Tvoje lice zvuči poznato. U toku je nastup Željka Šašića koji imitira Maju Odžaklijevsku.

...o, bato, htela sam leteti, o, bato, krila mi slomili. Hvala, hvala.

Kilibarda: I, to je bio sjajni Željko u ulozi Maje Odžaklijevske.
Petar Strugar: Ti si mega car. A šta kaže žiri? Ivane?
Ivanović: Hehe, moram da priznam da ti štikle i suknja odlično stoje, ali nekako ti je frizura u fazonu Pipi duge čarape "ne-bih-hteo-da-te-smaram", samo razvezana. Kapiraš?
Željko: (Mamu ti jebem) Da, da, sve mi je jasno.
______________________________________________________
______________________________________________
-Zamenom izraza u prethodnu jednačinu i rešavanjem po brzini dobija se koren iz modula stišljivosti sa gustinom. Izraz je izveo Žukovski 1898. godine.
-Bravo, kolega. Moram da priznam, nisam očekavao ovakvo znanje. Devetka. Dajte indeks!
-Izvolite, profesore. A i ja priznajem da nisam očekivao da ćete mi pokvariti prosek.
-Šta baljezgaš?! Pa imaš sve šestice i poneku sedmicu.
-Pa, to i kažem.
________________________________________________________
________________________________________________
-Nema te dva dana. Šta se, kog đavola, desilo sa tobom?
-Ne pitaj. Napio sam se kao dupe i prekid filma. Odjednom se budim u nepoznatom krevetu a pored mene Julijana.
-Ona što liči na Indijanku?! Prespavao si u Vigvamu. Ajme.
-Moram da priznam, nije da se žalim.
-Ma boli te kurac. Sad mogu da te zovem poglavica Tri Pera.
-A što baš tri?
-Zato što si verovatno zakačio tripera, majmune!

- Brate, pomagaj ako Boga znaš! Hitno, život i smrt!
- Pričaj, sunce li ti, šta si se tako zajapurio?!
- Znaš malu Maju što je već neko vreme jurim? E, dogovorismo se večeras da, khm, popričamo na žuraju i baš mi je zvučala, onako, 'oćno.
- Pa dobro, ako misliš da ne možeš sam sa njom da se izboriš, mislim, previše je zahtevna, čemu prijatelji služe i...
- Ma, ne to, retardu! Znaš da se ne odvaja od one drugarice? E pa, treba mi neko nju da privremeno zadrži svim mogućim sredstvima. A ionako se za tu priča da je stalno 'oćna...
- Aaaaa, ne jebem ja to da radim! 'Ajde što je skrndelj, svi znaju da je ono neki divljak sa tipičnim ponašanjem očajnice! Pa, nije moj kurac socijalna služba!
- 'Ajde, što si takav? Kupiću ti i papirnu kesu! Pa, samo jedno veče...
- Slušaj, ti i ja zajedno smo ženstveniji i nežniji od nje. Može da popije bure žestine za jedno veče, psuje, pljuje i bije se, zaskače muškarce, čuo sam i da preti ako nećeš, a obzirom na njene gabarite, može biti opasno!
- Pih, koji si ti džentlmen! Dobro, moguće da jeste malo agresivnija jer to jako retko dobija, pa ne može da se iskontroliše...
- Vidi, nisam ti ja u tom sado-mazo Angela fazonu i ne palim se na modrice i slomljene i iščašene kosti ili još gore, da se pomerim s' mesta!
- Ih, kakav si, pa ja za tebe bih! Ne teraj me da te podsećam kako sam...
- Dobro, ali ima ceo život da mi se odužuješ za to! I ako me nema sat vremena, odma' zovi hitnu i nindža kornjače!

Miša: E pa nije ni tako loše bilo večeras?
(2 minuta ćutnje kako bi ostali razumeli šta je ovaj hteo da kaže, zatim kreće menjanje pojmova)
Pera: Nije bilo loše bilo je lošije jer se ovako prove nisam gore u životu mome, još mi pleva neki tamo glupak još sam povrtio još su me izblili iz klubla...
Rade: A baarem je blo riba...
Maki, Pera, Miša: Kojih riba?
Rade: Pa onih...
Maki: Daj Rade ne stajm mi na muku...
Miša: Jebiga da smo neki bogataši htele bi sa nama...
Rade: Ma jebige da smo bogtaši ne bil bili ovde...
Pera: Ma ko su oni da na izbale iz klubla???
Rade: A ble su dobrle rible...
Maki: A ja sam reklo da sam imom pare ja bhi popio jedno vopin da se nampijem...
Miša: Daj šta pričate vi? Opustite se, ajmo kući...
Rade: Šta ću klući kad mi ovde može ući?
Miša: Ja idem zajebi ovo...
Maki: Oću pivoo...
Rade: I jaaa...
Miša: Daj Pero, ustaj pička ti materina pijana idemo kući...
Rade: Kitom ću te pući...
Maki: A na kurcu te nosam...
Miša: Jebite se pederi, idem da vodim Peru kući razvalio se, neću da mi umre ovde. Ajde vidimo se...
Maki: Aj vidimo se...
Rade: Aj... Maki ti ideš kod mene kući...
Maki: Hahha ajde...

Ovako izgleda klasičan izlazak jednog klinca. Sutradan svi se prave kao da se ništa loše nije desilo, jer su svi i dalje u svom fazonu...

Nakon godinu dana koji su obilovali patnjom, bolom, čežnjom, besom, prezirom, mržnjom, radoznalošću, nedoumicama, empatijom, strašću...Lepotica baca poslednji pogled na svoje srce i ono viče - to je to, ta nezgrapna, neprivlačna zver je taj, jeste da je ružan i svet na njega gleda sa prezirom ali on je tvoja srodna duša i tu nema sumnje, voleće te, paziti i štititi do kraja života. Nema više šta da se nećkaš. Lepotica prelama, u fazonu - nek se jebu i otac i braća iprinc na belom konju i ko šta kaže, prilazi mu i stavlja ruke na njegova ramena, hvata njegov pogled pun čežnje i očekivanja, dodiruje zastrašujuće lice i spušta nežni poljubac vezivanja. Sledećeg trenutka počinje da se dogadja nekakva metamorfoza, zver se menja, veliki bljesak i, pred njenim očima, pojavljuje se baršunasti Robert Patison iz tvajlajt sage. Lepotica stoji u šoku i neverici.

- Šta je sad ovo koji kurac?
- Draga to sam ja, znaš, zla veštica, pretvorila me je u ono odvratno čudovište i trebalo je da me neko zavoli baš takvog, ali sad je sve u redu, znaš, ja sam princ i...
- Kakav more kurčev princ, nisam pristala na ova sranja. Vraćajte mi moju zver.
- Ali...
- Nema ali debilko, nećete me prevariti. Gde je ta veštičara?

Pojavljuje se veštica.

- Slušaj vamo gaduro, da si ga vratila u prethodno stanje ovog momenta.
- Ali...
- Nema ali, vraćaj mi mog dlakavog rmpaliju sa šapama dok ti glavu nisam otkinula.

