Sjajan film snimljen šezdesetih godina prošlog veka. Radi se o zaljubljenom paru, lepoj al sirotoj, Dini i njenom dečku šmekeru Badu. Bad je onaj tip momaka koji je rođen pod srećnom zvezdom. Zgodan, lep, sportista. Ćale mu je bitan faktor u naftnoj kompaniji no nije snob već i sam podržava Badovu vezu sa Dini koja dolazi iz skromne ali ugledne porodice. I sve to izgleda bajno u početku... Al' ne lezi vraže! Bada je počeo da svrbi boban... Ali Dini, koju je majka vaspitavala u katoličkom duhu, ne htede da da ništa pre braka. Barem da je dala čokoladno oko sve bi bilo lepo ali ona jok! Badov ćale, stari jebač, posavetuje svog naslednika da namiri bobana sa nekom lokalnom pionirkom. Što ovaj kasnije i čini. Naravno kao što se uvek zbiva, njegova ženska to sazna i poče da histeriše. I histerisala je toliko da je ubrzo završila na psihijatriji. Kasnije Badov ćale gubi sav novac za vreme kraha berze, bla, bla, bla, truć, truć... Kraj i nije toliko bitan koliko je bitna poenta filma. A to jeste, da je nejebica vrlo opasna bolest koja može da upropasti živote i otera ljude u ludilo.
Preporučljivo gledati sa devojkama koje čuvaju svoje ribice kao škrinju sa blagom, sa ciljem da se opamete na vreme i spasu sebe ove opake bolesti.
Domaća serija o prvom svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu 1930 godine. Lepo ispričana pričica nekom se sviđa nekom ne, ali bila bi mnogo lepša da nema tužnog, jezivog, bolesnog i morbidnog lika - Stanoja, izmišljenog na ovaj način bez ikakve potrebe.
Stanoje je siroče invalid iz Beograda koji se dvadesetih godina motao oko beogradskih fudbalera. 1930 godine je krenuo na put za Montevideo sa reprezentacijom Jugoslavije kao slepi putnik. U Montevideu je upoznao hrvatskog emigranta Miljenka Paka Pakoša, električara i sitnu jajaru koji ga je usvojio jer svoje dece nije imao.
E sad, završi se prvenstveno i reprezentacija krene kući, a Stanoje ostane u Montevideu.
Svaka epizoda serije počinje prikazom Stanoja koji je sve stariji, a i dalje bolesno opsednut ovim ljudima i ovim događajem. Prolaze godine, prolaze decenije, Stanoje dobija ćerkicu i postaje vlasnik restorana, ali i dalje ima sobu punu slika, opreme i rekvizita sa svetskog prvenstva 1930 i reprezentacije Jugoslavije, medijski prati živote reprezentativaca i kako koji umre okači crnu traku na sliku. Poslednja epizoda počinje kačenjem trake na sliku Aleksandra Tirnanića, poslednjeg preminulog reprezentativca, a završava se smrću samog Stanoja.
Ovako smišljen Stanoje je nepotreban, nerealan i morbidan i prilično kvari ovu priču
Ako je prvenstvo održano 1930 godine, a Tirnanić je preminuo 1992 godine znači da je Stanoje 62 godine držao njegovu sliku na zidu i sobu punu njegovih stvari i stvari ostalih.
Znamo da je Stanoje poslednji put video Tirketa i ostale 1930 godine kada ih je ispraćao u luci u Montevideu. To je bio poslednji put i da ih je čuo. On sam je tada imao oko 15 godina.
