- Brate, mojne da mešaš tekilu i špricer, ne valja to!
- 'Ajde, tišina, ti ćeš da me učiš, ja sam popio više alkohola nego ti vode!
Epilog: Buđenje u zagrljaju baba sere.
__________________________________________________________________________
- Braćo Atlantiđani, zemlja nekako čudno podrhtava ovih dana. Da se pakujemo na brodove, pa da begamo?
- Dosta bre, smaraču, večito ti nešto filozofiraš! Zemljotres k'o zemljotres, nije ni prvi ni poslednji.
Epilog: Ispostavilo se da je za njih ipak poslednji.
_________________________________________________________________________
- Trojanci, ne verujte Danajcima ni kad vam darove donose! Spalite ovo čudovište!
- Zaveži bre, Laokoone, ti baš o svemu moraš da imaš mišljenje! Zar da spalimo ovako lepog drvenog konja? Danajci su već uveliko na pučini. Otvaraj kapiju!
Epilog: "Ovde je nekad bio grad Troja. Otkopajte ga jednom prilikom!"
_________________________________________________________________________
- Sadame, čoveče, daj Amerima naftu, jebala ih nafta! Bar će nam ostati glave na ramenima.
- Streljajte ovog defetistu i izdajnika!
Epilog: Još se ne nazire, al' dobro biti neće.

Jovan sprema ispit...

23:30 - "Još samo pola sata, da obnovim ovo, i na spavanje, ustajem rano sutra..." - misli se Jovan u sebi.

02:39 - "Hahaha, koji car, dobra definicija, evo mu plus. Ajoj skoro je 3 sata! Daj nabrzaka da stavim poster i idem".

07:00 - Alarm zvoni, Jovan ustaje sa podočnjacima dovedenim do stadijuma pucanja, mrzi sve na svetu i napao bi rođenu kevu da mu uđe u sobu.

11:00 - Jovan izlazi sa fakulteta, zadovoljan odrađenim i prepisanim, i hvata bus za kući. Blago umoran, razmišlja se da li da legne odma ili malo da gleda TV.

13:45 - Telefon zvoni. "Ajde oči dedine, stig'o mi ugalj za zimu, deku bole leđa, da pomogneš ti meni...". Jovan naravno kao dobar unuk odlazi da pomogne da utovari 5 tona uglja.

17:30 - Jovan je isrpljen, leđa savijena, ruke otekle od lopatanja a iz nosa ide crno, od udisanja ugljene prašine. Telefon opet zvoni.
"EEE brate, ajde na fudbal, imamo termin u šest, fali nam igrač?"
"Nema šanse, umoran sam kao pas, idem kući da odmorim, zovite debelog Vladu..."
"Nemoj da si pička, odmaraćeš kad umreš a uostalom Vladu zovemo samo kad nemamo loptu. Očekujemo te, nemoj da ispališ. TU-TU-TU (onomatopeja prekidanja veze).

20:00 - Jovan se vraća sa fudbala, sad su mu otekle i noge, i ide da se istušira i da legne. Ne lezi vraže, opet telefon.
"De si mačko, šta ima ajmo u dgra, dolaze Jovana i mala Ana, pitala je za tebe!"
Jebiga, Jovan ne želi da ispadne slabić pred malom Anom, te junački odlazi na kafu sa njima.

23:35 - "Konačno, kuća, mir i tišina... Joj krevet... Samo da postavim defku". Oči ga peku, prsti bole, jedva gleda.

00:00 - Jovan gasi svetlo, zadovoljan današnjim danom.

01:00 - Iako vidno iscrpljen, vrti se po krevetu sa jedne na drugu stranu, glava ga boli od umora ali bezuspešno.

02:00 - Sada već nervozan, i 70% budan, Jovan počinje nesvesno da cupka nogom, što ga naravno još više razbuđuje.

03:00 - "A da ja pogledam malo šta ima na netu, dal mi je ko dao plus?" Da, to je ok ideja.

3:15 - youjizz, redtube...

4:00 - Konačno, hvata ga prvi san, Jovan odlazi u carstvo snova, koje će biti prekinuto u 11:00 kad mu baba uleti u sobu da podigne roletne, jer pobogu kako može tako dugo da spava?! U njeno vreme se znao red...

