Jebati nakon dugo vremena. Kada mač koji je već mesecima naoštren i aktiviran u beznadežnoj prašini kanija iznenada jednog dana neočekivano stupi u akciju.
Inače, kanije = srednjevekovne korice za sablju ili nož. Izraz donesen s našom braćom Turcima.
- Jel istina ono što priča Đansre da ste se ti i Sara pomirili? Pa nek je sa srećom tebra, kvalitetno je to devojče.
- Hvala, Mare. Ma super je ona baš. Kaže sinoć tede da se iskupi što je bila onako posesivna ranije kad smo se zabavljali. Isukao sam konačno mač iz kanija uz njenu asistenciju ako me razumeš.
- Opala. Moramo to da zalijemo. E, konobar! Dve viljamovke nam nalij.
Samokotrljajuće kamenje u Srbiji. Za razliku od Doline smrti, gde je nakon sto godina rešena misterija kotrljajućih kamenja, samokotrljajući kamen međaš je još uvek nerešena misterija u Srbiji.
- Komšo, meni se čini da je ovaj međaš bio minimum metar u tvom!
- Niko ga nije pipnuo, svega mi.
- Vrati kamen gde mu je mesto, komšo, da ne pravimo Dolinu smrti u sred Šumadije!
Žene koje ne znaju da godina ima 12 mjeseci.
- Ćao Sandra, šta ima, kako si?
- Evo, mi malo izašli u šetnju hehe...
- Jao, duša mala, koliko ima?
- 18 mjeseci, ljubav mamina, još malo pa ćemo ga upisati u jaslice.
- (ček jebem ga, godina ima 12, znači 18 - 12 = 6, aha godinu i po dana) Jao, baš divno.
- Kako ste vi, kako su vaši?
- Dobro, eno žena kući, sprema ručak, sad za vikend dolazi i sin, napunio 778 mjeseci ljubi ga tata, još malo pa ga ćemo ga upisati u penziju...
Fensi kuvar.
Kulinar ne sprema klopu: on projektuje kompleksan gastronomski doživljaj. On ne surdukne lepo kašiku vegete, nego udara tučkom po skupom korenju u stilu Aspiriniksa, vrti mlin od pola metra i doda maaaalko, lečak nekog praha, još malo... takoc, voila. A sad da se malo spali let lampom i ko šećer.
Kažu da su Kolumba kulinari nagovorili da krene po začine u Indiju i vidite šta su, da se tako duhovito izrazim, zakuvali.
Ono što ima u kući, nije dovoljno: kulinaru treba nešto drugo. Skupo. Ne može orah, nego mora muskatni orah, ne može jabukovo sirće, treba balzamiko, ne može beli luk normalan, nego u granulama. "A sada dodajemo malo ulja od semenki grožđa". Stani sekund, neko vadi koštice iz grožđa, stiska ih i pravi ulje? Da, neznalice nepca ogrubelog.
Na kraju, posle višečasovnog dinstanja, pirjanjenja, flambiranja, rendanja, drkanja i mumificiranja, evo i specijaliteta: mrtva priroda sa dulekom, kombinovana tehnika. Da se ruča. Pardon: ručava.
- E, ovo ću da kuvam za vikend, autor recepta je izvesni ugledni kulinar. Samo potraži na pijaci da li imaju svežeg morža.
Velika šolja za kafu, pogodna za jutarnju dozu. Posle kafe iz kubikare, unucima srce lupa do sedmog razreda osnovne.
-E tebra, otkrili mi aritmiju, kažu opasno.
-I ne otkrili ti, piješ 10 onih tvojih kubikara dnevno, dobro je da si živ ikako.
Srce i duša društva. Ortak bez kojeg ništa ne bi bilo moguće. Zadužen je za skupljanje keša za cugu. Cima se za vutru, skuplja ekipu za fudbala. Bez njega ni izlazak na kafu ne bi bio moguć, a kamoli šta drugo. Ali isto tako, obično najpotcjenjeniji član društva, često ismijavan.
-Šomara brate, vidiš li ti šta čudno?
-Nešto mi ne štima, al' ne mogu skontati šta.
-Vidiš li Zaječarca u mojim rukama?
-Jok.
-Pa to je i problem, što Zaječarac nije u mojim rukama. Gdje je Dekso radilica, vidim ja nešto ne valja?