Ne razumem zašto je u seriju rađenu po istinitoj priči ubačeno nešto ovoliko nerealno i morbidno
Slično Borinoj pesmi Lutka sa naslovne strane, defka sa naslovne strane pretstavlja želju za uspehom, moći i popularnosti. Ona je jedinstvena ali opet tako izlizana, originalna ali opet kič, moćna ali ipak savitljiva u želji za moći, Ona je neponovljiva, prepisivana, kradena, istrošena ali opet u svima nama budi zavist i baca veo misterije na sve obične, smrtničke definicije. Ona je plod ulice, okorelog slenga svakodnevnice oblikovana jedinstvenošću i originalnošću tvorca joj koji joj daje umjetnički dojam plusa i zvezdice ravan. Njoj je potreban obim, ali isto tako i značenje, potrebno je mnogo reći u malo teksta koji nikada nije dovoljan da opiše svu tu životnu priču nastanka onoga što ovih dana oblikuje živote ljudi koji svoj rečnik obogaćuju ovim sajtom. Ona je jedan od četrdeset hiljada spermatozoida koji je uspeo, koji je pobedio i koji je prvi, na naslovu i koji se smeši sa visine dok ga čitaš i shvataš da ti nisi dorastao svoj toj veličini. Ona je pobednik, čuči na desnom ramenu kalemegdanskog pobednika i daje ti do znanja da je tamo gde ti želiš da tvoji plodovi mašte obitavaju za vjeki vjekova. Ona je svemoguća, citirana kao Martin Luter King medju crncima i nadahnutim prostim organizmima planete nam Zemlje, ona je veličina. Ona je defka sa naslovne strane!
Ti si savršenstvo, bez mane,
ti si deo pisačkih snova,
ti si defka sa naslovne strane
i ne treba nam nova.
Poznato je da smo mi srbi veoma plasljiv narod i da se najvise plasimo promaje i sedenja na ladnom betonu,ali treci ,najveci strah je strah od kise!To se najbolje vidi u saobracaju kad krene da pljusti.....
Padnu li dve kapi kise,automatski nastaje guzva,bez ikakvog vidljivog razloga i vecina vozaca pocinje da zuri i da vozi ,u panici,kao da se boje da ce nebo da im padne na glavu ili kao da ce ,ne daj boze ,da pokisnu ,pa da dobiju upalu pluca!
Umesto da voze polako i smireno,jer sede u toplom autu ,a mogu cak i muziku da puste,oni krenu da jurcaju,prave preksaje,ne pustaju pesake i zato prave udese i stetu.
Iskreno,nikada mi nije bilo jasno zasto ljudi toliko polude zbog kise?Vozim duze od deset godina i nikada mi vremenski uslovi ,osim kada je led,nisu uticali na stil voznje i uvek se trudim da vozim normalno i da postujem pravila,koliko je to moguce...
Od starijih kolega sam naucio jednu izreku,a ona je "pozuri ,polako",koja se pokazala ako istinita,jer zurio i krsio pravila i ugrozavao tudje zivote ili vozio opreznije,razlika u vremenu stizanja na cilj,se meri u par minuta,kada je rec o gradskoj voznji,ili mozda u sat ,kada je rec o duzim relacijama!
Jedna od najdosadnijih sorti ljudi. Nikada neće da se jave na telefon, a kada se neko javi, odmah počnu sa zapitkivanjem ko zove, zašto zove, šta hoće. I ne posustaju. Nikakav odjeb ih ne može otjerati, a jedino rješenje jeste napuštanje njihovog prisustva.
:zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr:
- De, stara, javi se, tu ti je telefon, na stolu...
- E, ajde ti, ne mogu ja, masne su mi ruke, ručak spremam...
- Ajde dobro... 'Alo! Ej, đe si, ma ništa, evo gledam neku tekmu, ma Arsenal mrtvi, opet ih Stouk kara...
- Ko je to? Je li, ko zove?
- Ne znam brate, nešto sam mrtav... Ma Deki, sa faksa... Jok tebi, stara me nešto pita... Šta znam, imamo li rezervaciju?
- Šta hoće? Je li, tebe pitam, stoko, šta hoće? Odgovori mi!
- Ma pusti me, koji ti je kurac, ne mogu na sto strana da pričam, zove me čovjek da se dogovorimo za grad nešto, šta moraš ti sve da znaš! Ma opet stara, sve bi da zna... Ček' da pređem u sobu...
- A tako znači! Prođeš kroz porođajne muke, od usta odvajaš za njih, a oni tako... Ej živote lutalico.....
