Kada teraš kola po razdelnoj liniji na putu, i 'jedeš' crtice.
'' Juče nas Ćomi vozio pijan kući. Dečko trokira i glumi pakmena, jede one crtice ništa drugo ne jebe ni dva posto. Onda blene u retrovizor i smeje se ko debil, kaže vidi sad i kenjam crtice. ''
Vekovima unazad najomraženiji neprijatelj ljudske rase, posle promaje, su biljke. Generacije i generacije mužjaka su odrubljivali biljkama reproduktivne organe i poklanjali ih ženkama kao poziv za parenje, a one su sa ponosom nosile ove poklonjene iskasapljene genitalije u kosi, ili ih čuvale u vazi ne bi li pokazale moć trsitelja koji ih je doneo. Što je biljka bila obdarenija, veću metu je predstavljala krvožednom čovečanstvu, veći uspeh je bio posedovati njihove mošnice.
Ali tu nije kraj njihovom javnom ponižavanju, jerbo ljudi koriste skoro svaku priliku da ih ponize još više! Rođendani, proslave, svadbe, praznici, pa i sahrane, svi bitni ljudski događaji gordo i šaroliko prekriveni biljnim testisima, ostavljeni da se beživotno suše i propadaju...
Arogantno prikazivanje unakaženih organa širom planete i u svim prilikama pogodnim za kurčenje prenosi samo jednu poruku: "Iskonski mrzimo suštinu vašeg bića, kao i činjenicu da postojite." A tu porobljivanje i ubijanje za ljude jednostavno nije dovoljno....
Dva cveta u saksiji mirno posmatraju prolaznike na ulici:
-Eeeee zumbule, dobri su to momci bili, stasiti, zdravi... A vidi sad kako im tukididi jadno vise iz onog buketa, uništeni su za ceo život. Pa dokle više bre? DOKLE?!?-
-Vala baš... Pa aman ljudska raso, gde će vam duša??? U redu je, shvatili smo, jači ste od nas, možete da prestanete da se kitite našim đokama gde god stignete!-
-(Pušta suzu junačku za otadžbinom i mučenim svojim narodom)-
Retoričko pitanje osobi koja samo izvaljuje fazone iz naftalina. Pa nekako pomisliš da lik nije došao iz prošlosti od pre jedno 10, 15 ili 20 godina. Dodje mi u mislima svaki put kad čujem Kursadžije, da l' ovi iz Pinka imaju neku naprednu tehnologiju za putovanje kroz vreme?
A: Koliko je sati?
R: Osam.
A: Na kur...
R: NELOL.
A: Molim?
C: Opal...
R: NELOL. Mogu li da pozajmim vaš vremeplov?----------------------------------------------------------------------
A: E, slušaj ovo! Čak Noris može...
R: :uzima čekić: :23 puta udara u glavu:
R: Šta može?! Može da preživi ovo? Može!
R: :traži ključeve vremeplova u lokvi krvi:----------------------------------------------------------------------
Forum → Humor
VICEVIOd Čokolade Devojka
Idu dve dlake ulicom i jednu zgazi auto, a druga kaže "uh, za dlaku".
Narodna izreka koja poručuje i studentima privatnih fakulteta da se pripaze ako dođe do rata.
Sportski fenomen koji može da doprinese dovoljno doze pozitivne energije da se ostavi srce na terenu. Glavni akter ovog događaja je trener koji nosi ogroman rizik pred svaki meč. On mora da ima prevelik autoritet nad svojim izabranicima kako bi oni stekli strahopoštovanje, hrabrost i odlučnost na predstojećem meču.
Obično taj razgovor i dogovor u svlačionici utiče na samu igru na terenu narednih minuta.
Trener: -Zdravo momci. Jesmo li svi tu? Da možda ne fali neko?
Golman: -Jesmo kurac svi. Nema Ljubiše i Dragoslava.
Trener: -Pa majke im ga nabijem, ceo život kasne! E, kurac će moj posle utakmice da idu na ćevape kod Mila u kafani!
Špic: -Tako je šefe!
Trener: -Šta se ti javljaš, bre, jebem te u usta! Nisi dao gol ima jedno tri meseca. Znaš kad ćeš da dobiješ premiju od drva za ovu zimu? Kad na kurcu nikne nokat!
Ljubiša i Dragoslav: -Šefe, izvinjavamo se što kasnimo, sečakali nas ovi ispred autobusa što su došli, jebem im sve po spisku. Udariše nas tu dva, tri puta, i mi šta ćemo, krenemo na njih!
Trener: -Tako bilo kažeš? E, pa danas na terenu ima noge da im slomite! Jeste čuli? Neću da vidim vaše srce, nego njihovo na terenu! Jasno? Nemoj da mi je neko ušao na poluvreme u svlačinocu bez žutog! Je l' svima jasno?
Tim: -Jasno šefe!
Trener: -E, tako. A sad, marš na teren da ih polomimo!
.
.
.
