Stvorenje sa natprirodnim moćima iz latinoameričkih serija koje se pojavljuje u obliku kipa ispred kog zalizani junaci i sisate junakinje prolivaju hektolitre suza jadajući joj se nad svojom surovom sudbinom.
Ispada da ima veće moći od svih svetskih bogova zajedno, jer ne postoji pozitivac u seriji kome molitva nije uslišena i negativac koji nije kažnjen za svoja nedela. E sad, misterija ostaje da li ona njih kažnjava zbog svojih nedela ili zbog toga što je ne posećuju tj. ne idu u crkvu.
Ipak, lep je osećaj kada na kraju serije saznaš da su Franku izrasle obe noge, Pablito oživeo, Rubenita nekada poznatija kao Gabor postala vrsna lepotica, a Himena izgubila nevinost sa onim slatkim konjušarom. Na taj način se vrši neka vrsta supstitucije, jer se negativci koji nekada nisu bili hendikepirani, ružni i siromašni sada to postaju, a čak postaju i dobri. Čak idu i u crkvu da plaču, tako da je pitanje vremena kada će i kod njih sve biti kako treba. Na taj nacin svi su na kraju serije srećni i ne ostaje gorak ukus u ustima i da ispadne da je Devica bila previše surova prema nekom.
Dobro, ima slučajeva npr. kada je Gabrijela iz "Vrele krvi" bila živa zakopana ili kada su Maura iz "Zabranjene ljubavi" izujedale pčele-ubice, ali to su zanemarljivi slučajevi i moraš biti veoma zao da ti se to desi.
Lepi Boki: Izvinite, je l' slobodno?
Devica od Gvadelupe: Uđi,sine. Oš' dim?
LB: Hvala, izbegavam duvanski dim, mozda ste čuli da sam doneo ovaj zakon...
DoG: Čula sam, zato sam prešla na vutru, tako da ovo nije duvanski dim retardu. Kaži šta ćeš, samo budi kratak počinje mi Lea Kiš jos malo.
LB: Ovaaaj, ako biste mogli da mi sredite da mi još ovaj put narod poveruje pa da pobedim na izborima i neću vam vise dosađivati.
DoG: Ček' da vi'm šta vele karte. Auuuuu, Boki sinko, mnogo si bre lagao, pa što ovoliko sveca mu jebem, a? Ajde za onog Mlađu me ne čudi nego i dobro dete Božu iskvariste. Uffffff... Aj još ovaj put, ali moram simbolično da te kaznim bar, ne ide da mi tek tako odeš. Ae sređeno, moš' da ideš.
LB: Hvala vam i izvinite ako sam vam oduzeo vreme... IJAOOOOOOOOOO NOGA! BOZE HENDIKEPIRAN SAM, NIKADA VIŠE NEĆU MOĆI DA IDEM!REKLI STE SIMBOLIČNO?!?!?!?!
DoG: Sta se tripuješ šabane, kaznila sam te uganućem samo, kaži da si pikao basket. A za onu tvoju stoku ćes lako, samo im pusti "Farmu" ili neko drugo sranje i biće ti oni mirni ko' bubice, puca njima tuki za sve ostalo. Kad ti ja kazem (mig-mig)...
Izraz koji koriste istinski gurmani. Znači dodati na jelo neki prilog kome tu možda i nije mesto, koji možda holesterol spiči do nivoa koji ledi krv u žilama Dr. Filguda, ali koji opet daje neki šmek, i neopisivu sreću sladokusca.
Jednostavno, one situacije kad na sarmu staviš majonez, ili kad na petu pljesku koju jedeš na prvomajskom uranku staviš četiri centimetara debeo sloj pavlake.
-Daj mi malo onaj saft što ostao u tepsiji da preplašim njime ovu ćufticu.
-Koji saft, Blagoje, to sve zejtin, jesi ti normalan?-Daj malo moče da zaplašim ovo rebarce...uf ...tako, tako..
-Sve si ga 'pokvario' sad,Momo...najeo sam se ko stoka, ali mi oči gladne kad tako lepo nafiluješ. Sad ću ja ovo belo meso malo da zaplašim pivom...tako i Džejmi Oliver radi, gled'o ja.
Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.
- Uf, što je dobra! Ma šta kurac Milka, najlepše želje su zakon!
- Nego šta! Odlomi mi jedan red!
