Ne pokušavaj da vratiš nešto kao što je bilo. NE MOŽE!
Si nekad probao da podgreješ krompir? E, to je to. Bljak, fuj. Izgleda kao krompir, miriše kao krompir, ima ukus kao bilo šta drugo samo ne krompir.
Moš probati knedle da praviš od njega, ali to krompir više nikad biti neće.
- Jesam ja to dobro čuo da ste ti i Maja opet zajedno?
- Aha. Ipak, bili smo zajedno 3 godine.
- BILI. Prošlo vreme. Brate, što podgrevaš krompir?
- A?
- Ništa, kažem, javi se nekad, kad ti dođe iz dupeta u glavu.
Vegetarijanci, nutricionisti, hipsilofodonti i doktore Fil Gud dajte minus na ovu definiciju i odjebite u skokovima . Ovo nije definicija za vas stoko zelena. Gospodine Đani, Boro Drljačo i Milutine Mrkonjiću, uđite slobodno, ne morate da se izuvate.
Izraz koji opisuje ljude sa holesterolom preko 6,6 mmol/l, šta god to značilo. Nego da zajebem ja stručne, medicinske brojke, ovaj izraz opisuje osobu koja počinje da loče vruću raćiju, desetak dana pre svinjokolja, pripremajući svoj organizam za kontakt sa masnom, holesteralnom bombom ! Pravi preldžija sa stomačinom od koje ne može da vidi čvabalo dok piša i koji za rington na svom Alkatelu a35 ima ''Đurišiću mlad majore'' u midi formatu. Osoba koja za vreme nedeljnog ručka obavezno kao predjelo cepa spržu i domaći rasol, a posle toga icevči dva litra špricera uz kilo prasetine.
- Svetlanooooo, oooo Svetlanoooooo !!!
- Šta se dereš stoko ?
- Nemoj ti meni stoko da ne dođem sad da ti nabijem tu tastaturu u dupe. Jel sam te ženio da me hraniš ili da guziš ovčice, pizda li ti materina ? Šta ima da se jede ?
- Muda Marijanova. Kupila sam jajca malopre od Gordanu, ću napravim prženo i ću ti nadrobim salatu od paradajz.
- Da su muda svinjska pa da razmislim, a za tog Marijana će popričamo posle. Taj gomna si ti jedi, ja ću potpalim skaru, ostala crevca od prekjuče. A posle ću tebe opalim s karu, ščula ?
- Jedi govna.
Ženski trip u kome obitava žarka želja da titula komesara za proširenje pripadne čoveku prema kojem gaji posebna osećanja.
Čoveku koji je svojom ljubavlju i pažnjom zaslužio epitet prvog, dostojnog da na što romantičniji način ubere cvet istoj, pusteći joj krvcu k'o kasapin mladom Božićnom prasetu na najnežniji mogući način, nakon nekoliko proboja svoje ukrućenje močuge kroz vlažne zidove još uvek uske mindžice, podareći joj doživljaj koji će dugo pamtiti i rado ga se sećati.
- Ja sam oduvek želela da prvi put bude iz ljubavi. Tako se i desilo.
- Blago tebi! Ja nisam imala prilike da okusim tako nešto.
- Da, da, tebe je ujak silovao. Ali pazi, volela si ga, mislim, ujak ti je. I to je neka ljubav, zar ne?
- Da jebote, u pravu si! Kako se ja toga nisam setila ranije... Ajmo na sladoled.
Najveći neradnik u grupi neradnika zvanoj "sindikalno rukovodstvo". Krivinaš koji je radio na nekom radnom mestu gde nema redovnih dnevnih obaveza koje svakako treba u toku dana završiti, ili je radno mesto takvo da celodnevna prisutnost nije neophodna. Dakle, predsednik sindikata je bio "Referent za ONO i DSZ (Opštenarodna odbrana i društvena samozaštita). Kad se to ukinulo, brže bolje je zgrabio (ne)radno mesto "Referent za protivpožarnu zaštitu", ili ako mu se posrećilo "Referent za zaštitu na radu". Ili ako mu se baš posrećilo i ima debele veze "Referent za ekologiju".
