Prosečni putnik linije 493 ne oseća potrebu da se okupa, kupanje tanji kožu. Kada bi se okupao pobio bi floru i faunu kanalizacije.

Prosečni putnik linije 493 ne oseća potrebu da opere zube, pranje zuba tanji gleđ. I smatra da nas iluminati truju pastama za zube, prosečni putnik linije 493 to dobro zna te se ne da prevariti da opere zube.

Prosečni putnik linije 493 odmah po ulasku u autobus staje pored vrata, ne pada mu na pamet da se pomeri unutra da bi i ostali cenjeni putnici mogli da stanu.

Prosečni putnik linije 493 ima životinjske nagone koje je sačuvao od svog slavnog rundavog repatog pretka da čim čuje da vrata šušnu i krenu da se otvaraju ne gleda jesu li oko njega žene, deca ili trudnice, jok, tu se odma budi instinkt i on gazi, lomi, krši sve pred sobom ne bi li svom gospodskom, doduše neopranom, dupetu obezbedio mesto.

Prosečni putnik linije 493 nikada ne sedi do prozora već do prolaza, on je tipičan Srbenda, a Srbende vole teritoriju, iako im ta teritorija ničemu ne služi niti znaju šta bi s njom.

Prosečni putnik linije 493 smatra da je kesa ili kanta za smeće bespotrebna, te svoje ostatke hrane, ljuske semenki, mrve i slinave maramice ostavlja u autobusu. Postoje slučajevi da se putnik linije 493 usrao na sedište po svim pravilina feng šuija te ga tako i ostavio, da mu se drugi putnici dive. Na žalost, ta umetnička instalacija nije naletela na razumevanje od strane vozača već na jaku osudu, te su putnici linije 493 u znak protesta prekinuli da izražavaju osnovnu kulturu po ulasku u autobus (dobar dan, doviđenja).

Prosečni putnik linije 493 ne voli novatarije, ne voli dugme stop kojim se najavljuje silazak. O ne, to kalja njegovo dostojanstvo, vozač mora telepatski da zna da će on tu sići. Ukoliko vozač telepatski to ne protumači sledi dernjava od strane nezadovoljnog putnika.

Prosećni putnik linije 493 je jako inteligentan, zenit razvijenosti ljudske inteligencije. U vrelim letnjim danima obožava klimu u autobusu, ali odbija da zatvori prozore da bi klima radila.

Prosečni putnik linije 493 se uglavnom vozi za džabe, te i pored toga, on nije zadovoljan uslugom.

Prosečni putnik linije 493 puno voli ptice, zato putuje Lastom i u Lasti pušta golubove.

Prosečni putnik linije 493 svo vreme uglavnom zija u telefon, jer da je čitao knjigu, ne bi se sad vozio linijom 493.

Čast izuzecima.

Suptilna i komercijalizovana varijanta "ciganisanja". Baš kao što je jedan narod iz razloga korektnosti preimenovan iz "Cigani" u "Romi", tako je i ova aktivnost, ulazeći u vode liberalnog kapitalizma, dobila eufemistički karakter. Primenljivo je i u politici.

Nači to je sentencija skojom mi saigrači prilaze dok se raduem zbog postignutog pogotka spola terena, a koja se nastavlja predikatom bombastičnosti vrste: zabo, gruno, puko podno prečke a ništa manje i - asistiro ko na tacni. Sigurno jedna od češće izgovaranih rečenica iz tog nekog fudbalskog žargona.

Radio stranice koje obično puštaju okorele dvojke, a u večernjim satima usledi blok bećaraca, sa raznih šatorskih veselja. Između pesama, voditeljka ( koja ima retko ružan glas za nekog ko radi na radiu) čita poruke slušalaca i komentariše, a na svakih 15 minuta puštaju reklame. U sred pesme mogu se čuti snimljeni zvuci lomljenja čaše, udarca flaše u glavu, uzvici: Ju-ju-ijuuju!, Opaa! Ljuuuljaaaj! i slično… Reklame se rade po najsavremenijoj tehnologiji, sa posebnim efektima odjekivanja poslednjeg sloga svake reči u reklami, a u pozadini se obično čuje nešto od Morandija, Gete...