- Drž'! E, prebaci ovu farmu, ne mogu da ih...
- Ćut'! Ide neko, čula se kapija. Nosi ovo u viseći deo!
Kuc kuc
- Napred!
- Zdravo deco, gde vam je mama?
- Zdravo teta Goco. Nije tu,:mljac: otišla je kod babe.
- Dobro, kažite joj da mi se javi kad dođe! Ivane, što si tako musav?
- Jeo sam govna!
Palamuđenje kojim se bave najveće licimurštine. Ogleda se u tome da prekoravaju druge osobe za nešto što i oni sami rade. Težak mentalni zajeb. Malo stručnije rečeno, posesivno-kopulacioni poremećaj. (vole sami sebe da jebu u mozak)
-Šta bi sinoć? Kakva je mala?
-Pa ono, šta da ti kažem...
-Haha, nije valjda izvadila tuki?
-Ne zajebavaj bre, ok je sve. Nego sinoć smo izašli prvi put, skoro se tek upoznali, i na kraju se po'vatamo. Ko bi rekao da je takva...
-E nađem ti se tetki golokur među nogama, pa nije se 'vatala sa Dejanom "Super Dekijem" Pantelićem, nego s tobom! Što si bre tako sagoreo po glavi?
-Brate, pa nije to isto. Ne mo'š to da porediš.
-Nije isto zato što si smrdljiva izdrkotina, jeb'o te vaspitač.
Hit pjesma mog djetinjstva. Ko je znao, bio glavni baja ispred zgrade.
fristajla, raka maka fon, ez a raka raka raka maka fon
fristajla, sata da dor, strit for da tapa ma don...raka raka raka raka
7/11 sarkazma i 4/11 ironije izmiksovano u blenderu i servirano u visokoj čaši, onom ko očigledne stvari shvata na neki samo njemu razumljiv način.
- Džš, džš, džš, džš...
- Alo, seljačino, 'ajde skini ta vrata ako možeš, za pismene piše vuci, a ti guraš k'o magarac.
------------------------
- Hej, zašto si skinuo gaće, ja sam došla samo na kafu? Iju, pa tebi se baš dig'o, da nećeš da me jebeš to?
- Ma jok, baš sam hteo da te impresioniram kako ću kitom da poobaram sabrana dela Dostojevskog sa police. Naravno da ću da te jebem, piše za pismene. :pokazuje na močugu:
- Ali, ja imam dečka, i ti to znaš...
- Imam i ja mozilu, pa kad zabaguje, ja uključim operu. Aj, nemoj da mi se femkaš tu, dođi na instalaciju.
Slično tendencijama u obrazovanju, i u biznisu je danas veoma važno da ime firme zvuči veoma moćno. Tako više nije dovoljno da ti se preduzeće zove "Kombinat", ili "Drvopromet", već mora da zazvuči nekako moćno. A šta je moćnije nego kada nasadiš na kraju naziva sufiks "eks".
Interesantno je u tom smislu da kako je rastao broj firmi sa tim sufiksom, tako se uopšte u zemlji povećavao broj trange-frange preduzeća.
A: Maćori, hajde da smislimo neku prevaru!
B: Šta si mislio, brate?
A: Nemam pojma, moj ćale živi tamo u Pripizdini i šef je zemljoradničke zadruge. Kaže zadruga pukla, nema više ništa, samo neko đubrivo, koje ionako daju seljacima za dž. Pa ja nešto mislio da odemo tamo, osnujemo preduzeće za posredovanje u restruktuiranju i prodajemo to đubrivo...
B: Brate, sve kul, samo što bi seljaci kupovali od nas, kad ionako mogu da dobiju za džabe!?
A: Pa, maćori, budi kreativan. Možemo da kažemo da donosimo unapređenje kvaliteta rada, kompjuterizovanu proveru kvaliteta i prisustva aflatoksina, pa ponesemo šatro naša dva laptopa, nešto malo čukamo i onda prodamo...
B: Opako matori. Kako da nazovemo preduzeće...
A: Kontam nešto... "Đubreks"
B: Do jaja!