Pošto je po prirodi lenj, svaku proveru svojih radnih sposobnosti, ili vrednovanje rezultata njegovog (ne)rada shvata kao ličnu uvredu, i onda je jednog dana lupio šakom o sto i rekao "Ne može više ovako, da se poslodavac bahato ponaša i krši naša radnička prava".
Onda je počeo da ide na sednice sindikalnog rukovodstva, i posle par sednica, kad je najstariji otišao u penziju - stekao je prvu sindikalnu funkciju.
Posle se ide utabanim stazama: organizovanje merenja krvnog pritiska, svinjske polutke (tu se ugradi oko 10%), krompir i luka (dobar je 15%), a neretko i posteljina i posuđe (20%).
Kad treba zatvoriti sektor koji vlasniku kapitala stvara samo gubitak, i otpustiti veći broj radnika, on, kao glavni sindikalista, može da kaže "otpremnina od 150 EUR po godini radnog staža je sasvim fer ponuda i radnici će to prihvatiti". Ili, takođe može da kaže "250 EUR po godini radnog staža je sramna ponuda i mi ćemo blokirati celu fabriku sve dok se poslodavac ponaša nemarno". Dakle, sve je u tome koliko ga poslodavac potplati.
Za radnike, fabriku i sindikat ga savršeno zabole kurac, jedina mu je misao kako se što više nafatirati dok ga drugi, još pohlepniji i bezobzirniji neradnik ne otera sa mesta predsednika.
Izraz koji najavljuje verbalni ispad posle koga vrlo verovatno više nećete biti gladni.
E što se najedo' oni' čvaraka kod Milutina, pa kad me potera, d' izvine ova sovra, proliv...
Promena.
Svako je doživeo sneg. Ljudi znaju kad da ga očekuju. Meteorolozi najavljuju. Uprkos svemu, sneg uvek iznenadi.
Sneg je promena u izgledu. Čitav jedan grad, čitav jedan srez dobije nov izgled. Sve je drugačije, belo i čisto. Sve je novo, ulica kojom prolazite svakog dana, trotoari, krovovi... Sasvim nov doživljaj koji vas tera da stanete i gledate sve te poznate, dosadne, prozaične motive iznova.
Sneg je promena u ljudima. Izgledaju drugačije kada izađu na ulice prvog snežnog dana. Gledaju jedni u druge u mimohodu očima koje kao da govore, dogodilo se nešto, dogodio se sneg. Našli su promene u okruženju, traže promene i jedni u drugima. I nalaze ih. Izgledaju sveže, ozbiljno, življe... dok koračaju pločnicima čuvajući se poledice. Oči su im brže, obrve igraju, obrazi crvene. Lepi su.
Sneg je dokaz da svet može da izgleda drugačije u kratkom roku. Sve te pahulje složno padaju i daju belinu. Ne postoje dve iste, ali su sve bele i sličnog oblika, i istog cilja. Kao ljudi, koji su to zaboravili.
Okopniće. Otići će. A mi ćemo ostati, ponovo nenaučeni.
Sama činjenica da se praznovanje 1. maja svelo na nerad i podsećanje na masakr čikaških radnika našem soju nije bilo dovoljno. Morali smo tu dodati još nerada, još krvi i uživanja u svemu što se po prirodi stvari smatra pogubnim po organizam. Sve primese totalnog ugođaja, gledano sa obližnjeg brda deluju kraljevski. Dakle blud i nemoral srednjevekovnih srednjeevropskih dvorova i divljaštvo Balkana i njegove dece ni malo plave krvi. Mojih pet predloga za otkačiti bi trebalo da bude veoma konstruktivna pomoć u postizanju prebačaja.
1. Potes, zvano mesto
Velika je verovatnoća da većina vas ima dobro utabane staze ka svetilištima ludila i razvrata u vidu omiljenog mesta za prvomajsko kampovanje. Međutim tradicije su tu da bi se rušile, ko što bi rekli mnogi superligaški klubovi pred okršaj sa , da se tako duhovito izrazim, večitima. Dakle odbacite logiku ''tamo nam je bilo dojajno lani''! Probajte nešto novo, nešto divlje! Odabir lokacije nije jednostavan ali probajte iskoristiti savremenu tehnologiju, dakle Google Earth, pa pravac tamo gde se najslabije vide konture terena i okoliša. Vojnu kartu razmere 1:25000, potraži staze i bogaze, da samo vi i vojni vrh zna kako doći do orgijališta. Bitne stvari koje bi logorište trebalo da poseduje: proplanak, šumičak, nedostatak signala i potok ('naš što sam gledao njavu sa potokom!).