Jutro je, subota, ljudi još slatko spavaju u svojim krevetima, dok je napolju padala sitna kiša, mir i tišina, a onda...

ZZZZBRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRdrrrrrrrr...
ZZZZBRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRdrrrrrrrr...
Lik ustaje iz kreveta izasna odma krene da psuje i da ustaje, navlačeći papuče i kućni mantil
"E sad ću da mu jebem sve po spisku, pa stvarno nije normalan...."
Njegova žena koja se isto probudila govori:
"Nemoj Dževade bolan šta te briga..."
"Ma šta nemoj, dosta je meni više njega...
Dževad demonstrativno napušta spavaću sobu i kreće prema ulaznim vratima, izlazi u hodnik solitera i penje se sprat iznad. Prilazi vratima iza kojih dolazi buka. Pritiska zvonce ali pošto je unutra i dalje bučno, Dževad shvata da ga niko ne čuje, pa čeka pauzu između trenutnog prestanka rada bor mašine. U trenutku privremene tišine Dževad u magnovenju pritiska ponovo šalter kao da mu od toga zavisi život. Zvuk zvonca se uspijeva probiti u prostor nastale tišine, poput fudbalske lopte koju je Edin Džeko uputio u rašlje protivničkog gola, u odlučnom trenutku za njegov tim. Privremena tišina se nastavila. Čuju se glasovi zagušeni vratima.
"Jel to neko zvonio?"
"Meščini da jes"
Čuju se koraci, a zatim otključavanje i vrata se širom otvaraju i u tom trenutku Dževad kreće sa verbalnom kanonadom:
"PA RASIME JEBEM TI ĐEVĐIR ONAJ ZA SALATU,JEBEM TI RUDI ČAJAVEC I RADU KONČARA PA JESI TI NORMALAN, LJUDI SPAVAJU U OVO RAHAT JUTRO, A TI SI SAD NAŠO UBIJATI NIMET U NJEMU...."
"A joj Dževade pa bolan znaš da imam problema sa satelitskom antenom....
"PA UZMI KABLOVSKU KO SVI ŠTO UZIMAJU JEL MORAŠ TI VAZDA MIMO SVIJETA..."
"Ne dam njima pare, to je sve od goreg oca i gore matere, to bi samo uzimalo pare a ništa ne radilo".
Dževad pokriva lice rukama i shvata da je svaka dalja konverzacija uzaludna,a ionako je razbuđen i nema teorije da bi sad zaspo i donosi odluku koju većina donosi kada se nađe u komunikaciji sa renovatorom, što obično znači i potpisivanje kapitulacije.
"Haj da ti pomognem da brže završiš"
Rasimovo lice se ozari jer sad će imati društvo:
"Joj hvala ti , Ševala de nam meze ukoso nareži i izvadi onu rakiju što mi je Jovandeka poslo".

baba: ''Ju, ju, crni Dalibore, lakše malo.''
brat: ''Baba, ovo je lakše.'' *namešta cvikere*
baba: ''Pazi krivina, ju, ovde su pokušali da ubiju Vuka.''
brat: ''Dobro, bre baba, nas ne pokušava niko da ubije.''
baba: *cokće* ''Pazi, skretanje, izleteće ti na put autobus u tri i petn'es' za Valjevo.'' *proverava sat*
brat: ''Baba, mis'im, vozim 30.'' *crvene mu uši*
baba: ''Jao, jao, Racinom malom je ovde pre 5 dana eksplodirala guma, jedva se živ izvukao.''
brat: *više je ni ne sluša* ''Baš lepo.''
baba: *pomalo zloban pogled, da je mlađi i manji ošinula bi ga po dupetu* ''Uspori, ubićeš nas, dijete!''
brat: *crven u licu* ''Aj bre, baba, 'o''š ti da voziš, jebote ne zaklapaš otkad smo krenuli, "#$%$&&/()$#$$##!!!...'' *pritiska papučicu za gas*
I šta biva: Zaustavljaju nas panduri mudro sakriveni iza prirodne prepreke. Brat plaća kaznu, seda za volan, i vozi dalje. U automobilu tišina, samo će ti baba: ''Rekla sam ti, al ti nećeš da slušaš izlapelu babu...''
brat: *krvav u licu* ''MORE; JE*** LI TI...!!! ...''