Inspirisan definicijom Insomnije o dodolama,
gde smorena od sparine izlece u Tasmajdanski park
da priziva kisu,
stvorio sam flash vizualizaciju iz njene perspektive, uz napomenu da se skoncetrisete na to da zaista ovo odradi i realizuje flash:
Izlece besna iz kuce.
Unezvereno gleda oko sebe, i baca pod nogu polupopusenu pljugu.
Snimi 2babe u parku kako setaju.
Startuje ih u fazonu:
Paznju molim gospodje.
Dobro vece.
Ja sam Insomnija. Sparno mi je i besna sam, i hocu da dodoliram malo da probam da namolim kishu da grune.
Vas je taman 2 i ja treca,
pa molim vas za asistenciju.
Eto, da se uhvatimo u krug za ruke kao kod Ringe Raja, pa da zapevamo DO-DO-DO-LE-LE i da se nadamo kisi.

E sad dolazi flash na flash:
Dobro vece Insomnia, ja sam Oldfuckingkiller, a ovo je moja najbolja drugarica Fuckingoldkiller, kakva koincidencija,
mi upravo trazimo trecu da napravimo krug da zadodolujemo!
Ko kec na 11 si uletela.
Moze ko za Ringe Raja, samo ruke gore i pogledi u nebo, i krecemo se u smeru kontra kazaljke na satu:
Hajmo cure: DO-DO-DO-LE-LE
Brze, brze, ruke dole DO-DO-LE-LE-LE
Menjaj smer ... ...
Opet brze ... ...
Razdvoj ruke, OOOJJDOOLEELEE!
... ...
I shta?
Eto efekat, pocela da gruva kisha, kao nagrada za slobodan duh i usud koji je dokazala hrabrom realizacijom svog prvog flasha o dodolama...
Reality flash na flash...

Naravouchenije:
Kad ti je duh slobodan, i kad imas hrabrosti, tj. kad zapocnes akciju uprkos strahu i neizvesnosti,
e onda i nemoguce biva moguce i bivas nagradjen!!!

- Uuu, tebra, što su dobre ove pičke iz "Grandovog" džez-baleta, 'nači, tako bi ih pose...
- Iz čega, bre?
- Ma, ove, brate, što džilitaju sisama dok ovi seljaci zapomažu...
- Ne, al' iz čega?!
- A iz "Grandovog" džez-baleta, dens grupe, šta li je...
- Nije to nikakav balet, niti ples, debilu. Džez ni ne želim da znam šta misliš da je. To ti je, brate, ona najgora zaostavština od Turaka od koje mi se povraća i zbog koje želim da pobegnem iz ove zemlje, kapiraš?!
- Au, Profe, uvek moraš da mi pokvariš merak, 'nači, jebem ti ja Betovena i Mocarta u usta, znaš!!

Urbana devojka. Ona ne duska, ona džuska brate. Moraš biti u fazonu, misim ono. Prilaziš kao da te je keva porodila na sred Trga. Toliko si urban da kenjaš beton.
-Prilazak-
- Zdravo, vidim džuskaš. Znaš mogli bi posle malo da prošetamo i pustimo neku spiku, a posle da se zajedno učlanimo u LDP i da slušamo ploče?
76 posto prolaznost.

Metalika devojka. Zalutala. Pokušaš da je izvučeš iz pakla. Najbolje je odvesti u park koji dismr na loše pivo i mokraću kompletne navijačke grupe FK Rad.
-Prilazak-
- E ćao, ja pevam u bendu Rok of Metal, gotivim Larsa i nisam prao kosu od vrtića. Znam jedan park sa dobrom trafikom u bilizini? Bi li pošla za mene?
80 posto prolaznost.

Sponzoruša. Ako si buržuj, mahneš ključevima kola ili diskretno pomeneš da imaš stan od 200 kvadrata na trećem spratu sa centralnim grejanjem i vodeni krevet u trećoj spavaćoj sobi s leve strane.
-Prilazak-
- Izvini, da li bi se provozala u mojoj makini?
100 posto prolaznost.

Fan Dejana Cukića devojka. Endem. Samo reci da voliš dotičnog džentlmena i tvoja je. Vrlo je moguće da je u pitanju njegova ćerka.
-Prilazak-
- Izvini, da li se osećaš usamljeno na ovoj svirci? Možemo otići kod mene, tamo će biti svi fanovi D. Cukića. Ti i ja.
100 posto prolaznost.

Opera devojka. Kulturiška. Ona ne sere, ona kad ode u kupatilo posadi polje ljubičica. Ne psuje, iz njenih usta izlaze vulgarnosti koje su deo staroserbskog jezika.
-Prilazak-
- Mila gospo, da li bi ste konzumirali jedno bezalkoholno osvežavajuće piće samnom na nekom mestu gde nema drugih persona, a sa muzičke kutije se čuje Bočeli?
43 posto prolanost.

Pametna devojka. Batali.
0 posto prolaznost.

Debela devojka. Samo priđi. Nasmej se. I čvarci su tvoji. I slanina.
-Prilazak-
- E ćao...
120 posto prolaznost.

Seljanija devojka. Volpejper joj je Mitar Mirić, tetovaža Dada Polumente na sisi. Opustiš se i zamisliš da si Kemal Malovčić na dopu.
-Prilazak-
- Ćao mala. Da li si za neku pivdžanu u kafani kod autobuske uz zvuke rđave harmonike? Posle možemo da lepimo sličice u album Milana Stankovića.
95 posto prolaznost.

Izuzetno uredna, po najmodernijem minimalističkom standardu nameštena soba, u kojoj dominira čista bela boja.

Na zidu je veliki LED televizor i na njemu je utakmica dva velika, moderna, jaka evropska fudbalska kluba. U momentu kada je kadar na utakmici koja provejava ekranom, igrač koji se zumira je onaj koji je najviše metroseksualno nalickan, a opet izuzetno popularan.

Kamera se okreće ka gledaocima tog spektakla u dnevnoj sobi i na beloj, kožnoj garnituri sede četiri muškarca. Dva para, ali to se još ne provaljuje. Dvojica su malo zabradatili i blago su neuredni, mada nose veoma moderne cipele ili patike i maskirne pantalone sa džepovima. Pantalone mogu biti i bež ponekad. Jedan nosi dres Arsenala, a drugi ima Barsin šal, italijanski uvezan oko vrata i Versaćijevu siledžijku. Na ramenu mu je tetovaža, ali nju ne zumiraju jer ima neku blago pedersku poentu, pa bi štetilo onome što oni žele da postignu. Oni sede na krajevima garniture, a između njih su dva nasmejana, blago feminizirana muškarca u metro fazonu. Na stolu i u rukama nekih od njih su limenke ali ne vidi se čega, da bi se stekao utisak kako piju pivo. Činija je puna čipsa, ali nema ga nigde po stočiću ili podu jer time se pokazuje njihov dualitet, tačnije da su oni muškarci jer gledaju utakmicu i piju pivo, ali su u isto vreme u dodiru i sa svojom ženskom stranom i neće k'o svinje da raspiaju čips svuda okolo.