Dnevnik 2: -U selu kraj Pičkovca, desio nesvakidašnji događaj. Naime, igrači treće lige, brutalno su napali svoje protivnike na terenu, jureći ih drvima, sekirama i svom artiljerijom koju su imali. Protivnički igrači su počeli da beže, međutim navijači domaćeg tima im nisu dozvolili da pobegnu daleko. Sačekali su ih kod obližnjeg dragstora gde nam vlasnika lokala nije pričao o detiljama. Sa lica mesta Nataša Jeremić. Studio?
.
.
.
Trener: -Dobar ovaj dnevnik. Vidiš ženče šta znači dobar trenerski razgovor pred meč? Tri boda k'o kuća! Murinjo mi, bre, nije ravan!
Žena: -Dragojlo, gasi, bre, taj televizor i ulazi u krevet. I nemoj da jedeš govna mnogo!
Trener: -Evo, ženče, odmah!
Imati dar za kidanje živaca ljudima koji te okružuju. Savršeno piti krv na slamčicu. Jesti džigericu Gandiju. Šuknuti podlo i nisko da zaboli ko kad ti ćaću prebije komšija, kad ti puste intermeco umjesto crtanog, il' ko babu kad se davi orahom.
Jer, kao što je poznato, lale su najveća kulijana koja je hodala ovom planetom.
Lezi pod dud, slaninicu izreži na debelo, i fotosinteza dok ima sunca. Ako mu ko i stane na žulj, u najgorem slučaju naljuti se ko leptir.
- Gdje je Ćomi dve nedelje?
- U kući, ne smije izaći napolje.
- Što?
- Ma prevozili neke ogromne rakete iz Francuske kroz selo, a on rek'o Gedži da su dovezli dildo za njegovu mater...
- Pa šta, Gedžo je dobar ka' ljeb, neće mu ništa.
- Pluskvamperfekt. Eno ga s puškom svaki dan sjedi kod Želje u kafani i čeka.
- Znači, brat Ćomi naljutio lalu.
- Jašta brate, sranje golemih razmjera.
Lako ti je boskovati u velter kategoriji kad imaš 90 kila. Uđi u ring sa nekim malo jačim pa da vidimo kad će te izneti. Prodaješ biciklicu u Bambi super ligi k'o šećernu vunu na vašarni dan. Odeš u Evropu i nakon dve godine grejanja klupe shvatiš da se ono što si ti igrao ne može zvati fudbal. Uzimaš 50% marže u svojoj radnji i zabole te što njih 10 uđe u nju danas. Svejedno imaš zarade. Sutra se otvori novi supermarket, a ti tražiš crveni marker i karton da napišeš apsolutna rasprodaja i odlaziš do komše Pere jer si čuo da mu treba novi radnik na mešalici.
- Kako je tvoj brat prošao na međuopštinskom iz matematike?
- Kako? Bolje da nije ni išao. Da je bilo negativnih poene otiš'o bi do apsolutne nule.
- Zar nije bio prvi ovde na opštinskom?
- Jeste jeste! Kad mu je jedina konkurencija bio onaj stočar Marko. Da mu se taj dan nije telila krava, došao bi i odvalio mog burazera.
Radnik koji ima toliko malu platu da je svima sumnjivo odakle ima i za cigare a kamoli za hranu i odeću.
Odlazak bez namere ili mogućnosti povratka.
- 'De si, prijatelju?
- Evo, žurim. Budžim nešto da zapalim za Švecku, pa jurim papire.
- Znači, rešio si da odeš?
- Što pre, uzimam kartu u jednom smeru i nećete više da me viđate ovde!
......
- E, gde nam je Miki? Nema ga već neko vreme.
- Otiš'o na put. I to sa kartom u jednom smeru.
- Oooo, pa ionako večito pričao da će da zapali za Švicu ili Švecku i da neće ni da se okrene, a kamoli vrati. I gde je na kraju otišao?
- Tamo gde je Sveti Petar kondukter! Svirnuo ga bus na pešačkom!
Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.
Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.
Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.
Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.
Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.
Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.
Ali zlo ne spava…
- Johnny Kurajber: Buksno, ajde uzmi koji vops, pa da se zabodemo kod mene i gledamo TV duel Tadića i NIkolića.
- Buksnetina: Ajde, evo me za petnajs minuta.
.
.
.- Boris Tadić Mi danas živimo u zemlji koja je u svetu sinonim za demokratiju i poštenje. Ulažemo veliki novac u sve bitne sfere društva. Školstvo, zdravstvo, socijalna pomoć, velike strane investicije. Sve smo to mi doneli. Zato je danas Srbija zemlja koja se smatra liderom regiona i zemlja koja je okarakterisana kao zemlja najubrzanijeg razvoja u jugoistočnoj Evropi.
- Tomislav Nikolić: To možete da pričate nekom drugom. Nekome ko ne živi u ovoj zemlji. Građani jasno vide kuda nas vodi vaša politika. Mi ćemo sve da pohapsimo, uložimo osamstopedeset miliona u poljoprivredu, milijardu u industriju i razvoj malih i srednjih preduzeća, a naša zemlja se neće klanjati nikome u svetu.
