Totalna hit frizura 90-ih. Zalizana kosa na kojoj ima više tečnosti nego na terazijskoj česmi.
Način pripreme:
Preduslov je da imate malčice dužu kosu, ne suviše dugu jer to nose sektalike i italijani, ne previše kratku jer onda ličite na engleza ili švabu a to nikako ne želite - zaboga, vi ste pravi Mijat wannabe!
Sad pošto imate takvu kosicu, bitno je da odredite pravi ugao teranja, nikako levo, nikako desno, tamte-vamte, ni-ka-ko, samo nazad, kao aeroprofil, kao lambordžini.
Uzmite tepsiju, poterajte kosu unazad, turite tepsiju na glavu, tako spavajte nedelju dana, preko dana ne skidati tepsiju. Nakon toga sledi hemija. 14 pakovanja kvalitetnog gela ili 11 pakovanja dobrog ulja za kosu, ne mešati sa vodom, samo čista hemija!
Još malo i tu ste. Korak vas deli od frizure profesionalnih frizera.
Šmekerski, kao na reklami prođite šakom kroz kosu, ako delić ruke ostane suv ili se neka dlaka pomeri, niste dovoljno nauljili, ponoviti ceo proces.
Kako bi frizura dobila najbolja aerodinamička svojstva otvorite prozor kola/autobusa, izbacite glavu i obavite turu od 20 do 25 km. Skinite višak buba sa vaše blistave frizure. Ako vam se čelo sjaji a ljudi iza vas se plaše da će vaša kosa da ih ujede, dobili ste željeni rezultat!
Kupite pakovanje žvaka i ne dozvolite sebi da nemate ni jednu u ustima.
Čestitamo vaša mijatovićka je spremna!
Pička maljavija od tipa koji se kladio na nemoguće postavivši na ulog to da se neće obrijati par mjeseci.
Dobila naziv po Amazoniji, prostranom šumskom predjelu koji se nalazi u Južnoj Americi. Furale su je žene iz meni nepoznatih razloga - ne liči ni na šta, zapadaju dlake među zube prilikom oralisanja..
Ova frizurica ( praktičniji je naziv ''frizuretina'') je sušta suprotnost njenoj geografski gledano komšinici brazilki.
-Da znaš šta sam sinoć vidio, ne bi sjedio sa mnom ovdje i pio ovo pivo kojem je istekao rok.
-Ako si i ti vidio Mareta kako mi tuca kevu, razvaliću te.
-Ima sličnosti, ali nije to. Zaletili se ja i Boki u neku selendru, imali goriva a bili slabi sa parama. Uletimo u neku kafanu, okruženi tipovima sa majicama na kojim se nalazi upadljivi detalj zmaja sa natpisom ''DRAGON'', čisto da se zna. Konobarica nam donese po dva piva i po trenutak razmišljanja o deficitu zuba u njenim ustima. Nastavili piti, dobro pivo u kurac..
-Pređi na stvar!
-Pred kraj večeri nam porastu muda i priđemo nekim ženkama. Nije nam puno trebalo, mislim nije da smo mi jebači ali one se kresnu samo kad dođu u grad jer su u krvnom srodstvu sa pola sela. Odemo na neku livadu i krenemo. Ova moja se nešto nećkala, ali je ipak na kraju pristala. Spustim se ja da liznem malo, uhvatim rukama za hlače i onda skontam da sam je već skinuo i da to što mi se nalazi u šakama nisu hlače, nego skup dlaka kojem bi pozavidjela vreća koju izbaci frizerka svaki dan.
Izraz koji se koristi kada vam je nešto GADNO,ili kada vas neko OGADI ("stidljivo" povraćam)...
13.08 leta gospodnjeg 2010
Bio je to lep i sunčan dan,negde oko podne uvati me najedared neka glad,
krče creva...
Razmišljam sad da kuvam po ovom paklu,nema šanse,uzeću neku laganiju
hranu, msm leto je, i odlučih se za ŠIŠ.
Žurnim koracima se približavam omiljevanom fast-fudu (mojoj sreći nema kraja)...
Prilazim "šalteru": "molim vas daćete mi jedan šiš u somunu",podizem pogled ka prodavačici i imam šta i da vidim...Sunce ti jebem žarko, kroz šalter viri jokozuna od oko 150 kg u beloj potkošulji(takozvanoj gilipterki),cakle joj se brkovi na suncu,a ima neke crne oštre brkove,da te bog sačuva,a ispod obe miške po klupče oznojanih dlaka,iz nosa seva po koja dlačica takodje...
Niz lice joj se sliva znojčina,ispod brade 4 podvaljka a i prsti joj neki debeli izdeformisani,češe se po dupetu jednom rukom a u drugoj drži špatulu i prevrće moj šiš.
"Šta će mo od priloga" ?,upita me...
(Mislim se u sebi cijanid pička ti materina da što pre umrem,da te ne gledem tako skrnavu)
Pavlaka i kupus jedva prevalih preko usta.
Plaćam, i uzimam skrnavi šiš,i mislim se u sebi...FUJ CRKLA DABOGDA...
Šiš prvom keru(šta je bilo sa kerom ne znam...)ŠTA RADI SANITARNA INSPEKCIJA U OVOM GRADU????
Ona ima nešto preko trideset godina. Završila je fakultet i govori dva strana jezika. Redovno posećuje teretanu i ide na pilates. Čita Kosmopoliten, prati modne trendove i sebe opisuje kao kupoholičarku sa posebnim fetišom za cipele. Pasionirani je obožavalac serije "Seks i Grad", posebno lika Samante, zato što je slobodoumna, sposobna i neposredna. Njenu kućnu biblioteku sačinjavaju knjige o tome kako se udati, pronaći pravog i postati boginja u krevetu, zatim opusi Anabele Basalo i Isidore Bjelice, autobiografija Marjane Mateus i Znakovi pored puta i Mali princ.
Ona ima dve najbolje prijateljice i jednog gej priajtelja i obavezno nalazi vremena da sa njima poseti najpopularnije klubove i splavove, izložbe i premijere filmova; a naravno i za redovno tračarenje uz kafu u toku kojeg im objašnjava kako onaj od sinoć ipak nije "pravi" jer su mu premale šake, prevelike uši, ima bradavicu na prstu, malformacije genitalne regije u pogledu veličine, debljine i fukncije, previše mladeža ili premalo dlaka, ili daje neki drugi podjednako apsurdan razlog za odbacivanje potencijalnog partnera, a prećutkuje pravi -da nije dovoljno bogat.. Muškarci uživaju u njenom društvu jer ona vešto obigrava oko linije između koketiranja i drugarstva, pa je doživljavaju kao vrlo interesantnu sagovornicu.
Pošto veruje da svojim izgledom, obrazovanjem i kulturom zaslužuje da živi u vili, nosi markiranu garderobu i kreće se i društvu koje će to primetiti, ima nekoliko kućnih pomoćnica koje će njenom mužu stvoriti "topli dom" umesto nje, jer su njoj svi kućni poslovi ispod časti, kao i da ima novu mutaciju ćelave zelene čivave i praseta, koja je najnoviji trend kućnih ljubimaca; ona se dok ne nađe nekoga ko će joj sve ovo pružiti, zadovoljava vezama za jedno veče, da bar malo podmiri svoje prirodne potrebe.