2. Mazga vuče ali se teže jaše
Odabir prevoznog sredstva je vrlo bitna stavka. Ako ne možeš gajbu piva da staviš pod auto ne kreći sa njim! Dakle idealan izbor bi bila Lada Niva ili TAM 110 u nedostatku istih bilo koji službeni auto. Na kraju krajeva uvek može i peške da se krene ali onda to isključuje mogućnost posete živopisnih vukojebina kojima naša zemlja obiluje.
3. Ne guraj trougao u krug!
Nemojte od kuće nositi ono što vam neće pružiti užitak ili smanjiti patnju. Samo preko potrebne stvari poneti, dakle na uranak se ne nosi kišobran, suncobran i ostale brane. Tamo te čeka širenje spoznaje uticaja prirode i od toga se, kažu stari, ne treba sklanjati. Šta još kažu stari? Da, voda se ne nosi na izvor ili transkriptovano: ne nosite drva i ćumur (zato služi državna šuma). Ponesite neophodan alat u vidu sekire i upaljača, viljuška komada jedan, nož komada dva za seći meso i za odbranu od mesa, ko voli da srkne može da ponese kašike za celu ekipu (ako već pravite gulaš, pasulj i ostale plodove kotlića, ponesite i tanjire).
4. Umočiću!
Napomenuh li da je uranak svrsishodan u slučaju prisustva bluda i nemorala? Da, e pa onda svoje dušice, mačkice, kuce, maze i ostalne legalno steknute lepše polovine ostavite u kuhinji! Vazda si uporan u slobodno vreme sad je trenurak da budeš uporniji. Umočiti nešto sa strane na uranku je vrhunski ugođaj, stoga se postaraj da povedeš što više potencionalnih ženki za priplod ili pak neku siguricu kvota 1.15.
5. Brda eee, brda!
Kada je o količini alkoholnih, opojnih i hranjivih derivata reč, tu ne bi trebalo da imaš ograničenje. Bar 30 krmača, balonče žganje, nameštaja po ukusu, dva-tri keta dum-duma, loma dsa za trežnjenje i izobilje hrane (čitaj mesa) - je univerzalan recept za hedonistu kao što si ti. Ako baš želiš da se dokažeš pred društvom prikolji ono malo u džaku što je skičalo celim putem.
Na ti spisak, ispuni sve stavke i nećeš žaliti za uzalud pogaženom rosom i majskim cvećem. Napomena: sve što se desi na uranku ostaje na uranku! Osim ako nekog od ekipe ne pocepaju gladni vuci, međed ili besan lovočuvar. To onda lepo dokumentovano podeli sa nama. Aj' sad prioni na posao i doživi uranak za pamćenje.
Slika na koju nismo previše ponosni. Obično je to slika sa žurke gde si se dislocirao od alkohola pa si predstavljao omiljen predmet slikanja nekog štrebera koji je jedva čekao da se sutra otrezniš da bi ti skakako po lobanji. Takođe to mogu biti i slike sa ličnih dokumenata koje datiraju iz vremena dok si orgijao po žurkama i čekao kuću na autoputu da naiđe sa ključevima u rukama. Na tim slikama izgledaš ko Pisac erotske poezije ili fan nekog metal benda. U nekim slučajevima se desi da ljudi na tim slikama izgledaju normalno ali ih u međuvremenu zadese korenite promene u životu. U želji da se izbegne diskutovanje o razlozima promena ( seks, droga, alkohol ) koristi se rečenica iz naslova, tj baca se koplje na vreme kao glavnog krivca.
( negde u Beogradu, veče )
Pandur - Dobro veče gospodine, ličnu kartu molim ?
: lik sa kosom u dredovima, i bradom do pojasa daje ličnu kartu:
Pandur - Vi ste dakle Dušan Petrović ?!!
Dušan - Da , ja sam..
Pandur - Ali ne ličite na sebe, ovde, imate naočare, kratku kosu..