Siromašni jezik od nekoliko pojmova koji se koristi isključivo pod šatrom. Karakteristično je da je nakon izgovorenog pojma obavezna specifična gestikulacija - poluzatvorene ili zatvorene oči i pravljenje bolnog izraza lica ( čime šatro-men želi da dokaže ostalima kako je pesma upravo pisana za njega i kako je propatio sve patnje ovoga sveta, mada više izgleda kao da mu se sere), uz lagano pomeranje glave levo-desno. Podizanje ruku nije obavezno mada se preporučuje.
Pevač: moj živote drug mi nisi bio...
Šatro-men: jooooj!!!+ gestikulacijaPevačica: kad bi znao kako čeznem dok te čekam tu bez nade...
Šatro-men: pa kaže! + gestikulacijaPevač: Na rastanku ispuni mi samo jednu želju...
Šatro-men: 'de me nadje! + gestikulacija
Ljudsko telo je puno nerava na interesantnim mestima i zašto ih potraćiti? Ako si iznad 18 godina i možeš da nađeš nekog ko će ti sisati palce na nogama dok nosiš čupave papuče i vikinšku kacigu jer te to pali, samo napred! Ako tvoj čudni um ne sjebava tvoj ili tuđe živote,posao ili odnose s ljudima, ništa te ne sprečava da to radiš(samo učini ostatku sveta uslugu i zatvori prozore,niko ne želi da gleda to). Ko se nije jebao na bračnom krevetu svojih roditelja dok su van kuće, zar ne? Pa sami matorci stalno nalaze čudna mesta i čudne načine za sex , da bi začinili malo stvari. Ali sve ima svoje granice.
Kada se svetla ugase, sve je dozvoljeno . Malo sutra. Uprkos tome što živimo u poremećenom svetu, postoji jasna granica između erotskog i poremećenog.Malo malo pa u novinama pročitam šta sve novopečeni jebači isprobavaju i zgrožavam se.
Od fetiša sa zimnicom, seksa s životinjama, jebača pita i guranja zvučnika u dupe,pa do sijalice sve sa kabelom u vadžajna, uključena u struju dok ne postane previše vrelo(ŠKK??).Da ne pominjem seks sa učenicima osnovnih škola i nekrofiliju.
Tako da sam rešio da dam par primera šta može biti interesantno i erotično, a šta je jednostavno bolesno.
Normalno : | Bolesno :
Šlag i lizanje | Brijač,pena i brijanje (sam se brini o svojoj higijeni)
Sex igračke(vibrator dildo i sl) | bejzbol palica,ukišeljeni krastavci i karfiol
Drugarice i drugovi | kućni ljubimci,domaće životinje
Čokoladni sirup | Tek skuvana vrela čokolada
Lažna vadžajna | Pita od jabuka
Guranje prstiju | Guranje pete
Spenk po dupetu | Udaranje do krvi ili sečenje
Korišćenje pera za nadražavanje | Korišćenje cele kokoške
Totalno nepotrebna kategorija u svakodnevnom životu nas Srba.
Mislim, što bi se opterećivao da se zahvališ ili izviniš, kad ni tebe niko ne tretira tako, zar ne? Logično. Ispadaš kreten.
Samo namršteno i teraj sve u tri lepe. Jer tako si u mogućnosti.
Dolazim u rodni grad posle nekog vremena. Propuštam pešaka na pešačkom. Kažem dobar dan i dovidjenja u prodavnici. Hvala na informaciji, prijatan dan na šalteru. I čujem komentare ´glej ovu lujku, pravi se fina tu nešto´.
Živote...A da, gospodja sa šaltera me je častila poluosmehom i završila mi ono za šta sam došla iako nije morala. Nije loše za jednu lujku, zar ne?
Uspešna žena niskog obrazovanja, odličnog izgleda.
- Vidi je, vozi najnoviji "bemve", školska mi je bila, znam da je napustila drugu godinu srednje. Odakle, bre? Ja sa fakultetom vozim polovnog jugića, jebem te živote...