Iako ima dosta tumačenja ovog izraza, na jugu označava isključivo nabadanje u predelu guzice, preporučljivo na neki falusoidni (da ne kažem kurcoliki) predmet. Taj ubodni predmet ne mora biti ni ogroman ni zašiljen, dovoljno je da je uspravno i tvrdo. U svakom slučaju, izaziva grohotan smeh svih prisutnih, uglavnom zbog izraza lica žrtve.
Sinonimi (manje-više): načporiti, natakariti, rčkati...

Imbecilno podpitanje koje iritira sve pripadnike ljudske vrste. Obično je izgovoreno od strane klinca kojeg je keva poslala da joj kupi prašak za pecivo ili ga je matori poslao da mu kupi cigare. Dete ovu smorenu rečenicu izgovara prosečno pet, šest puta dok ne krene do najbliže prodavnice, a u tom istom roku, njegovim roditeljima izrastu rogovi na glavi i pritisak im se naglo povećava...

Jedna veoma zeznuta radnja koja nas prati kroz čitav život, a u svakom od tih nekoliko perioda dovodi do ogromnog razočarenja.

Rečenica kojom nas od malena roditelji navikavaju na surovi ljubavni život koji nam predstoji.
Polako nas uvodeći u svet fizičkog bola, omogućavaju nam uvid u buduću patnju, opravdavajući izreku "ljubav boli".

Bez preterane romantike i patetike, sa surovo hladnim stavom i "teškom" rukom, do znanja vam se stavlja da datu stvar, jednostavno, morate da volite.

Karakteristična vrsta koja živi u Nacionalnom parku Srbija.
Popularni nazivi su "gotičari", "darkeri" i slična imena koja su povezane sa gothic/dark kulturom (Naravno, nazivi variraju od pola). Mužjaci pripadnici te podvrste su prepoznatljivi po crnoj odeći, dugoj puštenoj kosi, ogrlicama sa gothic motivima, narukvicama sa nitnama i martinakama (NAPOMENA: ne mešati sa mužjacima blekera, slični su). Ženke se prepoznaju po korsetima, dugim crnim suknjama, crnim/ljubičastim/crvenim/mešanim bojama kose, tripovima sa čarapama umesto rukava, martinkama, izbledjenim licima i gomilom bespotrebne šminke. Opšte teme za komunikaciju sa ovom podvrstom su: gothic, mrak, gothic, fetiš odeća/obuća, gothic, to kako su svi ostali smor.
Postoji nekoliko podvrsta

* DMG: Debela Masna Gotičarka - tipičan primerak, smatra sebe pojmom lepote iako bi joj većina dala lopatu i rekla da sebe zakopa u grob pošto ni grobari to neće koliko je ružna.
* MNG: Mala nadrkana gotičarka - Tinejdzerka u kasnim 16 godinama, sa izraženim potrebama za dominacijom i neiskaljenim besom prema sestri koja joj je nekada davno ubila hrčka/papagaja/morsko prase isl dok je spavalo.
* ĆG: Ćutiljiva gotičarka - podvrsta koja samo sedi i ćuti celo veče, ne želi da komunicira, ali želi da bude u grupi.
* DMNG: Debela masna nadrkana gotičarka - Slično DMG, samo što ima izuzetno preku narav zbog problema sa kilažom koje ima i viška masnoće u krvi.
* AG: Arogantna gotičarka - podvrsta poznata po svojoj aroganciji i narcisoidnosti. Istrebljena je pre nekoliko meseci kada se desio Veliki Prdež.
* KNZKKSPG: Kurvasta Ne-znam-koliko-kuraca-sam-primila Gotičarka - najniži pripadnik vrste, onaj procenat zbog kog svi imaju loše mišljenje o ostalima. Poseduje osobine svih gore navedenih podvrsta, ali i još jednu veoma gadnu - kad vidi kurac, ne misli na temu čiji je.

Verovatno postoji još neka podvrsta, ali ovo su one najizraženije i za koje sam video da još uvek ostavljaju neki trag.
Za ovu podvrstu GPUC (Gomila Prilika u Crnom, stručan naziv za metalce sa Trga Republike) se može zaključiti da živi noćnim životom, koji počinje odmah po zalasku sunca (ne zato što tripuju da su vampiri nego se plaše da će malo pocrneti i da njihova koža neće biti više bela kao gaće oprane Vanishom). Voli da pije vino (zato što je boje krvi) i ima čudne tripove. Poprilično je perverzna, i u trenucima kad nema potrebe za to. Komunikacija je na nivou "Gothic gothic gothic gothic". Većina mužjaka pripadnika ove podvrste je naopako što se sexualne orijentacije tiče (read as: više volim kurac u svom dupetu nego leba da jedem). Podložni su fetišima. Kao i izazovnom oblačenju, iako većina nema šta da pokaže.