Kreneš tako da razmišljaš. Razmišlja ti se. Iz čista mira. Nemaš pametnija posla. Jutro, ti besposlen, majka opet gunđa kako si čarape razbacao po podu i ništa nisi uspremio. Odmahuješ rukom, dok po frižideru tražiš sendvič od juče. Našao si ga, izlaziš iz stana, odmotavaš celofan dok krećeš preko ulice. Dok prelaziš ulicu, auto te zamalo pregazi. Vozač u odijelu kreće da viče na tebe. Ti samo odmahneš i nastavljaš dalje.
Kreneš tako da razmišljaš o današnjoj nadnici. Dobra dana u zla gospodara. Ko će još crnčiti 10 sati danas? Tako ti i treba, kad nisi upisao faks. Ne, žurke su bile bitnije i upravo sada shvataš zašto je sve tako loše ispalo. Nema veze, dobro si se proveo, biće valjda nekad bolje. Pa da, nećeš valjda čitav život da crnčiš na mješalici, zar ne? Dok šetaš ulicom, ugledaš jedan par, srećan par kako šeta.
Kreneš tako da ramišljaš o njoj, i o svemu što nisi rekao. O svemu što si joj rekao. I o njenom šamaru one večeri kad si se pijan ispovraćao na njenu crvenu haljinicu. Put te navede kraj njenog stana, sjetiš se nekih lijepih trenutaka iz srednje. Kreneš da joj pokucaš na vrata i staneš. Eeej, pa ona je udata žena. Ima dvoje djece, muža inžinjera, a i sama je diplomirani ekonomista. Šta ona ima da priča sa glupim fizikalcem. Nastavljaš dalje. Vidiš par beskućnika.
Kreneš tako da misliš o nekim bezveze stvarima i shvatiš da živiš dobro. Moglo je biti i gore. Mogao si da završiš na ulici, ali nisi. Ma... Iz ove perspektive, ulica i nije loša. Ma ko zna. Ko zna kako je sve trebalo da se desi. Ko zna... Staješ.
Kreneš tako i nestane ti zemlja pod nogama dok te u naručje dočeka ledena voda.
RTS 1:
- Dobro veče, ovo je drugi dnevnik Radio Televizije Srbije, moje ime je Petra Cvijić. Trenutno imamo situaciju na Pančevačkom mostu, gde se nalazi naš reporter Mile Novaković. Mile, da li se čujemo?
- Da, Petra, evo, upravo stojimo nedaleko od mesta zbivanja. Naime, jedan mladić je danas došao na most, prema očevicima, stajao tu još od pre podne. Jedan od njih je pozvao policiju, oni su došli, međutim, mladić i dalje stoji nepomičan. Trenutno mu prilazi jedan od policajaca iz pregovaračkog tima i... O Bože... Upravo je skočio u Dunav. Spasioci su već krenuli po njega, ali... Vraćamo se sa najnovijim informacijama uskoro. Sa Pančevačkog mosta, Mile Novaković.
- Hvala Mile. Nadajmo se da je mladić dobro. U ostalim vestima, gledaćete...
Popularna društvena igra koja se svakodnevno igra u većini osnovnih i srednjih škola.
Cilj igre za one koji su kupili žvake je da zadrže što više žvaka, a da pri tom ne ispadnu pičke. Cilj ostalih je da dobiju žvaku. Jednostavno!
Pravila su sledeća:
1. Kad otvaraš žvake, treba to da uradiš krišom, da niko ne vidi.
2. Moraš dati žvaku svakome ko ti je traži. Ako neko zna da imaš žvake, a ti mu ne daš jednu - automatski ispadaš pička. Istina, postoje neke metode za izbegavanje ovog pravila, ali su veoma nepouzdane.
3. Uvek imaš pravo da poslednju žvaku zadržiš za sebe.A postoji i par principa koje treba poštovati radi boljeg uspeha:
1. Pre nego što nekom daš žvaku, obavezno ga nateraj da ti da reč da nikome neće reći od koga ju je dobio. Ko ovaj princip prekrši, ima sve šanse da u roku od par malih odmora izgubi većinu svojih žvaka.
2. Kada ti neko kaže "Daj jednu žvaku, video sam da imaš!", obavezno proveri da li blefira, jer ćeš i tako spasiti mnoge svoje žvake.
Dokaz koji se ne pobija. Šarao si, magarče, krvavi ti zubi. I pao si na tako jeftinu fintu, obukao svetlu šulju, ona imala jarko ultra-ljubičasti ruž, pa baš našla po košulji da te ljubi, pored tolike glavurde i ostalih ekstremiteta, sa naglaskom na genitalije.