Jasno je da vodi Barsa jer ovaj sa šalom zadirkuje ovog sa dresom. Odjednom se zablentače u televizor, jer je šansa za Arsenal. Napetost raste dok pokušavaju da prenesu utisak šanse za gol. Polako spuštaju limenke na stočić i vraćaju čips u činiju, očiju hipnostisanih ekranom. Gej sa dresom steže pesnicu i tada se snimak usporava malo dok on viče neke ohrabrujuće reči. Ovaj pored njega se smejulji. Muškarac sa Barsinim šalom mlatara glavom levo-desno pokazujući želju da se gol ne postigne, dok ovaj feminizirani pored njega se takođe smejulji, stežući ruku muškarca pored sebe. GOL! Ovaj sa Arsenalovim dresom skače od sreće, i tog trenutka kreće da se ljubi sa feminiziranim likom pored njega koji takođe navija za Arsenal, a sada je jasno da su u vezi. Ova druga dvojica su ustali i čekaju da im čestitaju sportski.

Utakmica se završava nerešenim rezultatom, a njih četvorica se kucaju limenkama zadovoljni što niko nije pobedio, niti je ko izgubio.

Recite ne drogama!

- Čujem, Mare, opasna salaukovina pala sinoć, mali Krle dobio po tamburi?
- Dobro čuješ, bio ja tamo od početka. Šteta samo što ih nije dobio ranije od nekog slabijeg, otkad je počeo da pimpla neki kik-boks opasno je pustio muda.
- I, šta je to bilo?
- Ko što reko, pustio mali muda, ne znam koji mu je bio da oplete po skinsima a tamo u ćošku sedi Kiza s verenicom.
- Auuu, mali nije čitav, mislim dobar je Kiza ko da nije Kiza, ako me razumeš. Al opet ne da nije pametno da ga diraš nego...
- E baš to, svi znaju da je duša od čoveka, reko bi monah od Budizma da mu obučeš one njihove haljine a ne naci. I tako, uzo mali "Skinsi su ti pičkice kad ih nema bar dvaes na gomili" i sve tako u tom fazonu.
- Ajoj...
- E, Kiza ga sluša, sluša pa kaže "Mali dođi vamo, tu stani, na ovu liniju u stavu mirno. Oćemo sad napolje da mi pokažeš kakve su to skinsi pičkice?"
- A on?
- U kafiću muk, svi slušaju a mali se malo usro, nije mislio da će ovaj da ga diže al opet misli izvuće se na foru. "Ja bi, al šta ako izvadiš ćakiju?", veli, "Znam da imaš".
- Jebem ti budalu. Da je rekao samo "Izvini Zoki neću više nikad, šalio sam se" ovaj bi ga pustio garant. Čujem, voli da kenja ona njegova mala kad joj zapadne da mu čisti krv i creva s cipela pa nije zgodno.
- To i ja kontam, al malom steroidi mozak popili. A Kiza po-be-le-o, vadi skakavac, vadi bokser, stavlja na sto "Evo i mobilni ću da ostavim da ne misliš da ću njim da te kundačim".
- Gotovo...
- Jašta, uzo Mića za šankom unapred da zove hitnu, al čekaj sad, malom đavo ne da mira. Veli "A cokule? Ja sam došao u patikama".
- Uf uf uf...
- Mića prekida vezu i traži broj pogrebnog, Kiza ćuti a više nije bled nego zelen ko gastoski merdža. Skida jednu cokulu pa onda drugu, šutira obe u ćošak tako da je vrata od klonje odvalio, onako bos vata Krleta za šiju i izvlači na ulicu.
- A tamo?
- Ma crtani filmovi boktejebo, Svrabiša i Češko šou, pola nas nije smelo da gleda. Eno ga mali visi na aparatima, konzilijum još ne zna ni s koje strane bi krenuli da ga sastavljaju.

Normalan svakodnevni muškarac - najbrojnija kategorija muškaraca jer, siguran sam, svi sebe tu svrstavamo. To je ona kategorija muškaraca kod kojih nema sad tu nekog premišljanja. Vrlo jednostvan postupak: vidiš devojku u nevolji, pridješ, vikneš manijaku m'rš, odjebi, gubi se i slično, lupiš koji šamar ako zatreba, utešiš malo devojku i onda odeš na pivo. Tačka.

Koristoljub - muškarac koji će bez ikakvog čekanja doleteti da pomogne, al samo ako je u pitanju neka lepa cura. Uostalom, što bi pomogao nekoj rugobi? Pa nju ne želi da kresne...

Normalna svakodnevna žena - najbrojnija kategorija žena iz istog razloga kao i za muške. Ako se ne pojavi niko drugi, pomoći će ona. Staće pored, započeće neku priču, smiriće situaciju. Ništa posebno, al sve ima da se reši. Bravo za njih.

Isfrustrirana žena - šou program. Reaguje odmah ako je najbliža. Skače, pišti, vrišti, proziva, pravi frku, psuje. Poneka ume i da udari. Kad je vidiš na delu, prosto ti bude žao njenog muža.

Licimerna žena – Sedeće i očekivati da neko drugi odreaguje. Ukoliko se niko ne nadje da pomogne, ona će da odmahne glavom par puta, doći kući, sesti sa prijateljicama i izraziti protest, revolt i nevericu o tome kako nema solidarnosti medju ljudima i kako nema vise mnogo pravih muskaraca.

Vaginalis Minor - u slobodnom prevodu "pičkica". Taj ne bi pomogao pa ne znam šta da se desi. Pomisao na sukob ili ne daj bože tuču mu ledi krv u žilama. Devojke, pre će Švarceneger uspešno odglumiti u monodrami nego što će vam ovaj lik pomoći.

Nonšalantni okretač glave - očekujte da će, baš u trenutku kad neko u busu počne da vas maltretira, ovaj lik naći nešto mnogo šokantnije napolju i prosto morati u to da gleda. Pukom igrom slučaja, završetak tog dogadjaja se poklapa i sa završetkom vašeg maltretiranja. Oće on da pomogne… stvarno... samo ne danas. Nije u tom fazonu. Sledećeg puta…

Kuler master - poznavalac veštine kuliranja. Pravi maher. Gleda pravo u centar zbivanja i oseća neki bol uha ili dupeta. Kad je baš baš napeta situacija, poješće jedan Kit Kat i baš iskulirati. Ko jebe tu ribu, verovatno je to sama sebi navukla za vrat. Kurvetina jedna...

Ofanzivna baka - može i baka "centarfor". Gospodja koja uleće glavom tamo gde neki ne smeju nogom. Iako je svesna da može da najebe, ipak prileće da digne dževu. Ne plaši se visokog krvnog pritiska niti toga da li će joj neko sesti na mesto. Pravi superheroj.

Defanzivna baka - oličenje taktičnosti. Ne ustaje sa mesta, ne rizikuje povredu, ne rizikuje visok krvni pritisak. Reaguje samo u krajnjoj potrebi. Pokreće frku prozivajući manijaka, ali i muškarce po busu pokušavajući da od gomile sitnih muda napravi bar jedan par koji nečemu valja. Jebiga, iskusna je. Zna da je za muškarce strah od dobijanja titule “pička” jači od straha od dobijanja batina.

