Sin: - Amori majke kvo ima za doručak?
Majka: - Imaš tam drobeno, sg li ću ti pa drugo spremam!
Sin: - A jeba toj drobeno, svaki dan drobeno!
Majka: - Pa kvo oćeš, prase li da ti pečem?
Sin: - Tarana mi jede.
Otac: - Ajde ne izvoljevaj pička ti materina neradnička ako ti se sm dignem!
Brat: - Ja oću ribanjke!
Majka: - More mrš pa ti ladoležu!
baba: - Azgan kuče na vr motku sere!

- Kažem ja njemu, slušaj, prvo se popneš na krov, uzmeš neku motku, prodžaraš dimnjak. Onda siđeš dole, otvoriš vratanca od dimnjaka, očistiš i gotova stvar. On prvo očistio dole, vratanca ostavio otvorena, popeo se na krov, zapucao sa onom motkom, da ti ne pričam. Kad sam mu ušao u kuću, sve crno, a on i žena garavi, jedva sam ih prepoznao.
- Aman pusti ga, pa nije mu to prvi put. Sve radi naopako, njemu i voda teče uzvodno.

- Tri meseca se spremam za kvantnu, znam tek nekih 60% od celog ispita, mozak mi se skuvao. Samo da položim ovo i idem na duži odmor. Šuljeve sam dobio od sedenja, nego, kako ti stojiš?
- Ja, nemam pojma. Nešto znam a dosta toga ne znam, za ovih proteklih nedelju dana samo sam pretčao Miloševu skriptu, idem na to da ubodem jedno koje znam i da prođem. Do sada me sralo mogu da ti priznam.

(niska frekvencija koja čini pakao najprijatnijim mestom na svetu)
"Aaaaaahhhh da, da, da, mooolim aplauuuuz."

- Kol'ko sam ti puta, Milunka rekao, to svinjče neeeeću da vidim, a još MANJE da čujem u ovoj kući!
- Ali Radovane...
- Nema ALI!
- ...treba da joj donesu točak sreće, evo, evo gledaj, sad će ovaj da zavrti, ijuuuuu, dobi čovek pršutu "Zlatiborac"! E pa baš mi drago...
- Kakav točak sreće?! Njoj trebaju batine mori! Dobre batine! Motku - pa udri. Da vi'š posle da l' će da skviči i izigrava besne gliste po televizoru.

- Dobro, ženo, ne pizdi, prvi kiks, šta sad?
- More, odneće tebe Cigani! Prvi put kad naiđu i pitaju da l' ima staro gvožđe, prodaću te! Ma, daću te džabe!
- Nisam ja još za u staro gvožđe!
- I to što kažeš! Gvožđe je bar tvrdo!
- I motka je, ženo!
- Opa! Mož' da bude, znači?
- Nemoj da se raduješ džaba, nisam na tu motku mislio, već na onu drvenu, što podupireš žicu za veš!

- Jebote vidi one ribe u ćošku što su dobre a?
- Uf odlične su. Da l su oćne šta misliš?
- Ma 'de nisu, gle'j onu kako nesvesno liže grlić od flaše. Ajde da ih nagazimo odma'.
- Čekaj, eno ga Cane Hloroform ide ka njima. E jebiga.
- Ništa, za pet minuta im neće biti do života, a ne do jebanja. Večeras će ona vruća linija za samoubistva imati posla.
- Možda jedino ako nas usere da se onesveste, pa da ih odnesemo gajbi.
- Pusti ti ribe sada, bolje da spašavamo živu glavu. Ako nas vidi ovde ne gine nam večna tama.
- Ja sam jednom zaplakao kada sam pričao sa njim. Bež'mo.

Još od prvog genijalca koji je zarezan kamen pričvrstio na motku i ubio komšiju da bi mu oteo ženu i komad mesa, razlozi za ratovanje se nisu promenili. Resursi. Dobro, jeste malo smešno da je sedište NATO u zemlji koja je poznata samo po vaflima i pivu, ali šta da se radi. Ajnštajn je rekao da će se četvrti svetski rat voditi toljagama, ja se nadam da ću sa ovim iskustvom preživeti, ne bih li im prodao foru o kamenu na toljagi... Ljudska je nada nenadjebiva, što kaže Rambo.

Danilo: Neću da idem kod psihologa da me i oni jebu u mozak! Znam, konačno, ko sam i šta sam, nisam lud! Zar posle 20 godina braka ne možeš ni toliko da me podržiš? Prihvati, ja sam žena zarobljena u telu muškarca i to se neće promeniti!