* Važna napomena: Ne ulaziti u raspravu o muzici, pošto ćete ostati bez živaca jer im je sve sem gotika sranje.
** Još jedna važna napomena: sav metal koji ima elemente simfonije i operski vokal je gotik. I tu nema dalje rasprave. Kao i sav metal koji ima sumorne tonove i dosadne
klavijature.

*** Najvažnija napomena: autor ovog pisanija nema ništa protiv gotičara. ovo je napisano samo u zabavne svrhe. sarkazma mi.

Ublaženi naziv za kola hitne pomoći

Pesma koja se svaki put čuje na radiju kada se u istim kolima nađu kolerik(na pr. tvoj brat) kao vozač, i Baba Žvaka sa profesionalnim nezadovoljstvom jednog fudbalskog trenera (na pr. tvoja baba) na suvozačevom mestu.
(Mada su kombinacije bukvalno neograničene.)
Sve u svemu, ovde se lepo pokazuje kako se suvozačkom svetu ne može udovoljiti. Nije loše za ubijanje dosade, živine koja prelazi put... Nešto mora da se desi. Garant.

Onaj osećaj koji vas obuzima kada uhvatite sebe kako ste uradili nešto što ste obećali sebi da nikada nećete... Ili barem osećaj koji obuzima jutro posle.

Najčešće jednostrani osećaj koji obuzima naivčine koji utripuju da su sat vremena isprobavanja oscilatorskih sposobnosti kauča i dva iskorišćena kondoma sasvim dovoljan razlog da već počne razmišljanje o zajedničkim poduhvatima kao što su poseta bolesnoj strini u banji Melenci, upoznavanje sa matorcima i kao krajnji rezultat - svadba sa 1000 zvanica. Kao što kaže 3. Njutnov zakon, primenjen u međuljudskim odnosima: Sila kojom osoba A deluje na mozak osobe B, jednaka je želji osobe B da pobegne u tri lepe pičke materine od osobe A.

Kulerska oksimorončina koja daje nedostižnu prednost kakvoći nad kolikoćom. Pobeda matafizike nad matematikom. 1>1

Nakon što sam pročitao sedamnaest delova grofa od Monte Krista i trinaest Harija jebenog Potera shvatio sam da je trideseti avgust i da sam se pokenjao sebi se u stau. Ode mast u propast, štono vele stari. Morao sam da preduzmem drastične mere.

Bilo je sparno, govnjivo popodne u provinciji. Tmurni ljudi, u poluverima, napolju ubi ždraka, vrane pozijale, oni u poluverima, venčanim sakoima, crne čarape peti dan a balega isparava sa grudi. Zdravo, hvala, prijatno, doviđenja, ceo dan slušao sam zujanje tih radilica, ljudi uhvaćenih u kolotečinu svakodnevnice, žigosanih robova navike. Onda je prekipelo, žuč mi se okrenuo i po podu sam ispeglirao sedmo valjevsko. Gungula. Mnoštvo krpa, džogera i radnica, mnoštvo osmeha, lažnih, bezdušnih i svi oni u toj gunguli mogli su siti da mi se poizdodiruju presnog kurca. Bio sam pijan. Morao sam da preduzmem nešto. Prvo pijanstvo u životu nije smelo da se završi sa flekom piva i ćevapa na podu kladionice. Sećam se kroz maglu, iako se sve odigralo neposredno pred pisanje ovog sastava, ubacio sam dve šake pune samopouzdanja u džepove i isteturao se napolje. Plan je stvoren.