-Keva mu umrla, nije za bleju...
-E sad je našla umirati, crkla dabogda.
Digitalno smršati
-Jesi video fotke od sinoć, što se mali Dare utegao, sad je opet mali Dare heh.
-Utegao kurac, samo konačno našao ugao kad ga fotkaju, izi mod.
Jeban, prejeban, izlomljen, polomljen, ama 2 pare ne valja.
- Šta se radi Miko, kako je deda Žile posle onuj nesreću?
-Evega sprcan leži u krevet s gipsano korito do gušu.
-Mrda li?
-Mrda mamu mu jebem, makar da je umreja pa da uzmem kuću i 2 štale, ovako ću kako stvari stoje cel život na grbinu da ga secam.
Vaš drug.
U svakoj prilici doćeran. Formalno obučen po modnim standardima šezdesetih. Dvadesetogodišnjak u tijelu dvadesetogodišnjaka u garderobi šezdesetogodišnjaka. Strogo štovani profesor Terzić u crvenom điletu bez rukava, bijeloj košulji sa patrljkom kravate koji viri.
Prikladno odjeven za roditeljski sastanak.
Iako se brkovi jošte nisu formirali, cipele su lakovane.
Naočare dabome.
Noćas se spremamo u disko.
Ja sam luda.
Ti si lud.
Ja sam brza.
Ti si brz
Ja sam pošla golog stomaka.
Ti si poš... Pa profesore hemije idemo li u disko ili na simpozijum hemičara u... đe li se već okupljaju. U Sutomoru jašta.
Serem vam se u retortu Terzići.
Uvertira pred odlazak na ekskurziju (sa sve počasnom pratnjom) do službenih prostorija plavaca.
Sam položaj tela tokom ovog veličanstvenog čina je krajnje jednostavan - interpretator sa raširenim nogama i glavom okrenutom ka zidu, na koji su takođe naslonjene ruke, nonšalantno čeka trenutak kada će se naći u zadnjem delu marice.
Naravno, u njegovoj glavi ne mora nužno vladati potištenost i beskrajna tuga zbog svih koraka načinjenih na stranputici koji su ga, na kraju, doveli do ovog položaja. Ma gde bre, boli ga patka, na njemu je samo da skapira kako će se nositi sa epitetom "od ranije poznat policiji". Doduše, o tome ipak mora da misli samo ako nekad završi u dnevnoj štampi.
Zvuk rotacije je tu da upotpuni ambijent.
-Buraz, je l zovemo Šomaru na pijanku?
-Teško će se taj odazvati, sinoć ga videh, drži zgradu da ne padne.
Porodična logistika, porodična diplomatija. Noseći stub u kući, u mestu, u državi, i onda kada svi ostali stubovi, drveni, betonski i ljudski, zataje.
Bez roptanja prihvata svaku ulogu koju joj domaćin, sinovi i životne okolnosti namene. Savlada materiju, pa ide tragom svojih muškaraca, krpeći rupe, zamazujući fleke, spasavajući što se spasti da posle njihovih slavnih pohoda, velikih misija od presudne važnosti za vaskoliko Srpstvo i, uopšte, čitav kosmos.
Vremena se menjaju, okolnosti se menjaju, srpska majka ostaje onakva kakva je oduvek i bila. A kako joj je, šta se sve prelama i prolama po njenoj duši? Haj'te, molim vas, kada je to uopšte bilo bitno? Srpska majka će nam sama prva reći da nije bitno.
Srpska majka Milica u misiji na dvoru sultana Bajazita.
Srpska majka Marica koja rečju zaustavlja kažiprst na orozu pištolja na slepoočnici svog vojina Mitra i prati njega i njihovog najstarijeg sina na jutrenje.
Srpska majka kojoj su one jeseni oko Avramijevdana dve zakrvljene šumske "vojske" odvele dva stasala sina, a ona, udovica, ostala kod kuće sa petoro nejakih. Kuku tebi, sejo mila, šta ćeš sad? Šta Bog da. Neće ni ovo doveka da traje, moraće da se završi, neko će morati da pobedi, pogledaće brat-pobednik brata pobeđenog, izbaviće ga...