Ma 'de bre, to je neki loš scenarista filmova Dž produkcije nekad postavio kao premisu, i sad u svakom drugom filmu, šatro ona prebira beli veš da ne poboji, i kao skapira njegovo neverstvo, nije nego.
- Ih bre, al si usro ove bele gaće, tačno mora sa šarenim da se pere, al prvo dotkuvam u loncu... A šta je ovo na košulji? Karmin!? I to braon, onaj kurvanjski! Skote, pa ti me varaš! Ko je ona? Hoću da znam! Koliko to traje! Govori, zašto sad ćutiš, stoko!
- Ženo, ako ti kažem da sam se bio usro do zavrat, bi li verovala?
Odvaliti u sportu. Ma u bilo čemu.
Pobjede u kojima poraženom nije ostalo ništa drugo nego da tiho klekne, otvori usta i bude poprskan kao neki vid krajnjeg poniženja.
Vezan je za poznati termin fejšl.
-Šta bi sinoć na fudbalu, kako ste završili?
-Ma kako će bit, prskali po onim balvanima, za 3 minute 5 golova im dali, poprskali ih i odoše ljudi kućama brišući se.
-Niste trebali, neće ljudi sledeći put doći na termin, nećete imati protiv koga da igrate.
-Ma bolje da i sjedimo na centru igrališta i popijemo pivo nego da protiv onih prepreka igramo.
-Žao mi ljudi sad...
-----------------------
-Šta je tebi Spaso, jedva nešto ideš, jesi se to negdje zviznula u noge?
-Ma zvizno me onaj moj, nisam mogla ustati iz kreveta sinoć.
-Au pa baš te raspametio.
-Ma poprskao me ko oni u porno filmovima, nisam mogla riječ reć da ga zaustavim.
-Aha, ja pomislila da je to krmelj pored oka i da se nisi dobro umila.
-Ne seri da je još ostalo?! Kukala mi majka šta ostade od mene...
Uglavnom prisilna rabota koju osmišljavalju oni koji o humanosti nemaju pojma, a izvode je ucenjeni subjekti do granica samoodržanja.
- Mama, sutra u školu treba doneti hranu za bebe.
- Spakuj, sine od bate ove četiri kutije.
- A u sportski klub osnovna sredstva za higijenu. U muzičkoj školi rekli su da donesemo igračke.
- A ja moram u školu doneti obuću, u muzičku ćebad...
- Dobro, ćero, evo ima naših zaliha.
- Mama, nama ništa nije ostalo u stanu. Beba plače gladna je. Nema mleka.
- Ne brinite deco, sad ću zovem babu da nam kupi hranu, ćebad i nešto da obučemo za prvu ruku.
- Ženo, danas smo se odrekli pola plate za pomoć, ko nije hteo - otkaz.
- Joj crni Dimitrije, pa kako ćemo kredit platiti, oduzeće nam stan. Šta ćemo jesti? Ići ćemo i goli i bosi. Svu sam robu odnela u Crveni krst.
- Zovi majku da ti pozajmi...
- Dobar dan, mi smo iz medicinskog centra, potrebna nam je krv!
Vrlo zanimljiv vid uličnog performansa kojem pribjegavaju ljudi iz hidrometeorloškog zavoda.
Jer naš narod nikad nije vjerovao demonskim spravama koje su nam poturene sa zapada da nas obmanjuju, kao što je termometar. Nego se uvjek pribjegavalo tradicionalnim metodama mjerenja vremeskih prilika. Tako pored dežurnih reumaša, koji se koriste za predviđanje vremeskih prilika odnosno neprilika, meteorolozi imaju još jedan pouzdan metod utvđivanja spoljašnje temerature. To je svakodnevno testiranje vreline asfalta jajom, ( za vas perverzno nastrojene ovde se misli na kokošiji proizvod, a ne na mudo čovječije ).
Metod se izvodi na sledeći način, meterolog, u zavisnosti, uzme jedno ili više, obično kokošijih, jaja te ih razbije o asfalt, i sačeka par minuta. Ukoliko se u datom roku napravi takozvano jajo na oko, to je siguran pokazatelj da je spoljašnja temeratura prešla četrdeseti podeok.