Kada zađe u kasne tridesete, shvata da je na pragu klimaksa, a još bez potomstva, i za nju mnogo važnije- da ima mnogo istomišljenica u dvadesetim godinama, sa kojima teško da može da se takmiči. Zato se udaje za osrednjeg krimobiznismena, koji je srednje imućan, ali dovoljno neiskusan da je oceni kao dobru priliku. Rađa mu dete, a onda se posle par meseci razvodi uz pozamašnnu finansijsku naknadu i pritajenu želju da on zatraži starateljstvo nad detetom.
Sada spada u novu kategoriju razvedene MILF i više joj nisu takmac dvadesetogodišnjakinje, jer se ona sada baca na mlađe muškarce koji će biti fascinirani njenim umećem u krevetu, a sve u nadi da će nekom od njih biti Fame Fatale.
Kada pređe pedesetu, živi sa tri mačke i dva psa, a sinu koji joj jednom nedeljno dolazi u posetu objašnjava kakva je riba bila u koliko su ludeli za njom i prosili je, a ona dozovlila da je obrlati njegov otac, za koga je ubrzo shvatila koliki je kreten. Sin ove reči sluša prilično hladnokrvno, jer je odavno upoznat sa majčinom reputacijom iz kuloarskih priča koje je hteo-ne hteo često slušao. Boli ga samo što vidi u njenim očima da razgovara sa osobom kojoj su emocije nepoznanica i koja nije sposobna da ih oseti i istinski se veže za bilo šta nematerijalno.
Period života kroz koju smo svi prošli, uzrokovan manjkom informacija ili delimičnim, ili ne potpuno objašnjenim informacijama.
Na tv-u najava programa... Kralj lavova, dugometražni crtani film....
"Jao tata vidi, ajde da gledamo taj crtani?"
"Ne sine, gledaćemo fudbal."
"Ali tata to je jako lep crtani"
"Gledao si?"
"Nisam, nego vidiš da piše dugometražni, to znači da ga je publika dugo tražila"Čita klinac enciklopediju pojmova i naiđe na pojam impotencija. Pošto je pročitao šta to znači, sutra dan sluša razgovor majke i komšinice:
"E ona Seka s drugog sprata, to je tako dobra žena, a onaj njen Saša je prepotantan da je to strašno."
Komšinica odlazi, a klinac kaže mami: "Mama kako tetka Zora zna da je čika Saša prepotentan kad je ona udata za čika Milana?"Pričaju dva klinca:
Jel znaš ti kako se na rođenju razlikuje dečak od devojčice?
Paaa znam, ja sam jednom gledo neki domaći film i tamo je bila neka gola žena i imala je puuuno dlaka među nogama.... znači kad se beba rodi ako ima pišu onda je muško, a ako ima dlake onda je žensko.
Jel znaš ti kako nastaju bebe?
Ne.
Ja sam čuo da bebe nastaju kad muž i žena zajedno spavaju.
Nas ima troje, znači moji su triput spavali zajedno.
Opšti izgled:
Ne previše zabrinut oko svoje pojave. Savršeno srećan prekriven blatom. Ne previše zabrinut ako dođe kući mirišući na nešto u šta se uvaljao. Dobro pripremljen da stoji i dozvoli vlasniku da ga opere i razume važnost sušenja tako što dobro otrese višak vode sa sebe... obično dok stoji pored vlasnika.
Karakteristike:
Brz i okretan, prilagodljiv i posvećen svom cilju. Nikad nije izgubio sposobnost da lovi za hranu i pokazuje sve ove karakteristike da bi dokazao tu činjenicu.
Temperament:
Veoma inteligentan i umiljat. Nije agresivan ili stidljiv. Koristi ove kvalitete kada žicka hranu od ljudi ili kada uradi nešto pogrešno ili kada ga grde.
Lobanja:
U njoj je smešten mozak nalik kompjuteru. Rešava probleme u deliću sekunde, može se prebaciti sa jedne aplikacije na drugu u nanosekundi i ima dosta kapaciteta za sopstvene projekte.
Oči:
U mogućnosti da vide mrvicu ispod stolice na drugom kraju bilo koje prostorije.
Uši:
Osetljivije od sonara. Kada se koriste u paru sa očima, ništa im ne može promaći. Uši mogu detektovati otpakivanje slatkiša u džepu kroz tri sobe, kroz zatvorena vrata. Uključuju se i isključuju po želji psa.
Nos:
Neverovatno efikasan. Ne postoji granica daljine detekcije hrane. Takođe može detektovati smrdljive objekte i tečnosti u kojima pas voli da se valja, do dužine od 3 fudbalska terena (330 m, prim. prev.). Izaziva poprilične neprijatnosti kada se zabija u međunožje gostiju.
Usta:
Predprogramirana da kupe stvari i da beže sa njima, potrebno reprogramiranje da bi se stvari donosile vlasniku. Novi modeli (naziv: štenad) dolaze opremljeni sa privremenim kompletom igli. Ni jedna noga stola ili stolice je sigurna, naročito ukoliko ih ostavite bez nadzora, bilo nameštaj, bilo štene.
Vrat:
Jak i moćan dovoljno da vuče bilo šta vezano za lanac ili povodac.
Grudi:
Ovaj deo tela se vidi samo trenutak pre nego što se pas lansira u vlasnika da bi pokazao koliko je srećan što ga vidi.
Telo:
Veoma čvrste konstrukcije. Lako pomera velike objekte koji su lakomisleno postavljeni na putanji kretanja psa. Takođe veoma efikasno u obaranju ljudi koji stoje, naročito kada se zabije u noge s leđa.
zadnjina:
Deo tela koji najčešće vidi vlasnik koji se ne potrudi da obuči psa.
Rep:
Nesrećno postavljen na Labradora na visini stola za kafu tako da jednim zamahom može srušiti sve šoljice (naročito ako su pune) i sve ostale predmete koji nisu zakucani ekserima za sto.
Kretanje:
Obično u pravoj liniji, ka cilju, tako da više misli na cilj nego kuda se kreće. Preporučuje se zakucavanje svih vrednosti ekserima.
Dlaka:
Ima nepromočivu poddlaku, koja je neophodna jer pas ne ide oko vode, bilo da je to barica ili bujica. Veoma konzistentna u svojoj specifičnoj aromi.
Boja:
Crna, čokoladna, ili žuta - u zavisnosti od Vašeg izbora, moguća je potreba promene enterijera.
Veličina:
Dovoljno veliki da se zakuca u bilo šta.
Mane:
Ne postoje.
Fenomen kojem pribegava 100,1 % svih trgovaca kada vide da proizvod koji nude, ili ima paprenu cenu do mojega, ili je neka skart roba, pa kad su videli da su je zacenili, pribegavaju sistemu "daj sta das". Propratna radnja ove magicne recenice je pogled pravo u oci, i blagi osmeh, koji se graduativno povecava ako doticni masi ruku za dzep.
(lokalna stocna pijaca, seljak Milovan obilazi tezge sa prasicima i pilicima)
Prodavac: ajde, ajde, navali kod cika Bate!! kod cika Bate moze i na rate!!!
Milovan: domacine, posto prasetina??
