Stavljena je tačka na jednu epohu. Nema više kevine kuhinje a posledično, ni jela na kašiku, koja iznuđuju eskivažu tog obroka ukoliko te isti podseća na traume iz detinjstva i ujnu koja nakon obroka obliže i brkove. Nema ni tih nekih sitnih udobnosti roditeljskog doma poput ćaletovog deranja na televizor kad tekma krene u smeru suprotnom od očekivanog. Nema više ni švecinog poluretardiranog kerića koji oduševljeno bulji u veš mašinu koja se šeta po stanu dok centrifugira.
Jer ti sada, ko-na-čno, živiš sam. Štono kažu sad si ekonom svoga dobra, pritom potpuno nesputan mogućnošću da ti neko bane u sobu dok poliraš kacigu.
Moš mislit, taj dugo očekivani osećaj slobode se vrlo brzo isprao i ostavio priično gorak ukus u ustima. Ushićenje povodom apsolutnog odsustva bilo kakvih ograničenja i civilizacijskih normi koje bi mogle sprečiti, recimo, pišanje u flašu koju držiš kraj kreveta jer te mrzi otići do ćenife je iznenađujuće brzo isparilo. Društvo ne zoveš kod sebe - delom jer su se poženili, a i gde da ih smestiš, u svoja 4 kvadrata ? Jok, vi koji ste izmakli bračnim okovima jer vas nijedna neće, ste sada klapa samostalnih sivih sokolova kojima je plata magacionera dozvolila let iz roditeljskog gnezda u pravcu Sunca, i vi u maniru civilizovane gospode se izvoljevate zapijati u birtiji. Privođenje riba ? Ne preterujmo.
Ono što je, dok je još bilo u domenu mašte bilo tvoje malo kraljevstvo, sada je nešto veoma slično svinjcu. Društvo ti za ono malo časova kada ne rmbaš da bi platio svoj penthaus od 4 kvadrata čiji zidovi pamte Rankovićev pad, ili ne spavaš pravi buđ koja se onako svojevoljno kultivisala usled tvoje sklonosti da redovno čistiš prostor u kom obitavaš. Suvi obroci iz pekare su već dovoljno naškodili konzistenciji tvoje stolice, a bogme i frekvenciji iste na dnevnom nivou.
Ipak, nije sve tako crno. Počinješ uviđati da od goreg može gore pa se ta odluka da počneš živeti sam svejedno može ispostaviti kao sudbonosna - sve ono što si tokom većeg dela svog života uzimao zdravo za gotovo počinješ neizmerno ceniti. Nad čistom WC šoljom vršiš apoteozu, toplo i kuvano jelo se više ne preskače. Ni boranija.
I tada ti posle par decenija sprcanih u dupe, iz iste te gujsce dođe u glavu da nije sve onako kako može izgledati na prvi pogled, da život nije holivudski film, i da si poprilično nesposoban da se staraš sam o sebi. A samoevaluacija je bitna stvar, dakako. Skapiraš da se, jebiga, život neretko sastoji iz kompromisa, i umilnim glasićem večitog apsolventa filozofije moliš ćaleta da ti pomogne oko selidbe stvari u gnezdo iz kog si potekao. To je što je, a osećaj kad navučeš čiste gaćerone uz lavež one idiotske džukele iz hodnika zaista nema cenu.
U kombinaciji sa naučno je dokazano jedini argument u raspravi koja je započela prepričavanjem klikbejt naslova o tome šta su to novo naučnici Univeziteta Kolumbija otkrili. Ovim se, takođe, pokušava istaći superiornost pisanih dokaza u odnosu na usmene koji se, a i baš sam čitao, nakon četiri prenošenja za 67% razlikuju od originalnog iskaza.
- A ti ne stavljaš pojas?
- Pa normalno, nisam lud.
- Što lud?
- Baš jutros čitam ođe na telefon, u zapaljenom vozilu hiljade ljudi godišnje pogine jer su bili vezani, i onda ne mogu da pobjegnu.
- A sudar?
- Veće su ti šanse da preživiš ako iskočiš prije sudara, nego da ostaneš unutra, ne izmišljam, naučno dokazano. Izmislili pojas da nabiju cijenu autima.------
- Danas sam mislila za ručak da kao prilog stavim kuvani paradajz, čitala sam da ima više vitamina nego svježi.