Dušan -Ta mi je iz mlađih dana, u međuvremenu sam upisao filozofski i otkrio sam spoznaju svoje prave ličnosti..
Pandur :kolegi: Miladine hvataj ga to je onaj što plaši babe po Kališu.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Na šta to ličiš majke ti ga nabijem sektaške ?!!!
- Pa šta mi fali ćale ?!!
- Šta šta ti fali, pogledaj ove slike na tvom profilu majke ti ga steram ?!
- Na jednoj kunjaš, na drugoj povraćaš, na trećoj se valjaš po ovome što si ispovraćao ???!!!
- Ta mi je mlađih dana...
- Imam i ja nešto iz mlađih dana što nisam odavno primenjivao :skida vojnički opasač: Majkeeeee ti ga steram sektaške...
- Kevooooo pomagaj....
Pali. Ni najmanje mi nisi zanimljiv, smaraš. Mršći.
-Mooolim te me pusti da ti blajvam!
-Ljavaj, baba.
Simboličan otklon od svega. Zidanje barijere od svijeta koji te je upropastio. Potez kojim daješ do znanja svom umu da si se predao. Sklopićeš oči i čekati da se desi ono što mora. Sam. Pomiren. Tih... Sklopljenih očiju.
Zašto mrtvacu zatvaraju oči? Jer mu je sve jedno. Tamo gdje on putuje, ništa se ne dobija na lijepe oči. Mada, manje je jeziv sa kapcima preko jabučica. Nama. Njemu je sve jedno, rekoh.
Onaj ko te goni ne haje za tvoje muke. Bilo da je u pitanju živ čovjek, bilo da je u pitanju onaj u tvojoj glavi. Borićeš se dakako. Svi se borimo. Neko do kraja života. I onda izgubiš. Od koga? Loše misliš. Smrt je pobjeda. Nema muka jel de?
Sklapanje očiju je pobjeda. Simbolična smrt. Samo, sklopljenih očiju možeš umrijeti milion puta. I svaki put pobijediti. Onog trenutka kad dokažeš sebi da više ništa nije važno, da mogu da ti urade šta požele, pobijedićeš. Sebe. Njih. Postaće nebitan onaj kome duguješ. Neka dođe, nek ti polomi prste. Može. Nećeš mariti za zvjeri koje ti pohode snove. Neka dođu, nek te prestrave. Na kraju krajeva, umro si. Šta mogu da urade mrtvom čovjeku?
Umro si. Sklopio oči. Sad ide finta. Naučena iz video igrica. Prosta. Otvori oči. Progledaj. Rodio si se. Po milioniti put rođen opet vidiš svjetlost. Čuješ zvuk. Osjećaš miris. Umro si a nisi satrunuo, rodio si se a ne nisi usrao pelene.
Vidiš, magija.
A sad sklopi oči, predaj im se. Pa se opet rodi i raduj se, jer život je radost. Dar. Samo je nekada teško, zato uči finte da ga zajebeš. Kao Džordž Best mutave bekove.
Best je jebao život.
Pitanje koje se u ovoj ili sličnoj formi postavlja skoro uvek kada neko okači reakciju ili poster sa pornićarkom.
Interesantno, odgovor uglavnom ne kasni više od trideset sekundi.
Reakcija sa kosookom lepoticom kako sa oduševljenjem na licu otkopčava šlic leviski random jebaču
Propratni komentar: Ono kad otvaraš rođendanski poklonkomentari:
Vukajlijaš 1: Haha, plus i patrik. A ko je dotična ''umetnica'' hehe? Jel zna neko?22 sekunde kasnije
Vukajlijaš 2: Umetničko ime joj je Martina Westwood ;)
Vukajlijaš 3: Nije to Martina, ovo joj je sestra Jacylin Westwood, zar ne vidiš mladež iznad leve bradaje?
Vukajlijaš 4: Koliko ja znam one su trojke i jedino najmlađa ima mladež, samo ne mogu da se setim sad kako se zove.
Vukajlijaš 5: Lexi Westwood.
Izraz koji govori da je nešto maksimalno.
U brate idem sad na ručak, ima da jedem za sve pare!
...................
Znaš kakav je fudbal bio danas. Igrao sam za sve pare!
...................
Vidi onu ribu, dobra je za sve pare!
Tako zovemo ono govno na vrhu pertle.