Prodavac: 240 dinara, kila zive vage! Ali znas kakvo je, nema grama sala, samo meso !! ja sam to samo kukurzom hranio!! (prase neko zgoljavo, dlaka mu se rundavi po ledjima od cesanja i nervoze jer je ispizdelo od koncentrata)
Milovan: ma kako bre 240 dinara, pa tamo kod Jovanke dole u selu, ona svoje prodaje za 210 dinara, i to ne moz' covek da se pozali ni za sta!!
Prodavac, videvsi da je u kurcu, pocinje standradnu proceduru.
Ajde domacine, vidim da si posten covek, pa cu ti dati za 210, ali ovako, nema sanse da bih ja smanjio to!! pogledaj ih samo kakvi su, pa ima svi gosti sto ti dodju na slavu da te hvale!!Milovan se duboko razmislja, godi mu sto je po njegovom izmucenom licu, neko shvatio da je posten covek, a i onih 30 dinara po kili zive vage mu odzvanja u glavi... zaboravio je baba Jovanku u momentu
" pa ajde domacine, kad ti tako kazes, metni mi u dzak ono tamo levo, sve gi nesto cenim da ima dvaes' i pet kila!
Prodavac: moze, moze gazda, evo odma' ide!! Radojka, daj ovamo oni dzakovi sto sam ti stavio na tezgu pod paradajz, da upakujem to kako Bog zapoveda!!!
Kol'ko iritantna reč, je l' da?
Elem, verovatno se pitate - a pored onog standardnog "ZAŠTO sam u subotu uveče na gajbi i buljim u jebeni ekran od kompjutera 'mesto da sam u klabingu k'o deky_aod?" - kakva je sad to hipsterska novotarija i za koji mogući kurac jednom Srbinu može biti od koristi da zna bilo šta o istoj? Ovaj tekst nudi nedvosmislen, doduše subjektivan odgovor na to nimalo svakodnevno pitanje i ujedno služi kao informator potencijalnim interesentima, naravno ukoliko ih uopšte bude bilo. A i pisac ovih redova vrlo dobro ZNA zašto bleji pred ekranom svog laptopa u subotu uveče, pa i da mu malo proleti vreme...
Razume se, pomenuti cenjeni autor se nada da je međ' vama subotarima sila koja pokreće naš nebeski narod (doduše NE i ekonomiju istog; prim.prev) i dalje u onoj optimalno-funkcionalnoj količini da po završteku čitanja predstojećih par informacija u vezi sa naslovnim pojmom, broj eventualnih zainteresovanih ostane na popularnom "jajetu", da ne kažem "nularici". Na tome vam se on ovom prilikom i unapred zahvaljuje.
Ipak, ne treba se osećati prozvanim pre vremena. Pojava iz naslova je, pre svega, namenjena urbano-hipsterskoj ženskoj deci urbano-hipsterskih roditeljskih parova, jer je, naime, i sâma nastala procesom tzv. urbano-hipsterizacije plave planete...a onda i Srbije, jer smo, hteli mi to ili ne, delom iste...tj. barem do te od Svevišnjeg na zadatak nam ostavljene kolonizacije Jupiterovog meseca Evrope, 4000 kusur-i-neke godine. Dakle, odahnite vi što ste trknuli po kofer.
Elem, logikom vođen čovek bi satima mogao da lupa glavu u pokušaju da otkrije neko iole suvislo značenje iza spoje pomenute dve, inače, relativno ortodoksne umetničke kategorije (džez koliko-toliko, balet...pa, dobro, ima onih i koji sa njojzi koketiradu), ali ja ću mu odmah sačuvati dragoceno vreme i reći da je džez-balet zapravo jedna klasična mamipara kojom se, na kontu lukavo servirane ideje miksa "sporta&plesa", "fizičkog&duhovnog" i "mogućnosti da Vaše dete pronađe umetnika u sebi", naivno-glupim roditeljima iz više srednje ili visoke klase nudi debilizovana i prilično paprena vanobrazovna aktivnost za njihove eventualno podgojene buržoazne kćerke, mlade hipsterke u povoju. Ukoliko su keva&ćale još i bolidi koji su u fazonu "Naša Maristela je drugačija od drugih devojčica/Naša Semiramida je rođena balerina!", jednogodišnji paket časova se uplaćuje brzinom kojom penzioneri nagrnu u prazno vozilo GSP-a na njegovoj početnoj stanici.
I dok prosečna srpska ženska čeljad tradicionalno ide na gimnastiku, atletiku, odbojku, pohađa muzičku školu ili igra u nekom folklornom ansamblu, pomenute male buržujke, poznate po tome "što nigde ne mogu da se uklope" a možda i zato što od, fazon, 5.og razreda osnovne šetaju sa jebenom Luj Viton tašnicom na velikim odmorima, petkom i(li) subotom odlaze u, pajsad, STUDIO DŽEZ-BALETA (imena mogu originalno varirati od onih "Fantastiko" i "Arabeska" do onih nešto konkretnijih u smislu onoga kako mamicin i taticin novac nestane u njima, kao na primer "Magiko" ili "Puf") gde ih potrošene i raspolovačene ex-balerine - što već spada u kategoriju onih kojima je usled trenja prvo stradala pička pa tek onda zglobovi i prsti na nogama; prim.iz.iskustva. - šatro uče da se "izraze pokretom" ili šta-ti-ja-već-znam, što individualno, što grupno, al' bitno da je uz Bijonse ili onu majmunicu što laje dok peva. Ono, na pravi balet liči koliko jedna Dačia na pravi auto - liči, jebiga, al' nije auto. "Džez" deo i da ne pominjemo...
Šta? Imate potencijalno gojaznu razmaženu ćerku, a ona 2 slobodna sata između privatnog časa engleskog i termina kod manikira? I još se zove Ana-Marija-Atina?? E, onda je džez-balet prava stvar za vaš novčanik!
- Uuu, tebra, što su dobre ove pičke iz "Grandovog" džez-baleta, 'nači, tako bi ih pose...
- Iz čega, bre?
- Ma, ove, brate, što džilitaju sisama dok ovi seljaci zapomažu...
- Ne, al' iz čega?!
- A iz "Grandovog" džez-baleta, dens grupe, šta li je...
- Nije to nikakav balet, niti ples, debilu. Džez ni ne želim da znam šta misliš da je. To ti je, brate, ona najgora zaostavština od Turaka od koje mi se povraća i zbog koje želim da pobegnem iz ove zemlje, kapiraš?!
- Au, Profe, uvek moraš da mi pokvariš merak, 'nači, jebem ti ja Betovena i Mocarta u usta, znaš!!
Politika svetskih sila prema Srbiji koja traje vekovima. Ogleda se u tome da koliko god Srbija ispunjavala želje velikih zemalja, nikad nije dovoljno, uvek može više, bolje i pametnije. Takva politika je kočnica svakog mogućeg razvoja. To je sprdanje ekvivaletno pravljenju plišane lutkice od države Srbije, čije konce vuče svako kako mu se kurcu navije.
1389. Murat: Lazare, mi vas stvarno ne bi pokorili, ali onaj tvoj Obilić se mnogo kurčio kad me je probo sabljom. Moraćete da patite 500 godina.