Šomi, koji je krenuo za mnom, je bio dete, ništa drugačije od mene, osim što verovatno nije bio štreber kao ja. Bio je normalan, nije slušao metal, nije čitao dve knjige za sedmicu, nije pipnuo Radine sise i nije sanjao Ničea kako visi obešen na tavanu, svako veče. Ali je imao kintu, nenormalnu kintu, kao da mu ćale bere pare umesto malina. Nikada se nisam razumeo u novac, razumeo sam Hesea i Roterdamskog ali u novac - nikada. Stigao me je i rekao nešto neodređeno tipa:
- Ponekad, mi stvarno ideš na kurac. - bio je moj najbolji prijatelj. Utešio sam ga.
- Jedi govna!
Nastavili smo zajedno da se krećemo prašnjavom, smrdljivom ulicom dok nismo stigli u drugu kladionicu. Ova nije bila kao druge. Nije bilo, espresa, hajnekena, ceđenog grejpa i viskasa sa prosušenom papajom ali je imala dušu. Znala je da voli. Novac. Sećam se, jednom prilikom je buraz došao kući i matori i on su se pofajtali nešto, tipa on je izgubio neki ćaletov novac, kockajući se, meni relativan pojam, isto kao da pričamo o bifurkaciji. Rekao mu je:
- Evo ti crevo! Napolju se operi! Smrdiš na duvan i Mišu Ciganina!
Shvatio sam da je zajebao stvar i kockanje mi je postalo mrsko, toliko mrsko da sam rekao da nikada u svom životu neću to da radim. I nisam, sve do početka priče...

Bilo je sunčno letnje popodne, posle dužeg vremena sam došao u varoš. Ostalo je još par dana do početka školske godine i na očev nagovor otišao sam na sok sa drugarima. Oni su svi propušili za raspust, svi su imali puna usta hvale na račun devojčica, lagali su svaku reč, a ja sam im zavideo. Ne zbog toga šta su oni hipotetički radili preko raspusta, jer nisu, znam, znam sve te devojke, i sve lažu, jer su lažovi, nego zbog otvorenog pristupa ka mogućnosti da izgube ili osvoje novac. Na kocki. Gledali su nekakve trke kerova, navodno sve je to repriza neke trke koja se dogodila ko zna kada, i oni su znali ko će da pobedi, kao. Međutim, znali ili ne znali, svaku trku su dobijali, svaki po nekih petsto-šesto dinara i okretali piće. Jednom sam pio, ali realno čaša vina koju sam popio ono veče kada je Rada dolazila nije relevantan pojam za ovo što se odigravalo. Pio sam pivo, valjevsko, i bilo je grozno, kiselo i gorko, i što sam više pio sve oko mene je bivalo kiselo i gorko i grozno. U jednom trenutku sam pročitao da sadrži 5,2% optimizma, iz čega sam zaključio da se u jednoj flaši nalazi tačno 0,4974 litara pesimizma i da sam nakon 3,4818 litara istog osetio kako me pesimizam preseca. Savija drob oko prstiju i stegnutom pesnicom vuče da ih isčupa iz utrobe, tada je zelenkasta žučna kesa pukla i pesimizam se prolio po plavom tepihu.

Šomi i ja. Maloletnici u kockarnici, crnoj, zabregloj i memljivoj. Šomi, pun para. Ja, sa pesimizmom u lavoru, stotinama metara dalje. Dobitna kombinacija. Dva crno! Pakleni točak sreće, rulet, bunar želja. Dva crno! Sve se dešavalo kao u transu, ja sam ulago više novca nego što mogu da pojmim a kuća je davala više nego što može da isplati. I tako u krug, ringišpil je dobio neku sasvim drugu konotaciju. Vrteo sam se sa borojevima, računao naredni dobitni, sve je bilo tako predvidiljivo, obrnuta igra staklenih perli, potpuna kontrola svega osim sebe samog. Trans iz koga me je Šomi trgao sa jednim glasnim:
- Isključi!

Debela, sisata radnica, sa masnim flekama šaka po dupetu, izbrojala nam je dvadest i pet hiljada razloga za nezaboravni raspust. Uz opsaku:
- Početnička sreća deco! Nemoj da se navučete...

Da se navučem? Ma važi!

Raspust se završio pre osam dana. Ili osam godina? Kako sam ga proveo?
Navukao sam se.
Dobar dan. Moje ime je Dejan i ja sam kockar.