Drug - Imaš li što na račun?
Ja - Imam, ali nemam na bateriju.
Drug - 'Aj daj mi, brzo ću ja, da zovnem đevojku, petnajs minuta, odma' ti je to.
Ja - (Dajem mu mobilni aparat) 'aj samo viđi što brže, ne radi mi majka u Promonte (moj mobilni operater).
Drug - Ada ja ti velim, odma' ću ja, nego moram hitno da zovnem đevojku oko nekih nebitnih stvari.
Ja - A iskrena da to rečem, i nije ti nešto đevojka...
Drug - Kako to misliš? Ona je ekstra jebote, nju ne moram da napijem da bi je nagovorio na seks. Ka' pašče me sluša!
Ja - A tako i miriše. A vidiš li joj ti oči ćoro jedan slijepi, gleda tebe a vidi Smederevo.
Drug - Viđi, dako ja tebe... Tišina, zvoni. (Slijedi iritantno javljanje, izjavljivanje ljubavi posle svake druge rečenice i na kraj obavezno "Jojim te" i cmokanje.) Evo ti glavonja, i fala za ovo.
Ja - Nema problema, ja sam vazda sirotinju pomaga', ali nisi ti kriv što si siromašan, nego tvoja majka što se nije bolje udala.

- Hej, 'de si ti Miloše, druže, gde si ti, nisam te video nekoliko meseci, šta se radi?
- 'Ej, 'de si Marko, evo ništa, malo faks, malo nastupi s bendom...
- Još uvek sviraš u onom bendu Pobesnele Muve?
- Da...
- Super. Drago mi je zbog tebe... Ideš kod babe i dede, a?
- Ne. Idem ka gradu.
- E, super, i ja idem tamo. 'Ajmo zajedno.
.......
- Pa kako na faksu?
- Dobro je. Sad baš u subotu imam ispit iz...
- Da, da, zajebano je to. Zato ja nisam nikad išao na faks. Otac mi našao lep posao, i sad zarađujem, boli me uvo.
.......
- Kako tvoji?
- Dobro su. Tvoji?
- Ok su. Ima l' kakvih riba?
- Nađe se.
.......
- Lepo vreme.
- Da, da, baš je super.
- Znaš kako kaže naš narod, samo da nema kiše.
- Haha, da.
.......
(Relativna bestemica prelazi u apsolutnu. Tišina. Ubrzavate kretanje. Napokon, on (ili ti) je stigao na odredište. Napokon.)
- E, 'ajd ćao.
- 'Ajd. Vidimo se.

Već 7 sati igraš jebačku sci-fi igricu, krcatu nekim uvrnutim stvorenjima, od kojih se i najstrastveniji gejmeri useravaju od straha. Šunjaš se kroz uzanu pećinu, iz mraka samo naviru stalaktiti i stalagmiti, dok u jednoj ruci držiš upaljač, koji moraš non-stop da pališ kombinacijom 4 dugmeta, a u drugoj nož, koji kurcu ne vredi. Nategnuta tišina u igri, kao i u tvojoj sobi. Zvučnici na max, mrak, napetost... Odjednom "BUM" iza tebe, išpustaš hroptaj očajnika, skačeš u stolici i prdiš u isto vreme i mahnitim pokretima okrećeš miša, kako bi pronašao prokletnicu dok bodeš nožem u prazno! Svetlo u sobi se pali, lagano i zbunjeno se okrećeš, a ono keva došla da ti kaže da ćeš umreti od zračenja i da te pita da li si gladan... Jedva se suzdržavaš da je ne oteras u tri lepe (jebiga, ipak si gladan), tražiš sendvič i okrećeš se nazad ka ekranu, a rogata, zubata neman se obrušila na tebe! Prdiš još jednom, gasiš ekran i zvučnike i nakon kocke šećera i vode odlaziš da čitaš knjigu.

Kći: Počinje Esperansa!
Najmlađi sin: Ali ja oću Ezel, pusti Ezel!
Majka: Na Pinku ide sada ona 'Ljubav i Osveta!'
Otac: A ona tvoja Mala nevesta?
Srednji sin: Ajde dosta pustite Tračaru!