Tako često može da vam se desi da kod kuće izmjerite i preko 40 stepeni na skali, dok vam sa televizora govore da je prijatnih 36-37 stepeni. Velika vjerovatnoća je ta da se gorepomenutom metodom došlo do drugačijeg zaključka.
Pero: Mirko, jel ti gotov izvještaj o vremenu za danas, zvao me Mićo sa televizije, treba mu za popodnevne Vijesti.
Mirko: Evo ga, maloprije sam ga završio.
Pero: ( čita ) Šta je ovo, jesil normalan, napolju kokoške nose kuvana jaja, a ovde piše da je trenutna temperatura 35 stepeni. Idi uradi jaje na oko test, pa ćeš viditi...
Mirko: Uradio sam već šefe!
Pero: I, jel se izpržilo?
Mirko: Pa jeste....
Pero: Ali...?
Mirko: ...žumnjce ostalo nepečeno...
Pero: Idiote!
------------------------------------------
Toplotni udar u gradu, na ulici prže jaja!!!
Super, ultra, mega šuk. Onaj šuk kada mu ga uvališ do balčaka, ali onako fino kada ga elegantno navedeš da sam izgovori ono "al me usro!".
Potiče iz šaha gde se koristi kao termin za pešaka koji je branjen ušao duboko u polje rivala i demolira mu svaku koncepciju eventualne strategije, ko igra šah zna koliko je situacija neugodna. U prevodu gargija znači koplje kojim pešak napada a u ovoj situaciji je to isto koplje nabio duboko u anus protivnika i ne da mu da se okrene da vidi ko mu razara guznu floru.
Vukajlija šahorakija 2013, svečano otvaranje, kafana "Jezero", posle VOS-a. Prva ceremonijalna partija između Pseta i Arlovskog, face namunjene, neko u pomoć priziva pivo a neko vinjak. Kibiceri(Deki, Džoni, Raja, Lepri, Fejsara i Blejk) u transu, potezi su ekstravagantni, napetost u vazduhu se može seći nožem, ćevapa još nema, noge svima mokre od usrane kiše.
Arlovski: Ajde bre, čuo si samo za siciliju, kakvo ti je to otvaranje?
Pseto: Ja da sam hteo da čitam knjige završio bih faks, ovo je kafanski šah. Na potezu si.
Arlovski: Ne požuruj me, nisam dugo igrao.
Fejsara: Ko je na potezu?
Pseto: Arlovski. Uvek je on. Doneću sat sledeći put samo za njega.
Arlovski: Pa kad kenjaju ovi sa strane! Aj bešte tamo! Konobar, daj još jedan vinjak usta mi se osušila!
Pseto: Dobar potez, Arlovski, uzo si pijuna za dž. Evo ja ću konja ovde.
Deki: Ajde bre, šta se razvlačite ko sline, ja sam sledeći!
Arlovski: Evo, evo, u matu je. Par poteza...
Deki: Požuri jebiga, pa da ti ja objasnim neke fore...
Džoni: E, ne bih se ja sa Psetom zajebavao, namazano je to govedo!
Pseto: E, dobro igra Arlovski, potcenio sam ga. Evo ja bežim ovamo.
Arlovski: Jebem te ko nerotkinju. Štaš sad?
Raja: Makedonci su zvanično najbolji šahisti. Istorijski podatak.
Blejk: Rajo, siso jedna, Makedonci ne postoje. Daj mi tvoje pivo.
Pseto: Aj ovako da probam...
Arlovski: Vidi njega što se koprca! Aj sad!
Pseto: Deki, znaš ti šta je gargija?
Deki: Moram priznati da ne znam!
Pseto: Skakač na f3, šah-šeh i u sledećem potezu mat. E gargija je ovo što sam upravo uterao Arlovskom. Lepri, pičko debela, gastoska okreni turu i ostavi mi bar jedan ćevap!
Lepri: Mbvrfa! Nidradara! Khm, oš da se udavim džukelo?!
Ostali: Uuuu, Arlovski Kalače al te usro!
Arlovski: A imao sam ga! Tako blizu sam bio, kako mi se pička izvukla ja ne verujem...
Pseto: De, de...bio si stvarno dobar protivnik ako ti nešto znači...
Njanjava mica od molbe. Pliz u flafičastim paperjastim patofnama.
Priziva sliku neodoljivog, širokozeničnog mačka iz Šreka. To ako je molilac žensko.