1914. Austrougarska: Mi nikada ne bi kretali na vas, vi ste naši graničari i dugogodišnji prijatelji, ali Gavrilo Princip je zasrao stvar.
1941. Hitler: Ja sam želeo da prođem kroz vašu lepu zemlju, da nikome ne fali dlaka sa glave, ali vi ste blesav narod, šta će vam parole: "Bolje rat nego pakt!"
1999. Klinton: Vi ste jedan divan narod, i mi ne bismo kretali vojnu akciju protiv vas, ali šta ćemo moramo, dirate nam prijatelje Šiptare, a oni 170 godina lobiraju kod nas. Ako vam to nešto znači nazvaćemo akciju "Milosrdni anđeo"!
2000. Evropa: Dobićete velika sredstva, ali morate da svrgnete Miloševića i isporučite ga u Hag.
2006. Evropa: Ući ćete u Evropsku Uniju, ali morate da izručite Mladića, Karadžića i Hadžića.
2011. Merkelova: Ući ćete u Evropsku Uniju, ali morate da rešite svoj problem sa Kosovom, mirnim dijalogom.
2020. Predsednik neke od članica Evropske Unije: Srbija je sada ispunila sve uslove za neometan ulazak u Evropsku Uniju, ali meni žena jutros nije dala pičke, pa ćemo odložiti nastavak pregovora.
2030. Isti ovaj predsednik: Jutros sam dovatio sobaricu, ispunili ste sve uslove, ali Evropska Unija je od danas srušena, vraćamo se državavnom organizacionom sistemu.
Pojačivač momenta.
NEBOJŠA (ulazi u sobu): E, sad mi rekao ćale, rešeno je, idemo opet u Čajetinu na leto!
DIMITRIJE (skače sa kreveta): Izjeb!NARATOR: Ovog leta…
NEBOJŠA (pakuje se, viče) Eeej, Dimitrije… Ma mamicu mu malu nikad ga nema kada ti treba… Alooo, gde je punjač, nemoj da sam te opet pitao!
NARATOR: …dva izgubljena brata…
DIMITRIJE: (gleda kroz prozor punta, preko stakla promiče odraz krošnji i pokoja taraba): E, sećaš se ovde smo stali prošli put da se iserem! Hahaha, koju sam nagaznu minu ostavio!
NARATOR: ...pronaći će sebe ponovo…
NEBOJŠA (odsutno na zadnjem sedištu igra igricu na mobilnom i pušta tihomire ka Dimitriju dok frenetično razmišlja): Jebote ima baba da nas budi u šest ne znam kada sam zadnji put usto tako rano u jebote šta ako mi je već tada krut jebote krut mi je svako jutro kad ustanem šta ako je možda već tad
NARATOR: …i otkriti šta razdvaja dečaka od muškarca…
DIMITRIJE (noć, stupa u avliju, sija svetlo samo iz kuće, okolo potpuni mrak, čuje se zavijanje) I ne mogu da verujem da će opet pola leta da nam propadne u ovoj vukojebini.
NARATOR: … a šta čoveka od vuka!
NEBOJŠA (staje pored njega, zavijanje je glasnije): Veruj.
NARATOR: Vukojeb 4: Nova dlaka, stara ćud.
Stefan Kapičić kao Nebojša. Dado Polumenta kao Dimitrije. I Petar Božović kao Vukojeb. U filmu Srdana Golubovića: Vukojeb 4!
Napitak, napici za pičke, jadničke i ostale nemuškarce. Droga kao i bilo koja druga ali beskonačno pičkastija jer te pod a, ne radi tako da ti je lepo, a pod be, ni ne škodi ti nešto značajno osim ako ne konzumiraš količinu dostojnu nekog vudu božanstva, što je samo čini dodatno vulvastom.
Naravno, svi ovi genidno-genitalni pridevi su tu s razlogom, jer je kafa sasvim u redu ako si žena, zbog svoje funkcije društvenog lubrikanta i zgodnog povoda za razgovor koju je stekla s vremenom, idealno se nadovezujući na plemensku ulogu čuvara gnezda koju ženski rod igra još od vremena kada smo imali više dlaka nego pameti. Zato, kada čujem nekog tipa da traži kafu, stomak mi se okrene i dođe mi da pitam „Jel hoćeš da ti je poslužim u tamponu?“. Pa još kada me zovu „na kafu“ umesto „da popričamo“. Jebote, šta smo, neke babe, usedelice ili frajlice pa nam treba kafa da bismo pričali? I još se vade kao „ma to se samo tako kaže“. Pa to je još gore – što tako kažeš ako ne misliš da piješ kafu, ŠKK, je l’ kažeš ribi ajde da spavamo kada hoćeš da se jebeš? Sigurno ima nekih koji i to rade, ti su verovatno do sada odjebali od ove defke pa ću iskoristiti priliku da ih isprozivam bez njihovog znanja: SISURDE ESTROGENSKO-PROGESTERONSKE, MUDA SU VAM SMEŽURANA I IMATE PESAK U VAGINI JER KORISTITE ŽENSKI JEZIK DA SE DOPADNETE ŽENAMA A ZBOG SVOJE PAĆENIČKE EMOCIONALNE OGRANIČENOSTI NIKADA NEĆETE SHVATITI DA TO NE PALI JER ŽENE NE TRAŽE OD MUŠKARACA DA BUDU ŽENE KADA HOĆE DA SE JEBU S NJIMA! E!
U svemu ovome nikako ne treba zaboraviti grupaciju subljudi koja mi naročito ide na ud, a to su oni kojima treba kafa „da otvore oči“. Znači, treba nam buster samo da bismo izvršili tu herkuleansku obavezu jebenog ustajanja iz kreveta? Mislim, ŠKKK (štakojikurackrasni), šta si ti, Sauron? Samo da bude jasno, Sauron je u ovoj priči, kao uostalom i u onoj iz koje ga znamo, cavetina i debilčina preispoljna. Koliki melvin i fegetko moraš da budeš da bi lavovski deo svoje snage prelio u komad nakita, na kitu te nabijem? I to ti je još ideja da si sa tim komadom nakita duplo veći baja, ali si bez njega duplo manji baja nego što si bio pre nego što si ga napravio??? Mislim, ŠKJKKKPM (štakojjebenikurackrasnikojupičkumaterinu)? Gde je tu mozak?
No, da se vratimo iz Srednjeg Sveta u ovaj Svet Mediokriteta - dakle, analogija sa kafom: pre nje si bio normalan, sada si sa njom duplo bolji, ali si bez nje niskoležeća amorfna masa koja nema dovoljno energije u ćelijama da se pomeri iz stanja letargije i hibernacije? Idi ubij se onda odmah, jer si se ispisao iz normalne ljudske rase, dečko. Ili lepo odmah priznaj, zajebao si se, navukao si se i sad ti rastu sise, pa reguliši to dok još možeš. Nema izgovora. Jebote, ako ti je loš pritisak, pojedi nešto slano kao čovek, a ako si malo spavao, pojedi pomorandžu, drmni jednu ljutu, uštini se, šmrkni malo spida ili idi dospavaj ako baš nema druge a moraš da upravljaš viljuškarom, operišeš diskus herniu ili voziš borbeni avion. U svakom slučaju, nemoj tu da mi tražiš kafu, tursku, srpsku ili grčku, a da ti nije ni slučajno palo na pamet da me pitaš da li imam „nes“ ili da ti smućkam „tri u jedan“, možeš samo da dobiješ tri šamara, sve u jedan obraz.