(Čuje se zvuk pristižućeg komšijskog automobila, najednom tišina)

Otac i majka u glas: Ćut! Smanji to da čujem!

(Svi pohrle ka prozoru i špijuniraju kroz zavesu)

Kći: Gledaj cipele! Što su dobreee!
Srednji sin: Što je ona dobraaa, pusti cipele!
Otac: Odakle njima pare za sve to?
Majka: Džaba im kad će sad da se svađaju kao i obično.
Najmlađi sin: Neće, sad će sex, gledaj kupila je neke čipke!
Otac: Ćuti budalo, samo su ti čipke u glavi!
Najmlađi sin: Ćale bre bolje i to nego pare kad ih nema!
Kći: Dosta, sad će najjača scena, evo je ulazi!

(TV ugašen, tajac, uši načuljene, dopire glasan smeh, iz kupatila izlazi najstariji sin):

- Šta radite vi tu, a? Opet Tuđi životi? C,c,c.

"O Vi, sirotinjo ispred malih ekrana, javljam vam se sa predivnog i zaista fascinantnog Vemblija. Pošto sam danas bio u razgledanju grada, i ispitivanju tradicionalne hrane i pića, nisam uspio pripremiti uvod u utakmicu, pa ćemo zajedno da poslušamo himne. (Odlazak do toaleta, naručivanje skupocjenog pića, tišina i nakon himne)
Mali tehnički problemi, ali evo opet možete da čujete ton. Sastave ekipa ste već mogli vidjeti na grafici, pa neću ponavljati.
(...)
Lete iskre pored aut linije, čini mi se da trener gostujućeg tima ima dosta toga za reći pomoćnom sudiji. Da, bio sam u pravu, čak mu prilazi na uho kak...Jao to je bilo u stilu Tajsona, dobro sam vidio sa svoje komentatorske pozicije koja je toliko blizu terena da mogu da tapkam nogom preko linije kad niko ne gleda (Ćale upali TV, evo me na terenu). Već su tu umješani i redari i dobar dio porodice, ali vi to naravno ne vidite jer režiser prenosa prikazuje golmana kako otresa zemlju sa kopački prije ispucavanja."

Situacija 1:
Fakultet političkih nauka

Zemunac: Izvini, gde imamo vežbe?
Običan smrtnik: U šestici čini mi se, pogledaj na oglasnoj tabli.
Zemunac: Hvala. Inače, ja sam Jovan, iz iste smo grupe.
Običan smrtnik: Petar. Odakle si ti??
Zemunac: Iz Zemuna
Običan smrtnik: Znači brate ja sam iz Novog Sada, došao da ono da vidim šta se dešava na faksu, malo bleja, malo bicuri, kapiraš me tebreks??
Zemunac: Izvini moram da idem.

Situacija 2:
Žurka neka.

Običan smrtnik: Momci, ovo je moj drugar sa faksa, Joca, ide sa nama večeras.
Zemunac: Drago mi je.
Običan smrtnik: On je iz Zemuna.
(Ostatak do tada normalne ekipice prestaje sa svim radnjama i okreće se ka njemu. Tišina kao kada u tinejdžerskim filmovima neka ful riba sa svojm ful drugaricama udje na neku ful žurku u sloumošnu. Čuje se ona Dosije X muzika dok obični smrtnici polako pružaju prste da dodirnu mistko biće o kojem su toliko slušali.)
Zemunac: Šupičkumaterinu!

Zamenik dir.: Molim za tišinu! A sada par reči od našeg gosta _______(ime).
Gost: Ja bih se zahvalio na vašem gostoprimstvu, uljudnosti i ovoj predivnoj nagradi. Nadam se da ćemo se opet videti u skorije vreme.
Zamenik dir.: A sada par reči od našeg direktora _____(ime).
Sala(i svi u njoj): ŠKK, Jaooo! Kuku lele! Šupicku materinu! idi bre!
Direktor: Pa ja bih, eto (dramska pauza), hteo da se zahvalim svima koji su došli i podržali ovo okupljanje. Nadam se da ste se lepo zabavili.
...
I kao što već rekoh (do ovog trenutka prošlo je dobrih 10 minuta) naš gost____(ime)...
...
I tako možemo da vidimo posledice Marka Kraljevića i Fejsbuka na današnju omladinu (tu već većina spava)
...
Hvala vam što ste došli. Još jednom pozdravljam ____(ime).
Sala: (tišina)
Zamenik dir.:(Aplaudira)
Za njim aplaudiraju i svi ostali, a sala je prazna vec nakon 30 sekundi

