), leđa ispravljena, pogled ispred sebe, blago podignuta brada na gore, ruke sklopljene u krilu(ako sedi), jedna preko druge, nema naglih pokreta, noge su jedna do druge i kolena savijena pod uglom od devedeset stepeni....s' vremena na vreme "gospodin" ukloni poneku mrvicu sa svojih pantalona sporim "odmerenim" pokretima, popravlja neravnine na "odelu" i naravno ne odaje ni jedne neprimerene emocije....samo :trep: :trep: ...pogled ispred sebe...i Musorski...

Rečenica kojom se probija led, neprijatna tišina, u pragu je onome ’’Šta je uradio Đoković’’ i pričama o fejsbuku, možda čak i gore. Jebiga, masovno se koristi iz razloga što imamo pun kurac glupih i lepih devojaka, koje osim što služe za jebanje, ne umeju 2 reči da progovore, pa moraš sa njima da pričaš o vremenu, a nit ste poljoprivrednici, niti radite za Vremensku prognozu, pa da vam život od toga zavisi. Ume ona da naruči piće, da se nasmeje, ume to, al kad hoćeš da baciš spiku sa njom, može, al samo ako su to klišei o kojima ne bi pričali ni stranci, a onda se pitaju zašto ih svi gledaju kao predmet za jebanje i zašto niko neće da ih voli.

Period od ponoći pa do tri. U to vreme ne možete videti nikog na ulici, ništa ne prolazi, ništa se ne dešava... Samo muk i tišina, ništa se drugo ne čuje, sem poneki mistični noćni šapati koji se preko dana gube u glasnim navikama života. Osećaj gluvoće je neminovnost ako se zateknemo budni u ovo doba noći.
Ljudi spavaju, odmaraju se od prošloga dana i za sledeći dan. Sutra ih čeka posao, njiva, pijaca, vinograd, škola, ovce, fakultet, fabrika... To je priča svakodnevnice, ako ne školarci i studenti, ono bar životinje mora da se nahrane.

Međutim! Tako je bilo nekada, kada se znao neki red!

Danas je gluvo doba svedeno na nedelju ujutru, od prvog zraka sunca u 6, pa do nekih 9 sati ujutro, kada posle jutarnje kafe oni najvredniji ranoranioci izadju da se okupaju u jutarnjem suncu.

Ne bi iz nje izlazilo. Da se pita, časovi bi trajali po 120 minuta, poludi kada su skraćeni. Uvek je željno znanja, neprekidno uči, ne čuješ ga jer je neviđeno mirno. Vlada apsolutna tišina iako ih je u školi / školskom dvorištu po hiljadu. Ide na spavanje sa knjigama umesto jastuka, jedva čeka novi dan kako bi ponovo otišlo u školu i sticalo nova znanja u cilju unapređenja našeg društva. Rarovanje i tegljenje svega toga mu ne pada teško jer leti na krilima ljubavi prema školi.
Ovakvi đaci se obavezno pojave na televiziji kada novinari upadnu da intervjuišu decu ili kada ministarstvo prosvete propisuje nove programe i zakone. Ovako, može biti problem naći takvo dete.

Svešteno lice koje na bezobrazan način, krijući se iza Svevišnjeg, stavlja sebe u centar pažnje. Pod izgovorom brige za vjeru i ukazivanja na nemoralno ponašanje u stanju je da prekorači granice dobrog ukusa tako drastično, da poželite da mu šapnete nešto na oko.
Tupi nešto, a više puta je viđen kako krstom otvara pivu dok se nabacuje udatoj kasirki u prodavnici.

Kada ti dođe u goste to je obično neka nepomična "stvar", koja bulji u tebe, toliko dugo, ne skidajući pogled, da se zbuniš. I onda, naravno, počne da vrišti, da stakla popucaju i svi ga/je smiruju, opet zureći u tebe kao u čudaka, pravdajući se da je uvek takav/va. A posle toga postane mali tasmanijski djavo i isprevrće sve po kući.

Javlja se kod GSP švercera, i to u različitm delovima tela u zavisnosti od godina, iskustva, linije, karaktera...

A) Refleks u ruci: Najčešće se javlja među ostarelim švrecerima pred penziju i damama u najboljim godinama. Iako su stari i vreme ih nije štedelo imaju razvijenu preosetljivost na drečavo-žutu boju. Kod kritičnih stanica zenice su proširene puls raste, pogled usmeren ka vratima. Ridža-refleks se ogleda u impulsivnom pokretu ruka-dežp-automat. Razvijen je i na prigradskim linijama gde nije baš zgodno izaći ako uđe kontrola jer ostajete u sred nedođije.