U suprotnom, priziva kratkotrzajni volej uglavu.
- Idem do prodavnice po cirku, šta ćete?
- Dve krmače begea za nas troje.
- Danijele?
- Ja ću oranžadu, ali uzmi onu jaču, sa pulpom.
- Je l' me zajebavaš?
- E, ali samo da ne bude iz frižidera, plizić.
Interna fora međ' profi muzičarima, preciznije muzikantima, a najpreciznije cigojnerima, glede repertoarskog dijapazona koji su narečeni kadri dodsviraju u provinijenciji jednog nasumičnog radosnog hepeninga ili rendom kafane. Polusimpatična rima koja uz legendarno-neizostavnu floskulu "Pa, 'de baš tu najskuplju, kume..." čini sastavni deo onog takođe legendarno-neizostavnog ciganisanja kojim drugovi muzičari redovno teže u pokušaju d'ižicaju još koju kintu od gostiju. Zajebana situacija nastaje samo u eventualnosti u kojoj je najmanje jedan gost pijan k'o bulja, naoružan i 'oće da mu muzika svira Bljaabljaambbrrbljmljljlbljljbrmbmljgmbh od Bljmmbraljbaljmmbramljgmbh. Ono - ko razume preživeće...
- Brate, ja i dalje ne mogu da procesuiram da se ti ženiš, jebote...
- Pa, bolje bi ti bilo da to uradiš što pre, matori, jerbo bi trebao, ono, da mi budeš kum i to, hehe...
- Ma, naravno, čoveče, samo nevera mi, nisam još navik'o...A šta? 'Ste već počeli da tražite kad i gde ili...?
- Ah, znaš ti, Jelenu, brate...Ta ti je već sve i odlučila i kaparisala, jedino sam nekako uspeo joj diskukam da barem ja organizujem muziku, ako ništa drugo...
- Dobro, jebiga, nije zika mala stvar...E, znam jedan do jaja bend, brate, 'nači momci sviraju sve, "od Baha do sevdaha" fazon, a nisu ni toliko skupi, možda možemo da...
- A je l' stvarno misliš da već nisam dobio upute kakva muzika dolazi u obzir, a, kumaro?
- I ti mi tražiš da razumem što se ženiš, je l'?!
Jaša obojena u najmračniju varijantu sive. Toliko mračnu i specifičnu nijansu da se od strane modnih kritičara naziva još i Vulin crna (danas postoje šulje, maje, pa čak i siledži'ke u toj nijansi). Jes da nije crna-crna ali u gama setingsu joj je slajder podešen na minimum. Obiluje džepovima u koje možeš strpati tri puta veći inventar nego u prosečnom RPG-u, ali i pored toga prožmeta elegancijom dostojnom srpskog političara. Popularizovana zahvaljujući zaštitnom licu Aleksandru Vulinu, čuvenom metaliki s cvetom u kosi, ateisti, zaštitniku pravoslavnih spomenika na Kosovu i ministru nečegnebitnog u jednom.
Danas se ovaj odevni predmet koristi od strane predstavnika vlasti svih zemalja sveta, ali i običnog građanstva prilikom vanrednih situacija, poplava, armagedona, kao i inkognito ufura na teritoriju na kojoj su persona non grata.
- Svido što sam iskeširao jašu u Njujorkeru? Bila na sniženju!
- Alo, batice, skidaj tu Vulinku, nemoj da te neko vidi. Večeraske idemo u Redšuz, spasavanje Šapca bilo pre dve nedelje!
Opaska na nečiju neodlučnost.
- Kevoo, aj daj nešto da jedem, od sinoć ništa nisam stavio u usta, mrtav sam.
- Evo imaš neko zelje od pre dva dana i malo ove boranije od juče, pa uzmi šta 'oćeš.
- A bre, pa kako nema nekog mesa, nešto konkretno?
- Ee, vidim ja da ti nisi dovoljno gladan.
...
- I jel idemo posle kod Ivane na gajbu na onu žurku što pravi?
- Pa ne ide mi se ništa specijalno.
- Pa šta, ni meni, ali sve te njene drugarice, to je sigurica, ja kad ti kažem.
- Ma ne bih ja, znaš da ih ne gotivim uopšte.
- Ma nisi ti dovoljno gladan, ako me razumeš, odo' ja.