Otpalo mi je ono govno sa vrha pertle, pa mi se sada raspada pertla.
Stepen zastupljenosti pederskih (gej) karakteristika nekoga/nečega u datom okruženju u odredjenom trenutku.
- Nije loše ovde, a?
- Ma daj bre, bežimo odavde. Vidiš da sve puca od gejštine...
Cvi oni koji na bini stoje iza Borisava Đorđevića, poznatijeg širim narodnim masama kao veliki, nedostižni, ultrasrbin, Bora Čorba. Za većinu onih koji se izjašnjavaju kao obožavaoci "Riblje čorbe" potpuno nepoznati, misteriozni i, na kraju krajeva, nebitni ljudi, jer svako može da lupa u gitaru ali da peva kao Bora - nikad. Muzičari koji su dali nemerljiv doprinos muzici benda, gotovo jednak kao i pomenuti frontmen, a koji za to nisu dobili nikakav kredit. Takođe, muzičari koji su svoj talenat i umeće stavili u službu čoveka koji je njihov hard rok bend godinama poseljačivao i na kraju ga pretvorio u oblik koji ima danas, kada je prosto sramota izgovoriti da "Riblja čorba" i hard rok imaju nešto zajedničko. Najzad, muzičari koji su svesni da je njihovo vreme odavno prošlo i da više nemaju energije da nešto promene. Uostalom, i jedini razlog zašto i dalje stoje iza Bore Čorbe.
Miroslav Miša Aleksić - Basista, osnivač benda. Rođen i odrastao u centru Beograda, imao pristup stranim rokenrol pločama kada Jugoslavija nije znala šta je gramofon. Sedamdesetih proveo neko vreme u Americi, prisustvovao koncertu "Led Cepelina". Po povratku u zemlju, obogaćen iskustvima, osnovao hard rok bend "Es-o-es" (koji će, nakon što im se Đorđević pridruži, promeniti ime u, šta drugo, "Riblja čorba").
Miroslav Vicko Milatović - Bubnjar, jedan od osnivača, pored Aleksića. Jako mlad, vođen zvukom "Blek sabata", započeo karijeru u hevi metal bendu "Born" a nakon raspada se priključio Aleksiću. Jedini koji je pokušavao donekle da ispolji svoj talenat projektima sa strane, ali su svi prošli nezapaženo, u senci matičnog benda.
Vidoja Džindžer Božinović - Gitarista, bendu se priključio nakon što je Bajaga, svestan da će celog života ćutati i svirati akorde onako kako mu Bora naredi, napustio bend. Rođeni brat velikog Zorana Božinovića iz progresivne "Pop mašine". Svirao u hard rok super grupi, "Rok mašina" i "Dah"-u. Čovek koji verovatno ni danas ne veruje šta svira i šta ga je snašlo.
Nikola Zorić - Klavijaturista, jedini u bendu muzički obrazovan, nije ni bio rođen kada je bend osnovan. Čovek koji se, nakon poslednjeg velikog koncerta "Riblje čorbe" u Areni 2013, još uvek pita šta radi sa svojim životom. Njega i njegov solo bend, sa kojim je nastupao kao predgrupa, publika je izviždala i negodovanjem oterala sa bine, jer ga niko nije prepoznao.
Da, ovo su ljudi koji sviraju "pao sam u sevdah ko šljiva u govno", "praziluk mi iz dupeta viri", "zašto uvek kurcu sviram" i još sijaset drugih "hard rok" pesama i koji bi, da su mogli da vide šta će danas nastati od njih, izvršili harakiri još '85.
Lekar koji ti ga gleda s podrugljivanjem,dira ti ga s' gađenjem,a onda ti to još i naplati kao da ti ga je zadovoljio.
Natpis koji vas može dočekati kad ulazite u neko manje mesto.
Meštani su zapostavljeni i usamljeni. Sve vlade su oguglale na njihove apele da se izgradi put, da se popravi krov na školi, da se uvede bilo kakva autobuska linija. Apele redovno potpisuje šaka ljudi kojima je prosečna starost pozamašna. Država oseća da će i to da utihne i ima sad preča posla.