- E, tebreks, oćemo na kaficu?
- Oćemo kurac, reci šta imaš da mi kažeš odmah i budi kratak, teram neke crepove za Vladičin Han pa posle idem da se olešim od rakije i ibogaina.
Ležiš u krevetu. Raspao se, ima deset godina, ali novi skup, jebem ti ikeu. Vruće je, znojiš se. Ne možeš da zaspiš da li je od vrućine, ili kaslja prouzrokovan duvanom najgoreg kvaliteta, za koji kriviš nato bombe. Češeš se po mudima, jer je udobnije spavati bez gaća. Okrećeš se prema zidu na nekih 30 sekundi jer, jos uvek pijan sa ručka kod ćaleta gde si ga slagao da ti ne treba para opet, tripuješ onog akrepa iz novog američkog horora u sobi kako te gleda. Vraćaš se na ledja i golim vratom osećaś vrelinu oznojenog jastuka. Okrećeš jastuk debljine flis papira na ,,hladniju" stranu u nadi da će to pomoći ali avaj. Svetla stalno prolazećih kola te podsećaju kakav si jadnik bez socijalnog života koji subotom uveče spava u deset. Setiš se *, jedine žene koju si ikada voleo, a koja te ceo život gleda kao druga. Uz dubok izdisaj na nos psuješ tiho državu i život, jer ko je drugi kriv. Pre 5 godina bi ti se na pomisao na nju suza skupila u oku, ali prešao si i tu fazu. I tada ga čuješ. Ubica nedužnih miliona ljudi, koji tumara u mraku tražeći sledeću žrtvu, posetio je i tvoju sobu. Komarac. Osećaš kako ti pritisak skače. Ona raid tableta,odavno bela, koju si ukljucio u struju po tridesetu noć za redom te ne čudi svojom defektivnošću. Isprva ne činiš ništa, iskusan, znajući njegovu strategiju. Uobičajeno sleće ti na uvo. Pokušavaš da ga hitrim pokretom glave prilepis za rame, ali dzaba. Sledeći put sleće ti na desnu ruku. Levu prebacuješ preko stomaka i udaraš se po desnoj šaci misleći da si ga ubio. Smiruješ se na nekoliko minuta, kad odjednom, kao tihi vetar, osetiš blago peckanje na kraju desne noge. Očešeš je o čaršav misleći da je neka mrva ili dlaka u mraku i svrab prodje. Posle nepunih 30 sekundi, svrab se pojačava i ti savladavaš lenjost i pružaš ruku dole, dok nogu podižeš, kriveći se kao kifla da bi se počešao i sa besom shvataš da te je govnar mali ujeo. I to tu gde najviše svrbi. Ovo je bila kap ugnjetavanja koja je prelila čašu mizernog života. Ustaješ i pališ svetlo, mahnito se osvrćući pokušavajući da se privikneš na iznenadni nedostatak mraka, i ugledaš ga. Na abažuru od lampe koji si poklonio kevi za pretprosli 8. Mart, a ona vratila tebi za rodjendan misleći da joj je komšinica od prekoputa kupila a ne ti, govno malo stoji na svih šest, tapkajući cevčicom pokusava da probije abažur lampe, misleći da je ljudska koža. Grabiš večernje novosti od zime koje su ti služile da na njih staviš mokre cipele u snežnim noćima i,jednom rukom pridrzavajuci lampu da ne padne,koja ti je draga, uprkos majčinoj bezobzirnosti, i spljoštavaš ga ostavljajući mrlju krvi sa nožnog palca na novinama. Već naviknutim pokretom gasiš svetlo pri leganju u krevet, i uprkos nesnosnoj vrućini zaspiš, zadovoljan, ni ne sumnjajući da je neka viša sila poslala tog slabog protivnika,nad čijim bi se ti lešom osećao kao pobednik i time odagnao svu setu i čemer iz života, bar do jutra.
Idealan način da izgubite dvadesetak minuta života a ukoliko prijavljujete i odsutne ukućane možete nepovratno proćerdati čak sat vremena. Popisivače zanima apsolutno sve o vama, vašoj porodici i prostoru u kom živite.
Pitaće vas svašta, od osnovnih podataka do notornih gluposti i međusobno isključivih pitanja a njihova upornost da vam pročitaju ceo upitnik može da vas dovede u stanje manijakalne depresije u kom ne odgovarate za svoje postupke.
Popisivač : Eto, popunili smo za roditelje, sad ćemo i za vas. Ime i prezime?
Žrtva : Jovana Ristić.
Popisivač : Aha, dobro ... datum rođenja, JMBG, mesto rođenja, to ću sve prepisati iz lične karte. Idemo dalje ... jeste raseljeni sa Kosova i Metohije?
Žrtva : Vidite li da tu piše mesto rođenja i boravka Stari grad, Beograd?
Popisivač : Svejedno moram da proverim. Dalje! Bavite li se poljoprivredom?
Žrtva : Alo! Stari grad, Beograd, centar grada!
Popisivač : Dužan sam da pitam. Znači nemate neku parcelu, neki plac?
Žrtva : Nemam, imam samo 20 godina. Već sam odgovorila da ni roditelji nemaju.
Popisivač : A da niste slučajno oteli, mislim zauzeli neku parcelu i tu nešto sadite?
Žrtva : Sadim samo cveće u saksijama, u žardinjeri.
Popisivač : Jel' imate vi prihode od toga?
Žrtva : Logično da nemam!
Popisivač : Onda za poljoprivrednu delatnost ne pišem ništa. A domaće životinje nemate? Krave, koze, konje? Možda magarca? I nojevi se sad tu računaju!
Žrtva : Imam hrčka.
Popisivač : Jel' ostvarujete prihode od njega? Dlaka, krzno, mleko?
Žrtva : O, jebote! Ne, naravno!
Popisivač : Moram da pitam! Nacionalnost je pretpostavljam srpska.
Žrtva : Papua-Nova-gvinejska!
Popisivač : Kako? Rekli ste da vam je otac Srbin a majka Hrvatica! Birajte od toga!
Žrtva : Moje je pravo da se osećam kako hoću! Ne gušite mi nacionalni identitet, zvaću Kandićku!
Popisivač : Dobro, dobro! Jel' veroispovest pravoslavna ili katolička?
Žrtva : Šamanizam! Evo da ubrzamo : studiram, imam završenu gimnaziju, ne radim, nisam radila, ne tražim posao, pismena sam i znam da radim na računaru. Stan mi je u vlasništvu oca, dvoiposoban, vi to upisujete kao tri sobe, jedan WC i jedan računar.
Popisivač : Znači ne stičete dobit od rada? Niste prijavljeni ali da ne radite možda po ugovoru o delu?
Žrtva : Ne.
Popisivač : Ne radite ni u naturi?
Žrtva : Molim?
Popisivač : Izvinjavam se, tako je formulisano pitanje. Znači ne! Ko vas izdržava?
Žrtva : Molim?