- Brate, pogurana je, kako da ti kažem, gurali su mnogi duboki muški džepovi u nju, a i ona svoje ručice u njih.
Idejni tvorac, a pritom pionir, utemeljivač, rečju-avangarda savremene kinematografije. Da nije bilo njega i njegovog opusa, nikada ne bismo spoznali sve prirodne lepote dalekih predela Južne, a delimično i Srednje Amerike. Do tada smo ih sagledavali isključivo kroz holivudska ostvarenja, poznatija kao "westerni". Tamo su stanovnici ovih predela prikazivani kao ružni, prljavi, brkati "mućaćosi" sa otrcanim pončoima i "matching" čizmicama, često i krezavi. Uglavnom su bili konjušari "gringosa", a svoje žene nudili ovima kao "poslovnu pratnju", za odmor i relaksaciju nakon, manje-više uspešno izvedene pljačke banke ili poštanske kočije, negde na zapadu ili jugu, inače Severne Amerike. Decenijama kasnije, Aurelio je širokim seljačkim masama sa brdovitog Balkana, prikazao ove ljude kao divlje i temperamentne, ali i strastvene i nadasve moralne, sa izuzetkom po koje zlice. I tako, do dana današnjeg dužni smo, dragom nam Aureliju, što nas je spasao (i još uvek to čini, kako on sam, tako i njegovi brojni naslednici, mislim njegovoga rada) od brojnih pošasti, poznatijim pod nazivom-tekovine savremene (zapadne, prevashodno) civilizacije, a sve nam prodajući muda za mekike, kako na kraju uvek pobedi pravda i ljudska dobrota. Dragi Aurelio naš, neka Ti je večna slava i hvala i onome ko te dovede do nas, rukovođenim onom latinskom "hleba i igara", samo bez hleba.
Setite se samo "legendarne i neprevaziđive" Kasandre, serije koja se pojavila baš, nekako u pravi čas, u vreme najveće bede, inflacije, sankcija i ratova i kako nam je odmah krenulo na bolje (do dana današnjeg, tako što smo postali žrtve (na ovaj ili onaj način) ovih latinoameričkih tzv. "telenovela", uživljavajući se u živote njihovih glavnih protagonista, plačući i radujući se, jedući i srajući, ma dišući sa njima!
Godine stižu svakog, neumitno, kad-tad. Al' majmun ostaje majmun, teško da će u nešto drugo da se pretvori.
Deda: Šta radiš to sinko?
Unuk: Idi bre deda u kurac, kako to upadaš? Drkam, gledam porniće i drkam! Zvao bi i tebe, al' tebi se garant ne diže još od prošlog veka. Ahahaha!
Deda: Al' dok mi se diz'o, bar sam jebav'o...
Unuk: Izlazi više, manijače, sakriću ti opet protezu...
Deda: E, živote, lutalico... Kad lav ostari i majmuni počnu da ga zajebavaju...
Provokativno pitanje pri susretu sa bivšom devojkom koja te je ostavila zbog uzvišenog osećanja prema nekom za koga znaš da je bizgov.
Igor: Ćao Maške, šta ima, ljubav? Kako ti je lepša polovina?
Maša: Evo, živim, radim a i samo radim.. Peđa je kul, lepo se slažemo, i tako..
Igor: Reče mi neko da te opalio šamarom na sred faksa, kreten, a?
Maša: Pa jeste, ali zaslužila sam, povisila sam ton kada je prokomentarisao dupe one kučke Maje, srećica, mislio da stoji s Banetom, ne sa mnom..
Igor: Aa, vidim, ljubav cveta.. O, živote, odoh da povraćam.
Konačno ishodište svih puteva. Kaki kurac Rim!
- Bajo, vidi bembaru, razvija stotk...
- Znaš kolko me zabole šta razvija. Što sam matoriji sve više se palim na sporu vožnju. Da mi je da mi ostatak veka prođe u milenju preko neke obilaznice. Preko preče, naokolo - naokolo možda nešto i doživim. Al kurac, svi samo gasiraju, ko da imaju gde da jure. Eh, jebem te živote, što nemaš rikverc!