: Stamenka uzima motku, igra joj levi brk, na čelu iskače vena ludara :

Danilo: Da nećeš možda opet da me biješ? Dokle bre više?
Stamenka: Dok ti ne izbacim te bube iz glave. Dođi, dođi …

- Kume, realno si usr'o motku. Nije trebalo to da uradiš. Kuma je divna žena, podarila ti četvoro divne dece a ti ode jednom na službeni put i odma' haos napraviš sa sekretaricom. Elem, evo ti jedan broj, okreni čoveka, Versajko ga zovu. On kad ispriča svoje... Ma čućeš i sam. Zaboraviće kuma na razvod momentalno i ako budeš pametan iskoristi taj period da napravite vi meni još jedno kumče. Aj srećno.

pisano za takmičenje

- Pukoše vaterpolisti. Pičke. Igrač više i niko ne sme da opali na gol.
- Želiš reći da se Srbi nedovoljno bore za otadžbinu svoju?
- Ne kažem da neće da se bore, ali se useru kad je bitno. Ovi drugi svi oborili lične rekorde kad je najvažnije, dok naši samo pričaju kako su spremni za više. Pogledaj bre koliko naših ima kojima je medalja za malo izmakla. Jebote, čak i u B finalima budu četvrti, za svaki slučaj.
- Kako si tako drzak u naše heroje da diraš?!? Kaži mi, u čemu si ti četvrti na svetu?
- Au, brate, zreo si za forum B92. Mada, kad već pitaš, tvojoj šveci sam prvi i to bez da sam najavljivao medalju.

- Комшинице, како ти је онај мали, баш је сладак?

- Не питај ме ништа, тај апач ми је јуче сломио нову новцату саксију и још је просуо воду по оној земљи! После тога сам га тако одрла од батина да му је низ ноге био ред меса ред сланине.
_______________________________________________________________________
Исти догађај, очева прича:

- Онај мој мали јуче изломи наку саксију, усра` се у њу. Е, слушај, кад га увати ова моја, наким прутом га испребија по нога`а оне му дођоше иштрафтане ка` адидасове тренерке. Прво сам му се смијао, а после ми дође некако жао.

- Šta je uradila Zvezda sa Partizanom večeras?
- A šta bi uradila, brate - Pokopatepetl ozbiljan pao, eno Ćoki svršava na tviteru...

●●●●●●

- Haha, koliko me boli kurac za GoT jer će ga usrati kao svaku overhajpovanu seriju...
- Boli te kurac za GoT jer je baziran na zapadnjačkim kraljevstvima, mitologiji i kulturi a tebe to ježi, prvo, jer ti je nepoznato, drugo, jer si svestan da je zapadna kultura višestruko superiornija od amputacije klitorisa devojčicama, pijenja kamiljeg mleka, zamotavanja žena od glave do pete u crne tkanine, urlanja alahu ekber i sličnih horora koje nazivaš kulturom.

Zapatin Šuk, sperma na platnu.

- Sale, ajde na basket. Imamo neki termin u Blokovima.
- Ne mogu matori, slomio sam šaku.
- Ne seri. Bedak. Jesi pao na onom ledu pre neki dan?
- Ma jok bre. Tuk'o sam onog malog Savića juče. Usr'o sam ga od batina.
- Što njega, klinac bre? Samo si šamar trebao da mu lupiš.
- Pa i hteo sam samo šamar da mu lupim. Zakačili se ispred kafića, on kao bio pijan i ja mu lepo kažem da ide bolje unutra da mu ne nalupam šamare, a on ode unutra po neka dva mala mongoloida i krenuli za mnom.
- Koji magarac.
- Budala. Ja mu lepo kažem i tada da je bolje da se okrene dok ga nisam izuo i on onda pustio neki iritirajući krik besnog pileta, nešto poč'o da se dere i ja tu odlepim i razlupam ga k'o konja, jedva su me oni mongoloidi skinuli sa njega.

- Da podignem sa kreditne, pa izmirim dozvoljeni, a onda dignem novi dozvoljeni i vratim kreditnu, a ostatkom platim deo u prodavnici, posle mogu čekovima da...
- Šta to zbiraš čoveče, tebi Mika Alas ne bi sredio tekući!
- Ma nek idu u kurac i oni i njihova savremena sokoćala! Dok je moj deda pazario na raboš sve se znalo čim pogledaš motku!
- Jeste, ali sad dođu kulturno i reprogramiraju ti dug, a tvom dedi triesdevete zelenaši zamalo nabiše raboš u dupe. Da nije dao onu steonu junicu ode ponos muški...

- Mali! Mali jebaću ti ja majku znam čiji si! Sutra te ispred škole čekam da mi pevaš ko je sve bio, kod sviju roditelja ću sutra da svratim!
- Znaš ti Šulc kurac, nisi video u mraku! Al doćemo mi i sutra pa nas čekaj!
- A zajebavaš! Nemoj da sam ti izašo..
(Klinci prozivaju i podjebavaju, Šulc nazuva patike i grabi motku, bežanija ulicama i uličicama, i posle po dogovoru svi u školsko na prepričavanje).