- Nekad imao. Nekad i bio kuvani paradajz, danas kuvani pesticid. Postavlja se pitanje šta je danas uopšte zdravo. Nego ljusni ti tog luka, njemu ne mogu ništa.
Ono što ispipaš u prodavnici pre nego što odeš u park da igraš šah, vozeći se busom u kom kukaš što danas mladi ne ustaju nikom a ti si ustajao dok si bio mlad a znaš da lažeš i da si stoka i da si kad si bio mlad gledo na ove što su sad stari ko ti isto onako ko što ova mlada stoka danas gleda tebe al suzdržiš se i tu nekako da ne odlepiš jer znaš da ćeš posle parka da gledaš Slagalicu i Dnevnik drugi i onda će da ti se prispava negde oko one scene kad Popara kaže "Mmmmmm!" i tu ćeš da zaspiš al samo do tri po ponoći kad ćeš da kreneš da ustaješ da bi išao u VC jer ti je slaba prostata i teraće te celu noć i tu ti se razbije san i onda odeš ujutro ponovo u prodavnicu da pipaš leba šatro zbog toga da vidiš koji je mekan al ustvari i ne znaš zašto ga pipaš, samo ti se taj nagon nekako javio pre desetak godina kad si otišo u penziju.
I dok pipaš leba, prolazi ti kroz glavu pitanje "Dal sam ja oprao ruke ono sinoć kad me mučila opet prostata?"
Način prepoznavanja društvene klase u Srbiji.
-Da li treba kesa?
-Ne, poneo sam svoju od kuće.
-Aaaaa sirotinja, sirotinja, sirotinja...-------------------------------------------------------------------
-Da li treba kesa?
-Može. Stavi dve, za svaki slučaj.
-Pu, buržujčino. Sigurno si se lepo nakrao majke ti ga spopatrljim.
Napredna realnost je izuzetno složena tehnika slična virtuelnoj realnosti, kojom se postiže efekat da se stvarno okruženje subjekta, koje je često sumorno i ponižavajuće i kao takvo bi moglo da dovede do nezadovoljstva i bunta, zameni prijatnim i umirujućim. Virtuelna realsnost koristi savremena tehnička pomagala, da bi se izmenila i iskrivila stvarnost, dok napredna realnost koristi izvore informisanja (TV, radio i novine). Cilj je eliminisati racionalno razmišljanje subjekta i prevariti njegova čula i prazni stomak, uljuljkati ga i po mogućstvu do svake mere pasivizirati. Virtuelna realnost se primenjuje na jednom subjektu, dok je je napredna realnost uspešno primenjena u praksi nad višemilionskim uzorkom. Virtuelna realnost se konzumira obično do sat vremena, dok postoje primeri subjekata koji zauvek ostaju u naprednoj realnosti. Potpuni efekat tako dugotrajne izloženosti naprednoj realnosti još uvek nije dovoljno ispitan.
Srbija
Dijagnoza stanja kod kojeg oboleli nije u mogućnosti da svoje misli kontroliše i zadrži za sebe.
Nakon pojave prve pukotine, brana počinje da popušta i bujica reči nenadano napušta svoje korito, devastirajući sve pred sobom.
- Ćao, draga, kako si?
- Dobro sam. Kako si ti?
- Joooj! Šta da ti kažem, Mirko mi je dobio otkaz, pa nam se banka nakačila na kredit, uzeše nam stan! ...bla-bla-bla-bla... Živa nisam... ...bla-bla-bla-bla... Sad živimo opet kod njegovih. Svekrva mi je luđa nego što je ikad bila! ...bla-bla-bla-bla... Svekar i ovaj moj po ceo dan peku rakiju ko u narodnoj pesmi. Što danju ispeku, noću popiju. Mali mi pao drugi srednje sa 6 jedinica! ...bla-bla-bla-bla... ...a Sofija je trudna... ...bla-bla-bla-bla... Od svadbe nema ništa, taj njen je nestao glavom bez obzira, a ona neće da abortira..... tra tra tra... ...bla-bla-bla-bla... ...trt-trrrrt-trrrrrrrrrrrrrrt...
- Izvini, žurim! Drago mi je da sam te videla!