Ne udati se
Sredovečna komšinica (koja ne ume da gleda svoja posla i živi tuđe živote): Dobar dan komšija Mile! Kako ste? Kako ćerka? Koliko ona beše godina sad ima? 32? A jel se udala ona?
komšija Mile: Dobro sam, dobro je, jeste 32, nije se jos udala...
komšinica: Nije jos!?!?!?! Juuuu...pa kako to komšija, zašto...?
komšija Mile: Pa hvala bogu, imala je sreće!
Iliti ubica odgovornih ljudi. Tipičan primer koliko izvitoperenih mozgova ima među najbližima, prijateljima. Napada onda kad si najranjiviji - u trenucima dokolice i neopterećenosti problemima.
Počinje tako što ti onako neobavezno nabaci prvu epizodu serije, da se zanimaš. Najčešće je odgleda sa tobom, prateći svaki tvoj pokret i oduševljenost materijalom... Onda ti prosledi i drugu epizodu, eto, čini ti. Posle druge sledi treća, četvrta, peta... Pa se kolo obrće na sezone. Neku ti ostavi na usb-u, kada mu nije pri ruci doneće ti narezan disk. Gledaće kako polako postaješ zavisan od priče, smeha, zapleta i raspleta. Gledaće te sa visine, ponosno klimajući glavom sa razumevanjem i pogledom koji govori - znam, znam, i meni je tako bilo i mene su zarazili, samo ti prenosim boljku.
Kako vreme odmiče, epizoda je sve manje, ti sve više gubiš želju da bilo šta drugo radiš, provodiš dane u sobi gledajući epizodu za epizodom. Ispiti rok je tu, svi spremaju nešto, uče, rade, a ti... među svoja četiri zida proživljavaš tuđe živote, ubijaš neke nepoznate ljude, vodiš ljubav sa raznim ženama, iluzije dočaravaš novim .avi fajlom koji te čeka u folderu. A tvoj ubica, ubica tvoje odgovornosti i socijalnosti te posmatra, gleda kako toneš sve dublje i dublje.
Najednom, shvatiš da si došao do kraja. Nema dalje. Nova sezona se snima. Počinješ da kriziraš, kuneš i proklinješ snabdevača da ti da samo još jednu, samo jednu... da nađe, smisli, napravi!
Sažaljeva se. Nudi ti nov materijal.
"Uzmi ovo, pogledaj, nije loše. Ima 24 epizoda u 19 sezona. Oduševićeš se!"
"Hvala brate, car si majke mi."
Suma sumarum
Položenih ispita:0
Seksualnih aktivnosti sa suprotnim polom:0
Pijanki: par, što se mora, mora se
Minuta pred filmskim 'platnom': pa, sasvim dovoljno da zameniš Dimitrija Vojnova u kritičarskoj stolici
Odgovor na glupu konstataciju vaseg druga koji kaze da je neka cura lepa(a ustvari je ko kontejner,nego jebiga,njemu je to dobro,jer kako on kaze - "Jebao ne jebao,kurcu vreme prolazi").
Drugar: Aaa, vidi ovu malu, nije losa,nije,nije...
Ja: Alo bre purgeru,jel imas ti oci!?
Drugar: Daj bre ,sta joj fali?
Ja: Sta sta joj fali!? Gle kakva je,ne bi je elektrodom pipnuo!
Drugar: Znas ti mnogo, RKDS( rdjavom kurcu i dlaka smeta!).
Ja: Ooo zivote lutalico! Kupujem ti naocare za rodjendan.
Trenutak kada ti sve krene nizbrdo, pa se moliš Bogu da ti se desi makar jedna fina stvar u životu. Kao kad je čovjek bolestan, pa kad ki'ne i na trenutak osjeti olakšanje.
Neko tamo imaginaran: "Jebem te živote, pa šta me ovo snašlo u posljednje vrijeme, prvo saznam da me žena vara, a onda otkaz na poslu, i na kraju kao šlag na tortu me isprebija ženin ljubavnik zbog toga što sam je istjerao iz kuće pa je spala njemu na grbaču. Zamisli! Pa šta je ovo ljebtijebem, da mi je makar da ki'nem."