- Bilo je i starijih ljudi koji su nam dozvoljavali da jedemo koliko hoćemo, pod uslovom da ne lomimo grane (oni koji su se sećali kako je lepo biti dete, i koji su se radovali da nas vide kako uživamo). I danas su dragi iako su odavno pokojni, ali ovi su svemu tome davali neku draž.

1.
Seks na metalnom krevetu sa mandrakom.
Ko to nije probao nema pojma šta je buka i škripa metala.

2.
Jedna strana mandraka se stavi na motku pa se na mandrak lopatom baca pesak.
Sitan pesak pada ispod mandraka, a kamenčići ostaju sa gornje strane.
Lopatanje ne zahteva mozak, ali zato puca kičma.
Ako vam baš treba sitan pesak bolje nađite nekog idiota da to obavi umesto vas.

3.
- Koji ti je to mandrak?
- Šta će ti taj mandrak?

4.
Kad izjebeš razrednu da ti opravda dan kada si pobegao iz škole, ortak ti kaže:
- Kako si je predriblao jebote.Koji si ti Mandrak.

Milan Obrenović
Kako je Milan još bio maloletan, formirano je namesništvo. Glavni namesnik, Blaznavac, voleo je da veruje u priče kako je bio jedan od mnogobrojne Miloševe vanbračne dece, a podsvesno se nadao da će se u međuvremenu promeniti ustav, što bi njemu omogućilo da postane srpski knez. No, kako se to nije ostvarilo do trenutka kada se Milan opunoletio, mogao je samo da okači kopačke o klin. Drugi član namesništva, Jovan Ristić, bio je kljun. Tačnije, s obzirom da nije voleo ratove, da je bio obrazovan (kod velikog nemačkog istoričara Leopolda Rankea) i da je preferirao diplomatiju, a kako Srbi smatraju da je diplomatija za... dobro, neću da se ponovaljam, elem Ristić je bio tvrd orah, i po mom skromnom mišljenju, uz Nikolu Pašića najbolji diplomata koga smo ikada imali. Treći namesnik je bio neki Gavrilović, a njega zaboravite.
Iako možda nikada kao dete nije planirao da postane šef države, Milan nije bio ni malo glup. Slično dedi-stricu i sinu dede-strica, preferirao je diplomatiju. No, jedna od prvih stvari koju je uradio, bila je da objavi rat Turcima, i to na nagovor iste one fatalne žene, koja se posle nekog vremena vratila u našu priču- Rusije. Bilo kako bilo, u dva rata vođena narednih godina, Srbi su najebali ko Hitler u SSSR-u 70ak godina kasnije. Što je bilo glavno, kada su Rusi organizovali pregovore u bugarskom gradu San Stefanu, ispalili su nas ko raketu, jer nam nimalo nisu držali stranu, stvorili su Veliku Bugarsku, u čiji sastav je ušao i Srpski bermudski trougao, a iznad svega- ponovo smo izvisili i za međunarodno priznanje.
Milan je tada shvatio da se sa Rusima ne može poslovati, a na njegovu sreću, ubrzo je stigao poziv od nekoga ko je bio konkretan- od Nemaca. Pošto su posle sopstvenog ujedinjenja poslali opasan kurac, imali su prava da im se nešto ne svidi. Konkretno, nije im se svidelo što se jedan ruski satelit (Bugarska) opružio po celoj jugoistočnoj Evropi i smatrali su da 3 moćne balkanske zemlje, i još pride Crna Gora, treba da podele poluostrvo na ravne časti. U Berlinu je zakazan novi kongres.
Milan je shvatio da ovog puta nema zajebavanja. Pozvao je Jovana Ristića i rekao mu da vidi šta može da uradi. Sluđen ko picopevac kad treba da jebe sjajnu ribu, Ristić je otišao do svog profesora, Rankea. Ispostavilo se da je i nemački kancelar, Bizmark, bio Rankeov student. Tako je preko protekcije, Ristić uspeo da se sastane sa Bizmarkom, i štaviše, da ostavi dobar utisak. Strategija je bila sledeća: zahtevati da se obnovi Dušanovo carstvo, insistirati na tome, a onda biti srećan kad se dobiju makar i Srpski bermudski trougao i međunarodno priznanje. Iako Ristiću (s obzirom da Srbija još nije bila priznata) nije dozvoljeno da prisustvuje sednici, plan je urodio plodom: Rusija, Velika Britanija, Austro-Ugarska, Nemačka, Italija, i iznad svega sama Turska, priznale su Srbiju, Crnu Goru i Rumuniju, samo da ih više ne slušaju kako kukaju, i dali Srbiji onaj jebeni Bermudski trougao, upakovanog sa sve mašnicom.