Popisivač : Vi ste student, izdržavano lice. Ko vas izdržava?
Žrtva : Roditelji.
Popisivač : Za njih ste rekli da su nezaposleni, to ne mogu da zaokružim. Od nečega mora da živite. Evo ovde piše : izdržava vas lice zaposleno u poljoprivredi, u industriji, penzioner, zajmite novac ili primate socijalnu pomoć!?
Žrtva : Stavite da me izdržavaju neki bogati poljoprivrednici, nemam pojma koji, i palite dok vas ne izbacim kroz prozor!
Utvrđivanje identiteta. Provera ko si,da li je neko zaista ta osoba ili se samo izdaje za nekog drugog. Staviti ime i prezime uz nečije lice. Jedina slabost metoda koje koristi CSI Srbija.
- Dobro jutro, Pero. Kako bilo juče?
- Gadno, šefe. Zauzet dan. Uz sva ona standardna sranja što prave, imali smo i nerede na stadionu i masovnu tuču. Još da bude gore, tuča bila ispred kancelarije evropskog predstavništva za… ‘Bem li ga šta beše. Uglavnom, gledali Evropljani, pa nismo smeli onako standardno da sačekamo da se sve završi i da samo pokupimo što ostane na nogama, morali smo da se umešamo. Bogami, gusto bilo, par naših u bolnici. A aps smo napunili k’o oko. Naslagali smo ih k’o sardine.
- Ako ste ih premetrili, Pero. Uzmite im samo podatke, identifikujte i sve šalji tužiocu, pa nek’ on trlja glavu oko toga.
- Ovaj, vidite, tu imamo mali problem… To oko identifikacije… Čekamo ekipu za otiske.
- Nije valjda da niko od njih nema ličnu kartu?
- Ne baš, skoro svi imaju ličnu ili vozačku, ali nisu nam od koristi. Svi međusobno liče k’o jaje jajetu…
- Jebote, šta je to?! Vodi me da ih vidim… Pa, jebemu mater, da l’ ste normalni? Nisam li vam hiljadu puta rekao: ne po licu!!! I pogle’ sad! Svi okrugli u faci i plavi, k’o Štrumpfove da ste ‘apsili! Razmišljajte. E sad, čekajte ekipu za otiske ili da ovima splasnu otoci!
- Izvin’te, šefe. Ali znate kako… Morali smo da se umešamo u tuču, dobili malo i mi pa popizdeli. A onda došao i Mile…
- Šta će on, imao slobodno?
- Jes’, ali trebala nam pomoć, gusto bilo. A on bio nadrndan, izgleda mu žena nije dala...
- Znao sam da danas nisam trebao da dolazim na posao! Identifikacije preko glave, a osumnjičeni liče k’o Kinezi!
- E, kad već pomenuste, pokupili smo i jednog Kineza, verovatno bio u prolazu, ali bio nam pod ruku, pa ’ajde i njega. Doduše, njega ćemo lako da identifikujemo, samo da sačekamo da nešto progovori...
- Odo’ ja u obilazak, snalazite se. Ćao!
Etapa koju "kada zagusti" i najiskusniji maratonci savladavaju sa neopisivom mukom.
U slučaju gubitka snage u samom finišu, trka ipak nije izgubljena.
Prva linija odbrane - Snaga kontrakcije glutealnih mišića i njihova sposobnost zadržavanja fekalnih masa.
Druga linija odbrane - Čmarne dlake. Kada masa meke konzistencije i neugodnog mirisa savlada našu prvu liniju odbrane, mora da se suoči sa lavirintom isprepletanih, kovrdžavih dlaka koje na sebi često nose tragove od prijašnjih krvavih okršaja sa istim protivnikom.
Treća linija odbrane - Bokserice. Ako su fekalije zagorile u namjeri da napuste unutrašnju sredinu prije naše želje i ako su uspjele da prodru i kroz drugu liniju odbrane, moraju da se suoče sa često nepremostivom preprekom. Najčešće istočnjačkog porjekla (made in china), neustrašive bokserice svojom mrežom gusto zbijenih niti pokušavaju da zarobe pobunjenu masu nesvarene hrane, kao ribarska mreža jato srdela.
Četvrta linija odbrane - Trenerka. Kada pritisak u boksericama postane toliko jak, da nabubrena masa fekalija probija finu mrežu niti pijačarskih gaća na scenu stupa četvrta i poslednja linija odbrane. Jeftino/kvalitetna kopija poznate marke trenerke, najčešće je u stanju da u potpunsti zaustavi invaziju ali samo vizuelno, nažalost nema sposobnost kamuflaže mirisa, a nema ni osiguranje da masa neće dospjeti od čarapa.
Sve već navedene linije odbrane gube svaku šasnu u slučaju da nas napadne dijarea, u narodu poznata kao proliv, tada nam je jedino preostaje da se branimo nuklearnim arsenalom. H2O u vidu mlazu iz tuša je nepobjediva vojska u borbi protiv napadača.
Preludijum za potvrdu katastrofe.
Riječi kojim započinjemo pitanje, koje je opet u većini slučajeva retoričke prirode a za cilj ima da sagovorniku stavi do znanja kako su stvari otišle u kurac više nego što smo isprva očekivali.
13. jul 2849. godine; dan državnosti Crne Gore
A: Đe sam ja ovo?
B: Dobro jutro, poštovani gospodine Petre drugi Petroviću Njegoše! Uz pomoć savremene tehnologije uspjeli smo Vas oživjeti i tako vam omogućiti da još jednom vidite rođenim očima svu ljepotu Crne Gore. Da li Vam se možda vrti u glavi? To su česte poslj...
A: Momak, donesi mi čašu vode i batali priču da te zamolim, prskava mi glava a da ti pravo rečem i kurac.
B: Oprostite gospodine ali ne možemo tako razgovarati. Vi možda jeste jako uman čovjek ali prošlo je više od milenijuma od kada ste bili autoritet u ovoj državi, mada istinu govoreći, pomenuta više ne postoji... bar ne u tom obliku, pa bih Vas molio da se suzdr...
A: Kako ne postoji, strelica te fištila?!
B: Pa sad je sve ovo dio Solarne republike, nego da Vas ne zamaram sa tim. Čašu vode ste tražili, je l' tako?
A: Uh, dobro je onda, ja rekoh Turci stigli do Cetinja... E, e, čašu vode, bra'o ti ga, i kaci već tu, donesi mi da nešto založim. Svega mi gladan sam ka' vuk.
B: Pa ima neke meze tu koju smo pripremili u čast Vašeg vaskrsnuća. Onako, baš tradicionalni specijaliteti... Evo sad će neko od ove omladine da donese... Mali, daj taj tanjir vamo! Gospodin Njegoš je gladan.
A: Aj mali, brže to malo. No viđi ovo, kako mi se manastir drži? Vodi li računa ko o tome više?
B: Pa manastir je sad pod zaštitom kulturološkog saveza ujedinjenih galaksija našeg univerzuma, tako da je sve u najboljem redu.
A: A ne znam ti ja to van Crne Gore mnogo. U Srbiju i Bosnu znam đe ima roštilj dobar i u Italiju, malo onamo po Veneciji da se snađem.
B: Ovaj, Venecija je pod vodom odavno. Prošlo je više od 700 godina od tada.