Domaća šljivovica od koje, pri samoj pomisli na nju, padaš u depresiju. Brlja nad brljama! To je rakija kojom se ni prozori ne brišu. Pije se samo u ekstremnim slučajevima nedostatka kinte.
Subota uveče, sediš sa društvom bez kinte u džepu jer vas prodao arsenal za 15 soma. U trenutku totalne apatije stiže ti poruka : "Brate ae do mene doneo sam neku radzu od mojih sa sela." Svi u glas : " Tako je !!"
Sutradan:" Au živote jebem te, boli me glava i metar oko glave, nemoj brate da donosiš više te tvoje depresivke, ovo ja ne dajem ni Mileti alkosu kad svrati kod mene na kafu! "
Proaktivno glumiti ugroženost i praviti od sebe večitu žrtvu - uvek i na svakom koraku. Za razliku od većine pripadnika jevrejske ili gej zajednice koji mirno žive normalne živote i gledaju svoja posla, gejvrejčina (pederska Jevrejčina ili jevrejska pederčina, kako god) igra na kartu konstantne mete, propagira neshvaćenost i ugušenost svetom koji je nazadan i zaostao, i zalaže se za totalno uništenje svega onoga bez čega, u prvom redu, ne bi ni mogao da postoji. Iako u zanemarljivoj manjini, ovaj agresivni oblik života nastoji ne samo da bude ostavljen na miru i dobije jednak tretman kao i drugi (što je svakako u redu), već, zahvaljujući večitoj kampanji (koja nema i ne može imati konačan cilj) i desničarskim metodama kojima se vešto služi, menja društvenu klimu oko sebe i trudi se da uspostavi i nametne pravila koja mu najviše odgovaraju. Moglo bi se slobodno zaključiti da je u pitanju puki pojedinac koji nastoji da se sa sopstvenim traumama i neurozama izbori na pogrešan način, no - udruženi u zajednice i uz vešto baratanje novcem, u stanju su da menjaju ustav i zakone, čitave društvene sisteme, kulturu, tradiciju, vekovna uverenja i navike...Glavnu potporu crpe u istorijskim nepravdama i činjenici da je ovo 21. vek, šta god to značilo. Krasi ih vrlo prepoznatljiv folklor koji sačinjavaju zastave, muzika, autfit i ostala mašinerija. Zajebati se i ući u sukob sa jednim od ovih ljudi jer ti je opsovao majku ili napravio nekakvu štetu - ne predstavlja napad na pojedinca već napad na čitavu grupu i organizaciju, i biva žestoko eksploatisan na duge staze.
- Miladine!
- Šta je koji moj? Jesmo se lepo dogovorili da se više jedan drugom ne obraćamo?
- Namerno si ostavio stolicu nasred prolaza da zapnem i udarim nogu, ima da te tužim.
- Prestani da izigravaš gejvrejčinu i teraj se u kurac........
- Šta misliš da li je jači gej ili jevrejski lobi?
- Gej naravno.
- A što?
- Zato što su pola tih Jevreja pederi.
Radnja koju subjekat vrši kada dohvati dva slobodna sedišta u međugradskom/međunarodnom autobusu.Čim se pristiže na stanicu, vrši se leganje preko dva sedišta i glumljenje mrtvila, sve uz nadu da će te baba sa dečurlijom mimoići.
Stanica Ruma, lastin bus za Split, poluprazan:
"Dalje od mene, dalje od mene, mrtav sam spavam".
"Dečko je li slobodno?"
"Aaa slobodno je"
U sebi:"Slobodno je usta ti se ukiselila, sve ti %$#?$%# i meni i Lasti i Krajini i 10 sati puta, oj živote...A vidi one kravetine ispred, legla na tri sedišta, sa sve ćebetom i jastukom!!!Spavaj, uživaj majku ti #$%#% srećnu!!!!"