Srpska majka koja pere četiri, pet, šest muškaraca - koliko joj je zapalo, toliko pere, jer je toliko trebalo da joj zapadne.
Srpska majka koja je izučila kako radi razglas, kako se kreću cene za iznajmljivanje i koga treba pozvati za kvar, a koga ako izbije svađa ili tuča. Snosi sa sinom kabaste kutije na trotoar, pa ih tamo čuva, drhtureći na mrazu i čekajući pijanog kombistu koji opet kasni.
Potpuno razumljiv potez domaćih banaka koje na mesečnom nivou simboličnom sumom naplaćuju mukotrpan trud oko izdatih kartica, pa tako naše dragoceno parče plastike, kada ga ne koristimo, redovno ide na pilates, pedikir, manikir, po potrebi i fejslifting, a neretko i na kraljevsku masažu.
- Dobar dan.
- Dobar dan, kako mogu da vam pomognem?
- Imam problem sa platnom karticom.
- Kakav problem?
- Na stranu to što se malo odlepljuje ova plastifikacija, ali problem je ozbiljnijie prirode.
- Recite.
- Neće da mi popuši.
- Iju! Kako to mislite?
- Pa lepo, plaćam redovno mesečno održavanje kartice u istom iznosu u kojem ženi dajem za frizeraj. Kako se ovoj drugoj ponekad i omakne da me oralno zadovolji, a karticu mesecima nisam ni za kakvo plaćanje upotrebio, mislio sam da je u redu da malo iskoristim svu tu pažnju koju joj i vi i ja posvećujemo. Ja novcem, vi održavanjem.
- Nisam sigurna da razumem, želite ja da vam popušim?
- Nisam to mislio, al' može i tako. Samo molim da ovo ne bude uvod u prodaju nekog naprednijeg paketa, ljubim vas.
--------------------------------------------------
- Simke, jebeš li ti ovu sponzorušu Marinu, ili šta?
- Ma jok, samo plaćam mesečno održavanje, nikad se ne zna kad će mi zatrebati.
Bitka za stabla cera i ostalih drva za ogrev koju oduvek vode šumari i oni koji odluče da pokradu državnu ili privatnu šumu. Odvija se svakog leta.
- Šta imaš ovde?
- Imam cer i grab.
- E, a odakle su ti ta drva, da i ja naručim?
- Ma ćuti, komšija, uzeo ih od Mićka. A sigurno znaš da on svake godine zađe u državnu šumu...
Vrsta pića koje se služi po kafeterijama, pravi se tako što na običan kapućino dodate 100 dinara.
Pregaziti nekoga na putu i žrtvinim eritrocitima prekrečiti zebre i druge ležeće saobraćajne znakove.
- DE GLEDAŠ JEBEM TI MATER! Nisam ti ja Petra Cvijić pa da farbam horizontalnu signalizaciju s tobom. Pun grad ovih samoubica...
Cirka sedam svetih dana tokom kojih svaki pravoverni i prosvećeni građanin Beograda izmili iz svog memljivog stana i prisustvuje kulturnom događaju prvog reda u Beogradu. Idealna prilika pripadnika rečene skupine sa internet-konekcijom da iskaže svu snagu i živost sopstvenog snobizmom. Kako se svake godine na sajmu pojavljuju, shodno zakonima tržišta, starlete i slične pojave, svaki pošteni pripadnik navedene grupe će iskoristiti priliku da na internetu iskaže zgražavanje nad njihovim postojanjem. Te starlete i slične pojave, one njega guše, one pomračuju njegove široke vidike, one iskaču lično njemu iz frižidera i sipaju mu šećer u sajamski espreso od 300 dinara iako je on naručio zaslađeni. Svaki pošteni pripadnik rečene skupine sa internet konekciju neće propustiti priliku eventualno okači svoj apsolutno originalni izbor kvalitetnih knjiga iz širokog opusa koji mu sajam nudi (opusi Bukovskog, Šantića, Dučića, Andrića, Selimovića, pokoji ruski klasik, knjige iz serijala Hari Poter i sl). Nepisani kodeks propisuje i postavljanje slika velikih svetskih biblioteka, u kojima pošteni posetilac sajma sanja da spava svaki put kada zatvori svoje umorne oči. Isti kodeks propisuje i opisivanje kako pripadnik rečene skupine uživa u knjigama: on uživa u njihovom mirisu, dodiru, ukusu; on ih miriše, on ih nježno mazi svako veče pred spavanje, on ih liže dok zamišlja kako se ljubi sa Anom Karenjinom. Pravi ljubitelj će opisati i kako se zgražava nad razvojem čudovišta zvanog internet i kako se nada da će formati poput pdf-a uginuti brzom, ali bolnom, smrću.