B) Refleks u nogama: Refleks se najčešće se javlja kod mladih i vitalnih švercera, koji ne idu mnogo stanica i najčešće im nije preko potrepan GSP. Odmah pri ulazu u vozilo zauzima se mesto u blizini vrata, najčešće prvi ili drugi stepenik - da je blizu vrata, a opet je važan i pogled ka napolju. Na svakoj stanici mladim okom sokolovim se prati pojava drečavo žute boje. Ridža-refleks se ogleda u munjevitom izlaženju iz vozila.

C) Refleks na licu: Šverceri svih godina mogu da ga steknu, preduslov je jak stomak, hladan pogleg, opšta nezainteresovanost. Skoro uvek je muškarac u pitanju, krupnijeg izgleda. Pri pojavi kondora ridža refleks, spušta puls, temperaturu tela, uvlači krv u unutrašnje organe, grči pojedine mišiće lica - švercer izgleda ukrućeno kao lopata spreman za susret sa drečavim. (nastavk u primeru)

Student elektrotehnike. U pola noći zna šta je napon a šta struja, i kako oni rade. Drmnula ga stuja bar jedno 20 puta te tako prekaljen žive žice vata i drži u zubima ako treba. Prekidači, utikači, ispravljači... transformatori, generatori, oscilatori... Sve su to njegove igračke.

To je kad u oglasima preskačeš ponude "5 metra od obale mora" uz obrazloženje da nećeš moći da spavaš od talasa.

To je najmoćniji potez igrice,nesto kao bacanje magije.Posle ovog poteza čovek koji je to uradio stiče momentalno pravo da verbalno ugnjetava onog koga je zaklao. Bez obzira koliko je lošiji igrač ,uvek kada spomene ovaj dogadjaj sagovornik će ostati bez argumenata.Klanje je uglavnom propraceno uzvicima tipa. "Stavi vodu ,šurimo vola!!!" , "Kolji voda vri!!" i slicno. Zabelezeni su slucajevi da se onaj na kome je klanje izvrseno nije pojavljivao u drustvu po dve nedelje.

Može on biti dobar lekar, inžinjer, profesor ili štavilac kože, ali on je pre svega poznanik poznate ličnosti, to mu je glavna osobina i jedina relevantna. Kad je tišina ili u razgovoru kad uluči priliku on ubaci da mu se baš sad juče javila poznata ličnost i da mu je rekla određene odlučujuće stvari za srpstvo i čovečanstvo (mada je to isto) koje on sad ekskluzivno saopštava za taj uzak krug proverenih ljudi.

Mada često je i sama okolina kriva jer podstiče PPL-a da ponavlja svoju mantru jer je ipak prestiž na slavi čuti po sedamdessedmi put kakav je Boris Petkov bio ovako, sasvim običan jedan čovek.

Ja sam nosilac informacije i molim te ako se odlučiš da proslediš ovu informaciju da kneginja Jelisaveta kenja draguljčiće i dragoljupčiće stavi dole moje ime kao izvor jer ona i ja smo ti, ih.
Na dragulj u bulji.

Muda, brajko moj - muda. Mošnice koje ti se nišu kao trešnje na grani. Jaja uz kobaju koje serviraš dragoj za doručak ili kad se već dogovorite.

Quito- Glavni grad Ekvadora, države u Južnoj Americi. Zbog svog "smešnog" imena predmet prikrivenog podsmeha među učenicima sedmog razreda, koji su, barem u moje vreme, tek tada ulazili u otkrivanje misterije posedovanja nečega što se slično zove.
Pored Kita, popularna su bila i ostrva Kurija-murija u Adenskom zalivu, pa oblast Kurdistan i stanovnici Kurdi, vrh Rudnika zvani Veliki Šturac i vazda smešna Tunguzija.

Napravili ste sranje.

Sedite u sobi sa navučenim roletnama, piksla je puna pikavaca, a u rukama već gore nove pljuge, jer palite jednu za drugom već satima unazad. Tišina je svuda oko vas, ali napetost se oseća u vezduhu. Toliko je gusta da nožem može da se seče.

Napravili ste ozbiljno sranje.

I najgore od svega je što ste provaljeni. Najgore po vas naravno, jer sada ste prdnuli na kurac. U najboljem slučaju završićete razbijenih displeja, polupanih farova i sa pomoćnim točkićima, ali da li ćete baš tako dobro proći? Šta ako bude najgori slučaj? Ne smete ni da pomislite na najgori slučaj.

Teško ste sranje napravili.

A napravili ste ga zajedno. Zato i sedite podjednako mračni i ćutljivi, jer nije samo jedan kriv. Ni jedan od vas, ni u jednom trenutku dok ste to radili nije rekao ovom drugom “Nemoj!”, nego ste zajedno učestvovali u svemu i sada ćete zajedno i najebati.

Ljudi koji govore ovakve stvari obično prošire priču preko svake granice podnošljivog. Skloni su beskrajnim ali sasvim nepotrebnim digresijama koje su u stanju da svakog sagovornika bace u očaj.