Majstor - vozač busa. Podkategorija "normalnog svakodnevnog muškarca". Često poseduje samo dva režima funkcionisanja: bahata vožnja i šamaranje manijaka. Ko da im je to preduslov za posao. Poslednji saznaje za situaciju, al zato kad sazna... kuku lele... prvo zatvara vrata autobusa, a onda manijak ima da leti kroz njih.

Bagra - govna od ljudi. Ako "majstor" pritrči da pomogne, popizdeće što autobus stoji. Ako "majstor" zatvori vrata, psoveća ga da ih otvori jer je ovo njihova stanica. (ovo je inspirisano skorašnjim dogadjajem... meni lično ni na pamet nije palo da postoje takvi ljudi)

Neka tetovirana čamuga otvara vrata ogromne vile i pozdravlja ekipu.

Prva stvar koju pokazuje je vozni park. Tu mora da bude jedan američki džip uradjen po narudžbi. Ne zna baš koji je motor, koliko troši i kad mu je radjen servirs al zato o felgama zna sve. Tu je i neko staro američko auto koje gore navedeni preuredjuje u najgoru kombinaciju boja (zelena i crvena na primer). Tu je i dika Njemačke industrije mečka ili bembara koju koristi za otići "na kafu".

Ulazimo u kuću. Ogroman hodnik u kome centralno mesto zauzima akvarijum ili fontana i stepenište sa obe strane. Na podu je krzno neke životinje i domaćin oktriva da je to sabljozubi tigar. Na stepenicama je gospodja dotičnog. On se uglavnom zove Rašonda. On je gleda, trlja ruke i oblizuje se u fazonu "Sad bi ti pičku raspolučio, al evo došli mi ovi pa ne mogu sad". Rašonda ne tangira ekipu koja je došla, odlazi u brlog od jastuka i gleda tv.

Crnac ih vodi do kuhinje. To je recimo 8 sa 8 prostor prepun vitrina, latica i sa centralnim stolom na kome nikad nije isječen komad ljeba. Pored stola je frižider koji domaćin otvara i pokazuje šta ima u njemu. To su uglavom neka energetstka pića, zamrznuti fileti od bokte pita kad i možda po koji šampanjac.

Sad ih vodi na sprat. Tu je master bedrum i tu se dešava madjija sa Rašondom. Plazma je postavljena na plafon i može da se pomera u zavisnosti kako se ti postaviš. Pored je kupatilo u kome je djakuzi i tuš kabina veličine nečije sobe. Da, i tu se nekad dešava magija i tu je naravno plazma. Ulazi u sobu koju on zove ormar. Ima milion patika, satova, trenerki.. Uglavnom je sve u zelenoj-crvenoj boji jer je to njegov fazon i on to fura.

Na redu je podrum. Tu je teretana, bilijar klub, kuglana i bioskop u kome je jedan dio njegovog društva. Gomila smradova koji žive preko njegove grbače, al eto on je dobra duša velikog srca pa ih pušta.

Na polju je ogroman bazen sa vodopadom i djakuzijem u kome su kuje koje pretenduju da sjebu glavnu lavicu Rašondu. Pored njih je ostatak onih smradova iz bioskopa koji roštiljaju. Crnac gura debelog crnca u bazen i svi se smeju. Malo dalje je teren za basket na kome u onom krugu dje treba da piše pionir piše njegovo ime. Debeli crnac pokušava da položi ali domaćim mu udara bananu. Ekipa vrišti i pada po terenu od smeha.

Eto, to bi bilo to. Videli ste moja auta, sobe, kuje, bazen i teren. Sad bi vas molio da odete.

Ulazim u seosku kafanu Monako.
U desnom uglu standardni hroneri, Mrča i Cane. Ne obraćam pažnju na desni ugao kafane. Začuh veoma poznatu rečenicu: '' Ovo moram da prokomentarišem ''.
Da l' me uši varaju, ili je to stvarno CKM?
Duvanski dim zavijača polako se razilazi, i vidoh nekoliko spojenih stolova. Prišao sam malo bliže, i ostao u neverici. Svi su tu. Pridružio sam se ekipi. Kurd povika: '' Konobarice! Donesi krčag istine, i još tri gajbe piva ''. ''Legla plata, a?'' Prokomentariše Al, naravno. Veverica kreće neku spiku o maloletnicama. Nešto u fazonu da bi plodio sve što mrda. Završava konstataciju rečenicom '' Najbolje sam met'o u devedesetpeto '' Nestade struje. Pozovite električara reče bata. Nema struje, nema muzike. Luks je predložio ovo mesto. Kakva je ovo kafana bez muzike. Opaa, stigla struja. Sve je u redu. Gde je mile upitah? Trsio je sve i svašta. Dobio krivičnu prijavu, i morao da proda bubreg da ne bi zaglavio u prdekani. Opravlja se polako. Reče bruc-e. Smorka je nešto smorena. Dog pokušava da je oraspoloži, ali ne ide mu. Nervozan je. Irac je tu. Bes navire. Obojica su malo popili. Oseća se neka napetost u vazduhu. Da li će doći do pičvajza? '' Tišina! Ne pravite sranja da vas ne bih ban..., ovaj izbacio'' povika ko drugi, nego Zajk. Mrtva tišina. Čak i Rem nema šta da doda. Konačno. Strasti su se stišale. Za muziku je zadužen Prof. On to radi profesorki. Ponestaje tema za razgovor. Dešava se ono što nije predviđeno. Cane povika: '' Šta si ti? Neki kurajber, a? Flajke poleću. Prvi je krenuo Agi, a za njim i Paninaro. Ništa se ne vidi. Rakun je opet bacio fleš. Opšti metež. Vidra i Ela biju Mrču. Veverica , Proviron, i ja se nalazimo u ćošku sa Crnom. Ponela je bong. Odjednom, tišina. Na vratima se pojavi glavni baja iz sela. Kaizen. Čovek sa zmajevom glavom. Napustismo kafanu u tišini. Najviše štete je naneo Sreta. Da se Otac nije pomolio, ishod bi bio katastrofalan. Manijak i Peri su zakasnili na ferku. Šteta, poneli su Boksere. Sve se dobro završilo.
Unapred se radujemo novom okupljanju, i prisustvu mnogih drugih autora koji su hteli da navrate.