Narednih 8 godina, sve je išlo kao po loju za ovu zemlju. Srbija je počela da se gradi i urbanizuje. Organizovani su prvi slobodni izbori, na kojima je Milan dobio glasački aparat za svoje ideje i zamisli. A jedna od prvih je bila genijalna: "Srbija nezavisna, pa da nije kraljevina. Pu majku mu, gde to da bude!". No, da bi se neko proglasio za kralja, morao je da obezbezbedi podršku barem drugih kraljeva, a najbolje nekog cara, koji bi sve to protežirao. Milan se odlučio za Austrijance- car Franc Jozef se saglasio da Milan bude njegova sponzoruša, ako Srbija postane austrijski satelit. Dil!
Zapravo, ovo i nije bilo tako loše po srpsku privredu. Stigle su velike investicije, saobraćaj poboljšan izgradnjom pruge Beograd-Niš, pokrenuta rana industrija. A onda, Milan je shvatio da se smorio. U takvom stanju, čoveku se svašta pričinjava, a njemu se učinilo da Bugari planiraju invaziju na Makedoniju (na koju je Srbija bacila oko). I tako je izbio rat. Milan je lično otišao da nadgleda borbe samouveren u pobedu. Danima su do dvora stizale samo glasine šta se događa na frontu (baš u linkovanom kontekstu). Spominjalo se da se borbe vode kod neke tamo Slivnice, ali niko nije znao rezultate...
Sve u svemu, Milanova žena (kraljica Natalija), organizovala je svečan doček za Milana i oficire na tek otvorenoj privremenoj glavnoj železničkoj stanici (koja je i danas, 126 godina kasnije, na istom mestu... privremeno). Ono što nije objavljeno, jeste da je Srbija zapravo ponovo najebala u ratu. Zapravo, ne znam da li ste primetili, ali mi koji za sebe tvrdimo da smo ratnička nacija, od izbijanja Prvog srpskog ustanka, do Milana, vodili smo još 4-5 ratova, a moglo bi se reći da smo pobedili samo u jednom (Drugom srpskom ustanku). Pravo čudo što smo za 80ak godina postigli to što jesmo. Bilo kako bilo, Bugari su bili plemeniti: nisu tražili nikakvu teritorijalnu odštetu, samo novčanu. A visina naknade? Prava sitnica! Zapravo, toliko simbolična cena, da je još Titova Jugoslavija plaćala Bugarskoj rate za Milanovo ubijanje smora. Još su jedno 2-3 godine protekle u gušenju seljačkih buna i rešavanju dvorskih spletki. Tada je Milan, ničim izazvan, abdicirao. Dok se njegov sin Aleksandar pripremao da preuzme presto kad se opunoleti (o tome ću, iz dužinskih razloga, pisati u narednom delu), mestobljustitelji (među kojima je opet bio nesrećni Ristić) su ponovo vladali. Za to vreme, Milan (inače, taze razveden) se vukao sa pariskim i bečkim kurvama. Narednih 10ak godina je povremeno dolazio u Srbiju i najzad rešio višedecenijski problem, formirajući profesionalnu vojsku, koja sve do Slobovizije neće na duge staze izgubiti ni jedan rat. Ipak, sve se završilo, kada mu je rođeni sin zabranio povratak u zemlju, posle čega je umro od upale pluća u Beču, a po sopstvenoj želji sahranjen je u tadašnjem inostranstvu (sa akcentom na tadašnjem).
No, šta je sve bilo posle, naravno, u narednom delu.

- Buraz, ščuo da je Žika dobio batine u preduzeću?
- Pa, bilo je i vreme. Šta je sad zasrao?
- Znaš da je uvek bio glavni kontraš i da je stalno bio protiv sistema i ta sranja?
- Aha...
- Čak su ga i oni njegovi postavili za predsednika sindikata...
- Znam, bre. I šta je bilo?
- Prebečio se uz generalnog, pokupio kajmak i rek'o štrajkačima da su čuli šefa šta priča i da moraju da prekinu štrajk ako neće da ostanu bez posla.
- I?
- Uzeli sindikalci govnjivu motku u ruke, pa ga poslali u banju Vrujci da tamo malo leči kostobolju o državnom trošku.

Čestitamo! U vašem podrumu na kožnoj fotelji sedi uvezani Džejson Stetam. Uživajte u plodovima vašeg rada i ne zaboravite da mi se zahvalite ako vam je ovaj tekst pomogao. Ako završite u zatvoru, sami ste došli na ovu ideju. Ja ne postojim.