Brdo je stereotipa koje je naš nebeski narod stvorio iz pepela. Ovaj isti zaslužuje da se nađe među samim vrhom.
Postoji indijanska legenda da je nađeno parče ploče na kojoj je pisalo "11. Ne može se udata žena sa samo muževljevim prezimenom ozbiljno baviti medicinom". Kasnije je ustanovljeno da je to deo ploče koji je Mojsiju otpao kada je napisao deset Božjih zapovesti.
Famozni slučaj dva prezimena kod zdravstvenih radnica doprinosi im da one budu klasirane kao apsolutni maestro u svom poslu. Preduslov da bi žene mogle da pišu skraćenicu zvanja doktora ispred svog imena, jeste da imaju dva prezimena.
Zašto? Zato.
- Gospodine, vaša operacija presađivanja bubrega zakazana je za 24. oktobar a operisaće vas doktorka Gulaš Jelena.
- Joj, pa vi baš želite da umrem. Dajte neku sa dva prezimena tu su veće šanse.
Voz koji punom snagom udara i gazi dobrog momka i okončava njegovu vezu ili blokira pokušaj ulaska u istu.
Ne miješati sa pojmom AliBaba koji ima iste, ako ne i gore posledice. U ovom slučaju, ipak je dobri momak taj koji izgovara riječi i izaziva štetu.
- Vidi, nama je bilo super, ali nekako me ne ispunjavaš potpuno.
- Joj baš si simpatičan, ali to ne jebe
- Zašto ne odgovoriš na poruku, fin je dečko?
- Ma dobar je dečko, ali...-------
- Ma šta sit, pojeo 3 sarme, a jagnjetinu i kobasice nisi ni dotak'o.
- Ali baba...
Jedna od ljudskih dimenzija koja nema veze sa fizičkim. Kad dozvoljavaš da su i Bugari ljudi. Onda kad si ubeđen da ni političarima na vlasti nije lako. Treba brinuti o državi, ej. Kad ti i pedofil zaslužuje pravo na pošteno suđenje. Nisi liberal, samo si spreman da sagledaš stvari iz više uglova i razumeš svačiju priču.
- Ajde ženo smiri se, možda se deca prskala špricevima i vodom sva deca se tako igraju.
- On ima 37 godina moronu.
Jebati. Biti sa nekom osobom u kombinaciji.
- Je li bre, mali... Koja ti je ona plava sa kojom si stojao kod suda?
- A? Ne znam o čemu ti to, ćale.
- Plava, visoka cirka metar sedamdeset, sise dobre ali dupe malo. Video sam da ulaziš u neku kuću sa njom. Drugarica nemaš, a znam da ti sestra nije. Je l' si ti to konačno rešio da me obraduješ sa snajkom, pa i unučiće da čuvam?
- Ma nije mi ona devojka nego kombinacija. Viđamo se neko vreme.
- Aha... Ako, sine. Sad mi je malo lakše. Iskren da budem, tvoja majka i ja smo počeli da sumnjamo da se kombinuješ u dupe sa nekim od onih tvojih neradnika što visite po parkiću ceo dan i cirkate pivo.
Gerijatrijski sleng za bilo kakvu varijantu radio-prijemnika: radio-kasetofon, radio sa satom, noćno svetlo-jonizator-radio itd.
- Sinko, ajde uključi taj tranzistor da čujemo gde je danas putovao naš lepi.
- Bako, ovo je stoni margarin.
Ratovao, prolivao krv. Ili se barem tako da pomisliti zbog mističnog prizvuka pri izgovoru ovih reči.
- Onaj Stole što se doselio u zgradu neki mnogo čudan lik. Plaši me malo.
- On ti je bio na Kosovu, tebra.
- Tako znači? Je li skenjao kojeg Šošona?
- Ma ne bre, švercovao pljuge, ali nije se utalio sa pravim glavama, pa ga panduri savatali. Od kako mu je propao biznis kvrcnuo je totalno. Nemoj da zentaš, nije opasan, samo ne pominji reči "boks" ili "Marlboro" pred njim.