Izletište, već je kasno popodne, desilo se da su svi ostali izletnici otišli i vlada takva tišina da je jasno da ste pored vatre ostali sami. Sada je vreme da se otvori srce i zapeva ono što slušamo kad smo sami, ono što otkriva našu slabu, osetljivu stranu.

Uzima duži gutljaj piva, dublje se zavaljuje na naslon te klupe pod lipom, samo što nije digao noge na sto, gde su preživeli ćevapi. Spušta flašu pored levog rebra, da ohladi ugrejano srce i počinje da peva:
- Voleo je ženu svog života...
Slušač Đorđa Balaševića preko puta, uredno sedeći kao na času razrednog starešine preuzima:
- uzo bi je smo da je znao, voleš jednom u životu, sad bogatu il sir
- Stavite mu ruku preko usta!... Kako ono ide dalje?...voleo je ženu svog života.. svog života...(uzo bi je samo da je znao)...ženu svog života...
.
.
.
Voleo je ženu svog života...
.
.
.
.
.
.
...ženu svog života....
.
.
.
daj mi telefon...jel ti radi net?.....
.
.
(evo ga ..bem ti Balaševića i Vasu Ladačkog) SADA TUGU SVOJU VEŠTO SKRIVA

08:00 Konačno dolazi policija, koja je trebala da dođe u 23:00. Komešanje, vreva, psovke. Držiš se onih sa kojima si bio celo veče i ostvario neko "prijateljstvo". Valjda te neće izneveriti. Gledaš onu ogradu i pokušavaš da predvidiš gde će je otvoriti, kako proći...
Oni kreteni koji su jutros došli i lepo se naspavali pokušavaju da se probiju do nas. Dreka, arlaukanje, psovke.
Kreteni pandurski i obezbedjene trideset puta pomeraju ogradu levo-desno, ne znajući kako da nas usmere do blagajne. Mi pogrdno čašćavamo sve te Ajnštajne i Tesle.
09:30 Kulminacija, spremaju se na juriš. Na proboj ograde. Razmišjaš šta će sad biti. Nije valjda da ćeš izvisiti. 13 sati čekaš. Tako blizu, a tako daleko...Dogovaramo se da malo, neprimetno razmaknemo ogradu. Polako osvajamo desetak po desetak cm prostora do blagajne.
10:00 Rekli su nam da ćemo tada biti pušteni. Svi se deru i negoduju zašto smo još u kavezu. Glavni policajac, dobar neki čovek, se pravda nama prvima kako nije on ovo smislio i kako je i po njemu ovo debilizam. Mi mu nekoliko puta kazujemo ko je prvi stigao i odakle da pušta. Vidim da je čovek shvatio i lakše mi je.
10:10 Konačno su se smilovali blagajnici da dođu, iako je radno vreme od 10:00. Prate ih najgore moguće psovke od strane svih nas.
Počinje...pritisak udara u glavu, treseš noge posle celonoćnog stajanja, moliš se da sada ne otkažu u odsudnom času. Puštaju po deset. Ti si u drugoj grupi. Sigurno dolaziš do karte. Rulja otpozadi juriša, gura, kičma puca, neki pandur viče da ne smeš da pređeš liniju, a rulja te nosi...
Dolazi red na tebe, prolaziš, blagajna....konačno!!
-Imate sever? Tri karte! - Uzimaš, ne možeš da veruješ!!!
Brzo oko stadiona pa u kola...deset dana razmišljaš i smišljaš šta da radiš, kako doći do tog pišljivog komada papira, budući da nisi ni Miškovićev ni Bekov sin, niti su ti Dinkić, Tadić ili Nikolić poslodavci...
A sada, čekaj 09.09.'09. i štedi grlo za: SRCE NA TEREN!!!!