dok se svi mi, sto se vec sa setom secamo svojih mladjih dana, kada nam je glavna zanimacija bio fudbal na dve cigle ili dva otkinuta stapa iz obliznje komsiske baste, danasnja omladina igra neke svemirke igrice, ubijaju sve moguce i nemoguce,sanjaju da se jednog dana teleportuju na drugu planetu pomocu svog sata ili ogrlice...
ne, vise nije zanimljiva zmurka, ta-ta-ta, ili ne daj Boze lastiz, sada savesni roditelji svojim mezimcima dozvoljavaju "samo" dva sata dnevno da provedu pored kompjutera, iako je sto jos uvek veci od njih, a one nesavesne boli kurac, pa im kupe kompjuter samo da se ne deru, i da mogu po ceo dan da rade pametnije stvari nego da vode decu na sneg, na fudbal, na kosarku...
vise nije zanimljivo gledati uvece laku noc deco, sada se gledaju neki digimoni, pokemoni koji su u stanju celu galaksiju da oduvaju, samo ako im se digne kurac....
niko vise ne pije babin domaci sok od zove, koji smo svi toliko voleli da pijemo, narocito kad usmurani i crveni ko paprika uletimo u kucu, pa nagnemo pola litre, pa dobijemo jedno slonovo uvo iza glave od jednog od dezurnih matoraca, zato sto ce nas sutra boleti grlo... danas svi piju sokove sa 101% voca, sa -0.00000001 gram secera, sa pulupom, sa dovoljnom kolicinom vitamina da se napoji omanja partizanska eskadrila iz 44-te godine u desantu na drvar, sa pomorandzama ubranim u najmanjem delu sekunde kad su one bile najzdravije, najsocnije, najnenadjebive, naravno u kisnim sumama juzne amerike gde pomorandze rastu samo u najzabacenijem cosku sume, gde je jos uvek tigar postar, a slon predsednik okruga...
ko je jos lud, kad je malo narastao, da gleda pornice pamele anderson? ? sada se gledaju crtani pornici, po imenu hentai, to je sada in... naravno na televizoru od 1500 inca, i na sistemu od 15+1 zvucnika rasporedjeni svuda po sobi, cak je jedam stavljen i u dupe danasnjeg omladinca, da mu vibrira dok gleda...
a fudbal? pa sad ce fudbal da se gleda u 5 dimenzija... ko je jos lud da gleda fudbal samo u 3 dimenzije?? jos na drugom kanalu, pomocu famozne antene loge koja stoji na tavanu, pa ja kao klinac otskrinem prozor, a cale se popne na tavan pa okrece... "ne tolko... vrati.... jos malo napred....sad vrati malo...DOBRA!!! NE DIRAJ!!! " i tad smo svi srecni i zadovoljni kao da smo on i ja izmislili tv u najmanju ruku...
a danas? total tv, kds,sbb,ip tv, digne vam se kurac u levu stranu, vi prebacite na drugu uzbekistansku ligu i gledate...a ako se digne u desnu stranu, onda gleda svetsko prvenstvo u pokeru... pa pobogu, kako su ljudi nekada ziveli bez toga???
ali opet mi nije jasno... svi su napredniji danas od nas, svaki drugi ima iq 150, cirka, danasnja deca sviraju violine sa 2-3 godine, i pevaju po raznim emisijama, ali ko moze da mi kaze da mi nismo bili srecnija omladina, nismo imali po 50 kila sa 4 godine, nisu nam izlazile bubuljce po dupetu od sedenja, tetris nam je bio svetinja koju vecina nismo imali jer tata kaze da to zraci... omiljeni slatkis sutlijas... a ne nesto sa 20 sastojaka sto dva medveda muckaju da bi ja jeo vazduh... more mars bre... lozi babu da ti kuva sprajt, ne mene...

Prvo što te nauče da moraš da imaš kad radiš sa mušterijama - kojim poslom se tačno baviš nije ni važno. Bitno je da imaš kez od uveta do uveta i prijatan glas, kako bi se mušterija vraćala i ostavljala pare.
Problem je medjutim što ljudi to uzimaju zdravo za gotovo, i veruju da će, kakav god nadrkan, bahat i besan stav imali, dobiti najbolju uslugu.

Greše..

Jebe mesečinu.

Fraza koja se upotrebljava kada želimo naglasiti vrhunac efikasnosti određene stvari ili postupka.

Međutim, može da se koristi i kao "aditiv" prilikom brutalnog pijanstva da bi se objasnila celokupna situacija u kojoj pijanac svojim dostignućima uspeva da "skida rđu".

Rečenica kojom konzervativni matorci počaste muško čeljade kad probuši uho, ili metne minđušu na neko drugo mesto.

Tesarska varijacija majstorskog humora. Biser neizbežno dvosmislenog i blago podjebavačkog sjaja, koji se vlasniku kuće u izgradnji poklanja u trenutku završetka postavljanja i učvršćivanja svih poprečnih, kosih greda (rogova) krovne konstrukcije i kojim se, pre svega, direktno čestita na uspešnom završetku jedne velike, građevinske celine - grubih radova na zidanju kuće, a indirektno na novodobijenoj ulozi rogonje i početku finih radova na njegovoj ženi.