- Boris Tadić E pa mi ćemo da uložimo duplo više, sada kada smo kandidat za prijem u Evropsku Uniju, a usput ne damo Kosovo, pripojićemo Republiku Srpsku Srbiji i nastavićemo trend povratka mladih ljudi koji su otišli devedesetih iz naše zemlje nazad, pošto smo već vratili oko četrdesetpet posto, a inače da naglasim, postali smo i svetski lider u borbi protiv organizovanog kriminala. Naravno podigli smo i MOST za osam godina.
- Tomislav Nikolić: Vi vratili ljude? Pa Srbija je danas zemlja sa najstarijim stanovništvom, dva miliona nezaposlenih, koje ćemo mi onim malim i srednjim preduzećima zaposliti, kao i dovođenjem Ruskog kapitala u zemlju jer naša stranka ima isključivu tapiju na saradnju sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom. A što se tiče Kosova, mi ćemo da insistiramo na rezoluciji 1244, koju ste skroz zaboravili i vratićemo našu vojsku i policiju dole, naravno uz saglasnost Evropske Unije kojoj svi težimo i koja bi nas raširenih ruku dočekala kada bi mi došli na vlast.
.
.
.- Buksnetina: Au brate. Gde ova dvojica žive? Voleo bih u toj zemlji i ja da živim, majke mi.
- Johnny Kurajber: Ma idi bre, kada ih slušaš Švica je kurac za nas. Nego da menjam ja kanal?
- Buksnetina: Ma da bre. Ne mogu da ih slušam više kako seru. I crtać je realniji. Nego sve mi je privlačnija ona tvoja ideja da osnujemo stranku. Ako ovi budu na vlasti i ovi sa njima u talu u opoziciji još deset godina živećemo u šatorima.
- Johnny Kurajber: Može. Vreme je za promene. Prvo i osnovno, kako ćemo je nazvati?
- Buksnetina: Nemam pojma. Ajde da otvorimo temu na forumu pa izaberemo najbolji predlog.
- Johnny Kurajber: Odlična ideja.
Nenadjebivi nivo poštenja. Nikad nije pomislio da zajebe nekog, a kamoli da ukrade ili nešto gore.
Naime, Mihael Laudrup, legenda danskog fudbala, nije želeo da nastupa na Evropskom prvenstvu 1992. koje je njegova reprezentacija osvojila, jer je smatrao da tamo ne treba da se nađe Danska, već reprezentacija tadašnje Jugoslavije, koja ga je ispušila zbog sankcija. Time je sebi zacementirao mesto na vrhu liste poštenjačina. Alal mu kurac i svaka mu dala.
Doteran, lepo obučen. Pantalone, košulja, sako, kravata, cipele, obrijan, očesljan...
- O, pa de si ti krenuo takav? K'o iz groba da si izašao!
- Što? Šta mi fali?
- Ma ništa brate, kažem baš si se picn'o.
Roditelji se za sina boje da ne upadne u loše društvo, a za ćerku da loše društvo ne upadne u nju.
Vređanje nečega prema čemu se sagovornik ophodi kao prema božanstvu tj. onoga što sagovornik preterano uzdiže. Ironija, koja bi trebalo da stavi do znanja određenoj osobi da preteruje u obažavanju nečega i da joj se suptilno napomene da je debil.
(U originalnom značenju: blasfemija - bogohuljenje, obesvećivanje.)
-Brate, jesi primetio kako su tekstovi EKV-a prepuni dubine, simbola i metafora? Toliko su mistični da ne može svako da ih shvati.
-Da bre, da. U njima je skirvena tajna večnog života i postojanja Atlantide. Zapravo, ja ne vidim zašto bih tumačio njihove tekstove, a ne tekstove pesama Haustora, Željka Joksimovića ili Mitra Mirića.
-Kako te nije sramota?! Je l znaš ti šta pričaš? Si normalan? Nemaš ti pojma o muzici i poeziji!
-Izvini. Jebiga, ja pa stalno blasfemišem...
...................................................................
-Koj kurac više smarate sa Zoranom Đinđićem? Svaku reč i delo mu dižete u nebesa. A zapravo, da ga nisu ubi...
-SPALITE GA NA LOMAČI!!!
Imao si želju da kupiš ferarija, ali si kupio polovnog forda. Jeb'o bi Selmu Hajek, ali jebeš lokalnu verziju nosate Živane. Hteo si da budeš astronaut, ali si postao kilavko koji prodaje ulaznice za luna-park. Maštao si da ćeš biti direktor velike firme, ali si kancelarijski potrčko u "zadruge".
- Razmišljam da postanem porno glumac jednog dana.
- Sa 12 centimetara alata!? Nemoj me zasmejavati.
- Pa šta, u japanskim pornićima bio bih u klasi obojenih obdarenih glumaca!