A: A šteta stvarno. Da vidiš kakve su ženske tamo bile. No njihovi momci nikakvi pa kad viđu sa strane da je neki oće da ga pojašu. Jednu jebeš druga ti puši. Da nijesam rođenim očima viđeo ne bi vjerova što su mi pričali... a vala nije da sam samo gleda hehe...
B: Da, da, svakako... Nego, evo stiglo meze da se malo poslužite.
A: Uzeću malo ovoga pršuta ođe... je l' ovo njeguški?
B: Jeste gospodine. Slobodno se Vi poslužite, nemate šta da se ustručavate.
A: Ček da izvadim i ovog sira na tanjir malo. Ovo pljevaljski a? Kako ste ga tanko isjekli zlo vam u dom.
B: Ovaj, nije to pljevaljski sir... Da smo znali da volite nabav...
A: Aooo, što je ovo mrčo?! A makse đaole, jad te naša. Kidam sa ova dva zuba kroz pršut ka nožem a masnoće niđe, pogledaj. Ko je ovo sušio, reči mi, jer ću ga išćerat iz Njeguša, neće mu se trag nać' u Crnu Goru. Ovo govno živo jebemu oca...
B: Ovaj, gospodine, pršut se više ne suši. Znate, sada se sve to obavlja u visoko-specijalizovanim fabrikama za obradu suhomesnatih proizvoda.
A: O čemu ti momak? Daj ne prdi časti ti... zna se kako se pršut suši čo'če... Jebemu oca, treba sam tačno zapisat u gorski vijenac da ne zaboravi ona stoka.
B: Pa znate, način na koji se to nekad radilo je krajnje nehigijenski i neprihvatljiv u današnje vrijeme. Štaviše, prema ustavu 42. distrikta solarne republike, osuđuje se kao varvarski čin i onaj koji ga sprovodi može biti osuđen i na kaznu od 260 godina zatvaranja u vakumsku kapsulu.
A: Kako nehigijenski druže? Viđi mene što sam ga cio život jeo, fali li mi što?
B: Pa znate, rđa sa veriga koje ste koristili još u doba prije osnivanja solarne republike je odlična podloga za razvoj mnogih bakterija iz roda tet-6610b, da ne pričam u kakvim nehigijenskim usl...
A: Makse časti ti, sve prdnjava do prdnjave. Što'no vikaše moja baba, rđavom kurcu i dlaka smeta.
B: Ovaj, gospodine... Nemojte reći da sam Vam ovo ja rekao ali žene danas to briju, znate?
A: Molim?! Reči mi samo da i čarape pletu od toga i ubiću se, majka me prepoznat neće!
B: Pa ne ali izvjesna vlakna iz istih se koriste pri pravljenju konca za zube koji kor... Gospodine njegoš! Neee! Zovite doktora, brzo!
Real life CTRL+Z. Obično se dešava u gostima, kada se iz sve sile trudite da budete opušteni i kulturni, a ispadnete najveći nespretnjaković u istoriji nespretnjakovića, uključujući Džordža Buša i Mistr Bina zajedno.
Ona, njegova hot drugarica na koju se on mnogo loži, i on, već gore opisana kulerski nastrojena tempirana bomba trapavosti, po prvi put na njenoj gajbi:
- Evo da te ponudim sokom, dok se ne spremi ova pica.
Prilazi malom stočiću uz krevet, gde on sedi, i sipa mu sok. Vraća se natrag u kuhinju, on ostaje sam sa sokom... Ok, ipak bez soka... Steže zube u «pčk t mtrn» stilu, crveneći pred barom koju je napravio ispred sebe. Iz kuhinje se čuje:- Jel ti se sviđa sok?
- Da, da, obožavam ovu grozovnicu, ovaj, borovnicu... – i umače čistu belu čarapu u grozotu na tepihu, uz čvrstu rešenost da se više nikad ne pomeri sa tog mesta, makar bombe padale.- E, nisam ti pokazala ovaj suvenir iz Venecije. Samo pazi, jako je nežna – dotrčava iz kuhinje i donosi neku figuricu od Murano stakla, stavlja je na sto pored, i vraća se da dovrši picu.
- Jao, što je divna – baca bezveznu figuru pored sebe, i saginje koliko mu dvanaesto rebro dozvoljava ne bi li video njenu zanosnu zadnjicu, dok se trti otvarajući rernu. Figuricu, naravno, zabole za trenutak erotike, i baš je rešila da se u tom trenutku razbije.
- Šta je to bi? – čuje se iz kuhinje.
- Jao, jao, znao sam da će to da se desi. Jesam li ti sto puta rekao da te i besplatne obične mačke na kraju skupo koštaju. Cile obori figuricu... Na – i pruža joj rasparčano staklo u ruke.- A joj, bre Cile... Ali, dobro, ja na njega ne mogu da se ljutim. To je mačka, ne razume, hteo je da se igra. On mi je nešto najvrednije što imam i ne sme da mu fali dlaka sa glave... – i vraća se u kunjinju – Evo ovo je gotovo za minut!
On podiže onog debelog mačora i kezi mu se kroz zube: “Pčk t mtrn, mačeća, da sam ja to razbio, poslala bi me u Veneciju peške da joj kupim novo!”
U momentu drmusanja mačoru ispadnu dva brka. Već navikao da je situacija krenula neobičnim tokom, uzima ona dva brka, ugurava ih nekako među ostale, da se zadrže tu neko vreme, i šutira mačku u drugu sobu: “Aj sad, odnesi te brkove dalje od mene!”
Omiljena igra za ubijanje vremena penzionera kada se nalaze u većim grupama, a nemaju šah pri ruci. Mesto nastanka je čekaonica ispred ordinacije doktora opšte prakse, međutim, iz samo njima znanih razloga oni ovu disciplinu sele svuda gde se okupe u malo većem broju. Cilj igre je da budeš naj bolesniji, čak i ako nisi bolestan. Moguće je interpretirati svoje simptome na bilo koji način, i naravno doneti na uvid: krvnu sliku, urinokulturu, EKG, redngenske snimke svih kostiju, očevu krštenicu, poslednji ček od penzije... Igra se u glavnom u prepodnevnoj smeni. A pobednik je...
Milovan: Imao sam pritisak 80 sa 70, levo oko je počelo da mi koluta, a desno da igra gore dole... mmm i da, upisao sam se u gaće!
Mladen: Ma nije to nista, meni gvozđe onomad beše 3, srce mi radilo na 35 otkucaja, i svaki trijespeti stane, rekao mi jedan čovek da gutam tošiba baterije od 9 volti, i bogu hvala, da kucnem u drvo(lupa u drvenu nogu) sad ništa!
Pera: Izašao mi neki čmičak na čmaru! Kaže doktor da je urasla dlaka, al ne verujem ja, ma ko zna čime su nas gađali!
Stojan: Mene boli gde god da se pipnem, garant sam slomio rebra onomad kad sam se sagao da vežem pertle! Doktor kaže da se na snimku prelom ne vidi! Ma šta ti doktori znaju...
Pacijent izlazi iz ambulante!