Izvini brate, ali stvarno moram da palim. Poznaješ me dobro, i jasno ti je da bih vrlo rado ostao sa tobom da se i dalje bavimo ovim čime se trenutno bavimo, bila to obična bleja ili neko akcijanje, ali mi je ovo mnogo bitno i mnogo toga mi od čoveka zavisi. Nemam vremena da ti objašnjavam o čemu se radi, mnogo je komplikovana situacija, a na kraju krajeva moja stvar jbg. Ti me ako hoćeš razumi i ne pitaj, ako nećeš odgovor ti neću dati, pa se ti češkaj po glavi da li je čovek koji me čeka diler sa unkom koga nije bilo mesecima, kolega koji mi je nabavio polovan nosač alata za hiltovku što me lebom rani i familiju mi, ili trandža koga jebem da niko ne zna i krijem ga bolje nego švalerku.
- Alo Čavke! Upravo se Slađa porodila! Kuronju sam dobio! Evo me sa Maletkom u porodilištu, izađi ispred zgrade za 5 minuta, pokupimo tebe i Zizija, pa didemo negde da se izubijamo!
- Ne mogu sad, čeka me čovek, zovem kad završim.
Kraj čina. Glumac je izašao na daske koje život znače i ispričao šta je bilo do uloge. Pad platnene tkanine simbolično označava da je njegova rola gotova.
- Čiko, imaš dvajes dinara? Daj mi nešto, bog ti sreču dao, samo mušku decu če da imaš...
- Drži, evo ti dve banke.
- Jao, čiko, živ bio, tačno se vidi da si dobar čovek... A da mi daš još dve banke sendvić sa pavlaku i majonez da uzmem?
- Evo ti i ajde beži od mene.
- Hvala, čiko, e da je više takvih pa lepše bi smo svi živeli. A čiko, da mi daš još dvajes kinti za jogurt balans jedan da...
- Da se teraš bre u pičku materinu malo, si čuo?!
- A be, čiko...
- Nema bre , ne dam...Ende! Gotovo, pala zavesa! Aj beži od mene.
- Džafte kurafte, romale romali...
Sjebaćeš se, druže
Upozoravamo sagovornika da ono što ćemo sada reći je neverovatno i nama, te da smo ujedno fascinirani šta se dogodilo.
-.. uzmem kućni, pogledam, nepoznat broj. A znam da samo baba zove na kućni i da ga samo zbog nje nismo isključili.. ali tebra ovo nije baba.
- Pa ko je jebo ga ti ? prozbori više
- Uđem brzinski proverim odakle je pozivni dok još zvoni.. Brate pazi šta izgovaram.. Gvineja Bisau. I javim se tebra.
- JAVIŠ? Pa to su bre oni hakeri što ti uzmu 40 evra samo što vezu uspostaviš !
- Znam matori ali se setim da nisu priznali Kosovo, i rekoh neka ih.
Kosovar.
Uglavnom reč korišćena od strane meštana, upućena doseljenicima sa Kosova, izgovorena u negativnom kontekstu, propraćena sa “mamu mu jebem, prodo kuću šiptarima”.
Dok kosovari insistiraju na tome da su zapravo “kosovci”, stručnjaci rade na istraživanjima koliku težinu zapravo može da ima poslednje slovo razlike u reči, i koja je zapravo razlika izmedju dva izraza.
Nisam ja kosovar nego kosovac!
Prva pomisao roditelja u Srbiji kada čuju za besplatne privatne časove.
- Ćale! Evo delili letke u školi za privatne časove matiša, besplatno je.
- Koliko puta moram da ti kažem, ne zovi me ćale! Što se ovih časova tiče nikako. Besplatno, čuj besplatno... Mora da je neka sekta.
Krizno - egzistencijalistički odgovor čovekolikog tarzančića na pitanje zašto peti put upisuje fakultet, menja hobije, seksualnu orijentaciju, interesovanja i ostala sranja.
- Je li Džoni, ti opet brucoš?
- Tražim se, ali imam osećaj da je pejzažna arhitektura moj poziv.
- Sigurno.
Paradigma rasne Mađarice, gabaritne na svim pravim mestima. Kada čuješ to ime, u glavi ti odzvanja ekstatično stenjanje ugarskih pornićarki dok im tuki burgija po dupetu. Sve su one Ilonke, bez obzira koja "umetnička" imena koriste.
- Jesi snimio onu Ilonku pored šanka?
- Jok ti si. Sine, utrč'o bi u ono dupe k'o Japanac u atomsko sklonište.