Šamac, ljeto Gospodnje dvije 'iljade i jedanaesto, jul mjesec.
Mala, ali probrana, ekipa od četiri člana se okupila na željezničkoj stanici u namjeri da snimi skeč.
Od ekipaže, samo je prisutna mala kamera, koja je u stanju da pravi video zapise od po 12.43 nanosekunda.
===========================================================================
S: I kako ćemo?
Ž: Ma nešto jednostavno. Recimo, neku foru sa intervjuom o kašnjenju voza. To je najlakše. Znaš ono, putnici ljuti, bude neki šaljivdžija, ubacimo narkomana u priču koji smara raju. Ta priča.
M: Moglo bi da prođe. Puj pik na nadrikanog lika sa nekom sarkastičnom forom.
Ž: 'Ajde može. Mirko, tebe kao novinar pita nešto na foru "koja je razlika između zaobilazne rute i standardne", a ti mu odgovoriš onako ljutito u fazonu "dvaes centi". Onda te on pita da objasniš malo izjavu pa ti to upakuješ kao "pa stara ruta je do jaja, a ova obilaznica ide na kurac" i onda bijesno odjuriš iz kadra. Za to vrijeme novinar ostaje u nekom izbezumljenom stanju sa impresijom na licu.
I: Vidiš, to je baš kul. Imam par ideja kako da to upakujemo.
S: Ingmare, ti dobijaš ulogu narkomana.
I: Ali ja sam htio da budem kamerman. - sebi tiho u njedra - Ipak je moja kamera.
Ž: Ček prvo da vidimo kako da se organizujemo
I: Mogli bi prvo kao, ono, ide njih par sad od stanice, taman da sačekamo kad dođe voz, pa da imamo i njega u kadru. A pošto je i autobuska stanica blizu, mogli smo pitati neke putnike da njih snimimo, znaš ono kao statisti i to...
Ž: Jes' vala Spilberg, i onda crveni ford Mustang iz '63. ulijeće u kadar, čuje se cika kočnica, iskače Bred Pit na portabl jednorogu na rasklapanje koga je držao u gepeku i spašava stvar od vanzemaljaca. More, čovječe, budžet nam je tri evra, koje smo potrošili na pljuge i pivo. Drugo, ovdje staje samo teretni voz, tako da ako snimaš ljude kako idu iz pravca istog to može samo da znači da su stočna grla.
I: E zajebite vi to. Odo ja kući. Kad ste tako neozbiljni.
M: Stani čovječe. De, zajebavali smo se, koji ti je! Mi to iz ljubavi ti tako kažemo. Ne gej ljubavi prema tebi, nego prema činjenici da jedini imaš kameru.
Ž: Jebi ga druže, nije ti to Holivud da dvaput lupiš cipelicama i da se nacrtaš nazad u Kanzasu. Nego, Ajmo mi kod Mićka na crtu, neće od ovog a biti ništa, ubili ste mi ćejf. A i stari mi pao nešto na pamet, mogao bih čovjeku da upalim svijeću.

Servis Klepobus, nedovršena kuća/garaža/hangar u selu Donja Pipirevka, negde u Srbiji...
Godina je 2011, servis vode tri brata - Mile, Rile i Gile. U njihovim rukama se obreo 30-godišnji Neoplan, 7 puta havarisan, uvoz iz Austrije preko Bugarske i Rumunije... Kupili ga za 1000 evra i gledaju da ga ukombinuju sa onih 10 na sličan način pazarenih autobusa koji leže u dvorištu.
Hmmmmmm, motor od TAM-a lepo paše sa Sanos-ovim menjačem, misli Gile i ubudžuje to za jednu laganu noć pijenja piva i komandovanja trojici klinaca šegrta... Sutradan Rile nabacuje prve fiberglasne blatobrane koje ima i puni ih gitom da se upasuju sa onim bočnim poklopcima uzetim sa Setre. sa drugog Neoplana uzimaju stakla, jbg, ova je druga modernija od prve, titanizirana su, primeti se.. Ma nema veze... Uzimaju prednji deo od Mercedesa, farove i tako to, naravno i znak, mecin znak svako ceni i što se kaže u unutrašnjosti, rešpekta ga... Potom od firme AutobusoKrp iz Pančeva naručuju fiberglasni poklopac motora i fensi branik, kopiju Irizarovog, npr. Ispostavlja se da taj branik ima okrugle rupe za farove za maglu, a oni takve nemaju... Žvakanje čačkalice ubrzava rad mozga, eureka... proseći će rupe za male kockaste obične farove sa tečinog Yuga i iste oblepiti žutom Oracal folijom... Paše savršeno... Dotežu galerije za prtljag unutra, ubacuju poluispravnu klimu, kućevni TV prerađen da radi na jednosmernu struju, kradena fensi sedišta švercovana iz Turske, stavljaju hromirane ratkapne, grozni drveni volan iz kineskog visoko-turističkog busa i najnoviju šalt tablu koju mogu da nađu. Na kraju ga obavezno nakite niklovanim elementima sa svih autobusa sa kojih su mogli da ih skinu, često problematično upasovanim i neprikladnih oblika.... Obavezno se dodaju ratkapne, peškir sa reprodukcijom Predićeve Kosovke devojke u nisko-kvalitetnom printu je mogće vidljiv, trpaju se zastavice, kurasi i nalepnice u fazonu zapadno-evropskih zemalja - zastavice EU, austrijski parking tiketi isl. Uz pomoć plave koverte, polaže se atest. Ukupno ulaganje oko 15 000 evra. Traže 60 000 za njega, Mitić Lajns ga ipak kupuje za 55 000 evra. Ulaže 20 000 za tri meseca da to čudo uopšte ide, a zatim ga prodaje za 40 000 Daradan Rajzenu, da smesti konkurentu. Ovaj ulaže još 10 000, ali da mu ne lipše krava, iliti firma, proda ga za 2 meseca Lalović Turs-u, koji ga opet, posle 12 000 evra ulaganja, uvaljuje Tijana Expresu, a gazda koji je dao ime firmi po svojoj ženi, misli kako će ga ova ubiti ako stavi njeno ime na takav krš. Ostavlja stare nalepnice i dodajesvoju, malu. Izaziva konfuziju kod putnika, ali ne zadugo. Autobusu se zapali motor, on izgubi pravo na obavljanje prevoza i da bi platio kazne proda ga Riletu, Giletu i Miletu. Tamo još čeka da postane kolekcija delova za drugi trodecenijski krš....

Muž je obično na odmoru već peti dan, po ceo dan sedi u fotelji ili leži u krevetu samo u gaćama, neobrijan, češe bulju i ispija pivo za pivom. Pošto se predhodnih dana naspavao ustao je ranije nego obično pa ga jutarnji program Nataše Miljković baš i ne zanima. Vrti film u glavi šta bi moga da radi i iz malog mozga mu se javlja glas njegove žene od sinoć kako drobi da ništa ne radi, da samo smrdi po kući i da počinje da smrdi ko tvor. E tu se javlja ideja! Čovek reši da iznenadi svoju bolju polovinu tako što će spremiti nešto za ručak da se ona nebi lomatala po kujni kad dodje s posla.

Zadatak 1. Obući se i srediti pre nego što izadješ do prodavnice da kupiš potrebne namernice.
Očešljati se malo i vodom zalepiti dva antenska pramena kose koji štrče na temenu. Bradu ne moraš brijati, svidja ti se kako ti stoji. Ubedjuješ sebe da ličiš na onog svaštojeba Fernanda Colungu.