Lekar: Gospodine, to što sam rekla da mi treba uzorak vaše stolice nije značilo da treba da obavite nuždu na krevetu za preglede u ordinaciji!Djura(sa šeretskim osmehom na licu): Jel ste videli kakav bod u gostima, ja sam bre za vas Mića Orlović, babe jedne!
Miladinka: Jao, ja napipala neki čvor na grudima, nit je tvrdo nit je meko, a nije ni čvor nego više kao neko masno tkivo! Pa sam došla da me doktor pogleda!
Milovan: Mladene, gospođa je nova ovde, iscedi joj tu čibulju, gospođo, samo što više tečnosti, i nemate problema do daće sigurno, nemojte da zauzimate mesto ozbiljnim slučajevima!
Svi u glas: Peroooo, perooooooo!
Padaju šamari, polivanje ladnom vodom!Milovan:Nema pulsa! Pera pobedio!
Iracionalan strah od nečega... Uglavnom gluposti kojih se samo ti plašiš, dok ti se ostali smeju.
Najčešće fobije kod muškaraca:
Ironophobia – Strah od pegle
Scolionophobia – Strah od škole
Octophobia – Strah od broja 8 (nosam)
Homophobia – Strah od buljaša (jer se svi oni lože na nas, sigurno)
Trichopathophobia – Strah od dlaka. ( Kad smuvaš ribu, pa izvališ da gaji floru i faunu ispod pazuha)
Greenophobia – Strah od salata (i hrane bez mesa)
Comitophobia – Strah od braka (ili od činjenice da, kad tad, ona otme pola)
Megalophobia – Strah od debelih riba (realno)
Bibliophobia – Strah od knjiga (čitaj: lektire)
Ambulophobia – Strah od hodanja (kad shvatiš da busa nema već 47 minuta i da su svi izgledi da se pojavi, odavno izbledeli... ali i dalje uporno stojiš na stanici)
Anthrophobia – Strah od cveća (često u direktnoj vezi sa situacijom u kojoj si nešto usrao i izvinjavaš se cvećem)
Graphophobia – Strah od pisanja (sreća tu je tastatura, olovku nisam video od osnovne)
Antinicotinophobia – Strah od ostavljanja pljuga
Autofemophobia – Strah od žena vozača
Melanophobia – Strah od crne boje (kad vidiš Galeba na ulici i pobegneš glavom bez obzira)
Telephobia – Strah od telefona (kad si kod ribe, a zove te devojka)
Emophobia – Strah od EMO ljudi (Najiracionalniji od svih, jer se i oni plaše tebe u isto vreme)
Nomatophobia – Strah od imena (pojavljuje se rano ujutru, kad se, i dalje pijan, probudiš pored nepoznate devojke, pa te je strah da je nazoveš nekim imenom, jer nisi baš siguran da li pripada njoj)
Emetophobia – Strah od povraćanja (kad se preterano odvališ, ali nećeš da ortaci vide kako bljuješ kao tinejdžer)
Hydrophobia – Strah od vode (ne moram da se tuširam danas, samo ću malo plaknem pazuh i prepone pred izlazak)Najčešće fobije kod žena:
Parkophobia – Strah od parkiranja
Octophobia – Strah od broja 8 (nosam) (doduše, retka fobija kod žena)
Gerascophobia – Stah od starenja (šta fali MILFovima?)
Gynophobia – Strah od drugih žena („vidi onu drolju, kako se obukla, sklopila crvenu i rozu, zamisli. Pa fura neki dekolte, na te mršave dvojčice, a vidi što ima krive noge...)
Phobophobia – Strah od fobija (realno, samo žene to mogu da izmisle, bez uvrede)
Phagophobia – Strah od gutanja (aahhaaa!)
Lesbophobia – Strah od lezbejki (ne mrze ih žene direktno, ali mrze što im momci bacaju na iste)
Chriptophobia – Strah od slepih miševa (ili Betmena) (prim. prev. METNEM)
Kalorophobia – Strah od kalorija
Femoentophobia – Strah od dečkove najbolje drugarice
Reversophobia – Strah od vožnje u rikverc
Alcophobia – Strah od alkohola (Kako da mu dam, ako se ne napijem. Al ako se napijem, daću mu svuda) (vrlo realan strah)
Clothophobia – Strah od nedovoljno odeće u ormaru
Gephyrophobia – Strah od mostova (objašnjava gužvu na Gazeli)
Miniphobia – Strah od malih stvari (čitaj: penisa)
Pesophobia – Strah od raskida usled partnerovog preteranog igranja PES-a
Tetraphobia – Strah od broja 4 (?) (možda na nekom drugom jeziku)
Claustrophobia – Strah od malih i zatvorenih prostora (kad devojka poseti dečka prvi put i shvati da živi u 37 kvadrata, a samim tim i da mu je ona Armani majica od sinoć verovatno fuš)
Nije bilo mobilnih telefona, nije bilo interneta, a živo te je zanimalo šta druga strana radi. I tebe, i sve oko tebe. Grlatiji su se dozivali, vezisti su upadali jedni drugima u frekvencije, oni koji su imali nekog iza neprijateljskih linija slali su pisma preko UNPROFOR-a, a ti si želio samo da se malo zajebavaš sa onima na drugoj strani nišana. I našao si način.
- A, što prašti ovde kod vas... Kud sam baš danas na kurac krenuo da vas obiđem!?
- Ne boj se, to nam bivša braća šalju mačka pismonošu. Sad će da dođe. Dođi, maco, dođi! Fini mačak, lijepi, jesu li ti ovi tamo davali loja? Nećeš ti loja, ti si naš mačak. Sad će tebi tvoj Spasoje da nareže slaninice...
- Šta to pričaš? Kakav mačak pismonoša?
- Vidiš li mu ovu poruku oko vrata? Princip je sledeći - napišeš poruku na papir i vežeš je na mačka. Onda ga izneseš pred rov i zapucaš. Mačak se poplaši i strugne do njihovih rovova. Evo se dopisujemo čitavo jutro!
- Bože, budale... Pa, šta pišu? Čitaj!
- Kaže 'vako: "JEBEM LI TI KONOPAC SA CRKVENOG ZVONIKA DUG SEDAM METARA!"
- Vid', majku mu, da sam juče umro ne bi' znao kol'ko je dug!
- Počeli su da se gađaju religijom. E, pa nećemo tako! Dajder mi tu stanicu!
- Šta će ti?
- Da zovem onog malog uču iz druge čete. Pametan je, sve živo zna. Soko zove orla, soko zove orla! Orao, javi se!
- Orao, prijem!
- Kako se zvala ona Muhamedova žena, što je oženio kad je imala šest godina?
- Ajša!
- Jesi čuo malog? K'o iz topa! Sad samo da napišem. :žvrlj, žvrlj, podvuc, žvrlj: E, tako! A, sad putuj, maco!Mačak prestrašen pucnjevima kao metak se izgubi u magli. Par minuta kasnije, zviždalo je na sve strane. Uključila se i artiljerija.
- Šta napisa jeb'o te otac ludi?!? Pobiće nas k'o zečeve! Šta je, nije ti više smiješno?
- Ma, nek' prangijaju, ko ih šiša, strah me samo da mi ne prekinu komunikacioni kanal. Ako mi mačku bude falila dlaka s glave, njima će da fali glava, ja ti kažem!