Pre nekih tridesetak godina, postojalo je sve : škola je bila tesna, seoska prodavnica snabdevena, dva puta nedeljno je dolazio i doktor u ambulantu, bila je jedna fabrika, malo dalje još nekoliko.
Država je tu malu fabriku odavno stavila u nekakvu „privatizaciju“, a iz one dve obližnje „radnici“ uredno istrčavaju da put ili prugu kad god prođe više od pola godine poslednjeg „obećanja“ u vezi isplate „preostalih zarada“.
Bavili bi se oni seoskim turizmom kad bi turisti bili ptice pa da dolete same; sadili bi oni nešto na svojim imanjima kad bi postojala stabilna „agrarna politika“; gajili bi stoku kad bi imali sa čim da je hrane....tako oni kažu.
Mi tu vest čujemo i zaboravimo.
Doviđenja Tri pizde materine.
Dete nije dete, igračka za strine i tete, rekao je jednom čika-Ršum. E pa, malo morgen, brkati pesniče. Na koji način ćete, moliću lepo, drugačije da ostvarite sebe i svoje nikad ispunjene želje, ako ne kroz - dete? (Ako izuzmemo karmu, dakako. - prim. aut.) Kako da se nadoknadi obrazovanje i kultura? Kako da se bude uspešan?
Projekat-dete je dakle izvanredna prilika da se kreira sopstvena ekstenzija, potomak izverziran za sve moguće i nemoguće veštine i znanja i odgaji mali genije, pravi plavi zec, ljubi ga majka, te kompenzuje sve što je mami i tati falilo u životu.
Kao i svaki projekat, zahteva određene faze.
Prvo - isplanirati začeće. Pluton mora biti u Devici, a kukovi podignuti pod uglom od 15 stepeni ka sever-severoistoku uz normalan pH i frekvenciju penetracije do 5 herca.
U trudnoći puštati isključivo Šostakoviča danju i Sibelijusa noću radnim danima, a vikendom Hačaturijanovu sonatu za flautu i orkestar. Mazati trbuh uljem od paragvajske artičoke, a pre i posle jela treba latinski čitati, nemoj da te na to opominje mati.
Odmah po rođenju darivati bebu gumenim Mendeljejevim sistemom u boji i logaritmarom. Pred spavanje puštati CD sa engleskim jezikom parnim, a sa ruskim neparnim danima.
A igra? Tu su sudoku i enigmatika za školarce. Eventualno Zuma 3 Math Bugger (torent je zuma3math-lobotomy.torrent), ako bude vremena.
U školu se upisuje u ciljano elitno odeljenje, kod učiteljice koja je dvostruki dobitnik lokalne akademske nagrade Alempije Piščević Uča. Član gradske i prigradske biblioteke.
Druženje je dozvoljeno isključivo sa starijom decom, ali da im je prosek ocena bar 4,85 i da imaju makar treće mesto na okružnom takmičenju iz maternjeg jezika i/ili matematike.
Sedmični raspored se zna: solfeđo i španski ponedeljkom, sredom i petkom, crtanje i kaligrafija utorkom i četvrtkom, ritmička gimnastika i razigrana matematika vikendom. Dražesno!
- Šeri, dođi da teta-Maji izrecituješ onu pesmicu.
- Ui, maman. Hoćete li Puškina ili Majakovskog?
- U stvari, nemamo vremena sad, žuriš na balet, a posle te tata vodi na francuski. Hajde nešto na brzinu onda. Daj nam broj pi na dvadeset decimala, ali brzo!
- 3,14159 26535 89793 238... 4... ovaj...
- Hajde, hajde, nemoj da crvenim sad, učili smo juče celo prepodne.
- Ma nema veze, Goco, ja ne znam ni na dve. Dušo, uzmi čokoladu, za usput.
- No, no, no... Majo, ne jede ona slatko, znaš kako je šećer štetan. Nego, šta bi?
- Maman, žao mi je, ne mogu da se setim.
- Ništa od Muzeja nauke u utorak i zaboravi na 3D atlas mezozoika za rođendan! Hajde, kreći.
- Ui, maman. Orevuar.
- Nego, kako tvoj mali, jesi ga upisala na violinu?
- Nisam, hoće fudbal i bog, kaže smara ga ciguligu po žicama.
- Eeeh, pa dobro, šta ćeš, ne mogu svi biti talentovani.