Zadatak 2. Otići do prodavnice i kupiti šta treba.
Izlaziš iz stana a napolju em debeli minus em piči košava! Nisi poneo kapu a korica leda se polako hvata na mestima gde si zalizao kosu vodom. Psuješ, naravno. Ulaziš u prodavnicu i raduješ se što nema gužve jer je većina ljudi još na poslu. Kupuješ šta treba, razgledaš malo i naravno kupiš neku glupost koja ti je zapala za oko a ustvari ti nije potrebna. Odlaziš na kasu, plaćaš, malo se mrštiš zbog cena ali jebiga, štaćeš! Izlaziš iz prodavnice i krećeš kući... Vraćaš se u prodavnicu jer si zaboravio kreditnu karticu na kasi! Kupuješ i pivo koje si takodje zaboravio.

Zadatak 3. Spremanje ručka.
E sad kreće seks! U kuhinju nisi ušao još od studenskih dana, a u ovu svoju od kad si se uselio u stan i montirao sudoperu tako da pojma nemaš gde je šta. Preturaš po sudovima, lupaš šerpama i loncima, razbijaš minimum dva tanjira ali si našao svo potrebno posudje za pripremu ručka... nakon pola sata! E sad, začini. Vadiš sa polica vegetu, so, biber, alevu, lovorov list, i još neka pikantna govna koja si video da tvoja žena stavlja radi boljeg šmeka. Sipaš zejtin u tiganj da se ugreje, za to vreme sečeš na komade meso koje si kupio. Naravno, posečeš se! Nakon što si zaustavio krvarenje ubacuješ meso u tiganj. Zejtin pršti na sve strane i ispekao si se bar jedno petnest puta. Psuješ sve živo i mrtvo i koji te je kurac terao da se vataš za ovo. Otvaraš jedno pivo da se smiriš. Nekako si uspeo da ispečeš meso, malo je zagorelo ali nema veze, toliko si ga začinio da se to neće ni osetiti. U šerpi na drugoj ringli spremaš neko povrće kao prilog mesu. Zahvaljuješ Bogu što ga sad prodaju iseckano i spakovano u kese inače bi ostao bez svih prstiju! Konačno si smandrljao taj ručak i ostaje ti taman toliko vremena da postaviš sto, presvučeš uflekanu i krvavu odeću sa sebe i da dočekaš ženu. E da, setio si se da si zaboravio da kupiš vino pa opet trčiš u prodavnicu!

Zadatak 4. Dočekati ženu
Ona ulazi u stan, ti pritrčavaš da joj uzmeš tašnu i kaput. Praviš se da ne primećuješ njen pogled u fazonu "koji ti je moj?". Zatim se njen izraz lica naglo menja kada oseti miris koji dolazi iz kuhinje. Rzrogačenih očiju ulazi u trpezariju i sa nevericom posmatra postavljen sto. Pratiš je do kupatila da opere ruke i da se sredi. Dok čekaš da se vrati odlaziš nazad u trpezariju da otvoriš flašu vina. Prilikom te procedure uspevaš da uflekaš beli stoljnak koji vam je poklonila njena majka. Psuješ u sebi. Supruga se dolazi, seda za sto, primećuje fleku od vina ali se pravi blesava jer ne želi da upropasti trenutak. Ponudiš se da joj sipaš ručak u tanjir i opet uflekaš stolnjak na dva-tri mesta. Ona ne reaguje, naravno. Stavlja prvi zalogaj u usta dok je ti zadovoljno posmatraš i počinješ da se čudiš što se trudi da sakrije kiseli izraz na licu. Probaš i ti... Jebote, šta je ovo?! Medjutim, praviš se da ti prija, ona se takodje pravi da joj prija i tako privodite ručak kraju. Razmišljaš dali ima sode bikarbone da kasnije njome skrljaš gorušicu od govana koje si upravo pojeo. Kad ste završili ručak ona insistira da opere sudove i ti joj naravno dopuštaš. Par sekundi nakon njenog ulaska u kuhinju čije se uzvik očaja jer zatiče umazan šporet sa zagorelom masnoćom, brdo prljavih sudova i razbijene tanjire u kanti za djubre.

EFEKAT IZNENADJENJA JE STVARNO USPEO!

...ulazimo mrak palim svetlo kaže nemoj bolje ovako romantika jebe mi se za romantiku dobra je ko zdravlje mislim se ipak gasim ko ga jebe možda je stidljiva da se ne popišmani sad krećemo ka sobi stiskam je oko struka guram ka tamo opire se šta je sad koji kurac jebem ti sranje nije valjda u fazonu da pričamo mora do klonje ok ja sam tamo oćeš da piješ nešto imam neko vino dobro portugalsko ostala mi flaša od sinoć kupio 4 oči mi gladne vadim čaše tj tražim nemam one za vino prljave ili polomio otkud znam daj ove hello dobio negde valjda nemam pojma mogu i one ko ga jebe eee seljačino ljudi za to vino rade po ceo dan a čaša za frutelu jebenu najača frutela imaš crnu i žutu evo je izlazi da bre ona je tu jebem joj mater ja i zaboravio na nju mora da je kenjala dokurca jebote usran čmar neka ionako ne preferiram ko ga jebe pička je bolja e jesi gotova ajde ovamo šta muzika daj ne zajebavaj pa nećemo da plešemo evo vino izvini za čašu nisam stigao da operem klabingujem već tri četri dana našiban sam kao đani ćurčić izgubio pojam o vremenu a nema veze jelda haha dođi sedi spusti to dupence ovamo a da pa i nije dupence u pravu si lepa komadina dupeta rispekt brate ja se ložim na dupe sise su mi nekako ako ima ima do jaja ako ne nema veze kreće da igra koji kurac jebote pa nisam pustio muziku auuuu pa njoj je bolje nego meni moram se popravim malo da se zna ko je ovde ćale ustajem svlači mi farmerke zapelo sa kaišem haha jebiga mila naduo mi se stomak malo videla si kako točim u sebe ko u rezervoar službenih kola evo ga snašla se dobro je nije nubina kreće da puši au brate ne da nije nubina nego pravi od kurca budalu čekaj majmune usredsredi misli tako dobro je ma šta dobro vrh je jebote stvarno puši profi reći ću joj da je zovem sutra i misliću ozbiljno dobro prekosutra samo slepci zovu odmah sutra jel vreme da ga stavljam jeste sto posto napeo se ko da nosi mladu preko praga dal da ga stavljam uopšte jebote prosuću se brzo a i pušenje je ful šta da radim nemam pojma smoriće se ako joj ga ne stavim ali ono ipak sam ja bitniji jebiga au nemoj to au pa kurac neću ni da te jebem sada ovo mi je omiljeno a možda ipak ma bre boli me kurac svršiću ali kako da ne naguzim ovo dupe pu jebem ti mater filozofsku nemoš ni da svršiš ko čovek bez dileme ma daj bre koji kurac NA PLANINI NA JELICI SASTALI SE SVI ČETNICI DŽERONIMOOOO