- Komšinice, pa opet Vi?
- Jeste. Ja. Da li biste mogli da budete ljubazni, dragi komšija, i utišate radio?
- Radio? Ja nemam radio!
- Dobro, onda televiziju!
- Aliii nemam ni televiziju! :zličasti kez:
- Dobro, čoveče, pojačali ste nešto šta god da je to, utišajte!
- A što? Je l vam smeta?
- Ma ne, ne smeta mi! #$%$#&%#!!!!!
- Dobro, utišaću.
Tišina pola sata, a onda čekić po stanu landara.
Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr
- Oooo, komšinice, pa šta ja sad?
- Lupate! Udarate u zid! Probudili ste me, ne znam gde se nalazim, mislim neko obija stan!
- Jaooo, ovo je miran kraj, ne bi se to dogodilo tek tako...
- Ma je l? Miran kraj? Miran? Gde miran? Otkad ste vi ovde.........
- Ali, ja sam malopre ustao pa krenuo da opravljam po stanu, što spavate do kasno?
- Zato što slušam operu do jutra!
- Aaaaa, pa lepo, kulturno se uzidžete!
- Kulturno ću da te vozdignem uskoro!
........ (Iz iskustva znam da će se nastaviti)

Sin: Ej kev, khm, mama dobio sam dve petice danas, iz biosa i matiša, rasturio sam one testove, nego da te pitam...
Brižna majka: ... Nemoj ništa da me pitaš! Čula sam ja da je na onom rođendanu što si bio prošlog meseca bilo nekog alkohola, a? I kakav ti je to rečnik "rasturio si", jel sam te tako vaspitala? Da me brukaš tu, da ja čujem da si bio na tim prostačkim žurkama, kočijašu jedan... Ma ne može nigde! Bolje idi usisaj onaj tvoj brlog od sobe.Ajde brzo!
Sin: Ali mama nisam ja pio ništa, pa ne mogu valjda i drugima da zabr...
Majka: Tišina, bre! Šta sam ja rekla? Ajde brže! A i te petice ne padaju s neba, samo da ti se ne pretvore u dvojke!
Sin: ...

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Ćerka (u 6 ujutru dolazi mrtva pijana kući, gotovo bez odeće, našminkana, peglira) : Kevo, evo me, aj spremi nešto da hasam, bilo jebačine, a i crkla sam danas, ona kurva matora mi zaključila banderu, jebem joj sve...
Majka: Joj dete moje, pa jel si nešto kvarno pojela? Nema veze za školu, bitno da si ti meni živa i zdrava, za ostalo ćemo lako. Sad će majka da ti spremi supicu, pa da ti bude bolje. Nema veze dušo mamina, lepa si ti meni, udaćemo te dobro, pa ćes ceo život samo da lakiraš nokte, ljubi te majka.

- Sećam se, taman Spasoje Krunić i ja da sprečimo bombardovanje, našli smi neku četničku vezu do Reganove sestre od tetke udate za majora Muškatirovića, dogovoreno bilo sve, samo da se uđe u Zagreb, ma na jedan telefonski poziv bili smo od toga, kad Sloba, a na NJEN nagovor, pozva me u sred noći i reče: ma ne može to tako Vuče, kaži joj tamo da hoću da i Temišvar bude srpski i oću i izlaz na Egejsko more, pa da pričamo uopšte o pregovorima i ova Reganova tetka, kad to ču, šta će, slegne ramenima, ne veruje i poče da nas maže: ma vi Srbi ste lud narod, ma niste vi ludi, luda sam ja što radim s vama uopšte, te ovo, te ono, te znam ja vas to u kući imam, te ovakvi ste te onakvi, a Spasoje i ja samo ćutimo i gledamo u pod, u šare na tepihu, ja nogom ispravljam one rese eda bi je smekšao malo, bradu gladim, perut joj sa zelenog kompletića tarem i po neku dlaku skinem, i kad završi ona, neprijatna tišina zavlada samo Spasoje cijuknu vazduhom kroz šupalj zub, i ja onda prekinem to i rekoh: eh tetka Regan ne zamerite, al tako vam je to sa Srbima, lud i dobar dvoja kola sa senom teraju, nego da vidimo mi naš poso, ko na košenje zakasni, iz kačice kusa sira, ako me razumeš tetka, namig, namig, daj da se ne zajebavamo, i ona se zamisli pa reče gosn Vuk, shvatam, pa vi ste jedini mudar Srbin koga znam osim Novaka Đokovića i tu ti ja nekako isposlujem da Šipovo pripadne Republici Srpskoj.