Kada se jednom navrši tih sedam svetih i brzih dana, pripadnik rečene skupine će se vratiti svojoj svakodnevici postavljanja slika biblioteka i ritvitovanju izmišljenih citata Selimovića i Andrića, okružen pregrubim svetom za njegovu senzibilnu dušu.
(Lovćen, 1845)
Njegoš: Evo, Šćepane, dovrših Luču mikrokozmu. Da je odneseš u Beč, da vidimo može li se što učinjet' po pitanju štampe.
Šćepan: Auh čestiti vladiko, ništa Vi ovo ne valja, ccc. Vi kanda niste bili na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu, pa nijeste vidjeli da se sada svuda moraju citirati Gete i Šiler.
Njegoš: Ti što prijatelju...
Šćepan: Ništa Vi ovo ne valja, kad Vi kažem... Ja ću odnjet' ovo pisanije, ali slaba vajda, kad Vi kažem, nemate Vi taj senzibilitet ko ja, dok ne kušate pljeskavicu na Sajmu nije to to.
Virtuelna poezija dokonosti.
Iako praktično ne služe ničemu više od ispitivanja javnog mnjenja, u teoriji dosta ljudi veruje da menjaju društvo iz korena, da započinju novi fenomen i pokret, da vaskrsavaju Zaharija Trnavčevića, ma da su omnipotentne generalno.
A: Je li moguće da ljudi kače ovo po Fejsu? Ovo mora da se saseče u korenu, mogu deca videti to.
B: Koje, šta?
A: Lav Pajkić na Farmi probao da siluje Ivana Bekjareva. ZAŠTO TO MENI ISKAČE? Jesu li mogli da okače neku lepu poslovicu, poput one, kako li već ide ''Bolje vrabac koji sam sebi jamu kopa nego koji kuću gradi'' ili klip iz one divne jezičke emisije ''Najbolje zeze iz slovenske antiteze''. To je to, počeću peticiju pa da uklone to jednom za svagda.
B: Pa nije baš to tako jednostavno, a i da je neka gledaju ljudi ako im je ćef, šta se nas to dotiče, imaš ionako opciju hajd, kao i 200 kanala u SBB-ovom paketu tako da svak...
A: Ne prekidaj me u revoluciji. Nazvaću peticiju ''Da ide sa ekrana za mesec dana'', pa će videti oni.(mesec dana posle)
B: I, jes' napravio metež u državi?
A: More marš, 100 hiljada ljudi je potpisalo i dalje ništa... Dane sam utrošio na ovo, ali znam šta ću sad. Počeću kampanju besnih mejlova pa ond...
B: E, Kastro, aj diži revoluciju drugi put a večeras izađi sa nama malo, časti brat.
Pisano za Oktoberfest 2018
Paradoksalno, pozicija koju shvatiš tek kad je svojim očima vidiš.
Ulazi žena u kuću. Njen čoek jebe njenu sestru (svastiku, prim. aut.).
- Pizda vam materina, jebete se meni iza leđa!
Mesto na koje mogu otići svi ti ljubazni, vaspitani, elokventni mladići po pričama njihovih tetaka, majki i ostalih sekača vena za njihovom finoćom. Drugar, sin, dečko sa prejako izraženim manirima. Tamo gde odlaze svi Stefani Milenkovići - emanacije bečkih dvoranina.
1: Jao moj Milan, ljubi ga tetka, on mene stalno iznenađuje! Zamisli molim te, juče izašao iz kola i preveo jednog slepog gospodina preko ulice, da ga zaštiti od saobraćaja... Komotno može na Bečki dvor...
________________________________________________________________________
1: Ne pljuj kroz prozor dok voziš... što si ljomber takav
2: Ja mogu na bečki dvor pička vam materina... Neka šlajmara mi se zalepila za nepce, zamalo se ugušim... nemate razumevanja, samo osuđivanje...