1 sloj kifle: Nakon što konačno pristaneš da se ženiš/udaš, počinje mučna potraga za odgovarajućim datumom (pitanje da li će to biti godišnjica, njen rođendan ili datum kad ju je bivši otkačio). Zatim tražiš crkvu, ugovaraš termin kod matičara, pa još i restoran, a da se svo troje poklopi sa datumom koji hoćeš. Nakon toga počneš da praviš spisak gostiju. Uglavnom se počne u fazonu "želim da bude mala svadba za moje najbliže", a onda u toku pravljenja spiska shvatiš da nikako ne smeš da izostaviš baba Julku koja ti je dala jedan orbit kad si imao 5 godina, čika Miću što te je onomad vozio traktorom, ne sećaš se gde si išao, al te je vozio, pa tu je komšija Janko, ipak ste komšije, zatim želiš da obnoviš odnose sa debelom brkatom Marijom sa kojom si išao u osnovnu, iako joj se nisi javljao ni u školi, a kamoli posle nje... I tako dođeš do minimalne cifre od 200 gostiju. Automatski praviš još jedan spisak od koga ćeš da zajmiš novac. Pa klasika, meni, smoking, venčanica, cveće, limuzina, pozivnice... Kad podeliš pozivnice mnogobrojnoj "dragoj" rodbini i prijateljima sa kojima želiš da podeliš važan dan, u sendvič se uključuju i svi gosti. Tetka Milka se već pita šta jeftino da ti kupi, a da izgleda skupo, da se ne obruka. Strina Dragojla je već počela da pretura po šteku da vidi koji joj jastuk, ćebe ili escajg ne treba, pa da ti uvali kao poklon. Sestra od ujaka, Jasna, već je zamislila kakvu haljinu hoće, a ujak Mirko i ujna Milja lude od njenih prohteva. A debela brkata Marija je u očajanju jer ne zna šta će obući. Na dan svadbe su svi nervozni, od počasnih mladenaca, preko počasnih željenih gostiju, do počasnih nepoželjnih gostiju - gužva u kupatilu, hoće li svi stići na vreme. Sam čin venćanja se svi smore, a onda sledi i sredina sendviča...

Sredina sendviča (malo salame i list salate) - nakon što se nazdravi 5 puta za 5 minuta, a muzičari dobro zagreju svoja grla, na noge se digne i staro i mlado. Dok se druga grupa zaista provodi, prva se međusobno odmerava i u sebi misli "Gle kako igra ova Cana, sva se trese, sad ću ja da se pokažem". I u tihom nadmetanju u plesnom "umeću", nakon čuvenog petnaestomintnog Užičkog kola sa primesama, litara i kilolitara alkohola što je skliznulo niz groce, sarme, svinjetine i jagnjetine što su se međusobno toliko izbućkale u želucu (od kola) da se ne zna šta se pojelo prvo i zaboravi se na višemesečni stres, koji su doživeli svi prisutni na svadbi. I tako do jutra...

Drugi sloj kifle - sutradan dok gosti pričaju onima koji na svadbi nisu bili kako je bilo dobro, samo matičar nije došao na vreme, mlada nije bila baš najljubaznija, sarma nije bila dovoljno kuvana, piće nikad nije bilo non stop tu, pevaljka je falširala sve u šesn'est, ali bilo je dobro, ostaje gorak ukus za ogromnom količinom novca koja tek treba da se da, naročito jer se račun produžio zbog brojnih slika sa svadbe koje ni jedan gost nije kupio, kao i zbog razbijenih čaša i tanjira, taman toliko da bi mogao da kupiš nekoliko pakovanja za svadbeni poklon. Tada ipak svi shvate da je sve moglo i bez venčanice, smokinga, limuzine i baba Julke, deda Mike, komsije Janka, debele brkate Marije... Al gotovo, sendvič je već napravljen, platiti ga moraš!

Kako kaze wiki, mokrenje je:
“Mokrenje ili uriniranje je proces izbacivanja otpadnih materija u tečnom obliku iz organizma putem urina tj. mokraće. Obavlja se putem telesnog sistema koji se naziva urinarni sistem koji se sastoji od bubrega, mokraćnih puteva, mokraćne bešike i mokraćne cevi."
Opisi ove pojave idu u nedogled i napisani su bezbrojni tomovi u medicini, biologiji i drugim naukama i gotovo je totalno besmisleno citirati sve njih, te sam odlucio da napisem licno svoje misljenje o ovoj sveprisutnoj pojavi iz svog ugla, tj. ugla muskarca. U startu cu se ograditi od zenskog ugla, (pored cinjenice da nisam zena), posto mi je istrazivacki rad uveliko bio otezan time da nisam mogao bezbedno raditi u zenskom toaletu.
Mokrenje, iliti popularno Pišanje, Mala nužda, Kec, Šoranje, Ceđenje jednooke zmije, Zevanje pitona, Zalivanje malina, Gejziranje, Mikcija, prisutno je u čovečanstvu od vajkada i pravila koja prate ovu delatnost su evoluirala zajedno sa njom. Pisana i nepisana, ova pravila daju okvir opšteprihvaćenog ponašanja u toaletu i okolo. Navešću neka od tih pravila kao i nekoliko saveta kako rešiti neke od situacija u koje se dolazi vršenjem ove nužde.

*Ono što ste hteli zaboraviti o mokrenju, ali vam savest nije dozvolila*
(ili skraceno : Ono što niste hteli da znate o mokrenju, ali ću vam svakako reći)