Milivoje:"...el bre doktore..nocaske mi crce najbolje nazimce,a u proslu nedelju ovan samo zakovrnu glavu i majka za minut...stal to more biti...??"
Veterinar:"...cccc....Milivoje...a da li se secas ko ti je prvi usao u kucu na Bozic..?
...tisina....zamisli se tuzni seljak....seti se...i prepade:".jooooj doktore...fala ti...sad znam sto me maler tera...!!!!"

Radovinka:"...da te priupitam...a sto moja krava Sarulja,jede jasle....?...kad god unidjem u stale..ona glodje li glodje...
Veterinar""...a jel su jasle drvene?
Radovinka:"..jabome da su drvene...pravio ig moj pokojni Zivislav...
Veterinar:"...e moraju jasle da budu metalne pa nece da glodje..

Ratimirka:"..ja stalno pazarim kod tebe doktore pilice...al od ove partije mi crkava po troje na dan...
Veterinar:"..veliki problem....nego ti da kad crkne poslednje....bacis ga preko krova kuce i vise nece da uginjavaju...
Ratimirka:"...e fala ti doktore ti za svaku boles znas leka...

Par učenika razbili prozor i pobegli iz škole:

razredna prisutnima i nedužnima: „Ma, ovo više nema smisla, vi ste načisto pobesneli, vi ste mi najgora generacija koju sam ikad imala! Potpuno ste razmaženi i raspušteni! Jel se tako poašte i kod svoje kuće!? Al nećemo više tako! Tišina! Pismeni!“

- Alo, bre, nismo mi razbili prozor!
_______________________________________________________________________
Majka vrišti na drugo nedužno prisutno dete:

„Onaj tvoj brat se totalno izbezobrazio! Kako on sme meni da zatvara vrata pred nosem, da tako izrevoltirano izleti napolje, da ne kaže kuda će, a ja da se sekiram! I u školi je popustio. Vraća se kući kad svane. E pa nema više! Dosta sam ja igrala kako vi svirate, od sutra nema izlazaka i manje para za džeparac.“

- Alo, bre, ja sedim kod kuće i učim!
________________________________________________________________________
Profesor na predavanju u amfiteatru sa 10 studenata:

„Na šta ovo liči? Kakvo nepoštovanje predavača! Vama su predavanja obavezna, na ispitu se pita i ono što nema u knjizi. A vi se posle žalite što dobijate loše ocene. Kad ćete se već jednom uozbiljiti!? Odrasli ste ljudi, počnite da se ponašate odgovorno!“

- Alo, bre, mi smo došli na predavanje!

Evo dvije "zvanične" obrade:
Bajaga "Tišina" u obradi Trule koalicije - "Alkoholičarka"
"Molitva" Marije Šerifović je postala - "Dvolitra"

A tu su i još neki klasici, vjerovatno nastali u narodu npr. izmjena stihova u refrenu pjesme "Pozdravi je, pozdravi" Miroslava Ilića

Pozdravi je, pozdravi
volim je k`o pre
eh, da mogu
poslati joj suze (pištolj)
suze bi joj rekle sve (pištolj da se ubije)

Takođe, poznata je modifikacija refrena pjesme "Moja mala nema mane"

Nema, nema, nema ona nikoga.
Ona voli samo mene jednoga. (i još dva)
Moja mala nema mane.
Niko nema tako lepe dragane.

Tu je i prerada špice za emisiju "Kocka, kocka, kockica" koja glasi ovako

U svijetu postoji jedno carstvo
u njemu caruje drugarstvo (narkomanstvo)
u njemu je sve lepo u njemu je sve nezno u njemu se sve raduje
tamo su kuce od čokolade (heroina)
prozori su od marmelade (kokaina)
tamo svako radi ono šta hoće (se bocka ko god kad hoce)
tamo raste slasno voće (tamo raste koka i voce)