• Dešava se da zimi bude toliko hladno da su untroke, helanke i (za one malo perverznije), čarape sa halterima, nužan dodatak regularnoj garderobi. U tim uslovima treba obratiti pažnju na situaciju kada se mokri u žurbi i kada se ne skidaju svi ti slojevi do kolena. Treba u takvoj situaciji obavezno skloniti pidžamu/untroke/helanke/halterke od korena uda, jer kada se otrese i vrati u jazbinu može doći do izlivanja onog dela koji je pritiskom bio sprečen da izađe pri trešenju.Osim što je osećaj jaako neprijatan, estetski može biti poguban ako sadržaj probije i izađe na spoljne delove garderobe.
• Kada se pakipak ( omiljena spojenica) desi nezgoda i kada usled raznih razloga kapljice mokraće dospeju na vidno polje garderobe u delu prepona i niže, valja učiniti sledeće: U procesu pranja ruku možete naglo odvrnuti slavinu da vas muški zapljusne i time kamuflirate dotičnu fleku, ili jednostavnije, uzmete šakom i zapljusnete se sami. To totalno od vas zavisi koji ćete način iskoristiti.Efekat je zadovoljavajući, a dostojanstvo sačuvano.
• Što se trešenja tiče, evo par pravila i načina:
1. Tresti cimanjem na dole, izbegavati dijagonalne i horizontalne pokrete.
2. Poželjno je koristiti ubrus ili t. papir pre nego da se mukica cima gore-dole i time trpi preterano G silu.
3. Trešenje više od dva puta je igranje sa njim.
• Ako želite da mokraće ne bude po vama i wc-u hvatajte uglove (tj. Zidove oko rupe) nikako ne šorati direktno u vodu ili zid šolje, već uvek postrance.Neki muškarci čak i čuče. (obično su u vladi).
• Izuzeci u upišavanju su samo:
1. Regrutacija i punjenje one presmešno uske epruvetice.
2. Kada vas neko popiša (poželjno beba ili pas, sve ostalo je bolesno)
3. Senilnost i boles’.
4. Ekstremno pijanstvo sa dostizanjem nirvane.
• Za likove kojima pada napamet u sred tuširanja da zaliju kadu ili tuš kabinu : Ne šorajte dalje od odvoda da mokraća ne bi pravila dug put od kraja kade/kabine ka odvodu i bre... SRAM VAS BILO!
• Ako se nalazite u prirodi i baš ste pored silnog žbunja zacrtali da zapišate neko drvo, obavezno pronađite drvo sa što glatkijom korom, jer brazde mogu prskanje učiniti nepredvidivim + nema vode u blizini za rešavanje problema kapljica na garderobi, pa je blam neminovan. Poželjno je proveriti da li je u blizini neka sanđama, pre nego što se započne mokrenje da ne ispadne nužda tipa ’’ Petak 13.’’
• Mokraća je, verovali ili ne, sjajno dezinfekciono sredstvo tako da ako ste u Bear Grills U. Survivor fazonu i nemate Bivacin pri ruci...otkopčajte šlic i pravo na ranu.
* U slučaju mokrenja u punoj ili delimičnoj erekciji, kao i mokrenju posle seksa ciljanje je pravi izazov usled nemogućnosti sa se cevka adekvatno usmeri, zato preporučujem da wc obložite ceradom ili najlonom pre nužde, ili jeftinije, izručite se u lavabo i zaperite da se ne primeti. :) Ko nije doživeo ovo (što je gotovo nemoguće od puberteta pa nadalje) može odgledati slavnu scenu u filmu sa Džim Kerijem "Me, myself and Irene".
• Mokrenje nije preporučivo:
1. Na trafostanicu.
2. U Amazonu (privlači male ribice koje se uvlače u patku).
3. U moru (provereno privlači bele i ajkule ostalih boja).
4. U gaće (privlači bakterije).
5. Na javnim mestima osim j. Wc-a.
6. Na -40.

• Mokrenje je preporučivo:
1. Sa mosta ili bilo kojeg mesta sa dobrim slobodnim padom.
2. Posle seksa (uvek ima još jedna majku joj).
3. Pri rešavanju kamena (jes’ bolno, ali neophodno).
4. Pri gašenju svih vrsta požara. ( izuzev slucaja kada je požar prouzrokovan električnom energijom i postoji rizik od udara)

1: Ooooooooooo pa di si ti, kako ide, kako škola i to?
2:Pa...
3: Ne iji govanah, to je retoričko pitanje. Nego, idemo večeras na centar, dolazi Vasić. Nije baš grandž al će si pomine, štono kažu.
2: Brate, mani me, provešću se isto kao i za Novu, a on će da otpeva tri pesme i uzme pola gradskog budžeta.
1: Nećeš, iz prostog razloga što neću da ti dam. Njihaćeš bokovima ko što Željko propoveda, ili će u suprotnom ono što ti je ispod njih da ima bliski susret sa mojom patikom.
2: De momci mante me, nije to za mene.
3: Ne kenjaj bre bratori, polaziš s nama i da nisi slučajno opet poneo pancir, očekujem da vidim te ruke u vazduhu, a ne ko prošli put da mi brojiš metriku u "Kalašnjikovu", ščuo decxko?
.................30 minuta kasnije......................
1: Oooooooooooooooo pa vidi ti ko to prisustvuje događaju gde ritam ima prvenstvo nad rečima! Čemu takva faca brej?
2: Pa..
3: Ne iji govanah, rekoh da će večeras super da ti bude, shodno tome odloži pancir i ajmo napred!
...........5 minuta kasnije........................
1: Mhm, da. Čekajte tu, idem ja da upoznam neko društvo, videću ako je sa nekime, da nađemo i vama. (odlazi)
3: Brate Dvico aj da vimo na delu sva ta tvoja pisanija o romantikama i sličnim njesratima. Izromantiši recimo...nju, a ja ću da te častim kokicama.
2: Brate...
3: Ej, Željko kasni, meni je dosadno, sumo sumarum - mala je kao prava Šveđanke, baci se na poso.
2: (u sebi: sto mu albuma za Svetsko prvenstvo 2006. u originalno izdanju Paninija) Ne ide to tako, prvo treba...
3: Ekskuzmi, hev ju met Ted?
Rendom ženka(u daljoj konverzaciji "4"): Stvarno se zoveš Ted? Si Amer? Ili Englez? Oooooooooooo momci sa njihovim akcentima su taaaaaaaaaaako slatki! A jel imaš kuću tamo? Če, el me razume on šta mu ja pričam sad?
2: Ne zovem se Ted jebemusve!
4: Oh...to je..razočaravajuće...
2: Enivej, zovem se Nikola, al možeš da me zoveš kako ti drago, to i onako nije bitno, treba da odgovaram latinski u skorije vreme, tako da mi sva krv treba (pokazuje glavu) ovde. U svakom slučaju, hteo sam nešto da ti kažem, ali...sve moje misli nestaju u vrtlogu drhtaja ovog kuckala što preskače svaki put kad se neka zvezda ogleda u nekom od tih savršeno...(u sebi: jebemti mrak, koje su boje?!)khm...zelenih očiju u kojima sam se izgubio.
-Počinje Željkov koncert sa sat vremena zakašnjenja, solaža na mikseti. Maltene ne čujem ni sam sebe
2: Malo sam zbunjen zato što sad vidim smisao svake greške koju sam napravio u životu (u sebi:dolazak ovde je jedna od povećih), zato što su me dovele do toga da te vidim. Zbunjen sam, da, ali da li bi mi dala ruku i pustila da budemo zbunjeni zajedno?
4: Hehe. Aj će se gledamo negde Trojko. Ti romantični, idi šetaj negde...(odlazi)
3: Tetralol bratori, al si fejlovao! Iskreno, jes gej to što si sad iskenjao.."Zelene oči u kojima sam se izgubio", ne da ću da te zebavam zbog toga, nego ono...pomešao si danas i šekspirovsko vreme. Ubaci malko perverzije u muvanje brej, moraš da dominiraš scenom!
2: Kao što sam onomad pokušao da ti kažem bratori, ne ide to tako. Ne mogu da krenem kao Djomla sa "Ej mala, imaš dobre dojkare", moraju da budu oči, ili kosa, ili nešto u tom fazonu, a ne uvećano uz pomoć platna i žica.
3: Brate, pričaj ti šta oćeš o koedeksima, jedini kodeks koji ja znam je navijački, a jedina budaletina koja će večeras sama da jede kokice si ti. U stvari nisi. To jest, i dalje si budaletina, al nećeš sam da jedeš kokice, daj malo.
2: Vidiš, godine nas obrade različito. Nekome postane važn..
3: O zajebi me više!
2: Brate, ako možeš, uživaj u lirici srpskog džet-seta...
-Petarda puca, pravi oštećenje na patici
2: Šupičkumaterinu! Idem ja kući. Ajgudbaj.